Razgovor:Javno vlasništvo/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Tekst je znatno uži od naslova. Naime, u njemu se govori samo o intelektualnoj svojini, a javno vlasništvo obuhvata i mnoge druge stvari: infrastrukturu, bolnice, voujnu imovinu itd. Stoga bi trebalo promeniti naslov u Javno vlasništvo intelektualne svojine. Boško 11:04, 13. jun 2006. (CEST)

Hmm, nisam bio svestan tog značenja termina - ja sam mislio da je to „opšte dobro“. Imaš neku referencu? --Brane Jovanović <~> 11:29, 13. jun 2006. (CEST)

Mnogi prirodni resursi (ne svi), takođe potpadaju u Javno vlasništvo, kao i trgovi, ulice, mostovi i mnoge druge urbanističke infrastrukture. Inače nisu sve bolnice, niti sve infrastrukture jedne zemlje u javnom vlasništvu, (koncept koji se razlikuje od onoga koji označava da nešto nema vlasnika), kao ni mnoge one koje su državnom vlasništvu (izuzev u još "preživjelim" socijalističkim i komunističkim zemljama). U mnogim kapitalističkim zemljama mnoge značajne infrastrukture (željeznica, autoputevi, itd), su često u privatnim rukama... Složena je ova tema sama po sebi, ali je činjenica da se ovj članak koncentriše skoro isključivo na intelektualnu svojinu u javnom vlasništvu, tako da se slažem da je nsalov sada prikladniji... Vjerujem da se Brane neće naljutiti na mene što sam odmah premjestio članak...(nisam ni gledao u istoriji ko ga je pisao...) --Славен Косановић {разговор} 11:47, 13. јун 2006. (CEST)

Па нисам га ја писао, ја сам га углавном преводио ;-)}. Али ме интересује ова тема, и мислио сам да се термин јавно власништво односи на „интелектуалну својину“, а термин опште добро на материјална добра. Ту би нам требао један правник или познавалац да рашчистимо терминологију, чисто да не буде забуне. --Бране Јовановић <~> 12:43, 13. јун 2006. (CEST)

Pogrešno sam se izrazio...;) Radim više stvari odjednom, škrabam ovdje, itd... Slažem se da bi nam mnogo pomoglo da nam neko stručno pravno lice pojasni terminologiju. Moje shvatanje Javnog vlasništva se odnosi na intelektualnu svojinu u javnom vlasništvu i dobara od opšteg značaja za neku zajednicu ili državu. Naravno to ne znači da su sva dobra od opšteg značaja u Javnom vlasništvu, pa čak ni sve bolnice, ni infrastrukture ni univerziteti ni vojna imovina, itd. Vrlo različito je takodje shvatanje pravnog koncepta javnog vlasništva i opštih dobara u kapitalističkim zemljama od onoga u socijalističkim i komunističkim zamljama. Takodje postoje razlike u interpretaciji u samim kapitalističkim (primjer su razlike u shvatanju koje postoje izmedju SAD-a i Evropske Unije) pa i u komunističkim zemljama (Kuba-Kina), ... Naizgled jednostavan koncept, ali u suštini i dubljom analizom veoma složen. ;) --Славен Косановић {razgovor} 13:34, 13. jun 2006. (CEST)

RMS vs Intelektualna svojina

Znate šta je Ričard Stolman rekao za intelektualnu svojinu: Kad vam neko kaže "intelektualna svojina" i pođete rukom da to uhvatite, a tamo ... nema ništa! Zašto? Zato što ne postoji intelektualna svojina! Naziv treba da stvori privid da sama ideja može biti svojina. Iz ovakvog pogrešnog razumevanja i potiče zahtev da se softver može patentirati. Znači princip, a ne realizacija.

A šta postoji? Postoji

1. zaštita prava umnožavanja, distribucije © (dela na nekom nosiocu) koji se usput potpuno pogrešno zove zaštita autorskih prava jer ne štiti autora već onoga ko štampa, umnožava i rasprodaje to delo (znači štiti profit a ne autora).
2. zaštita patentnog prava (gde se pod zaštitom pronalaska, izuma smatra zaštita prava naplate od onoga koji od tog patenta praviti profit) koji je namenjen tehnološkoj trci i zaštiti investicije. Arhimed nije poznavao ovaj koncept.
3. zaštita robnog znaka ® ™ (u našoj pravnoj praksi se to zove žig) ima najviše veze sa tržištem (čista pijačna stvar).

Malo mi fali "druga strana", čak i definicija pojmova. Pravno, ali sa popularnim objašnjenjem. --  JustUser   JustTalk 13:36, 13. јун 2006. (CEST)

Pa u suštini ideje je nemoguće zaštiti, to je pravno neizvodljivo... ;) Jedino je moguće zaštiti krajnji proizvod nastao iz odredjene "ideje", odnosno kao proizvod nekog intelektualnog rada. Da tačno je da je intelektualna svojina krajnji proizvod i ideje koje su tom krajnjem proizvodu, ali ne i ideje autora koje još nisu realizovane, odnosno zabilježene na papiru (knjiga), Internetu, fotografisane, slikane na platnu, isklesane u kamenu, izlivene u bronzi, programski jezik, aplikacija softvera, ili bilo kojem drugom mediju itd. Zaštitom profita nad odredjenom intelektualnom svojinom se štite indirektno interesi autora, ali ne sam autor kao fizičko lice, zaštitom fizičkog lica se bave raznorazna osiguranja, ali ne i autorska prava, itd. Uff što sam razvezao... ;)--Славен Косановић {razgovor} 13:53, 13. jun 2006. (CEST)

Ah da, trebalo bi da postoje dva članka: Javno vlasništvo i Intelektualna svojina, a da ovaj članak obradi deo koji se tiče samo konkretne tematike. --  JustUser   JustTalk 14:01, 13. јун 2006. (CEST)

Da treba nam i poseban članak o intelektualnoj svojini, pošto je intelektualna svojina "superklasa" (en:Umbrella term), više pravnih koncepata... (pravni koncept Javno vlasništvo je klasa pravne "superklase" Intelektualna svojina) ;). --Славен Косановић {razgovor} 14:18, 13. jun 2006. (CEST)

Ova stranica je zaključana za izmene ili šta već, a puna je proizvoljnosti i voluntarističkog prevoda, čak i najvažnija konvencija o zaštiti autorskih prava je na svim mestima pogrešno prevedena.--Grofazzo 01:51, 15. septembar 2007. (CEST)

Meni pokazuje da je otključana. Proveri ponovo. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:52, 15. septembar 2007. (CEST)

Opet neće dobijam obaveštenje da je strana blokirana od strane filtera za neželjene poruke. Ne mogu iznova da unosim ispravke po peti put, a i nemam vremena. Nebitno. Ne mogu da verujem da članak počinje sa Javno vlasništvo intelektualne svojine..--Grofazzo 02:09, 15. septembar 2007. (CEST)

Popravljeno je, sledeći put samo skloni iz spoljašnjih veza adresu koju izbacuje. --Kale ^{↙info/talk↗} 02:13, 15. septembar 2007. (CEST)

Prevod

Mada postoji i odgovarajući članci u srpskoj vikipediji (npr. Patent), svi ili skoro svi interviki linkovi upućuju na englesku vikipediju, a neki samo daju englesku odrednicu bez „en:“ čineći tekst gotovo neupotrbljiv (u hipertekstualnom smislu). Zato dobija kategoriju Potreban prevod. --Vladimir Burgić (razgovor) 23:52, 30. avgust 2008. (CEST)