Википедија

Prodor na istok

Prodor na istok (njem. Drang nach Osten) termin je skovan u 19. vijeku i označava njemačku ekspanziju ka slovenskim zemljama.[1] Termin je postao moto njemačkog nacionalističkog pokreta krajem 19. vijeka.[2] U nekim istorijskim diskursima, „Prodor na istok” kombinuje istorijska njemačka naselje u srednjoj i istočnoj Evropi, srednjovjekovne (12—13. vijek)[3] vojne ekspedicije poput tevtonskih vitezova (vidjeti Sjeverni krstaški ratovi) i politiku germanizacije i ratove savremene njemačke države, poput nacističkog koncepta životnog prostora (nem. Lebensraum).[4][5]

Protjerivanje Poljaka nakon njemačke invazije na Poljsku 1939. godine. Poljaci su uklanjani kako bi se napravio prostor za njemačke koloniste, u sklopu germanizacije zapadne Poljske

U Poljskoj termin „Prodor na istok” se koristi kako bi se opisao program germanizacije Poljske,[6] dok je u Njemačkoj moto dio šireg nacionalističkog odobrenja srednjovjekovnih njemačkih naselja na istoku i ideje o „superiornosti njemačke kulture”.[6] Moto „Prodor na zapad” (njem. Drang nach Westen), izveden iz Prodora na istok, korišten za prikaz navodnog poljskog prodora na zapad.[6][7]

Koncept Prodor na istok bio je ključni element njemačkog nacionalizma i glavni element nacističke ideologije.[8]

Porijeklo termina uredi

Poljski novinar Julijan Klačko 1849. godine prva je osoba koja je upotrijebila tremin Prodor na istok, iako je diskutabilno da je on osmislio termin ili ga je koristio u vidu citata. Budući da se termin u većini slučajeva koristi u njemačkom obliku, zaključeno je da je njemačkog porijekla.[9]

Pozadina uredi

 
Faze njemačke ekspanzije na istok, 700—1400.
  Prije 700.
  700—1099.
  1100—1199.
  1200—1250.
  1251—1300.
  1301—1400.

Prodor na istok je povezan sa srednjovjekovnim njemačkim Ostzildungom. Ovaj „kolonizacija istoka” odnosi se na ekspanziju njemačke kulture, jezika, države i naselja u istočne i sjeverne oblasti Evrope, naseljene Slovenima i Baltima.

Rast stanovništva tokom visokog srednjeg vijeka podstakao je kretanje naroda iz Porajnja, Flandrije i Saksonije u sastavu Svetog rimskog carstva ka istoku u slabije naseljena područje Baltika i Poljske. Ovo kretanje stanovništva podsticalo je plemstvo, slovenski kraljevi i vojvode, kao i srednjovjekovna Crkva. Većina ovih naselja nastala je na štetu Polabskih Slovena i paganskih Balta (vidjeti Sjeverni krstaški ratovi).

Buduća država Pruska, naziv je dobila po pobjeđenim Starim Prusima, svoje korijene uglavnom ima u ovim kretanjima. Kako se srednji vijek približavao kraju, Tevtonski red, koji je u sjevernu Poljsku pozvao Konrad Pjast, asimilisao i prisilno preobratio veliki dio južnog baltičkog priobalja.

Nakon podjele Poljske između Pruske, Austrije i Rusije krajem 18. vijeka, Pruska je stekla veliki dio zapadne Poljske. Prusi, a kasnije i Nijemci, sprovodili su politiku germanizacije na poljskim teritorijama. Rusija i Švedska su na kraju osvojele zemlje koji je zauzeo Tevtonski red na prostoru Estonije i Livonije.

Prodor na istok u njemačkom diskursu uredi

Termin je postao središte njemačkog nacionalističkog porekta 1891. godine, sa osnivanjem Svenjemačke lige, u riječima: „Stari prodor na istok mora da se oživi”. Nacistička Njemačka koristila je sloga kada je Čehe nazvala „slovenskim bedemom prodora na istok” tokom Sudetske krize 1938. godine.

Uprkos politika Prodora na istoka, kretanje stanovništva se kretalo u suprotnom smjeru, jer su ljude iz ruralno niskorazvijenih oblasti Istoka privlačili napredne industrijske oblasti Zapadne Njemačke. Ova fenomen postao je poznat po njemačkom terminu Ostfluht, doslovno bjeg sa Istoka.

Sa razvojem romatičnog nacionalizma u 19. vijeku, poljski i ruski intelektualci su počeli njemački Ostzidlung smatrati Prodorom na istok. Njemačko carstvo i Austrougarska monarhija su pokušavale proširiti svoju moć na istok; Njemačka stiče uticaj u sve slabijem Osmanskom carstvu (istočno pitanje), a Austrougarska kroz akviziciju teritorija stiče uticaj na Balkanu.

Prodor na zapad uredi

Novi poziv njemačkih nacionalista na Prodor na istok bio je suprostavljanje poljskom Prodoru na zapad. Prvi svjetski rat se završio Versajskim mirom, po kome je većina ili dijelovi njemačkih pokrajina Pozen, Zapadna Pruska i Gornja Šleska dat ponovno uspostavljenoj Poljskoj; zapadnopruski grad Dancig postao je Slobodni grad Dancig. Poljske novine Vprost koristile su termin Prodor na istok i Prodor na zapad u avgustu 2002. godine za naslov priče o preuzimanju poljskog STOEN od strane njemačkog preduzeća RWE i poljusku migraciju u istočnu Njemačku.

Prodor na zapad je ironičan naziv poglavlja u knjizi Struggle for Empire Eika Džozefa Goldberga, koji se koristi za isticanje nestalih ambicija prema istoku Ludviga Njemačkog, koji umjesto na istok svoje kraljevstvo širi na zapad.

Asimilacija uredi

Kolonizacija je bila izgovor za procese asimilacije koji su trajali vekovima. Asimilacija se odvijala u oba smera – zavisno od regiona i većinskog stanovništva, slovenski i germanski doseljenici su se međusobno asimilirali.

Germani uredi

 
Podkarpatski malopoljski (Małopolska) Nemci u 15. veku

Proces polonizacije nemačkih doseljenika u Krakovu i Poznanju trajao je oko dva veka. Zajednica je mogla samo da nastavi svoj izolovani položaj uz nastavak pridošlica iz nemačkih zemalja. Lužički Srbi su takođe asimilovali nemačke naseljenike, ali su u isto vreme i same male Lužičke zajednice bile asimilovane od strane okolnog stanovništva nemačkog govornog područja. Mnogi gradovi centralne i istočne Evrope razvili su se u multietnička središta.[10]

Tretman, učešće i tragovi Venda uredi

Iako gustina slovenskog stanovništva generalno nije bila velika u poređenju sa Carstvom, i kao rezultat opsežnog ratovanja tokom 10. do 12. veka još više je opala, neki centri naseljavanja su zadržali svoju populaciju Venda u različitom stepenu, opirući se asimilaciji dugo vremena.[10]

Na teritorijama Pomeranije i Šleske, nemački migranti nisu se naseljavali u stara vendska sela već su osnivali nova na zemljištima koja su je dodelilo slovensko plemstvo i monaško sveštenstvo. U pohodima zapadno od Odre, Vende su povremeno proterivani, a naseljenici su obnavljali sela. Nova sela bi ipak zadržala svoja nekadašnja slovenska imena. U slučaju sela Bobelin u Meklenburgu, iseljeni vendski stanovnici su u više navrata napadali njihovo nekadašnje selo, ometajući preseljenje.[11]

 
Dvojezični nemačko-lužički putokazi u Saksoniji, Nemačka

U Lužičkom maršu situacija je ponovo bila drugačija jer se oblast, a posebno Gornja Lužica, nalazi blizu Češke, kojom je vladala slovenska dinastija, lojalno i moćno vojvodstvo Carstva. U ovoj sredini su nemački feudalci često sarađivali sa slovenskim stanovništvom. Vipreht od Groiča, istaknuta ličnost tokom ranog perioda nemačke migracije, stekao je lokalnu vlast samo brakom sa slovenskom plemkinjom i podrškom češkog kralja. Nemačko-slovenski odnosi su uglavnom bili dobri, dok su odnosi između Slovenske Bohemije i Poljske kojom su vladali Sloveni bili narušeni stalnom borbom.

Diskriminacija Venda nije bila deo opšteg koncepta Ostsiedlung. Umesto toga, Vendi su bili podložni režimu niskog oporezivanja i stoga nisu bili tako profitabilni kao novi naseljenici. Iako su većinu doseljenika činili Nemci (Franci i Bavarci na jugu, a Sasi i Flamanci na severu), Vendi i druga plemena su takođe učestvovala u naseljavanju. Novi doseljenici nisu birani samo zbog njihove etničke pripadnosti, što je koncept nepoznat u srednjem veku, već zbog njihove radne snage i poljoprivrednog i tehničkog znanja.[10]

Većina Venda je postepeno asimilovana. Međutim, u izolovanim ruralnim oblastima gde su Vendi činili značajan deo stanovništva, oni su nastavili svoju kulturu. To su bili drevanski Polabci iz Vendlanda istočno od Lineburške pustoši, Jabelheidski Drevani iz južnog Meklenburga, Slovinci i Kašubi iz istočne Pomeranije i Srbi iz Lužica. Lužica je bila naseljena velikom populacijom Lužičkih Srba sve do kraja 19. veka pošto je jezička asimilacija nastupila za relativno kratko vreme.

Reference uredi

  1. ^ Osmańczyk, Edmund Jan; Mango, Anthony (2003). Encyclopedia of the United Nations and international agreements (na jeziku: engleski) (3rd izd.). Routledge. str. 579. ISBN 978-0-415-93921-8. 
  2. ^ Wippermann, Wolfgang (1981). Der "Deutsche Drang nach Osten": Ideologie und Wirklichkeit eines politischen Schlagwortes (na jeziku: nemački). Wissenschaftliche Buchgesellschaft. str. 87. ISBN 9783534075560. 
  3. ^ „Drang nach Osten | German history”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 09. 2018. 
  4. ^ Lerski, Jerzy Jan; Lerski, George J.; Lerski, Halina T. (1996). Historical Dictionary of Poland, 966-1945 (na jeziku: engleski). Greenwood Publishing Group. str. 118. ISBN 9780313260070. 
  5. ^ Haar, Ingo (2000). Historiker im Nationalsozialismus: deutsche Geschichtswissenschaft und der "Volkstumskampf" im Osten (na jeziku: nemački). Vandenhoeck & Ruprecht. str. 17. ISBN 9783525359426. 
  6. ^ a b v Best, Ulrich (2007). Transgression as a Rule: German-Polish Cross-border Cooperation, Border Discourse and EU-enlargement (na jeziku: engleski). LIT Verlag Münster. str. 58. ISBN 9783825806545. 
  7. ^ Hayes, Bascom Barry (1994). Bismarck and Mitteleuropa (na jeziku: engleski). Fairleigh Dickinson University Press. str. 17. ISBN 9781611471106. 
  8. ^ Hauner, M. (2005). Hitler: A Chronology of his Life and Time (na jeziku: engleski). Springer. str. 197. ISBN 9780230584495. 
  9. ^ Lawaty, Andreas; Orłowski, Hubert (2003). Deutsche und Polen: Geschichte, Kultur, Politik (na jeziku: nemački). C.H.Beck. str. 34. ISBN 9783406494369. 
  10. ^ a b v Szabo 2008, str. 12.
  11. ^ Herbers & Jaspert 2007.

Literatura uredi

  • Osmańczyk, Edmund Jan; Mango, Anthony (2003). Encyclopedia of the United Nations and international agreements (na jeziku: engleski) (3rd izd.). Routledge. str. 579. ISBN 978-0-415-93921-8. 
  • Goldberg, Eric J. (2006). Struggle for Empire: Kingship and Conflict under Louis the German, 817-876. Ithaca, NY: Cornell University Press. 
  • Bartlett, Robert (1998). Die Geburt Europas aus dem Geist der Gewalt. Eroberung, Kolonisation und kultureller Wandel von 950 bis 1350 ( = [English original :] The Making of Europe : conquest, colonization, and cultural change 950 - 1350) (na jeziku: nemački). Knaur München. ISBN 3-426-60639-9. 
  • Kleineberg, A; Marx, Chr; Knobloch, E.; Lelgemann, D. (2010). Germania und die Insel Thule. Die Entschlüsselung von Ptolemaios' "Atlas der Oikumene" (na jeziku: nemački). WBG. ISBN 978-3-534-23757-9. 
  • Gründer, Horst; Johanek, Peter (2001). Kolonialstädte, europäische Enklaven oder Schmelztiegel der Kulturen?: Europäische Enklaven oder Schmelztiegel der Kulturen? (na jeziku: nemački). ISBN 3-8258-3601-0. 
  • Reuber, Paul; Strüver, Anke; Wolkersdorfer, Günter (2005). Politische Geographien Europas — Annäherungen an ein umstrittenes Konstrukt: Annäherungen an ein umstrittenes Konstrukt (na jeziku: nemački). ISBN 3-8258-6523-1. 
  • Demurger, Alain; Kaiser, Wolfgang (2003). Die Ritter des Herrn: Geschichte der Geistlichen Ritterorden (na jeziku: nemački). ISBN 3-406-50282-2. 
  • Herbers, Klaus; Jaspert, Nikolas, ur. (2007). Grenzräume und Grenzüberschreitungen im Vergleich: Der Osten und der Westen des mittelalterlichen Lateineuropa (na jeziku: nemački). De Gruyter. ISBN 978-3-05-004155-1. 
  • Herrmann, Die Slawen in Deutschland
  • Knefelkamp, Ulrich, ur. (2001). Zisterzienser: Norm, Kultur, Reform — 900 Jahre Zisterzienser (na jeziku: nemački). ISBN 3-540-64816-X. 
  • Minahan, James (2000). „Germans”. One Europe, Many Nations: A Historical Dictionary of European National Groups. Greenwood Publishing Group. ISBN 0313309841. Pristupljeno 11. 3. 2016. 
  • Schich, Winfried (2007). Wirtschaft und Kulturlandschaft: Gesammelte Beiträge 1977 bis 1999 zur Geschichte der Zisterzienser und der "Germania Slavica". Bibliothek der brandenburgischen und preussischen Geschichte (na jeziku: nemački). 12. BWV Verlag. ISBN 978-3-8305-0378-1. 
  • Rösener, Werner (1988). Agrarwirtschaft, Agrarverfassung und ländliche Gesellschaft im Mittelalter (na jeziku: nemački). ISBN 3-486-55024-1. 
  • Schulman, Jana K. (2002). The Rise of the Medieval World, 500–1300: A Biographical Dictionary. Greenwood Press. 
  • Sommerfeld, Wilhelm von (2005) [1896]. Geschichte der Germanisierung des Herzogtums Pommern oder Slavien bis zum Ablauf des 13. Jahrhunderts (na jeziku: nemački). Adamant Media Corporation. ISBN 1-4212-3832-2.  (unabridged facsimile of the edition published by Duncker & Humblot, Leipzig 1896)
  • Szabo, Franz A. J. (2008). Ingrao, Charles W., ur. The Germans and the East. Purdue University Press. ISBN 978-1-55753-443-9. 
  • Charles Higounet (1911–1988) Les allemands en Europe centrale et oriental au moyen age
  • Bielfeldt et al., Die Slawen in Deutschland. Ein Handbuch, Hg. Joachim Herrmann, Akademie-Verlag Berlin, 1985

Spoljašnje veze uredi

 
Prodor na istok na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Продор_на_исток&oldid=27614596”