Пруска

Историјска држава

Пруска или Прусија (њем. Preußen; пољ. Prusy) историјска је држава која је настала од Пруског војводства и Маркгрофовије Бранденбурга у средишту области Пруске. Вијековима је Пруском владала династија Хоенцолерн, успјешно ширећи државу необично ефикасном и добро организованом војском. Пруска, са пријестолницом у Кенигзбергу и од 1701. у Берлину, уобличила је историју Њемачке. Њемачке државе су се 1871. године ујединиле под Пруским вођством стварајући Њемачко царство. У новембру 1918, монархија је укинута, племство је изгубило политичку моћ током Њемачке револуције, а Пруско краљевство је укинуто и на том простору је успотављена Слободна Држава Пруска. Пруска је изгубила независност Пруским превратом, када је нацистички режим успјешно успотавио своје законе стварајући тако унитарну државу. Поразом нацистичке Њемачке, држава је подијељења на савезничке окупационе зоне, а територије источно од линије Одра—Ниса припале су Пољској и Совјетском Савезу, а Држава Пруска дефакто је престала да постоји 1945. године.[2][3] Дејуре је Пруска постојала све до одлуке Контолног савјета, која је донесена 25. фебруара 1947. године.[4]

Пруска
Прусија

Preußen  (немачки)
Крилатица: Gott mit uns
(Бог је с нама)
Положај Пруске
Главни градКенигзберг (1525–1701)
Берлин
(1701–1949)
Службени језикнемачки
Владавина
Облик државеМонархија
(1525-1918)
Република
(1918-1947)
 — ВојводаАлберт I
(1525–1568)
Фридрих III
(1688–1701)
 — КраљФридрих I (1701–1713)
Вилхелм II (1888–1918)
 — Први МинистарФридрих Еберт (1918)
Херман Геринг (1933–1947)
Историја
Оснивање
 — Војводство10. април 1525.
 — Брамборска27. август 1618.
 — Краљевина18. јануар 1701.
 — Слободна Република9. новембар 1918.
 — Аболиција (de facto, loss of independence)30. јануар 1934.
 — Аболиција (de jure)25. фебруар 1947.
Географија
Површина
 — укупно297.007 km2(-)
Становништво
 — 1816[1]10.349.000
 — 1871.24,689,000
 — густина34,84 ст./km2(-)
Економија
Остале информације
Временска зонаUTC 

Историја Бранденбурга и Пруске
Сјеверна марка
до 12. вијека
Пруси
до 13. вијека
Маркгрофовија Бранденбург
1157–1618 (1806)
Тевтонски витезови
1224–1525
Пруско војводство
1525–1618
Краљевска Пруска
1466–1772
Бранденбург-Пруска
1618–1701
Пруско краљевство
1701–1918
Слободна Држава Пруска
1918–1947
Клајпедска област
(Литванија)
1920–1939 / 1945–present
Бранденбург
(Њемачка)
1947–1952 / 1990–данас
Повраћене земље
(Пољска)
1918/1945–данас
Калињинградска област
(Русија)
1945–данас

Назив Прусија долази од старих Пруса; у 13. веку, Тевтонски витезови — организовани католички средњовековни војни ред њемачких крсташа — освојили су земље у којима су они живели. Године 1308, Тевутонски витезови су освојили Померелију [en] с Гдањском (њем. Danzig). Њихова монашка држава била је углавном германизована имиграцијом из централне и западне Немачке, а на југу су је полонизовали досељеници из Мазовије. Други торуњски мир (1466) раздвојио је Прусију на западну Краљевску Пруску, покрајину Пољска и источни дио, од 1525. назван Војводство Пруска, феудално добро пољске круне до 1657. године. Унија Бранденбурга и Пруског војводства из 1618. довела је до проглашења Пруске краљевине 1701. године.

Пруска је у редове великих сила ушла убрзо након што је постала краљевство,[5][6][7][8] и имала је највећи утицај у 18. и 19. вијеку. Током 18. вијека имала је велику улогу у многим међународним пословима за вријеме владавине Фридриха Великог. Током 19. вијека пруски канцелар Ото фон Бизмарк ујединио је њемачке кнежевине у „Малу Немачку”, која је искључила Аустрију и Швајцарску.

На Бечком конгресу (1814—1815), који је прерадио карту Европе након Наполеоновог пораза, Пруска је стекла нове богате територије, укључујући и Рур богат угљем. Земља је тада нагло увећавала свој економски и политички утицај и постала је језгро Сјевернонемачке конфедерације 1867, а потом и Њемачког царства 1871. Краљевина Пруска је тада била толико велика и толико доминантна у новој Њемачкој да су се јункери и остала пруска елита све више и више идентификовали као Нијемци, а мање као Пруси.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Population of Germany”. tacitus.nu. 
  2. ^ Clark 2006
  3. ^ The various stages of transformation and dissolution of old Prussia 1871-1947 describes Golo Mann: Das Ende Preußens (in German), in: Hans-Joachim Netzer (editors): Preußen. Portrait einer politischen Kultur, München (1968). стр. 135–165 (in German). See also another perspective by Andreas Lawaty: Das Ende Preußens in polnischer Sicht: Zur Kontinuität negativer Wirkungen der preußischen Geschichte auf die deutsch-polnischen Beziehungen, de Gruyter, Berlin. 1986. 2006. ISBN 978-3-11-009936-2.(in German)
  4. ^ „Allied Control Council Enactment No. 46 of 25 February 1947 (in French)”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 26. 06. 2015. 
  5. ^ Fueter 1922, стр. 25–28, 36–44
  6. ^ Danilović 2002, стр. 27, 225–228
  7. ^ Aping the Great Powers: Frederick the Great and the Defence of Prussia's International Position 1763–86, pp. 286–307.
  8. ^ The Rise of Prussia Архивирано 10 јун 2010 на сајту Wayback Machine

Литература уреди

Спољашње везе уреди