Radoje Dimitrijević

Radoje Dimitrijević (selo Tulari, 29. marta 1881 — 17. avgusta 1958) bio je zemljoradnik i predavač predvojničke obuke, kao i učesnik dva balkanska rata, Prvog i Drugog svetskog rata. Nosilac je Zlatnog vojničkog ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, Zlatne medalje za hrabrost, Srebrne medalju za hrabrost, ruskog ordena Svetog Đorđa IV stepena, Albanske spomenice, kao i još nekoliko odlikovanja i priznanja.

radoje dimitrijević
Radoje Dimitrijević
Lični podaci
Datum rođenja	(1881-03-29)29. mart 1881.
Mesto rođenja	selo Tulari, opština Ub, Kneževina Srbija
Datum smrti	17. avgust 1958.(1958-08-17) (77 god.)
Mesto smrti	selo Tulari, FNR Jugoslavija
Profesija	zemljoradnik
Delovanje
Učešće u ratovima	Prvi balkanski, Drugi balkanski, Prvi svetski Drugi svetski
Služba	Vojska Kraljevine Srbije 1912 — 1918.
Čin	narednik
Odlikovanja

Biografija

Radoje Dimitrijević, rođen je 29. marta 1881. godine, od oca Toma (poljoprivrednik, umro je 1905) i majke Krunije, rođ. Simić (domaćica, umrla 1925. godine), oboje takođe iz Tulara. Roditelji su mu bili skromni, vredni i čestiti ljudi, srednjeg imovnog stanja. Kao i ogromna većina seoskih mladića iz njegove generacije, Radoje je ostao u selu i bavio se poljoprivredom. Za razliku od njih završio je četiri razreda osnovne i jedan razred Niže poljoprivredne škole u Šapcu. Tokom 1903. i 1904. godine odslužio je redovni vojni rok III četi II bataljona V pešadijskog puka „Kralj Milan“ u Valjevu. Pošto je rano ostao bez oca morao je mlad preuzeti brojne kućevne obaveze na sebe. To ga je očeličilo ali i učinilo odgovornijim.

Oslobodilački ratovi 1912—1918

Radoje je učestvovao je u svim oslobodilačkim ratovima od 1912. do 1918. godine i pokazao se izuzetno angažovanim i hrabrim. Kao rezervni narednik II čete IV bataljona V pešadijskog puka Drinske divizije I poziva počinio je više junačkih dela. Za njih je dobio: Zlatnu medalju za hrabrost, Srebrnu medalju za hrabrost, ruski orden Svetog Đorđa IV stepena, Albansku spomenicu i spomenicu za učešće u sva tri oslobodilačka rata od 1912. do 1918. godine. Zlatnim vojničkim ordenom Karađorđevim zvezdom sa mačevima odlikovan je jer je prilikom proboja neprijateljskog fronta na Rudniku, krajem 1914. godine prvi stigao na protivničke položaje i zarobio jednu grupu vojnika sa većom količinom oružja i municije. O dodeli tog odlikovanja objavljen je ukaz FAO 11 102, od 15. juna 1915. godine. Njegovi potomci tvrde da je imao još neko visoko odlikovanje pošto je oborio neki protivnički avion. Navodno to je bilo zabeleženo i dugo bilo istaknuto na stalnoj izložbenoj postavci u Vojnom muzeju na Kalemegdanu u Beogradu. Njegove komšije su tvrdile da je svake četvrte godine od kralja dobijao po jednog konja za svoje potrebe.

Međuratni period

U periodu između dva svetska rata nastavio je da obrađuje svoje imanje i da se postepeno uključuje u politički život. Pripadao je Radikalnoj stranci i godinama biran je u organe Zemljoradničke zadruge u Tularima, pa i za njenog predsednika. Bio je veoma komunikativan i razuman čovek a često je isticao da se svaka vlast mora poštovati ali ne i voleti. Rado je pomagao Rome i sirotinju pa se govorilo da je „sirotinjska majka“.

Drugi svetski rat

Imajući u vidu njegovu ratničku prošlost i ugled četnici su ga 1943. godine postavili za predsednika Mesnog ravnogorskog odbora u selu. Na toj dužnosti nije se dovoljno angažovao pa ni zamerao ljudima. Po oslobođenju Tamnave pomagao je narodnooslobodilački pokret, pa je čak vršio mobilizaciju mladića iz Tulara i okolnih sela za potrebe partizanskih jedinica.

Period nakon rata

Nakon Drugog svetskog rata, Dimitrijević je godinama organizovao i vodio predvojničku obuku za vanškolsku omladinu. Bio je oženjen Marijom Banović, domaćicom iz Družetića kod Koceljeve, čije brat Ljubisav između dva svetska rata biran za predsednika opštine u Goloj Glavi. Imali su sina Boška, poljoprivrednika, i ćerku Nataliju, udatu u Ružičiće iz Svileuve kod Koceljeva.

Umro je 17. avgusta 1958. godine u svom rodnom mestu Tularima.

Literatura

• Arhiv Vojno-istorijskog instituta, Beograd, Dosije Radoje Dimitrijević
• Arhiv Jugoslavije, Beograd, Fond: Kraljev dvor – Zbirka podataka o nosiocima ordena Karađorđeve zvezde i Belog orla.
• “Službeni vojni list” br. 479 za 1915;
• Vlahović: 1990, 425; Radojčić, 1998a, 401;