Razgovor:Ivo Andrić/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

• Komentar na prepravku da Ivo Andrić nije bio srpski nego jugoslovenski književnik: Ivo Andrić je pisao srpskim (prema podeli danas mrtvog srpskohrvatskog jezika, istočna varijanta sh jezika je postala srpski a zapadna hrvatski jezik), a ne jugoslovenskim jezikom, što znači da je konstatacija o tome da je Ivo Andrić srpski pisac - ispravna. (Svakako, treba naglasiti da je njegovo obrazovanje bilo katoličko.) Kao što je ispravna konstatacija da je Nikola Tesla američki naučnik srpskog porekla. --Miloš 03:48, 29 Okt 2004 (CEST)

• Srpskohrvatski (hrvatskosrpski) jezik i dalje postoji, priznao to neko ili ne. Ne treba prisvajati Ivu Andrića, kao da je on samo naš i ničiji više. Diskusija o njemu, može dovesti do još većih nacionalističkih prepirki, kojih nam je dosta, i koje su nas i dovele do ovde. Treba reći da je on jugoslovenski pisac, iz prostog razloga što je on živeo i radio u Jugoslaviji. Retroaktivno menjanje istorije, ne donosi korist, već ono o čemu sam gore pisao. Na bosanskoj Vkipediji, menjanje članka o Andriću sa moje strane da je on jugoslovenski pisac, nije dovelo ni do kakve polemike, kao što je ova, već je poštovan princip neutralne tačke gledišta. Pokrajac

Neutralna tačka gledišta na bosanskom.

• Pisci se djele prema književnosti, ne prema državi u kojoj su boravili dok su pisali. Ivo Andrić se izjašnjavao kao Srbin. Ne postoji "Jugoslovenska književnost".
• Citiram Pokrajca "Diskusija o njemu, može dovesti do još većih nacionalističkih prepirki," - jel ti to prijetiš? Cijeli svijet ga svrstava u srpsku književnost - to je zvanična podjela. Jesi li svjestan koliko se pisaca koji pripadaju hrvatskoj književnosti (ne znam za ostale) uči u srednjim školama u Crnoj Gori, a vjerovatno i Srbiji. --Milant 12:46, 29 Okt 2004 (CEST)

Ukoliko sam ja dobro upućen većina andrićevih djela napisana je prije nastanka srpskohrvatskog jezika, tako da je očigledno kojim je jezikom on pisao. Nijedan Srbin niti Hrvat nema pravo da ga zove srpskim ili hrvatskim već je sam Ivo Andrić odlučio kojoj književnosti će njegova djela pripadati. Milan Tešović 14:07, 3 jun 2005 (CEST)

Kada počinje a kada prestaje postojati jedan standardni jezik?

• Počinje kada se javi podržavajuća politička struktura, prestaje kada tih političkih struktura više nema. Pravo da kažem, baš me briga za standardne jezike, ma kako se oni zvali. Ali, politička tvrdnja da nešto postoji kao relevantan (politički) faktor kad dotični mrtvi jezik nije zvaničan ni u jednoj zemlji, a ima govornika ukupno koliko desetina jedne beogradske opštine -- stvarno je besmislena. Svi jezici-naslednici srpskohrvatskog su danas realnost, a srpskohrvatski nije. Čak je i novonastali crnogorski jezik realniji nego taj srpskohrvatski. Kada vi, koji se izjašnjavate da govorite srpskohrvatski, budete imali vojsku i državu, rado ću prihvatiti i postojanje vas kao relevantnog političkog faktora. Do tada možete samo da lutate po Internetu i to na mestu koje vam ne pripada. Imate lepo srpskohrvatsku Vikipediju, pa tamo možete da gajite taj mrtav jezik. --Miloš 12:59, 29 Okt 2004 (CEST)

• Citiram samog sebe "Pisci se djele prema književnosti, ne prema državi u kojoj su boravili dok su pisali". Ali takođe, Engleski je jedan jezik, a Engleska, Škotska, Američka i dr. su zasebne književnosti. Slično je i u Srpskom jeziku - jedan jezik, ali 2 književnosti Srpska i Crnogorska. Naravno kada kažem jedan jezik mislim na to da Crnogorski jezik ne postoji - još uvjek nisu napisani rječnik i gramatika, i ni jedna država na svijetu ne govori tim jezikom. Dakle nije ni aktivni ni mrtvi jezik, dakle ne postoji taj jezik.
  • Da se vratim na temu - Pisci pripadaju nekoj književnosti, ne jeziku (Srpskom), ni državi (SFRJ), ni politici, ni vojsci!
  • Ivo Andrić se svrstava u srpsku književnost !!! --Milant 13:18, 29 Okt 2004 (CEST)

O Vikipediji a u vezi sa objektivnošću i neutralnoj tački gledišta

Polazeći od opštih civilizacijskih principa obrazovanja i objektivnog informisanja, zbog kojih, predpostavljam, Vikipedija i postoji, može se bez predrasuda zaključiti da je projekat VIKIPEDIJA izuzetna stvar na globalnoj računarskoj mreži. Enciklopedijska struktura Vikipedije daje mogućnost pristupu gotovo svim vrstama informacija. Zahvaljujući posetiocima sajta Vikipedije, ona neprestano menja svoj izgled i sadržaj. Svaki posetilac Vikipedije, ima tu privilegiju da na svom jeziku menja njen sadržaj.Polzeći od principa pristrasnosti, na ovom projektu moguće su razne malverzacije korisnika u vidu menjanja članaka na način koji odgovara samo tom korisniku. Zbog toga je Vikipedije definisala princip neutralne tačke gledišta koju bi svi trebali poštovati. U krajnjem slučaju glavni ažurant, je dužan promeniti članak ukoliko primeti da je napisan sa neke druge tačke gledišta, koja ne odgovara neutralnoj. Moram primetiti da je srpska Vikipedija dobro smišljena, ali ne i sa iskrenom namerom da postigne sve ono što sam napisao u prvom i drugom pasusu.Ostale Vikipedije na istim jezicima kao srpski, takođe u sebi sadrže neobjektivnosti, koje nisu prihvatljive. Postoje očigledni dokazi za to u vidu razlikovanja istih članaka sa različitik Vikipedija. Bosanska Vikipedija, sa sobom nosi neobjektivnosti, ali koje se daju ispraviti od strane korisnika, bez cenzure glavnog ažuranta, kao što je to slučaj sa srpskom Vikipedijom i Milošem.Moram se isto tako zapitati, ko ima pravo da menja činjenice, koje verovatno ne odgovaraju nekome, ko za sobom vuče kamen nacionalizma. Nije Vikipedija napravljena za pojedince, nego za sve one koji imaju pirstup Internet mreži, koji se nalaze i u Srbiji, i u Mađarskoj, i u Turskoj itd. S toga moram opet ponoviti, da je princip neutralne tačke gledišta ključan za svaki članak. Članci se ne smeju pisati u skladu sa ubeđenjima, nego u skladu sa neutralnošću. Ni po koju cenu, npr. ne treba napisati je je Ivo Andrić srpski pisac, jer njega prisvajaju svi ostali pored Srba, gde mislim na Bošnjake i Hrvate. To su Srbi, Bošnjaci i Hrvati nacionalisti, koji bi najviše želeli da je sve njihovo. Zato bi neutralno trebalo napisati da je Andrić Jugoslovenski pisac, uzimajući u obzir objektivne činjenice koje sam ukazao.Svakome ide na čast ko se ne služi opštim principima neutralnosti i objektivnosti. Ovo je enciklopedija, a ne politički forum.Živela objektivno-neutralna Vikipedija na svim jezicima! Napomena: pasusi su spojeni. --Pokrajac 13:52, 29 Okt 2004

• Ivo Andrić se izjašnjavao da je Srbin, a to je referenca za utvrđivanje koju je cio svijet prihvatio. A to je i njegovo pravo - niko nema pravo da kaže da je on Hrvat ili Amerikanac, ako se on izjašnjava drugačije - to je kršenje ljudskih prava, UN.

Ovo je istina, iako nema veze s pripadnošću nekoj književnosti. Stari su primjeri Poljaka Josepha Conrada, engleskog pisca, ili Vladimira Nabokova, Rusa u američkoj književnosti. Mir Harven 16:11, 29 Okt 2004 (CEST)

• (Pitanje je za Mira Harvena.) Da li se Ivo Andrić izjašnjavao kao Srbin zato što "se osećao kao katolički Srbin" ili zato što su njegovi roditelji bili Srbi? Nije mi to najjasnije. Na engleskoj Vikipediji piše da je iz hrvatske porodice. U čemu je stvar? (Dakle, nije u pitanju retoričko pitanje, zanima me o čemu se radi. Drugim rečima, da li je konstatacija "srpski književnik hrvatskog porekla" ispravna ili se ipak mora preformulisati u nešto drugo?) --Miloš 02:05, 30 Okt 2004 (CEST)

• Naša akademija nauka kaže da on pripada Srpskoj književnosti. Hrvatska akademija nauka kaže da on pripada Srpskoj književnosti. Vikipedija kaže da on pripada Srpskoj književnosti! provjeri da li Hrvati svrstavaju Iva Andrića u Srpsku književnost!

Točno-ali djelomično. Koliko znam, hrvatske instituacije (HAZU se time ne bavi) stavljaju Andrića u "dvojne pisce", tj. mišljenje je da on pripada i srpskoj i hrvatskoj lit. Uzgred-nedavno su "ušli" u hrvatsku književnost, svojom voljom, odlični pisci Mirko Kovač ("Vrata od utrobe") i Bora Ćosić ("Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji"), a da nisu ništa "mijenjali" u nacionalnom pogledu. Oni su, mislim, i dalje pripadnici i srpske književnosti. Dok, pravi hrvatski srbi (Vojin Jelić, Vladan Desnica, Čedo Prica, Vojislav Kuzmanović,..) su dio samo hrvatske književnosti- iako su Srbi. Nije život tako jednostavan....Mir Harven 16:11, 29 Okt 2004 (CEST)

• Nemoj da mjenjaš članke o književnost, ako si nepismen. Stvarno mi je dosta tvojih doprinosa. Već mjesec dana te trpimo, odje*i --Milant 15:03, 29 Okt 2004 (CEST)

• Dakle ti se slažeš da ne postoji "jugoslovenska" književnost?
• Ivo Andrić je bio katolik, pa to pomalo zbunjuje, međutim on se izjašnjavao za Srbina.
• Prema onome što svi profesori sa Filološkog fakulteta u Nikšiću kažu, a ima ih dosta ih Beograda, Ivo Andrić pripada srpskoj književnosti. Ako bi Hrvati ijednom pomenuli da je Ivo Andrić hrvatski pisac, to bi odma neki dukljanin na nikšićkom univerzitetu pomenuo. A da je to lokalno - nije, profesora ima sa svih strana. Imače jedna moja sestra je tamo završila srpski jezik i cg književnost, a druga sada studira isto. --Milant 17:47, 29 Okt 2004 (CEST)
  • Stvarno mi je smešno to što se niko nije setio reći nešto malo o objektivnosti, a pre svega o neutralnoj tački gledišta. Pokrajac
• Pročitao sam ono što piše o NTG na bošnjačkoj viki. Kaže da treba napisati tako da se što manje ljudi suprotstavlja tekstu. Tj. napiši laž ako se većina slaže sa tim! Ja se ne slažem i mislim da biste trebali da pročitate šta piše na Engleskoj Vikipediji.
• Čim se dokaže da je neko u pravu kažete - neutralna tačka gledišta, tražeći u tome opravdanje za svoje pogrešne prepravke. Neutral View of Point podrazumjeva ISTINU u činjenicama i OBJEKTIVNOST u tumačenju. --Milant 00:37, 30 Okt 2004 (CEST)

Osnovni pojmovi

1. ne postoji (niti je ikad postojala) jugoslavenska, niti sovjetska, niti švicarska, ni belgijska,..književnost.

2. književnost je određena jezikom i kulturom. Stoga su problematične sljedeće oznake (koje se pojavljuju): britanska književnost, škotska književnost (na engleskom),..Škoti i Irci se uglavnom stavljaju pod englesku književnost, poglavito prije: Walter Scott, Robert Burns, Swift, Oscar Wilde, James Joyce,..

3. nesprorno je da postoje dvojne i trojne pripadnosti: kod Henryja Jamesa, Nabokova, Samuela Becketta, sada Kundere (češka i francuska),..

4. Andrić je, u hrvatskoj javnosti, klasificiran kao srpski i hrvatski pisac. Tako se uči u školama, na sveučilištima. Katolik ili ne i ostalo, to je manje važno.

5. u RH se priznaje postojanje triju književnosti na bivšem hrvatskom ili srpskom/srpskohrvatskom: hrvatske, srpske i bošnjačke. Za crnogorsku mislim da nema potvrde, a jugoslavenska odavno ne postoji (nije ni prije, ali se sada, eto, slobodno može reći). Mir Harven 20:55, 29 Okt 2004 (CEST)

• Crnogorska književnost postoji, to nije izmišljeno. Definitivno postoji i to možda još iz 1945.g. S obzirom na to kolika je Crna Gora ima sasvim pristojan broj književnika. Daleko je cjenjenija i poznatija od bošnjačke (mada ona tek treba da se pokaže; haha) --Milant 22:21, 29 Okt 2004 (CEST)

• E pa, OK, hajde onda da se napiše da je i srpski i hrvataski književnik. Molim vas, prokomentarišita malo neutralnu tačku gledišta! Pokrajac
  • Dakle "srpski književnik hrvatskog porekla". Može i slično, ali mislim da ovo najviše oslikava stvarnost. --Miloš 02:00, 30 Okt 2004 (CEST)
    • A sasvim je prihvatljivo i ovo što je Milan stavio (bez etničke pripadnosti) --Miloš 02:19, 30 Okt 2004 (CEST)

Nema kopiranja

Nemojte da kopirate tekstove sa stranih Vikipedija i da ih prosto prebacujete ovdje. To nije pisanje članka. Mogu se koristiti materijali sa drugih Vikipedija, ali ovakvo divljačko kopiranje nije na nivou koji bi trebala da ima Vikipedija. --Milant 22:31, 29 Okt 2004 (CEST)

• Pa, kopiranje nije problem pod uslovom da zadovoljni elementarnu stvar, a to je da bude pisan ćirilicom i da se nalazi (osim izuzetaka) u ćiriličkom imenskom prostoru (dok se ne vidi kako će se konkretno uvesti latinica). Naravno, važno je videti da li već postoji tekst koji opisuje datu materiju. (Uzmimo, upravo su se obe neprihvatljive stvari dogodile na članku o Republici Srpskoj.) Korisno bi bilo da se tekstovi prilagode i srpskoj normi (kolovoz->avgust i sl.), ali nije o glavu. To može i ona osoba kojoj smeta hrvatski ili bošnjački pravopis. --Miloš 01:56, 30 Okt 2004 (CEST)

Ivo Andrić i objektivnost na Vikipediji

• Smatram da je potpuno prihvatljivo napisati da je Ivo Andrić srpski i hvratski (sumnjivo je da se može reći da je i bošnjački) pisac. Smatram da nije prihvatljivo pisati da je Ivo Andrić jugoslovenski pisac jer: (1) "jugoslovenska književnost" je oduvek imala jasno razdvojene celine; (2) Ivo Andrić je pisao istočnom varijantom srpskohrvatskog jezika koja se danas naziva srpskim jezikom; (3) katoličko obrazovanje Iva Andrića daje pravo da Ivo Andrić bude klasifikovan i kao hrvatski pisac. Pa da se pozovem i na struku: na Filološkom fakultetu u Beogradu nikad nije postojao predmet koji se zove "jugoslovenska književnost". Postojao je "pregled jugoslovenskih književnosti" (znači, "pregled" i množina, ne jednina). --Miloš 01:51, 30 Okt 2004 (CEST)
• Nije prihvatljivo prenositi svoju tačku gledišta (POV), makar ona bila i "pomirujuća" i "opšta" itd. Sa druge strane, potpuno je prihvatljivo donositi činjenice koje govore van uobičajenih nacionalističkih gledišta u Srbiji. S tim u vezi, evo nekih odrednica: --Miloš 01:51, 30 Okt 2004 (CEST)
  1. Nije prihvatljivo pisati da je neko bio Jugosloven kad se sam izjašnjavao kao Srbin. Kao što nije prihvatljivo pisati da je neko bio Srbin ako se izjašnjavao kao Jugosloven. --Miloš 01:51, 30 Okt 2004 (CEST)
  2. Nije prihvatljivo unošenje sadržaja koji predstavlja elementarno nepoznavanje određene problematike. Ako neko ne zna klasifikaciju književnosti, bolje je da ne piše o tome (ili ako napiše da je svestan/a da nije najbolje upućen/a u datu problematiku, pa da se ne inati kad mu/joj neko zameni napisano). Po pitanju književne klasifikacije svakako je potrebno imati širu upućenost i datu problematiku. --Miloš 01:51, 30 Okt 2004 (CEST)
  3. Pisanje o zločinima u Srebrenici na srpskoj Vikipediji je dobrodošlo. --Miloš 01:51, 30 Okt 2004 (CEST)
  4. Sa druge strane, nije prihvatljivo pisati članke koji vređaju etnička osećanja bilo Srba, bilo ma kog drugog naroda. Nije prihvatljivo pisati šovinističke, rasističke, anti-semtitske i sl. tekstove. --Miloš 01:51, 30 Okt 2004 (CEST)
  5. Tehnički, nije prihvatljivo pisati latiničke tekstove na srpskoj Vikipediji u ćiriličkom imenskom prostoru. Obratno je prihvatljivo samo ako su u pitanju strani termini koji su u srpskom usvojeni u datom obliku (uzmimo, oznake za hemijska jedinjenja, imena stranih kompanija i sl.). --Miloš 01:51, 30 Okt 2004 (CEST)

• Golija kaže: "Srpskohrvatski (hrvatskosrpski) jezik i dalje postoji, priznao to neko ili ne. Ne treba prisvajati Ivu Andrića, kao da je on samo naš i ničiji više". Ni Dostojevski nije samo Ruski i ničiji više. Meni niko neće zabraniti da čutam Dostojevskog, ali on se svrstava u "ruska književnost".
  Ko ste vi da sudite je li on srpski ili hrvatski pisac. On je zvanično svrstan u "srpska književnost" i to svako obrazovan zna i niko ne poriče. Kada univerzitetski profesori stvore jugoslovensku književnost i kažu da se tu ubraja ivo Andrić pomjerićemo ga na "jugoslovenski pisac". Sad će još ispasti da je nacionalizam napisati da je Andrić -srpski pisac-. --Milant 13:26, 26 Mar 2005 (CET)

---

Ma glupo je reći samo da je srpski. ;) --Marko Pokrajac (razgovor) 13:40, 30 Mar 2005 (CEST)

Ako već nije samo srpski, treba reći i da je bosanski pisac. Pa onda napisati da je "srpski, hrvatski i bosanski književnik i diplomata". Meni to glupo zvuči, ali ga već svrstavamo u hrvatsku književnost, nema razloga da ga ne prepoznamo i kao bosanca. Vandal B 13:48, 30 Mar 2005 (CEST)

Problem je bio u "Ivo Andrić (latinica, hrvatski Ivo Andric)"... Mislim, šta sad tu da se navodi transkripcija na latinicu kad će ionako postojati latinički tekst, a ionako je glupo. Titlujete li vi hrvatske filmove? ;) --Miloš Rančić (razgovor) 14:28, 30 Mar 2005 (CEST)

Problem je u bilo kom nazivanju, latinica ili hrvatski, ali nije problem to što ime piše i na latinici. Ne zaboravite da na srpsku Vikipediju zalaze i oni koji ne znaju ni srpski ni ćirilicu (bilo u potrazi za tekstom, bilo da samo postave interviki). Nema razloga da im ne kažemo da su došli na dobro mesto (latinica), ali i da vide da je tekst na ćirilici. (Možda nekom slavisti pomognemo da bolje savlada ćirilicu, i ne odbijemo ga jer nije odmah u stanju da prepozna odrednicu). --angelina marković 00:00, 1 Apr 2005 (CEST)

To o čemu ti Nina pričaš nije svrha (jezik: Originalno Ime). Takve stvari nećeš naći na ostalim člancima, samo na biografijama stranaca. Ovaj sistem se koristi samo da se prikaže kako se piše ime te osobe na njegovom/njenom maternjem jeziku. Pošto se Andrićevo ime pisalo Srpskim jezikom, nema potrebe da ga prevodimo sa Hrvatskog. --Milan Tešović 07:54, 1 Apr 2005 (CEST)

Milane, oba pisma su srpska iako je ćirilica prvo pismo. Ravnopravna su i nema razloga da ne budu. A latinična verzija u zagradi mogla bi biti malo ljubaznosti prema strancima. Sporno je ono što ja nisam dirala, a trebalo je to sad vidim (i navučem svu vatru na sebe) tamo je stajalo i hrvatski jezik, što je budalaština svoje vrste. No videh da polemišete, a nisam htela da gubim vreme i čitam romane pre nego što ispravim. Smatrala sam, naravno da će diskusija pokazati da ta besmislica ne treba da stoji. Očito sam se previše pouzdavala u zdrav razum svih diskutanata. Ubuduće ću biti beskompromisnija sa sa svim besmislicama na koje naiđem, i prestati fa gubim vreme u dugačkim objašnjenjima  :) --angelina marković 23:11, 1 Apr 2005 (CEST)

...oba pisma su srpska iako je ćirilica prvo pismo. O tome i govorim - oba pisma su iz istog jezika, dakle nema potrebe za prevodom. Iz ljubaznosti prema strancima idemo na englesku Vikipediju i dodajemo interwiki svaki put kada stvorimo novi članak. Očito sam se previše pouzdavala u zdrav razum svih diskutanata. Ti si napravila promjenu, ja ti za nju prigovorio, a ti nisi ni znala šta si uradila, tj. da si išta uradila - kakve veze imaju diskutanti?!? Ubuduće ću biti beskompromisnija Ja ti to ne preporučujem. Da sam ovo pročitao malo ranije, ne bih bio onako ljubazan na tvojoj stranici za razgovor. Nije strašno... Milan Tešović 06:03, 2 Apr 2005 (CEST)

jugoslovenska književnost jeste postojala

Raspitajte se malo bolje po Filološkom u Beogradu, jer je moja mater zvanično završila Srpski jezik i jugoslovensku književnost, pa sam sigurna da je to sad stvar politizacije jer je grupa postojala pa je moralo da postoji i nešto što se vodilo kao jugoslovenska književnost. Elem, predlog: kako bi bilo da jugoslovensku književnost definišemo onako kako je i pre 1990 definisana - kao stvaralaštvo pisaca poteklih sa teritorije bivše Jugoslavije. A onda možemo da kažemo da je Ivo Andrić pisao na srpskom i izjašnjavao se kao Srbin, a da je bio katolik i pisao na bosanske teme i već sve kako jeste. Tako, čini mi se, niko ne bi bio uvređen. --Dzivdzan 14:36, 30 Mar 2005 (CEST)

Grupa je, bar u svom konačnom obliku (pred izmenu u "srpska književnost") bila "jugoslovenske književnosti". Znači, u množini. Tretirana je kao skup književnosti nacija u SFRJ. U okviru toga bili su predmeti dva tipa: ili "pregled jugoslovenskih književnosti" (1, 2, 3, 4) ili posebno srpska, hrvatska, makedonska i slovenačka književnost (u zavisnosti od toga da li se književnost intenzivnije ili manje intenzivno učila). Drugim rečima, bar u tom poslednjem obliku (ne znam kako je bilo tokom pedesetih i šezdesetih godina, mada ne verujem da je bilo drukčije) nije postojala jedinstvena "jugoslovenska književnost", već skup "jugoslovenskih književnosti". Inače, korektno je Andrića označiti kao srpskog i hrvatskog pisca, a da je, sa stanovišta srpske kulture u korpusu srpske književnosti. --Miloš Rančić (razgovor) 15:35, 30 Mar 2005 (CEST)

Ostavljam va mda odlučite čiji je, samo da ga ne razbijemo, ali Dživdžan je u pravu - postojao je smer koji je njena mama završila, uz dodatak skraćeno smo smerove zvali svetska i jugo književnost. U jednini. Konačno, takve diplome postoje i u mojoj generaciji. --angelina marković 23:54, 31 Mar 2005 (CEST)

Gde je rođen Ivo Andrić

Selo u kojem je rođen Ivo Andrić se zove Dolac, u dativu i lokativu se kaže u Docu (kod Travnika), sa dugim slovom o; dakle, čini mi se da je u pitanju prelazak l u o, tj. l se gubi (pa nije u Dolcu). --Đorđe Stakić (r) 14:47, 30 Mar 2005 (CEST)

Nisam baš sigurna za ovu ispravku, jer postoje dva slična slučaja:

• analogija sa "kolac" - "na kocu" u kojoj se dešava ova serija promena (nepostojano a, a zatim l u o), i drugi
• analogija sa "belac" - "o belcu", a ne o "becu", gde se ove promene ne dešavaju.

Koliko se sećam Klajnovog rečnika jezičkih nedoumica, ove promene se ne vrše kad se na kraju dobija besmislena reč, al šta bi to tačno značilo za ovaj slučaj nisam sigurna. Ja bih radije ostavila "u Dolcu", ali ne mora da znači da sam u pravu. Možda kod Klajna ima nešto i o konkretnom sluččaju. Pozdrav :) --Dzivdzan 18:02, 30 Mar 2005 (CEST)

U Docu 100%, nema nedoumica. Vandal B 19:32, 30 Mar 2005 (CEST)

Kaže se u Dolcu, pošto je lična imenica. Tačka. --Ninja 03:13, 31 Mar 2005 (CEST)

Ako je to neki argument, na sajtu Zadužbine Ive Andrića piše "u Dolcu". Jedini standardni rečnik, kaže da je reč o dobrom starom dubletu, ali samo kada je reč o dolcu ili docu (od: do, dol). Za geografski pojam i u srpskom i u hrvatskom je Dolac, Dolcu.... Tako piše na strani 265. Trebalo bi da je dovoljno pogledati u Rečnik, kad već postoji sumnja. --angelina marković 02:17, 1 Apr 2005 (CEST)

Dolcu, Stolcu, Sokolcu, kolcu,... Bez obzira na ove " Tačka " to je nepravilno (ako kažem nepismeno uvrediću nekoga). Vandal B 08:58, 1 Apr 2005 (CEST)

Vidiš, malo si se zeznuo. Kolcu je nepravilno, kaže se kocu, ali ovi ostali primjeri su potpuno ispravni. --Ninja 03:19, 2 Apr 2005 (CEST)

Yu lit & Dolac

1. možemo se preganjati, ali ju.književnost je forsirana u doba 2 Jugoslavije (dijelom i prije 1. svj. rata)-no, to nije realnost. Iako su naivni južnoslavenski "projektanti" željeli da "jedan narod jednu književnost treba da ima" (vidi Bečki dogovor), od toga ništa. Nacionalna literatura nije jedino projekt, nego poglavito organski rast. U "ju.knj." su spadali i Njegoš, i Prešern i braća Miladinov i ...To je nerealno. Kao i Dositeja Obradovića, Branka Radičevića, Đuru Jakšića,...u paket s Marulićem, Držićima, Mažuranićem,...Nema, postoje samo nacionalne književnosti.

2. Dolac daje Doca (Stolac/Stoca), no može i Dolca. Većinom protjerani stanovnici su, mislim, govorili uglavnom "u Docu". Mir Harven 01:30, 1 Apr 2005 (CEST)

Mislim da sam bio jasan kad sam objasnio. Nisam iznosio svoje lično mišljenje nego tačne podatke o pravilima u srpskom jeziku. --Ninja 03:07, 1 Apr 2005 (CEST)