Википедија

Projekat Matematička genealogija

Projekat Matematička genealogija (engl. Mathematics Genealogy Project) jeste baza podataka o doktorima matematike i njihovim mentorima, koja na taj način daje akademsku genealogiju sa relacijom „roditeljstva” zasnovanom na mentorstvu disertacija. Godine 2007, podaci prate genealogiju preko 110.000 doktora matematike širom sveta i sežu u prošlost sve do vremena Lajbnica. Projekat Matematička genealogija i njegovo veb-sajt održava profesor Hari Kuns na Državnom univerzitetu Severne Dakote.

Istorija uredi

Hari Kuns, tada profesor na Državnom univerzitetu Mankatoa (danas Državni univerzitet Minesote u Mankatou), prvi put je sa kolegama matematičarima razgovarao o ideji o bazi podataka o doktoratima u matematici ranih 1990-ih godina. Većina sagovornika je bila stava da takav projekat „nije matematika, nije istorija matematike i ne može se sprovesti”. Međutim, ubrzo je došlo vreme kada se matematičkom zajednicom počela širiti upotreba interneta i Hari je sa suprugom Suzan Šiling došao do zaključka da bi mreža nudila savršen način za predstavljanje i širenje ovih podataka. U proleće 1996, Kuns je poslao pisma na adrese nekoliko stotina američkih matematičkih departmana sa programom doktorskih studija tražeći imena doktoranada, nazive njihovih disertacija i imena mentora, na koja je odgovorilo tek oko 25—30% institucija, ipak dovoljno da se započne se projektom. Septembra 1996, Kuns je postavio prvi skup podataka sa 3.500 imena. Januara sledeće godine, održao je predavanje o projektu na Zajedničkim matematičkim susretima u San Dijegu.

Kunsov departman je pokrivao neke od troškova za studente koji su mu pomagali u izradi projekta, ali je najveći deo ipak plaćao iz svog džepa. Godine 1999, Kuns odlazi u penziju i u početku mu je univerzitet dozvolio da nastavi da koristi kancelariju za rad na projetku. Međutim, 2002. godine administracija je uskratila podršku i Kuns je morao da traži novi dom za projekat, koji je našao na Državnom univerzitetu Severne Dakote koji mu je, nakon dužih pregovora, ponudio položaj pridruženog profesora i kancelariju. Prema Kunsu, jedan od dekana u Mankatou je bez uvijanja tvrdio da „projekat nema nikakvu akademsku vrednost”. (Nakon apela na veb-sajtu Matematičke genealogije, dekan je bio „zatrpan” protestnim pismima.) Kuns je kupio računar i uselio se, a na novom departmanu je upoznao i Mičela Kelera, „odličnog zaluđenika za računare”, sada na doktorskim studijama matematike na Tehnološkom institutu Džordžije, za kojeg očekuje da će najverovatnije preuzeti održavanje projekta kada on to više ne bude u stanju.

Jedan od prvih izvora koje je Kuns koristio za izgradnju baze podataka bili su Sažeci disertacija, publikacija koja sadrži naslove, sažetke, i od oko 1995. imena mentora doktorskih disertacija odbranjenih u Sjedinjenim Američkim Državama. U razgovoru za Obaveštenja Američkog matematičkog društva 2007, Kuns se priseća kako bi „svakog petka oko 6 uveče pokupio oko dvadeset pet tomova Sažetaka, otišao u kancelariju i proveo vikend unoseći podatke iz njih”. Važan podsticaj projekat je dobio 1999, kada je Insitut za istraživanja u matematičkim naukama iz Berklija Kunsu ponudio jednomesečno članstvo, tokom kojeg je stekao poznanstva koja su bila važna za dalji razvoj, uključujući i direktora Instituta Dejvida Ajzenbada, kao i priliku da proširi reč o projektu. Godine 2002, posećuje Univerzitet u Bilefeldu, na kojem mu Ulf Reman uspostavlja preslikan sajt (engl. mirror site) veb-sajta projekta i upoznaje nemačke matematičare koji su mogli u dodavanju podataka u bazu podataka i dobija foto-kopije spiskove novih doktora nauka sa nemačkih univerziteta objavljivane u Saoštenjima Nemačkog matematičkog društva.

Baza je tako neprekidno i nezaustavljivo rasla. Godine 2007, baza je imala podatke o preko 110.000 doktora matematike i prima oko 900 novih unosa svakog meseca. Kuns nove prijavljene doktorate proverava tražeći mentora u bazi ili na veb-sajtu MathSciNet (veb-verziji Matematičkih pregleda Američkog matematičkog društva), kao i poređenjem sa Sažecima disertacija za doktorande američkih univerziteta. Baza se stalno proširuje novim podacima i eventualnim ispravkama postojećih.

Projekat Matematička genealogija finansijski podržava Klejov matematički institut kao i brojni pojedinci ličnim donacijama (među kojima je najveću, „reda Ferma-Vajlsove teoreme”, dao Donald Knut sa suprugom), a Američko matematičko društvo obezbeđuje preslikan sajt i prostor za predstavljanje na Zajedničkim matematičkim susretima. Članke o projektu objavili su, između ostalih, Letopisi visokog obrazovanja i Nauka (Science) 1999, Prizma 2000. i Obaveštenja Američkog matematičkog društva 2007.

Sadržaj uredi

Svaki unos u Matematičkoj genealogiji sadrži ime matematičara — primaoca doktorata; ime institucije na kojoj je doktorat odbranjen, odnosno stečen stepen doktora nauka; godinu kada je stepen doktora nauka dodeljen; naslov disertacije i ime mentora. Od 2003, na svakoj strani se nalazi i oznaka predmeta teze u klasifikaciji Američkog matematičkog društva, a od 2007. i hiperveza ka pretrazi akademskih članaka matematičara u pitanju na MathSciNet-u, kao i ka njegovoj biografiji na veb-sajtu MekTutor istorija matematike, ako je tamo pokriven. Ispod ovih podataka, baza prikazuje se spisak svih njegovih doktoranada, koji se može videti po abecednom ili hronološkom redosledu. Baza podataka je, osim za doktorate u matematici, otvorena i za bliska polja poput statistike i računarstva.

Jedan od najzanimljivijih detalja o projektu jeste „porodična” terminologija, koja je preko njega već postala delom potkulture matematičke zajednice. Tako, mentor doktorata je „roditelj”, njegov učenik je „sin” ili „kćerka”. Doktorandi istog mentora među sobom su „braća” i „sestre”. Mentor mentora je „deka” ili „baka”, njegov mentor „pradeka” ili „prabaka”, te „čukundeka”, „navrndeka”, „kurđel”, i tako dalje. Tako svaki matematičar u bazi ima drvo svojih „predaka”, koje se može i naručiti odštampano na posteru veličine metar sa metar. Svaki profesor matematike, osim svoje „dece”, ima i celo drvo „potomstva”, „ujake”, „tetke”, „nećake”, skupovi matematičara „zajedničke pretke” i tako dalje, stvarajući potpuni opis novije intelektualne istorije matematičkih nauka.

Veb-sajt takođe sadrži i stranu sa spiskom 50 matematičara sa najviše doktoranada u istoriji matematike, na vrhu kojeg se 2007. nalaze Rožer Majer Temam i Ronold Vajet Parsival King sa po tačno stotinu doktoranada (prvi na Orseju i Univerzitetu Indijane, potonji na Harvardu). Međutim, za svakog matematičara baza održava i podatke o broju „potomaka”. Tako, na primer, David Hilbert, pri vrhu liste sa 75 „dece”, koji je svoj doktorat odbranio u Kenigsbergu 1885, do danas ima čak 14.321 doktor-potomka. Njegov mentor, Feliks Klajn, doktor nauka od 1868, imao je 58 „dece” i već 27.564 potomka. Gotfrid Vilhelm Lajbnic, koji je stepen doktora prava stekao u Altdorfu 1666, imao je dvoje „dece” koje je skupa nasledilo čak 44.550 potomaka.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пројекат_Математичка_генеалогија&oldid=26983915”