Википедија

Прича са западне стране (film iz 1961)

амерички љубавно-драмски мјузикл филм из 1961. године

Priča sa zapadne strane (engl. West Side Story) je američki ljubavno-dramski mjuzikl film iz 1961. godine, u režiji Roberta Vajza i Džeroma Robinsa. Scenario je napisao Ernest Leman na osnovu istoimenog brodvejskog mjuzikla iz 1957. godine, koji je inspirisan Šekspirovom dramom Romeo i Julija. Glavne uloge tumače Natali Vud, Ričard Bejmer, Ras Tamblin, Rita Moreno i Džordž Čakiris. Muziku je komponovao Leonard Bernstajn, a tekstove je napisao Stiven Sondhajm.

Priča sa zapadne strane
Filmski poster
Izvorni naslovWest Side Story
RežijaRobert Vajz
Džerom Robins
ScenarioErnest Leman
ProducentRobert Vajz
Temelji se naPriča sa zapadne strane
(Džerom Robins, Leonard Bernstajn, Stiven Sondhajm i Artur Lorents)
Romeo i Julija
(Vilijam Šekspir)
Glavne ulogeNatali Vud
Ričard Bejmer
Ras Tamblin
Rita Moreno
Džordž Čakiris
MuzikaLeonard Bernstajn
Irvin Kostal
Direktor
fotografije		Danijel L. Fap
MontažaTomas Stenford
Producentska
kuća		Mirisch Pictures
Seven Arts Productions
StudioUnited Artists
Godina1961.
Trajanje152 minuta[1]
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet6,75 miliona dolara[2]
Zarada44,1 miliona dolara[3]
Veb-sajtwww.mgm.com/view/movie/2130/West-Side-Story/
IMDb veza

Objavljen 18. oktobra 1961. godine, film je dobio visoke pohvale kritičara i publike i postao je film sa najvećom zaradom 1961. godine. Bio je nominovan za 11 Oskara, a osvojio je 10, uključujući onaj za najbolji film (uz specijalnu nagradu za Robinsa), postavši rekorder po broju ovih nagrada za mjuzikl. Film se smatra jednim od najboljih mjuzikl filmova svih vremena. Kongresna biblioteka je zbog „kulturološkog, istorijskog ili estetskog značaja” izabrala film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država 1997. godine.[4] Druga istoimena filmska adaptacija Stivena Spilberga objavljena je u decembru 2021. godine.

Radnja uredi

U Njujorku 1957. godine, dve tinejdžerske bande se takmiče za kontrolu nad Gornjom zapadnom stranom. Džetsi, belačka grupa na čelu sa Rifom, bori se sa Ajkulama, Portorikancima predvođenim Bernardom. Poručnik Šrenk i policajac Krapki dolaze i prekidaju ih. Džetsi izazivaju Ajkule na tuču koja će se održati nakon predstojećeg plesa.

Rif želi da se njegov najbolji prijatelj Toni, suosnivač i bivši član Džetsa, bori uz njih. Rif poziva Tonija na ples, a Toni kaže da oseća da dolazi nešto važno. Rif sugeriše da bi se to moglo dogoditi na plesu i Toni konačno pristaje da ode. U međuvremenu, Bernardova mlađa sestra, Marija, govori svojoj najboljoj prijateljici i Bernardovoj devojci, Aniti, koliko je uzbuđena zbog plesa. Na plesu, dve bande i njihove devojke odbijaju da se pomešaju. Toni stiže; on i Marija se odmah zaljube, ali Bernardo ljutito zahteva da se Toni drži dalje od nje. Rif predlaže ponoćni sastanak sa Bernardom u Dokovoj prodavnici kako bi se utvrdila pravila tuče.

Marija je poslata kući; Anita tvrdi da je Bernardo previše zaštitnički nastrojen prema Mariji, i oni upoređuju prednosti Portorika i Sjedinjenih Država. Toni se ušunja na Marijine požarne stepenice gde oni ponovo potvrđuju svoju ljubav. Krapki, koji sumnja da Džetsi planiraju nešto, upozorava ih da ne prave probleme. Ajkule stižu, a bande se slažu da se obračunaju sledeće večeri ispod autoputa, uz tuču pesnicama jedan na jedan. Kada Šrenk stigne, bande glume prijateljstvo. Šrenk naređuje Ajkulama da izađu i ne uspeva da otkrije informacije o tuči.

Sutradan u prodavnici venčanica u kojoj rade, Anita slučajno priča Mariji o predstojećoj tuči. Toni dolazi da vidi Mariju. Anita ih, šokirana, upozorava na posledice ako Bernardo sazna za njihovu vezu. Marija natera Tonija da obeća da će sprečiti tuču. Toni i Marija maštaju o svom venčanju.

Bande se približavaju području ispod autoputa. Toni stiže da prekine borbu, ali Bernardo mu se ruga. Ne želeći da gleda kako ponižava Tonija, Rif započinje borbu noževima. Toni interveniše, što dovodi do toga da Bernardo ubode i ubije Rifa. Toni ubija Bernarda Rifovim nožem i dolazi do okršaja. Oglašavaju se policijske sirene i svi beže, ostavljajući leševe. Marija čeka Tonija na krovu svoje stambene zgrade; dolazi njen verenik Čino (dogovorena veridba) i govori joj šta se dogodilo. Dolazi Toni i traži Marijin oproštaj, pošto planira da se preda policiji. Marija je shrvana, ali potvrđuje svoju ljubav prema Toniju i traži od njega da ostane.

Džetsi i njihov novi vođa, Ajs, ponovo se okupljaju ispred garaže i fokusiraju se na reagovanje policije. Enibodis dolazi i upozorava ih da Čino juri Tonija sa pištoljem. Ajs šalje Džetse da upozore Tonija. Ožalošćena Anita ulazi u stan dok su Toni i Marija u spavaćoj sobi. Ljubavnici se dogovaraju da se sastanu kod Doka, gde će pokupiti novac i pobeći iz grada. Anita vidi Tonija kako odlazi kroz prozor i prekori Mariju zbog veze sa Bernardovim ubicom, ali Marija je ubeđuje da im pomogne da pobegnu. Šrenk dolazi i ispituje Mariju o tuči. Marija šalje Anitu da kaže Toniju da je zadržana i da trenutno ne može da se nađe sa njim.

Kada Anita stigne do Doka, Džetsi je maltretiraju i čak pokušavaju da je siluju, kada se Dok pojavljuje i prekida ih. Anita ljutito laže, govoreći da je Čino ubio Mariju. Dok proteruje Džetse, daje Toniju novac za bekstvo i prenosi Anitinu poruku. Toni, izbezumljen, trči na ulicu, vičući Činou da i njega ubije. Na igralištu pored Dokove prodavnice, Toni primećuje Mariju i oni trče jedno prema drugom, a Čino puca i ubija Tonija. Bande stižu da pronađu Mariju kako drži Tonija, koji joj umire na rukama. Marija zaustavlja bande u borbi, uzima pištolj od Čina i preti da će ih sve upucati, okrivljujući njihovu mržnju za sve smrti. Stižu Šrenk, Krapki i Dok, dok bande formiraju pogrebnu povorku, a Marija je prati. Policija hapsi Čina i odvodi ga.

Uloge uredi

  • Natali Vud kao Marija, Bernardova mlađa sestra i Činova ugovorena verenica,[5] koja se zaljubljuje u Tonija
    • Marni Nikson pruža Marijin pevački glas (takođe i Anitin pevački glas u Kvintetu)
  • Ričard Bejmer kao Toni, suosnivač i nekadašnji član Džetsa i Rifov najbolji prijatelj, koji radi u Dokovoj prodavnici i zaljubljuje se u Mariju
  • Ras Tamblin kao Rif, vođa Džetsa i Tonijev najbolji prijatelj
  • Rita Moreno kao Anita, Bernardova devojka i Marijina najbliža prijateljica
    • Beti Vond pruža Anitin pevački glas za pesmu „A Boy Like That”
  • Džordž Čakiris kao Bernardo, vođa Ajkula, Marijin stariji brat i Anitin dečko
  • Sajmon Okland kao policijski poručnik Šrenk, surovi detektiv u civilu
  • Ned Glas kao Dok, Tonijev šef; pristojan, stariji jevrejski vlasnik prodavnice
  • Vilijam Bramli kao policajac Krapki, strogi policajac (Bramli je ovu ulogu tumačio i u originalnoj brodvejskoj predstavi)

Muzičke numere uredi

Produkcija uredi

Izvršni producent Volter Miriš je angažovao Džeroma Robinsa, koji je režirao i koreografirao scensku verziju Priče sa zapadne strane. Pošto Robins nije imao prethodnog filmskog iskustva, Miriš je angažovao Roberta Vajza kao korežisera i producenta zbog njegovog „iskustva u grubim temama” i njegove sposobnosti da završi filmove prema budžetu i pre roka. Robins je trebalo da režira muzičke sekvence, dok bi Vajz upravljao dramatičnim elementima priče.[6] Robins je prvo režirao svoj deo filma, trošeći mnogo vremena na ponovna snimanja, probe na setu i razgovarajući o postavci sa Vajzom.[7][8] Pomoćnik direktora Robert Relje skrenuo je pažnju na neobičan broj povreda koje su pretrpeli plesači.[9] Nakon 45 dana snimanja, film je kasnio 24 dana.[10] Pošto je film već premašio budžet, producenti su odbacili Robinsa.[11] Preostale plesne numere su režirane uz pomoć Robinsovih asistenata. Prepoznajući Robinsov značajan kreativni doprinos filmu, Vajz se složio da Robinsa treba potpisati kao korežisera. Robins i Vajz su takođe ostali u kontaktu i razgovarali o produkciji, pri čemu je Vajz uvažio mnoge Robinsove predloge o montaži filma.[12] Naslove i sekvence odjavne špice dizajnirao je Sol Bas sa Elejn Bas. Bas je takođe potpisan kao vizuelni konsultant za kreiranje uvodne sekvence preko uvertire filma.[13]

Snimanje na lokaciji za „Prologue” i „Jet Song” odvijalo se na dve različite lokacije na Menhetnu u Njujorku. Igralište koje se nalazi u istočnoj 110. ulici, sada Tito Puente Vej, između 2. i 3. avenije, poslužilo je kao kulisa za predstavljanje dve bande. Zapadna 68. ulica između avenije Vest End i Amsterdam, tri bloka severno od zajednice San Huan Hil, pružila je dodatni realizam gde su bande lutale.[14] Zvučne bine u studiju Samuel Goldwyn, koji se nalazi u Vest Holivudu, Kalifornija, korišćene su za probe i studijsko snimanje.[15]

Kasting uredi

Iako je Robins tražio da 29-godišnja Kerol Lorens, Marija iz originalne predstave, dobije istu ulogu u filmu, nakon što su videli njenu ekranizaciju, producenti su se složili da je prestara da bi igrala ulogu. Brojni drugi članovi glumačke ekipe iz produkcija Brodveja i Vest Enda učestvovali su u filmu. Toni Mordente, koji je igrao A-Raba na sceni, dobio je ulogu Akcije u filmu, a Džordž Čakiris, Rif u londonskoj scenskoj produkciji, igrao je Bernarda u filmu. Taker Smit, koji se pridružio produkciji na Brodveju nekoliko meseci u njenom prikazivanju, igrao je Dizela, u filmu preimenovanog u Ajs. Dejvid Vinters, Bebi Džon u originalnoj predstavi, igrao je A-Raba, Eliot Feld, član ansambla i zamenik za Bebi Džona na Brodveju, igrao je Bebi Džona. Džej Norman, Huano na sceni, pojavio se kao Pepe. Svoje scenske uloge u filmu ponovili su Kerol D'Andrea kao Velma, Tomi Abot kao Gi-Tar i Vilijam Bramli kao policajac Krapki.

Elvisu Presliju je ponuđena uloga Tonija, ali je njegov menadžer, pukovnik Tom Parker, odbio ovu ulogu.[16] Ostali koji su razmatrani za tu ulogu su Ras Tamblin,[17] Voren Bejti, Bert Rejnolds, Ričard Čejmberlen i Robert Redford.[18] Rejnolds je smatran „previše čvrstim” za tu ulogu. Verovalo se da je Čejmberlen „previše zreo” za ulogu. Tamblin je impresionirao producenta Roberta Vajza i dobio je sporednu ulogu Rifa.[18] Na kraju, Ričard Bejmer je dobio ulogu Tonija.

Natali Vud je snimala Sjaj u travi sa Vorenom Bejtijem i bila je u ljubavnoj vezi sa njim. Producenti je u to vreme nisu razmatrali za ulogu Marije. Kada je razmatrao Bejtija za ulogu Tonija, Robert Vajz je zatražio uzorak njegovog rada. Međutim, nakon što su videli snimak iz Sjaja u travi, producenti su odlučili da je njegova koleginica Natali Vud savršen izbor za Mariju, ali Bejti nije bio prikladan za ulogu Tonija.[19] Džil Sent Džon, Odri Hepbern, Dajana Bejker, Elizabet Ešli, Suzan Plešet i Anđela Dorijan bile među mnogim glumicama koje su razmatrane za ulogu Marije u filmu.[18][20]

Montaža uredi

Tomas Stenford je osvojio Oskara za najbolju filmsku montažu za svoj rad na Priči sa zapadne strane.[21] Film je naveden kao 38. najbolje montiran film svih vremena u anketi članova Udruženja filmskih montažera iz 2012. godine.[22] Kritičari su posebno pohvalili plesne sekvence.[23] U knjizi Luisa Đanetija Razumevanje filmova, on piše: „Mjuzikli se često montiraju u radikalno formalističkom stilu, bez potrebe da se poštuju konvencije rezanja običnih dramskih filmova. Montaža Priče sa zapadne strane je veoma apstraktna. Muzičke... i plesne numere... su montirane zajedno radi maksimalnog estetskog uticaja, a ne da proslede priču. Ni kadrovi nisu povezani nekim principom tematske asocijacije. Umesto toga, kadrovi su suprotstavljeni prvenstveno zbog njihove lirske i kinetičke lepote, donekle nalik muzičkom spotu”.[24] U svojoj retrospektivnoj recenziji, Rodžer Ibert je takođe izdvojio plesne scene kao izvanredne.[25] Robins je učestvovao u montaži muzičkih numera zajedno sa Stenfordom, Robertom Vajzom i Volterom Mirišom. Njegove beleške za Stenforda naglašavale su da bi montaža trebalo da otkrije emocije likova čak i ako bi to ugrozilo ples.[26] Citat Đanetija iznad ukazuje da beleške nisu snažno uticale na konačne rezove plesnih numera.

Prijem uredi

Originalni trejler za film.

Zarada uredi

Film je po objavljivanju ostvario komercijalni uspeh. Postao je film sa najvećom zaradom 1961. godine, sa iznajmljivanjima od 19.645.000 dolara u Sjedinjenim Državama i Kanadi. Ostao je mjuzikl film sa najvećom zaradom svih vremena[27] sve do objavljivanja filma Moje pesme, moji snovi 1965. godine. Film je zaradio 44,1 milion dolara širom sveta. Zbog učešća u profitu, United Artists je ostvario profit od samo 2,5 miliona dolara na filmu.[28]

Kritike uredi

Priča sa zapadne strane se smatra jednim od najboljih mjuzikl filmova ikada snimljenih.[29] Na sajtu Rotten Tomatoes ima rejting odobravanja od 92% na osnovu 115 recenzija, sa prosečnom ocenom od 8,4/10. Kritički konsenzus sajta navodi: „Podstaknuta sjajnom režijom Roberta Vajza, partiturom Leonarda Bernstajna i tekstovima Stivena Sondhajma, Priča sa zapadne strane ostaje možda najkultnija od svih Šekspirovih adaptacija na velikom platnu”.[30]

Bosli Krauter iz novina The New York Times je napisao da je „premeštanje [priče] sa scene na platno rekonstruiše njen fini materijal u bioskopsko remek-delo”.[31] Vitni Vilijams iz časopisa Variety je takođe imao pozitivan utisak, napisavši: „Tehnički, ovo je sjajno; upotreba boja je zaslepljujuća, rad kamere je često uzbudljiv, montaža je brza sa dramatičnim snimcima, produkcijski dizajn hvata raspoloženje kao i samu akciju”.[32] The Hollywood Reporter ga je nazvao „veličanstvenom predstavom, prekretnicom u filmskim mjuziklima, hitom na blagajnama. Toliko je dobar da su superlativi suvišni. Treba napomenuti da filmski mjuzikl, jedina dramska forma koja je čisto američka i čisto holivudska, nikada bolje nije urađen”.[33] Nasuprot tome, Polin Kejl je ismevala film kao „pomahnitali hokum”, osuđujući da je dijalog „bolno staromodan i bezobrazan” i da je ples bio „umirujući, bolesno romantičan balet”.[34]

Pišući 2004. godine, Rodžer Ibert je svrstao film na svoju listu „Sjajnih filmova”: „Ples je izvanredan, a nekoliko pesama su se dokazale time što su postale standard, a postoje trenuci zapanjujuće moći i istine. Priča sa zapadne strane ostaje obeležje muzičke istorije. Ali da je drama bila tako oštra kao koreografija, da su glavne izvedbe odgovarale Moreninoj žestokoj koncentraciji, da su bande bile opasnije i manje kao loši momci, da je kraj bio isporučen na patetici i tragediji originala, ne može se reći šta je moglo uslediti”.[25]

Nagrade i priznanja uredi

Film je osvojio 10 Oskara (uključujući najbolji film), čime je postao mjuzikl film sa najviše ovih nagrada.[35] Bio je to prvi film u kome su dvojica ljudi podelili Oskara za najbolju režiju, a Robert Vajz je pobedio u kategorijama za najbolji film i najbolju režiju.[36]

Nagrada Kategorija Nominovani Ishod
Oskar[37] Najbolji film Robert Vajz Osvojeno
Najbolji režiser Robert Vajz i Džerom Robins Osvojeno
Najbolji sporedni glumac Džordž Čakiris Osvojeno
Najbolja sporedna glumica Rita Moreno Osvojeno
Najbolji adaptirani scenario Ernest Leman Nominacija
Najbolja scenografija u boji Boris Leven i Viktor A. Gangelin Osvojeno
Najbolja fotografija u boji Danijel L. Fap Osvojeno
Najbolja kostimografija u boji Ajrin Šaraf Osvojeno
Najbolja montaža Tomas Stenford Osvojeno
Najbolja originalna muzika Sol Čaplin, Džoni Grin, Irvin Kostal i Sid Ramin Osvojeno
Najbolji miks zvuka Fred Hajns i Gordon E. Sojer Osvojeno
Počasni Oskar[38] Džerom Robins Osvojeno
Nagrade BAFTA Najbolji film Nominacija
Nagrade Udruženja režisera Amerike Najbolje režirani igrani film Robert Vajz i Džerom Robins Osvojeno
Ekskluzivne DVD nagrade Najbolji program iza kamere (novi za DVD) Majkl Arik (za Uspomene sa zapadne strane) Nominacija
Najbolji DVD uopšte – klasični filmovi (uključujući sve dodatne funkcije) Osvojeno
Nagrade Zlatni globus Najbolji film – mjuzikl Osvojeno
Najbolji glumac u filmu – mjuzikl ili komedija Ričard Bejmer Nominacija
Najbolji sporedni glumac u filmu Džordž Čakiris Osvojeno
Najbolja sporedna glumica u filmu Rita Moreno Osvojeno
Najbolji režiser Robert Vajz i Džerom Robins Nominacija
Nova zvezda godine – glumac Ričard Bejmer Nominacija
Džordž Čakiris Nominacija
Nagrade Gremi Najbolji saundtrek album ili snimak originalne glumačke ekipe iz filma ili televizije Sol Čaplin, Džoni Grin, Irvin Kostal i Sid Ramin Osvojeno
Nagrade Lovor Najbolji mjuzikl Osvojeno
Najbolji sporedni glumac Džordž Čakiris Nominacija
Najbolja sporedna glumica Rita Moreno Osvojeno
Najbolja fotografija u boji Danijel L. Fap Osvojeno
Najbolja muzika Sol Čaplin, Džoni Grin, Irvin Kostal i Sid Ramin Nominacija
Nacionalni odbor za recenziju filmova Top deset filmova 3. mesto
Nacionalni odbor za očuvanje filmova Nacionalni registar filmova Uključen
Nagrada Udruženja njujorških filmskih kritičara Najbolji film Osvojeno
Najbolji režiser Robert Vajz i Džerom Robins Nominacija
Nagrade Udruženja producenata Amerike Galerija slavnih – filmovi Osvojeno
Nagrade Sant Hordi Najbolji strani film Robert Vajz i Džerom Robins Osvojeno
Nagrade Satelit Najbolje klasično DVD izdanje Osvojeno
Nagrade Udruženja scenarista Amerike Najbolje napisani američki mjuzikl Ernest Leman Osvojeno

Liste Američkog filmskog instituta:

Glumačka ekipa filma pojavila se i nagrađena je na 50. godišnjici Priče sa zapadne strane na Filmskom festivalu Ventura 2011. godine.[39]

Muzika uredi

Leonard Bernstajn je bio nezadovoljan orkestracijom za film, koja je bila delo Sida Ramina i Irvina Kostala, koji su orkestrirali originalnu brodvejsku produkciju. Ta predstava je bila orkestrirana za otprilike 30 muzičara; za film, United Artists im je dozvolio da ih utrostruče, uključujući šest saksofona, osam truba, pet klavira i pet ksilofona.[40] Bernatajn ju je smatrao „prepotentnom i lišenom teksture i suptilnosti”.[4]

Stivenu Sondhajmu, kome se nije dopao redosled pesama u brodvejskoj verziji, pre tuče je postavio pesmu „Gee, Officer Krupke” umesto pesme „Cool” koja je otpevana posle tuče; pesma „I Feel Pretty” je takođe otpevana pre tuče umesto posle. Pored toga, pesma „America” pevana je između dve ljubavne pesme „Maria” i „Tonight”, umesto da se ove dve ljubavne pesme pevaju uzastopno. Iako se pominjao u ranijim skriptama, balet iz snova „Somewhere” nije bio dobro definisan za film i ostavljen je u pozadini da bi ga Robins zamislio i izveo pred kraj snimanja. Pošto je Robins razrešen dužnosti usred produkcije, plesna sekvenca je eliminisana.[41] „Somewhere” je ostavljen za pevanje Tonija i Marije u njenoj spavaćoj sobi. Izostavljene su i reprize stihova, posebno u pesmama „One Hand, One Heart„ i „A Boy Like That”. Neki tekstovi su promenjeni kako bi se izbegla cenzura, posebno u pesmama „Jet Song”, „Gee, Officer Krupke”, „America” i „Tonight Quintet”. Čak je i fraza „Od kolevke do groba, sperme do crva” između Rifa i Tonija morala da se zameni sa „Od kolevke do grobnice, rođenje do zemlje” između Rifa i Tonija na početku filma i „Jedan-dva-tri, jedan- Dva-tri" između Rifa i Dizela u kvintetu.

Kao što je predviđeno njenim ugovorom, Natali Vud je unapred snimila svoje pesme i dozvolila produkcijskom timu da odluči hoće li će koristiti njen glas. Smatrala je da su pesme bile izazovne, ali joj je dozvoljeno da snimi svoje scene sinhronizujući usne sa sopstvenim vokalom i navela je da veruje da će ove verzije biti korišćene, iako su muzički supervizori Sol Čaplin i Džoni Grin već odlučili da koriste glas Marni Nikson. Natalin pevački glas se čuje samo tokom reprize pesme „Somewhere” kada Toni umre. Iako je Niksonova snimila pesme u istim orkestarskim sesijama kao i Natali, morala je da ih ponovo snimi da bi se uskladila sa Natalinim snimljenim nastupima. Čak i jedna pesma za koju je Nali sinhronizovala usne sa Niksoninim glasom, „One Hand, One Heart”, morala je ponovo da se snimi jer je Natalino usklađivanje usana bilo nezadovoljavajuće.[42] Kada je Marni Nikson saznala da nije potpisala ugovor za učešće u snimanju i zahtevala procenat od prodaje LP ploča, rečeno joj je da su svi procenti dodeljeni. Bernstajn joj je dao 0,25% honorara za album. Ovo je predstavljalo presedan za sve buduće „plejbek pevače”.[43]

Bejmerove vokale izveo je Džimi Brajant. Taker Smit, koji je igrao Ajsa, pozajmio je pevački glas Rifu za pesmu „Jet Song”, umesto Rasa Tamblina. Tamblinov lični glas je korišćen za pesme „Gee, Officer Krupke” i „Quintet”. Ritu Moreno je u pesmi „A Boy Like That” sinhronizovala Beti Vond, jer je pesma morala da bude izvedena na preniskom registru za nju. Ipak, Morenova je sama otpevala pesmu „America”. Marni Nikson je otpevala neke Morenine delove za „Quintet” kada je bolest sprečila Ritu Moreno. Vondova je takođe bila bolesna na dan završnog snimanja, pa je Niksonova snimila i Anitin deo.

Za 50. godišnjicu izlaska filma, Gart Edvin Sanderlend iz kancelarije Leonarda Bernstajna kreirao je muziku bližu brodvejskoj verziji koja se izvodila uživo na projekcijama filma sa uklonjenom partiturom, ali sa originalnim vokalom. Premijera partiture u Njujorku predstavljena je dvorani Dejvid Gefen u Linkoln centru, koja se u to vreme zvala dvorana Ejveri Fišer, izgrađena na vrhu originalnih filmskih lokacija, koje su sravnjene sa zemljom u projektu urbane obnove kasnih 1950-ih.[40]

Nasleđe uredi

Godine 2009, fotograf Mark Seliger je ponovo kreirao scene iz filma za časopis Vanity Fair pod nazivom West Side Story Revisited, koristeći Kamilu Bel kao Mariju, Bena Barnsa kao Tonija, Dženifer Lopez kao Anitu, Rodriga Santora kao Bernarda i Krisa Evansa kao Rifa. Ajkule su tumačili Minka Keli, Džej Ernandez, Natali Martinez, Brendon T. Džekson i Meloni Dijaz. Džetse su glumili Ešli Tisdejl, Šon Faris, Robert Patinson, Kam Žigande, Trilbi Glover, Britani Snou i Drejk Bel.[44]

Film je uticao na muzičke spotove pesama Majkla Džeksona „Beat It” i „Bad”.[45][46] Prvi prikazuje Džeksona kao mirotvorca između dve rivalske bande u čast njegovom omiljenom filmu.[47]

Film iz 2021. uredi

Glavni članak: Priča sa zapadne strane (film iz 2021)

Drugu filmsku adaptaciju mjuzikla objavio je 20th Century Studios 10. decembra 2021.[48] u režiji Stivena Spilberga, uz koreografiju Džastina Peka, i scenario Tonija Kušnera.[49] Glavne uloge tumače Ansel Elgort kao Toni, Rejčel Zegler kao Marija i Arijana Deboz kao Anita; Rita Moreno se vratila kao novi lik, Valentina, koja je Dokova udovica.[50] Dobio je sedam nominacija na 94. dodeli Oskara, uključujući i najbolji film,[51] a osvojio je jednog, za Debozin nastup.[52]

Reference uredi

  1. ^ „West Side Story (AA)”. British Board of Film Classification. 12. 1. 1962. Arhivirano iz originala 13. 11. 2013. g. Pristupljeno 19. 6. 2013. 
  2. ^ Mirisch, Walter (2008). I Thought We Were Making Movies, Not History. Madison, Wisconsin: The University of Wisconsin Press. str. 127. ISBN 978-0-299-22640-4. Arhivirano iz originala 27. 12. 2017. g. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  3. ^ „West Side Story (1961)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 15. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-15. 
  4. ^ a b Berson, Misha (2011). Something's Coming, Something Good: West Side Story and the American Imagination. Applause Theatre & Cinema Books. str. 155. ISBN 9781557837660. Arhivirano iz originala 28. 2. 2021. g. Pristupljeno 16. 3. 2016. 
  5. ^ a b Miller, Robin (23. 4. 2019). „A story of love and acceptance: Ascension Community Theatre opens 'West Side Story' April 25”. The Advocate. Arhivirano iz originala 27. 7. 2019. g. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  6. ^ Mirisch, Walter (2008). I Thought We Were Making Movies, Not History. Madison, Wisconsin: The University of Wisconsin Press. str. 115. ISBN 978-0-299-22640-4. Arhivirano iz originala 27. 12. 2017. g. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  7. ^ Mirisch, Walter (2008). I Thought We Were Making Movies, Not History. Madison, Wisconsin: The University of Wisconsin Press. str. 125. ISBN 978-0-299-22640-4. Arhivirano iz originala 27. 12. 2017. g. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  8. ^ Acevedo-Muñoz, Ernesto (2013). West Side Story as Cinema: The Making and Impact of an American Masterpiece. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. str. 47. ISBN 978-0-7006-1921-4. Arhivirano iz originala 3. 8. 2020. g. Pristupljeno 4. 9. 2020. 
  9. ^ Relyea, Robert (2008). Not So Quiet On The Set: My Life In Movies During Hollywood's Macho Era. Bloomington, Indiana: iUniverse. str. 155. ISBN 978-0-595-71332-5. Arhivirano iz originala 3. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 9. 2020. 
  10. ^ Acevedo-Muñoz, Ernesto (2013). West Side Story as Cinema: The Making and Impact of an American Masterpiece. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. str. 48. ISBN 978-0-7006-1921-4. Arhivirano iz originala 3. 8. 2020. g. Pristupljeno 4. 9. 2020. 
  11. ^ Mirisch, Walter (2008). I Thought We Were Making Movies, Not History. Madison, Wisconsin: The University of Wisconsin Press. str. 126. ISBN 978-0-299-22640-4. Arhivirano iz originala 27. 12. 2017. g. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  12. ^ Robbins, Jerome; Jowitt, Deborah (2004). Jerome Robbins: His Life, His Theater, His Dance. Simon & Schuster. str. 283–292. 
  13. ^ Horak, Jan-Christopher (2014). Saul Bass: Anatomy of Film Design. University Press of Kentucky. 
  14. ^ Barrios, Richard (2020). West Side Story: The Jets, The Sharks, and The Making of a Classic. New York: Running Press. str. 70—74. ISBN 9780762469482. Arhivirano iz originala 21. 10. 2020. g. Pristupljeno 10. 8. 2020. 
  15. ^ Barrios, Richard (2020). West Side Story: The Jets, The Sharks, and The Making of a Classic. New York: Running Press. str. 36. ISBN 9780762469482. Arhivirano iz originala 21. 10. 2020. g. Pristupljeno 10. 8. 2020. 
  16. ^ Clayton, Dick; Heard, James (2003). Elvis: By Those Who Knew Him Best. Virgin Publishing. str. 226. 
  17. ^ Abbott, Kate (2012). „How we made ... Russ Tamblyn and George Chakiris on West Side Story”. The Guardian. Arhivirano iz originala 15. 2. 2019. g. Pristupljeno 6. 2. 2019. 
  18. ^ a b v Mell, Elia (2015). Casting Might-Have-Beens: A Film by Film Directory of Actors Considered for Roles Given to Others. McFarland & Company. str. 253. 
  19. ^ Bowman, Manoah (2016). Natalie Wood (Turner Classic Movies): Reflections on a Legendary Life. Hatchette UK. 
  20. ^ Relyea, Robert E. (2008). Not So Quiet On The Set: My Life In Movies During Hollywood's Macho Era. iUniverse, Inc. str. 151. ISBN 9780595713325. 
  21. ^ Franks, Don (2005). Entertainment awards a music, cinema, theatre and broadcasting guide, 1928 through 2003. Jefferson, N.C: McFarland. str. 223. ISBN 9781476608068. Arhivirano iz originala 3. 3. 2022. g. Pristupljeno 30. 10. 2020. 
  22. ^ „The 75 Best Edited Films”. Editors Guild Magazine. 1 (3). maj 2012. Arhivirano iz originala 17. 3. 2015. g. 
  23. ^ Stahl, Jennifer (6. 9. 2019). „The Greatest Dance Movies of All Time, According to the Dance Magazine Staff”. Dance Magazine. Arhivirano iz originala 4. 8. 2020. g. Pristupljeno 7. 3. 2020. „this Technicolor film version totally wraps you up in the drama – mixing full-body dance shots (thank you!) with emotional close-ups, and making sharp, musical cuts from the Jets to the Sharks and back again.” 
  24. ^ Giannetti, Louis D. (2018). „Editing”. Understanding Movies (14 izd.). Boston: Pearson. str. 160. ISBN 9780134492087. OCLC 950611437. 
  25. ^ a b Ebert, Roger (15. 2. 2004). „Great Movie: West Side Story”. Arhivirano iz originala 4. 12. 2019. g. Pristupljeno 15. 2. 2019. 
  26. ^ Jowitt, Deborah (2005). Jerome Robbins: His Life, His Theater, His Dance. Simon and Schuster. str. 289—291. ISBN 9780684869858. OCLC 1064225701. Arhivirano iz originala 20. 1. 2022. g. Pristupljeno 6. 3. 2020. 
  27. ^ Pirie, David (1981). Anatomy of the Movies. New York: Macmillan Inc. str. 254. ISBN 0-02-597540-4. 
  28. ^ Tino Balio, United Artists: The Company That Changed the Film Industry, University of Wisconsin Press, 1987, p. 177
  29. ^ „West Side Story Tops Best Movie Musical”. Starpulse.com. 19. 2. 2007. Arhivirano iz originala 22. 2. 2007. g. Pristupljeno 4. 8. 2011. 
  30. ^ West Side Story na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski) Retrieved July 29, 2022
  31. ^ Bosley Crowther (19. 10. 1961). „Best Pictures”. The New York Times. Arhivirano iz originala 17. 5. 2018. g. Pristupljeno 11. 4. 2021. 
  32. ^ Williams, Whitney (1961-09-27). „West Side Story”. Variety. Arhivirano iz originala 15. 2. 2019. g. Pristupljeno 2019-02-15. 
  33. ^ Powers, James (18. 10. 2016). „West Side Story: THR's 1961 Review”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 29. 4. 2019. g. Pristupljeno 10. 5. 2019.  Nepoznati parametar |orig-date= ignorisan (pomoć)
  34. ^ Ebert, Roger. „West Side Story Movie Review & Film Summary (1961)”. rogerebert.com. Arhivirano iz originala 4. 12. 2019. g. Pristupljeno 2019-02-15. 
  35. ^ Grant, Barry Keith (2012). The Hollywood Film Musical. Wiley-Blackwell. str. 100. ISBN 9781405182539. Arhivirano iz originala 4. 6. 2021. g. Pristupljeno 16. 3. 2016. 
  36. ^ „The 80th Academy Awards (2008)”. The Academy of Motion Pictures Arts and Sciences (AMPAS). 24. 2. 2008. 
  37. ^ „The 34th Academy Awards (1962) Nominees and Winners”. oscars.org. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 2011-08-22. 
  38. ^ „Jerome Robbins”. jeromerobbins.org. Arhivirano iz originala 27. 7. 2019. g. Pristupljeno 11. 8. 2019. 
  39. ^ „Ventura Film Festival”. Ventura Film Festival. Arhivirano iz originala 21. 4. 2013. g. Pristupljeno 12. 1. 2013. 
  40. ^ a b Wakin, Daniel (6. 9. 2011), „Classic Score by Bernstein is Remade”, The New York Times, Arhivirano iz originala 7. 12. 2013. g., Pristupljeno 7. 9. 2011 
  41. ^ Barrios, Richard (2020). West Side Story: The Jets, The Sharks, and The Making of a Classic. New York: Running Press. str. 109. ISBN 9780762469482. Arhivirano iz originala 21. 10. 2020. g. Pristupljeno 10. 8. 2020. 
  42. ^ Nixon, Marni (2006). I Could Have Sung All Night: My Story . Billboard Books. str. 132ff. ISBN 9780823083657. 
  43. ^ "Secret Voices of Hollywood, BBC Four" Arhivirano februar 9, 2019 na sajtu Wayback Machine by Claudia Pritchard, The Arts Desk, 30 September 2013; review of this program Arhivirano februar 9, 2019 na sajtu Wayback Machine.
  44. ^ Seliger, Mark (17. 3. 2009). „West Side Story Revisited”. Vanity Fair. Arhivirano iz originala 22. 7. 2010. g. Pristupljeno 18. 7. 2010. 
  45. ^ Hombach, Jean-Pierre. Michael Jackson King of PoP Arhivirano januar 12, 2022 na sajtu Wayback Machine, epubli, 2010, p. 27
  46. ^ Dance: From Ballet to Breakin'—Step into the Dazzling World of Dance Arhivirano januar 12, 2022 na sajtu Wayback Machine, New York, DK Publishing, 2012, p. 134
  47. ^ George, Nelson. The Michael Jackson Story, New York, Dell Publishing, 1984, p. 167
  48. ^ „'Black Widow', 'West Side Story', 'Eternals' Postpone Release Dates”. Variety. 23. 9. 2020. Arhivirano iz originala 6. 1. 2021. g. Pristupljeno 23. 9. 2020. 
  49. ^ D'Alessandro, Anthony (14. 1. 2019). „Steven Spielberg's West Side Story Finds its Maria, Anita, Bernardo and Chino”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 25. 2. 2019. g. Pristupljeno 2. 2. 2019. 
  50. ^ Chang, Justin (9. 12. 2021). „Steven Spielberg's West Side Story will make you believe in movies again”. Arhivirano iz originala 10. 12. 2021. g. Pristupljeno 10. 12. 2021. 
  51. ^ Cohn, Gabe (8. 2. 2022). „2022 Oscars Nominees List”. The New York Times. Arhivirano iz originala 8. 2. 2022. g. Pristupljeno 8. 2. 2022. 
  52. ^ „2022 Oscars Winners”. 

Spoljašnje veze uredi

 
Vikicitat ima citate vezane za članak Priča sa zapadne strane.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прича_са_западне_стране_(филм_из_1961)&oldid=26688437”