Википедија

Pucanje mišića

Pucanje mišića (PM) ili ruptura mišića jedno je od stanja koje nastaje kao posledica naprezanja mišićnih vlakana. Može biti izazvano akutnom ili hroničnom povredom mekog tkiva koja uključuje povredu mišiću, tetiva ili obe strukture istovremeno. Ekvivalentno je povredi ligamenta kod uganuća.[1]

Pucanje mišića
SinonimiMuscle strain, pulled muscle, torn muscle
Dve slike istog naprezanja modrica i višestruke modrice. Jedna od slika snimljena je kroz ogledalo.
Specijalnostiurgenzma medicina
SimptomiModrica, otok, crvenilo i bol
UzrociPrekomerni stres i/ili ponovljene povrede mišića

Generalno, mišić ili tetiva se preterano rastežu i delimično pokidaju, pod većim fizičkim stresom nego što mogu da fiziološki izdrže, bilo zbog naglog povećanja trajanja, intenziteta ili učestalosti aktivnosti. Naprezanje se najčešće javlja u stopalu, nozi ili leđima.

Neposredni tretman obično uključuje pet koraka skraćeno Z.O.L.K.E.: zaštita, odmor, led, kompresija, elevacija.[2]

Vrste pucanja mišića uredi

Vrste pucanja mišića prema težini uredi

  • Tip 1: blagi oblik. Oporavak nakon 9 do 10 dana.
  • Tip 2: umereno teški oblik. Oporavak nakon 2 do 3 nedelje.
  • Tip 3: teški oblik. Oporavak nakon 3 i 4 meseca

Vrste pucanja mišića prema obimu kidanja uredi

  • Delimično kidanje - karakteriše pucanje samo nekih mišićnih vlakana, a ne celog mišića jer se mišićna vlakna kidaju homogeno, a ne neravnomerno.
  • Totalno kidanje - kod koga je zahvađena većine mišićnih vlakana.

Etiopatogeneza uredi

Jaka (iznenadna) kontrakcija mišića ili udarac u mišić - dovode do pucanja mišićnih vlakana ili njihovih ovojnica, koje prati krvarenje, formiranje krvnnog izliva (hematom) u mišiću. Povreda mišića i formiranje hematoma - smanjuju sposobnost kontrakcije i snagu mišića.

Povreda mišića nastaje zbog:

  • eksplozivni pokreti (iznenadni brzi ili protiv velikog otpora)
  • ukočenost (neelastičnost) mišića - skraćeni mišić
  • nedovoljno nezagrejanih mišića pre jačih fizičkih naprezanja

Povrede mišića nastaju iznenada i povređena osoba tačno oseti mesto povrede. Glavni znak povrede mišića je oštar bol, slabost povređenog dela, ograničenu i bolnu pokretljivost, au nekim slučajevima i nemogućnost pokreta.

Faktori rizika uredi

Ove povred nisu ograničeni samo na sportiste i mogu se desiti tokom obavljanja svakodnevnih zadataka. Međutim njima su više izloženi ljudi koji se aktivno bave sportom. Uobičajeno je da se povreda javi kada dođe do naglog povećanja trajanja, intenziteta ili učestalosti neke fizičke (sportske) aktivnosti.[3]

Klinička slika uredi

 
Ruptura mišića zadnje lože potkolenice

Znaci i simptomi istezanja uključuju:[4]

  • bol,
  • funkcionalni gubitak zahvaćene strukture,
  • slabost mišića,
  • nagnječenje (kontuziju)
  • lokalizovanu upalu.

Naprezanje može da varira od blagog do prekomernog istezanja sve do jakog pucanja, u zavisnosti od stepena povrede.[1]

Dijagnoza uredi

 
Ultrazvuk m.gastroknemiusa nakon rupture sa izraženim hematomom

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze fizikalnog pregleda imidžinga. Iz anamneze i fizikalnog pregleda konstatuje se:

  • iznenadni oštar bol poput "uboda"
  • utisak istegnutih mišića
  • osećaj kidanja mišića
  • slabost povređenog mišića
  • bol pri istezanju
  • pojava depresije na mestu povrede
  • otežana ili nemoguća kontrakcija mišića
  • pojava modrice koja je siguran znak da se radi o pucanju ili kidanju mišića

Terapija uredi

Terapijan prve linije za mišićno naprezanje u akutnoj fazi uključuje pet koraka u kliničkoj praksi poznata kao Z.O.L.K.E.[3]

Z.O.L.K.E. pet koraka u terapiji PM
Koraci Opis
Zaštita Primenom meke podloge kako bi se smanjili udar na predmete.
Odmor Odmor je neophodan da bi se ubrzalo zarastanje rupture i smanjila mogućnost ponovne povrede.
Led Led se primenjuje vidu krioterapije. Ima za cilj da izazovet vazokonstrikciju krvnih sudova, što smanjiti protok krvi do mesta povrede. Nikada ne držati led na istom mestu duže od 20 minuta..
Kompresija Kompresija se postiže zamotavanjem napetog područje mekim zavojem da bi se smanjila dalja dijapedeza i podstakla limfna drenaža.
Elevacija Elevacija je zasnovana na držanju napetog područje što je moguće bliže nivou srca kako bi se podstakao povratak venske krvi u sistemsku cirkulaciju.

Neposredni tretman je obično dodatna terapija NSAIL i terapija hladnom kompresijom. Terapija hladnom kompresijom deluje na smanjenje otoka i bolova smanjenjem ekstravazacije leukocita u povređeno područje.[NSAID kao što je ibuprofen/paracetamol deluju na smanjenje trenutne upale inhibiranjem enzima Cok-1 i Cok-2, koji su enzimi odgovorni za pretvaranje arahidonske kiseline u prostaglandin. Međutim, NSAIL, uključujući aspirin i ibuprofen, utiču na funkciju trombocita (zbog toga su poznati kao „razređivači krvi“) i ne treba ih uzimati u periodu kada tkivo krvari jer će povećati protok krvi, inhibirati zgrušavanje i čime se povećava krvarenje i otok. Nakon što je krvarenje prestalo, NSAIL se mogu koristiti sa određenom efikasnošću za smanjenje upale i bola.[5]

Novi tretman za akutne povred mišića je upotreba injekcija plazme bogate trombocitima (PRP) za koje se pokazalo da ubrzavaju oporavak od nehirurških povreda mišića.[6]

Preporučuje se da se povređena osoba konsultuje sa lekarom ako je povreda praćena jakim bolom, ako se ud ne može koristiti ili ako postoji primetna osetljivost na izolovanom mestu. To mogu biti znaci preloma ili frakture kosti, uganuća zgloba ili potpunog kidanja mišića.

Izvori uredi

  1. ^ a b Branch, NIAMS Science Communications and Outreach (2017-04-05). „Sports Injuries”. National Institute of Arthritis and Musculoskeletal and Skin Diseases (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-05. 
  2. ^ Bayer, Monika L.; Magnusson, S. Peter; Kjaer, Michael (2017-09-28). „Early versus Delayed Rehabilitation after Acute Muscle Injury”. New England Journal of Medicine. 377 (13): 1300—1301. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmc1708134. 
  3. ^ a b Järvinen, Tero A.H.; Järvinen, Teppo L.N.; Kääriäinen, Minna; Äärimaa, Ville; Vaittinen, Samuli; Kalimo, Hannu; Järvinen, Markku (2007). „Muscle injuries: optimising recovery”. Best Practice & Research Clinical Rheumatology. 21 (2): 317—331. ISSN 1521-6942. doi:10.1016/j.berh.2006.12.004. 
  4. ^ Cuddeford, Tyler; Brumitt, Jason (2020). „IN‐SEASON REHABILITATION PROGRAM USING BLOOD FLOW RESTRICTION THERAPY FOR TWO DECATHLETES WITH PATELLAR TENDINOPATHY: A CASE REPORT”. International Journal of Sports Physical Therapy. 15 (6): 1184—1195. ISSN 2159-2896. doi:10.26603/ijspt20201184. 
  5. ^ Day, Richard O; Graham, Garry G (2004-12-01). „The vascular effects of COX-2 selective inhibitors”. Australian Prescriber. 27 (6): 142—145. ISSN 0312-8008. doi:10.18773/austprescr.2004.119. 
  6. ^ Halpern, Brian C.; Chaudhury, Salma; Rodeo, Scott A. (2012). „The Role of Platelet-Rich Plasma in Inducing Musculoskeletal Tissue Healing”. HSS Journal ® (na jeziku: engleski). 8 (2): 137—145. ISSN 1556-3316. doi:10.1007/s11420-011-9239-7. 

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пуцање_мишића&oldid=27442761”