Prokopije iz Cezareje
Prokopije Kesarijski se rodio krajem V ili početkom VI veka u palestinskoj Cezareji. Karijeru je započeo kao advokat, a 527. postaje pravni savetnik- sekretar, vizantijskog vojkovođe Velizara koga prati u Iberijskom ratu (527—532.) i Vandalskom ratu u Africi (533—534. godine). Tu ostaje uz vojskovođu Solomona do 536, kada prelazi u Velizarov štab u Italiji gde je vizantijska vojska vodila rat protiv Istočnih Gota (vidi Gotski rat). Zajedno se vraćaju u Italiju 540. Sa njim opet odlazi na ratište 541. protiv Persije. Od 542. živi stalno u Carigradu. Umro je, kako se obično uzima, 565. godine.
Najstarije i najznačijnije Prokopijevo delo je Istorija Justinijanovih ratova (De bellis) u osam knjiga, gde govori o ratovima koje je vodio Justinijan I. Prve dve knjige obrađuju persijski (Bellum Persicum), treća i četvrta vandalski (Bellum Vandalicum), pet — sedma gotski (Bellum Gothicum), a osma knjiga je dopuna prethodnih. Prvih sedam knjiga objavio je krajem 550, ili početkom 551., a osmu 553. godine.[1]
Istorija Justinijanovih ratova prikazana je na veoma širokoj osnovi jer je sam Prokopije imao tačna obaveštenja jer je bio član Velizarevog štaba. Pro konačnom redogovanju svojih zapisa uspešno se koristio pored svoga znanja, i svojim antičkim uzorima koje je sledio u stilskom pogledu. Kao rezultat je proizišlo jedno učeno, trezveno, zanimljivo delo o Justinijanovom vremenu. Ovo delo je najbogatiji i najpouzdaniji vizantijski izvor svoga doba, a Prokopije se smatra najznačajnijim vizantijskim istoričarem svog vremena. U uvodu svog dela napominje da neće biti pristrasan, i zaista se pridržavao toga. Uspeo je u osnovi da pruži pouzdan prikaz dramatičnih zbivanja.
U okviru opisivanja ratnih operacija u Italiji, Prokopije se osvrće i na događaje u Podunavlju o Slovenima. Izveštaji o njima su obično kratki. Daje skicu pojedinih upada, i to onih najvećih, ali samo toliko koliko da bi se dobila potpuna slika događaja u evropskom delu Vizantije.
Međutim, Prokopije nam pruža relativno najbogatiju zbirku vesti o podunavskim Slovenima VI veka; sva obaveštenja dobio je od zarobljenih Slovena, romejskih stratega i drugih vojnih lica.
Završavajući Istoriju ratova, Prokopije je sastavio i jedan spis, tajnu dopunu pod nazivom Historia Arcana (Tajna istorija) gde govori o svemu onome što nije smeo reći u istoriji ratova, o postupcima cara Justinijana i njegovih najbližih saradnika. To je prava hronika skandala, dramatičan dokument koji govori o Prokopijevom razočaranju u carsku vladu. Delo je sastavljeno oko 550. godine. I u ovom delu se osvrće i na upade Slovena, što upotpunjuje podatke iz Istorije ratova. Tajna istorija je uticala na mnoge kasnije pisce, naročito na Kinama.
Prokopije 554. objavljuje spis O građevinama[2] (grč. Περί Κτισμάτων, lat. De Aedificiis) u kome nabraja sve ono što je izgrađeno za Justinijanovo vreme. Uzdiže Justinijana ali se primećuje da njegov stil, kao i ono što je napisao izveštačeno, hladno. Pri sastavljanju ovg dela pred sobom je imao zvanične dokumente tako da je zagarantovan visok stepen verodostojnosti geografsko-toponomastičkih podataka. Za nas je naročito zanimljiva 4 knjiga gde opisuje izgradnju u Iliriku. Mnogo duguje antičkoj literaturi jer se njen stil provlači kroz njegova dela.
U svome skepticizmu, dolazi do raznih teorija o uzrocima istorijskih zbivanja koje naziva „koprenama kojima ljudi prekrivaju svoja neznanja“. Prokopije kao čovek je zanimljiv, složen kao ličnost, sujeveran je, a teološke diskusije smatra jalovim. U Istoriji Justinijanovih ratova[3], kao i u Tajnoj istoriji[4], pokazuje se kao dobar poznavalac ljudi. Prokopijevo delo, posmatrano u celini, predstavlja zanimljivo, zrelo delo a takođe i jedan pouzdan istorijski izvor.