Radimiči

Radimiči su bili slovensko pleme koje prema Povesti minulih leta potiče od plemena Ljahi od koga se odvojilo i naselilo oko reke Sože^[1] i sa istočne strane gornjeg toka reke Dnjepar. Ime plemena potiče od imena prvog vladara plemena Radima. U 11. i 12. veku Radimiči su imali nekoliko poznatih gradova kao što su: Gomelj, Čečersk, Vščiž, Ropejsk i Starodub.

Karta seobe Slovena i njihovih suseda krajem 8. veka.

O Radimičima se zna da su sredinom 9. veka plaćali danak Hazarima. Knez Oleg od Novgoroda je 885. godine pokorio Radimiče, nakon čega postaju deo Kijevske Rusije. Godine 907. Radimiči su pomenuti kao deo Olegove vojske koji je učestvovao u vojnom pohodu na Vizantijsko carstvo. Radimiči su pokušali da se oslobode vlasti Kijevske Rusije 984. godine ali ih je na reci Piščan porazila vojska Kneza Vladimira Velikog. Danas zemlje Radimiča pripadaju oblastima Černigov i Smolensk.

Reference uredi

^ Povest minulih leta: „радимичи же и вятичи — от рода ляхов. Были ведь два брата у ляхов — Радим, а другой — Вятко; и пришли и сели: Радим на Соже, и от него прозвались радимичи, а Вятко сел с родом своим по Оке, от него получили свое название вятичи.”

[1] Povest minulih leta: „радимичи же и вятичи — от рода ляхов. Были ведь два брата у ляхов — Радим, а другой — Вятко; и пришли и сели: Радим на Соже, и от него прозвались радимичи, а Вятко сел с родом своим по Оке, от него получили свое название вятичи.”

[1]