Википедија

Proleće

једно од годишњих доба

Proleće (ijek. proljeće) jedno je od četiri godišnja doba, posle zime i pre leta.[1] Postoje različite definicije proleća, ali lokalna upotreba pojma varira u skladu s lokalnom klimom, kulturama i običajima. Po konvenciji, na severnoj polulopti traje deo marta, ceo april, maj i deo juna, a na južnoj polulopti deo septembra, ceo oktobar, novembar i deo decembra. Kada je na severnoj hemisferi proleće, na južnoj hemisferi je jesen i obrnuto.

Godišnje doba
Šareno prolećno cveće
Severna umerena zona
Astronomska sezona21. mart — 21. jun
Meteorološka sezona1. mart — 31. maj
Solarna sezona1. februar — 30. april
Južna umerena zona
Astronomska sezona23. septembar — 22. decembar
Meteorološka sezona1. septembar — 30. novembar
Solarna sezona1. avgust — 31. oktobar
Leto
Proleće Jesen
Zima

Na prvi dan proleća, obdanica i noć traju jednako, oko dvanaest sati (prolećna ravnodnevica). Kako vreme odmiče od ravnodnevice, dužina obdanice se povećava, a dužina noći smanjuje.

Proleće simbolizuje preporod, podmlađivanje, obnovu, vaskrsenje i ponovni rast.[2] Razne kulture mogu imati lokalna imena godišnjih doba koja imaju malo ekvivalencije s pojmovima koji potiču iz Evrope.

Meteorološka razmatranja uredi

Meteorolozi generalno definišu četiri godišnja doba u mnogim klimatskim oblastima: proleće, leto, jesen i zima. One su određene vrednostima njihovih prosečnih temperatura na mesečnom nivou, pri čemu svaka sezona traje tri meseca. Tri najtoplija meseca su po definiciji leto, tri najhladnija meseca su zima, a praznine između njih su proleće i jesen. Meteorološko proleće stoga može početi na različite datume u različitim regionima.

U SAD i Velikoj Britaniji, prolećni meseci su mart, april i maj.[3][4]

U Australiji[5] i Novom Zelandu[6][7] proleće počinje 1. septembra i završava se 30. novembra.

U Irskoj, prema galskom kalendaru, proleće se često definiše kao februar, mart i april.[8][9]

Astronomsko i solarno računanje uredi

Na severnoj hemisferi (npr. Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Kanada i UK),[10] astronomska prolećna ravnodnevica (koja varira između 19. i 21. marta) može se smatrati da se označava prvi dan proleća, pri čemu letnji solsticij (oko 21. juna) obeležava prvi dan leta. Po solarnom računanju, proleće se održava tako da počinje 1. februara do prvog dana leta na Prvi maj, pri čemu se letnji solsticij označava kao sredina leta umesto kao početak leta kao kod astronomskog računanja.

U tradicionalnom kineskom kalendaru, „prolećna“ sezona (春) se sastoji od dana između Ličuna (3–5 februar), uzimajući Čunfen (20–22 mart) kao sredinu, a zatim se završava u Liksiji (5–7 maja). Slično tome, prema keltskoj tradiciji, koja se zasniva isključivo na dnevnom svetlu i snazi podnevnog sunca, proleće počinje početkom februara (blizu Imbolka ili Kandlemasa) i traje do početka maja (Beltane).

Prolećna sezona u Indiji je kulturno u mesecima martu i aprilu, sa prosečnom temperaturom od oko 32 °C.[11] Neki ljudi u Indiji, posebno iz države Karnataka, slave svoju novu godinu u proleće, Ugadi.

Ekološko razmatranje uredi

Početak proleća nije uvek određen fiksnim kalendarskim datumima. Fenološka ili ekološka definicija proleća odnosi se na biološke pokazatelje, kao što su cvetanje niza biljnih vrsta, aktivnosti životinja i poseban miris zemljišta koji je dostigao temperaturu za cvetanje mikroflore. Ovi pokazatelji, zajedno sa početkom proleća, variraju prema lokalnoj klimi i prema specifičnom vremenu određene godine.

Neki ekolozi dele godinu na šest godišnjih doba. Pored proleća, ekološki obračun identifikuje raniju odvojenu preprolećnu (ranu ili pretprolećnu) sezonu između hibernalne (zimske) i prolećne (prolećne) sezone. Ovo je vreme kada cvetaju samo najizdržljiviji cvetovi poput šafrana, ponekad dok na zemlji još ima snežnog pokrivača.[12]

Prirodni događaji uredi

 
Stotine višnji cvetaju u Ekstremaduri, Španija, tokom proleća
 
Krajem aprila na Alpima, na velikim nadmorskim visinama[13] (ili geografskim širinama),[14] proleće je često najsnežniji period u godini.
 
Vrba u Stokholmu u aprilu 2016
 
Setva u proleće u Estoniji

Tokom ranog proleća, Zemljina osa povećava svoj nagib u odnosu na Sunce, a dužina dnevne svetlosti se brzo povećava za relevantnu hemisferu. Hemisfera počinje značajno da se zagreva, što dovodi do „prolećnog“ novog rasta biljaka.[15]

Mnoge cvetnice cvetaju u ovo doba godine, u dugom nizu, ponekad počevši kada je sneg još uvek na tlu i nastavlja se u rano leto.[16] U oblastima koje obično nemaju sneg, „proleće“ može da počne već u februaru (severna hemisfera) ili avgustu (južna hemisfera), najavljeno cvetanjem listopadnih magnolija, trešanja i dunje.[17] Mnoga umerena područja imaju suvo proleće, a vlažnu jesen, što donosi cvetanje u ovoj sezoni, više u skladu sa potrebom za vodom, kao i toplotom. Subarktičke oblasti možda uopšte neće doživeti „proleće“ do maja.

Nestabilno prolećno vreme može se češće javiti kada topli vazduh počne da nadire iz nižih geografskih širina, dok hladan vazduh još uvek dolazi iz polarnih regiona. Poplave su takođe najčešće u planinskim predelima i blizu njih u ovo doba godine, zbog topljenja snega koje ubrzavaju tople kiše. U Severnoj Americi, Aleja tornada je najaktivnija u ovo doba godine, posebno zato što Stenovite planine sprečavaju širenje toplih i hladnih vazdušnih masa na istok, i umesto toga ih teraju na direktan sukob. Pored tornada, superćelije oluja sa grmljavinom mogu takođe proizvesti opasno veliki grad i veoma jake vetrove, za koje se obično izdaje jako upozorenje na grmljavinu ili upozorenje na tornado. Čak i više nego zimi, mlazne struje igraju važnu ulogu u nestabilnom i teškom vremenu na severnoj hemisferi u proleće.[18]

Proleće na južnoj hemisferi se na nekoliko značajnih načina razlikuje od onog na severnoj hemisferi, uključujući:

  • Ne postoji kopneni most između zemalja južne hemisfere i antarktičke zone koji bi mogao da unese hladan vazduh bez uticaja velikih površina vode koji ublažavaju temperaturu;
  • Mnogo je veća količina okeana na južnoj hemisferi na većini geografskih širina;
  • Postoji cirkumpolarni tok vazduha (burne 40-te i 50-te) neprekidan velikim kopnenim masama;
  • Nema ekvivalentnih mlaznih strujanja; i
  • Osobenosti preokretanja okeanskih struja u Pacifiku.[19]

Reference uredi

  1. ^ „Spring | Definition and Meaning”. Collins English Dictionary (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  2. ^ „The Spring Equinox: Renewal, Rebirth, Rejuvenate, Refresh, Reset, Reconnect”. The Journey Junkie (na jeziku: engleski). 15. 3. 2017. Pristupljeno 2. 11. 2019. 
  3. ^ „Spring”. Glossary of Meteorology. Pristupljeno 5. 3. 2018. 
  4. ^ „Met Office: Spring”. Pristupljeno 5. 3. 2018. 
  5. ^ „Australian Bureau of Meteorology – Climate Glossary – Seasons”. Australian Bureau of Meteorology. bom.gov.au. Pristupljeno 30. 3. 2018. 
  6. ^ Deguara, Brittney (27. 5. 2019). „When does winter officially start in New Zealand?”. Stuff. Pristupljeno 4. 10. 2020. 
  7. ^ WW Forecast Team (1. 3. 2012). „POLL: Do you want the dates of our seasons changed?”. Weather Watch. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. 
  8. ^ „Get ready for the seasons in Ireland”. www.durbanresidence.com. Arhivirano iz originala 07. 06. 2020. g. Pristupljeno 29. 06. 2022. 
  9. ^ Farrell, Conor. „Column: When does spring really start? Let's clear this is up once and for all.”. TheJournal.ie. 
  10. ^ „Met Office: Spring”. Pristupljeno 5. 3. 2018. 
  11. ^ „Seasons in India | Different types of seasons in India with months”. gupshups. 2019. 
  12. ^ Allaby, Michael (1999). „A Dictionary of Zoology”. Arhivirano iz originala 2. 6. 2013. g. Pristupljeno 30. 5. 2012. 
  13. ^ "Mean Snow Depths, 1983–2002" (maps, see April), Hydrological Atlas of Switzerland, Federal Office for the Environment
  14. ^ Warren, Stephen G.; Rigor, Ignatius G.; Untersteiner, Norbert; Radionov, Vladimir F.; Bryazgin, Nikolay N.; Aleksandrov, Yevgeniy I.; Colony, Roger (jun 1999). „Snow Depth on Arctic Sea Ice”. Journal of Climate. 12 (6): 1814—1829. Bibcode:1999JCli...12.1814W. doi:10.1175/1520-0442(1999)012<1814:SDOASI>2.0.CO;2. Pristupljeno 6. 5. 2021. „The deepest snow is just north of Greenland and Ellesmere Island, peaking in early June at more than 40 cm” 
  15. ^ Hiskey, Daven (26. 9. 2013). „Why Do We Call the Seasons Spring, Summer, Fall and Winter?”. Mental Floss. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  16. ^ „How do flowers bloom?”. UCSB Science Line. UC Santa Barbara. 25. 12. 2008. Pristupljeno 9. 8. 2019. 
  17. ^ Lelong-Lehoang, Claire (11. 10. 2019). „Flower trees – top 5 spring-blooming shrubs and trees”. Nature & Garden. Pristupljeno 9. 9. 2019. 
  18. ^ US Department of Commerce, NOAA. „NWS JetStream – The Jet Stream”. www.weather.gov. 
  19. ^ „El Niño: Pacific Wind and Current Changes Bring Warm, Wild Weather”. earthobservatory.nasa.gov. 14. 2. 2017. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Proleće na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пролеће&oldid=27550779”