Priča o rastu semena
Priča o rastu semena je jedna od Isusovih alegorijskih priča, u kojoj se rast biljke iz semena poredi sa rastom Carstva Božijeg.
Ova priča je zabeležena samo u kanonskom jevanđelju po Marku (4:26-29), a njena zaključna rečenica se pojavljuje i u nekanonskom jevanđelju po Tomi (izreka 21)[1]. Kod Marka, ova priča sledi priču o sejaču, a prethodi priči o zrnu gorušice.
Priča uredi
Evanđelje po Marku beleži sledeću Isusovu priču:
Tako je carstvo Božje kao čovek kad baci seme u zemlju; i spava i ustaje noću i danju; i seme niče i raste, da ne zna on. Jer zemlja sama od sebe najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu. A kad sazre rod, odmah pošalje srp; jer nasta žetva.
— Evanđelje po Marku, 4:26-29
Tumačenja uredi
Čak i kada čovek spava, Carstvo Božije još uvek raste. Ono raste zbog Boga, a ne čoveka[2], i sledi sopstveni red.[3]
Ova priča se može posmatrati kao povezana sa pričom o sejaču.[4] Ipak, za razliku od priče o sejaču, čini se da seme ovde predstavlja Carstvo Božije, a ne Reč Božju, kao što je slučaj u drugoj priči.[5]
Izvori uredi
- ^ "Čim rod dozrije, evo ga sa srpom u ruci i požanje ga. Ko ima uši da čuje, neka čuje."
- ^ Richard N. Longenecker, The Challenge of Jesus' Parables, Eerdmans. 2000. ISBN 978-0-8028-4638-9. str. 97.
- ^ James R. Edwards, The Gospel According to Mark, Eerdmans. 2002. ISBN 978-0-85111-778-2. str. 142-144.
- ^ George R. Knight, Exploring Mark: A Devotional Commentary, Review and Herald Pub Assoc. 2004. ISBN 978-0-8280-1837-1. str. 107-108.
- ^ Klyne Snodgrass, Stories with Intent: A comprehensive guide to the parables of Jesus, Eerdmans. 2008. ISBN 978-0-8028-4241-1. str. 213.