Psihofizika
Psihofizika je grana psihologije koja kvantitativno proučava veze između fizičkih stimulusa i njihove percepcije. Psihofizika pokriva sve čulne organe, mada se većina istraživanja bavi čulom vida. Jedan od prvih predstavnika je bio Gustav Teodor Fehner 1860. godine sa svojom knjigom „Elementi psihofizike“.[1] Termin psihofizika je uveo Ernst Hajnrih Veber.[1]
Psihofizika se takođe odnosi na opštu klasu metoda koje se mogu primeniti za proučavanje perceptivnog sistema. Moderne aplikacije se u velikoj meri oslanjaju na merenje praga,[2] analizu idealnog posmatrača i teoriju detekcije signala.[3]
Psihofizika ima široku i važnu praktičnu primenu. Na primer, u proučavanju digitalne obrade signala, psihofizika je doprinela razvoju modela i metoda kompresije sa gubicima. Ovi modeli objašnjavaju zašto ljudi primećuju veoma mali gubitak kvaliteta signala kada se audio i video signali formatiraju korišćenjem kompresije sa gubicima.
Pragovi uredi
Donji prag ili apsolutni prag osetljivosti je minimalna energetska vrednost, najmanji intenzitet draži koji dovodi do prvog, jedva primetnog osećaja. Donji prag jeste termin koji se koristi u psihologiji, odnosno njenoj grani, psihofizici.[4]
Diferencijalni prag ili prag razlike, je najmanja promena u energiji, najmanja promena stimulacije koja dovodi do prve, jedva primetne razlike u osetima. Kao i kod donjeg praga, veličina diferencijalnog praga je obrnuto proporcionalna sa osetljivošću. Donji prag se u krajnjem ishodu može svesti na diferencijalni, stoga ovom drugom daju primat i smatraju ga boljom merom osetljivosti.
Gornji prag jeste najveća količina energije, najveći intenzitet stimulacije koji se diskriminiše - daljim povećavanjem intenziteta draži se ne menja senzacija. To je ono mesto na skali stimulacije posle kojeg se sve draži ne razlikuju međusobno.[4]
Izvori uredi
- ^ a b „Fvp:Psychofyzika”. dai.fmph.uniba.sk. Pristupljeno 2022-01-04.
- ^ SHEPHARD, ROY J. (1987). „A review of: “Handbook of Perception and Human Performance Volume 1: Sensory processes and perception” Edited by K. R. Boff, L. I. Kaufman and J. P. Thomas. (John Wiley. New York and Chichester. 1986.) L90 75. ISHN0-471-KK544-4.”. Ergonomics. 30 (5): 874—875. ISSN 0014-0139. doi:10.1080/00140138708969777.
- ^ Gescheider, George A. (1997). Psychophysics : the fundamentals (3rd ed izd.). Mahwah, N.J.: L. Erlbaum Associates. ISBN 0-8058-2281-X. OCLC 35559116.
- ^ a b Ognjenović, O. (2006). Osećaj i mera. Zemun: Stručna biblioteka.
Dodatna literatura uredi
- Gustav Theodor Fechner: Elemente der Psychophysik. 1860.
- Water Ehrenstein: Psychophysik. in: Lexikon der Neurowissenschaft 3. Band. Spektrum Verlag, Heidelberg, Berlin 2001.
- S.S. Stevens: Psychophysics. New York, 1975.
- Max Weber: Zur Psychophysik der industriellen Arbeit. Gesammelte Aufsätze zur Soziologie und Sozialpolitik, Tübingen 1988, S. 61-255.
Spoljašnje veze uredi
- Gustav Theodor Fechner Elemente der Psychophysik, Teil 1 (XML Version, die alte HTML-Version ist im Web-Archiv verfügbar)
- Gustav Theodor Fechner (derzeit nicht verfügbar, aber im Web-Archiv vorhanden)
- Gustav Theodor Fechner https://web.archive.org/web/20051226042900/http://gutenberg.spiegel.de/fechner/psyphysk/psyphy00/psyphy00.htm Web-Archiv] vorhanden)
- Konrad Hoppe: Das Weber-Fechner'sche Gesetz unter besonderer Berücksichtigung der Süßintensität.
- Max-Planck-Institut für biologische Kybernetik. Mit Forschungsbereich Psychophysik