Problemi razvojne psihologije

Razvojni psiholozi raspravljaju o nekoliko krupnih i opštih pitanja koja se postavljaju kako za razvoj u celini, tako i za razvoj pojedinih psihičkih funkcija. Neki od tih problema čak su i stariji od razvojne psihologije kao naučne discipline, drugi su se pojavili tokom njenog formiranja i konsolidovanja. Ipak, bez obzira na vreme kada su postavljeni, reč je o problemima koji prate ovu disciplinu sve do danas, a pratiće je i ubuduće.

Nastanak psihičkog

Ivan Pavlov bio je ruski lekar i naučnik, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. godine.

Ovaj problem se postavlja u nekoliko vidova. Kada se u ontogenezi čoveka prvi put ispoljavaju oblici aktivnosti za koje možemo reći da su po prirodi psihološki?

Za hrišćanske bogoslove ovo je bilo pitanje o tome kada duša ulazi u telo, a odgovori koji su davani obuhvatali su raspon od začeća preko rođenja do nekog uzrasta posle rođenja. Sa etičkog aspekta problem sličan ovome postavlja se u vezi sa namernim prekidom trudnoće. Naime, ključno pitanje je u kom trenutku od začeća plod oživi, jer bi od toga trenutka prekid trudnoće bio čin ubistva. Psiholozi koji proučavaju razvoj ličnosti ovo pitanje postavljaju kao pitanje o nastanku samstva (self).

Iako je veliki broj teoretičara razvoja gledao da zaobiđe ovo pitanje, neki su na njega ipak davali makar i prećutan odgovor. Naravno, taj odgovor je uvek proisticao iz njihovih opštijih teorijskih polazišta, odnosno iz definicija ili kriterijuma psihičkog. Mora se, doduše, reći da to pitanje i nije čisto empirijsko, jer ono uključuje i teorijsko-konceptualne komponente.

Za I. P. Pavlova psihičko se ispoljava kao uslovni refleks na biološki neutralne draži. Pas luči pljuvačku u količini i sastavu koji tačno odgovaraju vrsti hrane u ustima. Ako mu je u ustima suv hleb, količina i sastav pljuvačke biće drukčiji nego ako je umesto hleba meso, a sve to ima biološki smisao. Ali kada pas počne da luči pljuvačku na zvuk zvona, onda je to već psihološki fenomen. Pavlov i drugi naučnici njegovog vremena (pa i kasnije) smatrali su da je za uslovljavanje neophodno formiranje kore velikog mozga, pa su shodno tome pojavu psihičkog u čoveka smeštali u vreme posle rođenja. Međutim, danas znamo da je uslovljavanje moguće i pre rođenja (psiholog Spelt je prvi to dokazao), te bi se, prema kriterijumu uslovljavanja, dete već rađalo kao psihičko biće.

Za Žana Pijažea psihičko je takođe kategorija koja nastaje na temelju biološkog i počinje da se ispoljava posle rođenja. Uzrast njegovog nastanka poklapa se sa formiranjem prvih asimilacionih shema, pošto su te sheme mentalne kategorije a ne motorne.

Problem nastanka (ili pomaljanja, kako je govorio Aristotel) postavlja se i za pojedine psihičke funkcije – inteligenciju, opažanje, vezanost, volju, pojedinačna osećanja itd. I ovaj problem, naravno, rešava se shodno teorijskim polazištima autora.