Prskalica

Ukoliko ste tražili drugo značenje, pogledajte članak prskalica (aparat).

Prskalica (ili žižica) je vrsta ručne pirotehnike koja je tipično napravljena od metalne žice dopola premazane pirotehničkom smešom. Dizajnirana da gori od vrha nadole na kontrolisani način i karakterisana je bojenim plamenom, iskrama i drugim efektima.

Prskalica koja gori

Prave se od apirične (nezapaljive) metalne žice dužine oko 25 centimetara koja je umočena u gustu pirotehničku smešu i ostavljena da se sasuši.

Hemija

U sastav smeše ulazi oksidans sa metalnim praškom. Tu smešu vezuju dekstrin ili celulozni nitrat.

Metalni prašak čini:

• Aluminijum, magnezijum ili magnalij
• Gvožđe
• Titanijum
• Ferotitan

Od metalnog praška zavisi boja i broj iskra prskalice.

Oksidans čine:

• Kalijum nitrat
• Barijum nitrat
• Stroncijum nitrat
• Kalijum perhlorat
• Amonijum perhlorat

Do koloracije plamena dolazi upotrebom nekih hlorida i nitrata metala.

Bezbednost

Tokom rukovanja prskalica moguće je doći do opekotina i požara.

Zbog veoma visoke temperature gorenja smeše može doći do ozbiljnih opekotina i potencijalne hemijske kontaminacije povrede kao i požara. Pirotehnička smeša gori na temperaturi oko 1100-1800 °C (zavisi od oksidansa).

Iskre gore na nekoliko stotina stepeni celzijusa i uzrokujue malo povreda jer je termalna masa niska, a kontaktno vreme sa kožom veoma malo.

Istorijat

Nije poznat podatak kada su nastale prskalice, ali se kao njihov izumitelj u pojedinim izvorima navodi Kalinikos iz Heliopolisa, arhitekta, koji je prebegao u Konstantinopolj, jer su ga kao jevreja progonili muslimani. U ovaj grad je primljen sa najvećim počastima. Njemu se pripisuje da je stvorio „grčku vatru“, koja se još naziva i morskom ili vodenom, jer se palila u dodiru sa vodom. Ovo je bilo oružje koje je u nekoliko navrata spasilo vizantijsku vojsku; smeša koju su postavljali na zidove utvrđenja i borbene lađe. Recept je čuvan u tajnosti i do danas nije odgonetnuto šta je ona sadržavala, ali se zna da je plamen bilo gotovo nemoguće ugasiti kada bi se jednom razgoreo. Pretpostavlja se da je sadržavala naftu, smolu i sumpor, a možda i šalitru, mada je po nekim mišljenjima ona kasniji izum, kao i gašeni kreč. Veruje se i da je Kalinikos u časovima dokolice izumeo i „manje opasnu vatru“, koja je prethodila današnjoj prskalici.

Primena

Nekada su se prskalice mnogo više koristile kao ukras na novogodišnjoj jelci ili prosto kao deo pomenutog slavlja, odnosno „kućni vatromet“. Danas, prema pisanju „Zabavnika“, potisnule su ih petarde, koje za razliku od prskalice, daju i zvučne efekte. Međutim, osim za novogodišnje i božićne praznike, prskalice se koriste na venčanjima, posebno u zapadnim zemljama, gde mladence zasipaju raznobojnim iskrama umesto konfetama ili pirinčem.