Raderford B. Hejz
Raderford Berčard Hejz (engl. Rutherford Birchard Hayes; Delaver, 4. oktobar 1822 — Frimont, 17. januar 1893) je bio američki političar, advokat, vojni zapovednik i devetnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Na ovom položaju je bio između 1877. i 1881. godine. Za predsednika je izabran tako što je imao jedan izborni glas više od protivkandidata. Hejz je bio jedini predsednik o čijem je izboru odlučivao Kongres.
| Raderford B. Hejz | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Raderford B. Hejz | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 4. oktobar 1822. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Delaver, SAD | ||||||||||||
| Datum smrti | 17. januar 1893. (70 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Frimont, SAD | ||||||||||||
| Državljanstvo | Sjedinjene Američke Države | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Republikanska stranka | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Potpis |  | ||||||||||||
 | |||||||||||||
Tokom predsednikovanja, koje nije bilo ispunjeno brojnim značajnim događajima, naredio je saveznim trupama da uguše Veliki železničarski štrajk 1877. i okončao je Rekonstrukciju.
Unutrašnja politika
urediHejzova najkontroverznija odluka kad je unutrašnja politika u pitanju, uz okončanje Rekonstrukcije, je bio odgovor na Veliki železničarski štrajk 1877. Radnici Železnice Baltimora i Ohaja[1] su napustili radna mesta a pridružili su im se radnici širom zemlje iz železnice i drugih industrija. Kada je došlo do nereda u nekoliko gradova, Hejz je pozvao savezne trupe, koje su, prvi put u istoriji Sjedinjenih Država, pucale na štrajkače ubivši više od 70 ljudi. Vojska je na kraju uspela da uspostavi mir, ali su i radnici i industrijalci bili nezadovoljni vojnom intervencijom. Radnici su se bojali da se federalna vlada okrenula protiv njih za stalno, dok su industrijalci gajili bojazan da bi takva brutalna akcija mogla da izazove revoluciju sličnu onima u Evropi 1848. godine.
Spoljna politika
urediGodine 1878, Argentina je tražila od Hejza da bude arbitar nakon Rata Trojnog saveza koji su Argentina, Brazil i Urugvaj vodili protiv Paragvaja. Argentina se nadala da će Hejz da dodeli oblast Gran Čako Argentini; međutim, on je presudio u korist Paragvaja. Ova odluka je od njega načinila heroja u Paragvaju, i grad (Vilja Hejz) i departman (Prezidente Hejz) su imenovani u njegovu čast, kao i škole, putevi i drugi objekti. Ispred osnovne škole „Raderford B. Hejz” u Vilja Hejzu stoji bronzana bista Hejza, koju je donirala njegova porodica tokom 1950-ih.[2][3]
Hejz je pokušao da izgradi Panamski kanal, jer je smatrao da centralnoamerički kanal treba da bude pod kontrolom Sjedinjenih Država.[4] U to doba su i Francuzi planirali da iskopaju kanal po planovima Ferdinanda de Lesepsa. De Leseps je kasnije primoran da svedoči pred kongresnim komitetom o međunarodnim vezama njegove kompanije.[5] Međutim, izgradnja kanala je odložena iz političkih razloga, među kojima je i Sporazum Klejton-Bulver. Kanal je izgrađen godinama kasnije pod američkom kontrolom, za vreme Teodora Ruzvelta.
Reference
uredi- ^ „Great Railroad Strike of 1877 - Ohio History Central - A product of the Ohio Historical Society”. Ohio History Central. 1. 7. 2005. Arhivirano iz originala 30. 07. 2012. g. Pristupljeno 6. 12. 2010.
- ^ http://www.ohiomagazine.com/ME2/dirmod.asp?sid=&nm=Events&type=Publishing&mod=Publications%3A%3AArticle&mid=0D549927D9364573812B50822D4B2BD4&tier=4&id=5764F6CF4DB148D8A9147435373CD7DD Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ http://www.freep.com/article/20090215/NEWS07/90215007/-1/rss07[mrtva veza], Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ http://americanhistory.about.com/od/rutherfordbhayes1/p/phayes.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2011), Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ^ http://encarta.msn.com/encyclopedia_761560844_4/Rutherford_B_Hayes.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. oktobar 2009), Pristupljeno 24. 4. 2013.
