Razgovor:Ivo Andrić/Arhiva 10

Arhiva 9

Arhiva 10

Arhiva 11

Narodnost?

U ono doba su na narodnost gledali drukčije. Na jednoj strani su bili Jugosloveni (odnosno još bolje - Sloveni, pa bilo oni Srbi, Hrvati, Slovenci, Rusi ili drugi), na drugoj strani oni, koji nisu bili Jugosloveni, ili koji su - po tadašnjem uverenju - "ugnjetavali Slovene". Samo malo pročitajte tadašnju literaturu! Iz toga je bez smisla prepirka, šta je bio Ivo Andrić po narodnosti. Ante Sironić, naš profesor na Rijeci, nam je 1963. godine rekao, da je o njemu pročitao u gradišćanskim Crikvenim novinama: "Ivo Andrić je Hrvat, koji sebe Srbinom smatra." Među ostalim sam pročitao u članku, da ga neko zove Srbin-katolik; pa postoje i takvi. Ja lično - koji nisam ni Srbin ni Hrvat ni Jugosloven - mislim, da je zaoštrena rasprava o tom pitanju balkanski sindrom. Važno je ipak, da je on velik pisac, koji nas je sve proslavio (ponegde i osramotio) - i da je zbog toga primio Nobelovu nagradu. Njegova glavna poruka je ipak - graditi mostove (Na Drini ćuprija) i ne rušiti ih!--Stebunik (razgovor) 18:24, 21. oktobar 2016. (CEST)

Taj odeljak je nastao kao reakcija na pisanje hrvatske vikipedije. Gledajući istoriju izmena, primetio sam da je korisnik Vujovica brdo uklonio čitav jedan odeljak i zamenio ga svojim. Mislim šta reći...--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:13, 4. maj 2017. (CEST)

Da li je ovo reakcija na pisanje Hrvata ili ne nema smisla komentarisati. Ako je Andrić rekao da je Srbin i srpski književnik, šta god to značilo ili smetalo drugima, treba da stoji u njegovoj biografiji. Ivo Andrić je Hrvat, koji sebe Srbinom smatra je za mene totalna besmislica na koju se ne treba osvrtati.--BBabaru (razgovor) 18:01, 20. jul 2018. (CEST)

Ne može on reći da je Srbin i srpski književnik ako to zaista i nije.  — Obsuser✉ 19:58, 20. jul 2018. (CEST)

A inače postoji specijalni postupak kojim se na molekluarnom nivou određuje nečija nacionalna pripadnost? Osnovno je ljudsko pravo svakog pojedinca da se izjašnjava onako kako želi i da se oseća pripadnikom ove ili one grupe. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:19, 20. jul 2018. (CEST)

Postoji; ne nacionalna nego etnička. U tom smislu da, da se oseća pripadnikom (ako mu to ’godi’ iz nekog razloga) — što ne znači i da jeste pripadnik.  — Obsuser✉ 17:33, 21. jul 2018. (CEST)

Čitav onaj odeljak ("Ivo, Srbin i srpski pisac") koji dokazuje Ivinu srpsku provenijenciju je besmislen. I sadržajno i stilistički. "Ivo se izravno i nedvosmisleno izjašnjavao kao Srbin". Ja nisam primetio da se u srpskom koristi oblik izravno mesto direktno. To mi zvuči više hrvatski. Isto tako možete naparbičiti gomilu mesta u hrvatskoj literaturi, koja donose drugačiju i ništa manje uverljivu priču. Najveća tragedija što je članak o ovako velikom i svetski priznatom čoveku ne popunjava profesor srpskog jezika, nego neko ko misli da nije dovoljno naglašena njegova srpska provenijencija i kome je samo to važno i koji ni ne ume o drugome pisati osim o tome. Kao rezultat toga dobili smo članak koji je opterećen najmanje bitnim stvarima. Naružili ste Ivu Andrića, koji je više i od Srbina, Hrvata, Jugoslovena. Ivo Andrić je svetski priznati pisac.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:51, 20. jul 2018. (CEST)

Treba pogledati etnicku strukturu njegovog rodnog mesta Dolac -- Bojan  Razgovor  04:00, 21. jul 2018. (CEST)

@Vladimir Nimčević "Glede" jezika, ja sam rođen u geografskom području gdje se govori ijekavski i gdje niko od nas Srba ne razmišlja o tome da li ova ili ona riječ pripada isključivo hrvatskom ili srpskom. Izravno je čista srpska riječ dok je direktno srpska riječ stranog porijekla. Ako je sam Ivo znao da naglasi ko je on i što nije onda on to sigurno nije činio da bi sebe naružio niti je to bila namjera Ive Vojnovića kad je napisao da je Ivo (Andrić) mladi katolički Srbin.--BBabaru (razgovor) 09:34, 21. jul 2018. (CEST)

Članak je napisan književnom ekavicom i prema tome moja primedba je na mestu. Ili uskladi dopune sa gore iznetim primedbama, ili rizikuj da ti ljudi vraćaju tvoje cenjene dopune.--Vladimir Nimčević (razgovor) 12:42, 21. jul 2018. (CEST)

Izravno je riječ književne srpske ekavice a ja u ovom članku nisam ništa napisao, pa je sve u najboljem redu.--BBabaru (razgovor) 12:49, 21. jul 2018. (CEST)

Nisam primetio da iko ko piše književnim srpskim jezikom (ijekavica ili ekavica) koristi tu reč. Tačno je da nisi ništa dopisao pod ovim imenom, ali jesi pod drugim. I to svi vide. Providan si. Stalno se vraćaš istim temama.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:48, 21. jul 2018. (CEST)

Ovome žalosnome Nimčeviću, koji nas Srbe identifikuje sa vernicima Srpske pravoslavne crkve, je zasmetalo i to što je jedan autor u SANU publikaciji ustvrdio da je Ruđer Bošković srpskog porekla. Ja sam mu hteo tamo (Ruđer Bošković, strana za razgovor) odgovoriti na njegovu poslednju nebulozu ali on je zaključao tu stranicu. Po Nimčeviću nema nas Srba koji smo ateisti, muslimanske, rimokatoličke, subotarske ili neke druge veroispovesti.--109.92.169.102 (razgovor) 12:28, 19. novembar 2018. (CET)

Meša Selimović je, takođe, govorio da je Sebin i niko mu ne broji krvna zrnca da bi to dokatao ili opovrgao. Pravo svakog čoveka je da sebe smatra pripadnikom jednog ili drugog naroda i da mu to niko ne osporava. Andrić je na prvom mestu veliki pisac i diplomata, pisao je o temama iz svog rodnog kraja i to na srpskom jeziku, ekavici. Ne razumem šta je tu sporno i kome, osim zatucanim šovinistima.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 178.220.205.17 (razgovor)

Datum rođenja

Pogledati datum rođenja u ličnoj karti.

Postoje određene kontroverze oko datuma rođenja. Prozivaju nas da smo stavili pogrešan datum rođenja (vidi ovdje). Hajde da to riješimo ako neko zna više o ovome.— WR 13:09, 11. oktobar 2018. (CEST)

@Wikiwind: U crkvenim knjigama je upisano 9. oktobar, ali u zvaničnim dokumentima SR Srbije stoji 10. oktobar. U zvaničnoj biografiji Zadužbine Ive Andrića stoji 9. oktobar. U suštini to njemu nije bilo ni važno.--Soundwaweserb (razgovor) 14:48, 11. oktobar 2018. (CEST)

@Soundwaweserb:Možda bi se moglo napisati 9/10. oktobar 1892 i eventualno iza toga napomena koja će objasniti o čemu se radi?— WR 16:52, 11. oktobar 2018. (CEST)

Uneo sam dopunu gde se navode oba datuma i odg. reference. Biće da je rođen 10. oktobra (istina), a da mu je upisano 9. oktobar što se prenelo u neka zvanična dokumenta (proverljivost). Vikipedija daje prednost proverljivosti nad istinom, pa je otuda ranije bio 9. oktobar kako stoji i sada na sajtu SANU čiji je bio član. Doduše u medijima je lakše napadati napise iz Vikipedije. --Đorđe Stakić (r) 10:57, 21. oktobar 2018. (CEST)

Rasprava pred glasanje za izbor za dobar članak

Mislim da članak kako je napisan zaslužuje status dobrog; tema je pokrivena veoma dobro, postoje reference za većinu navoda gde treba a ovi gde nema nisu sporni i/ili su opšteg karaktera itd. (generalno, članak je u skladu sa smernicom Vikipedija:Dobri članci/Pravila; molim pročitati smernicu pre komentarisanja).

Komentari i sve sugestije su dobrodošli.

 — Obsuser✉ 17:31, 19. jul 2019. (CEST)

---

Rasprava je završena. ()

Komentari

 Komentar: @Obsuser: Većinu ovog članka sam ja radio u prošlosti i proširio, da li bi bilo pošteno da ga zajednički predložimo?--Soundwaweserb (razgovor) 00:42, 20. jul 2019. (CEST)

Svakako, video sam (pretraživao sam istoriju da vidim da li je neko baš doprineo i najviše si bio ti, ali pošto su i drugi pre doprinosili u manjoj ali ne i zanemarljivoj meri nije mi se dalo da izvlačim sva imena; ima tu i dosta IP-adresa).  — Obsuser✉ 00:50, 20. jul 2019. (CEST)

Ja svakako, ako bude izabran, neću sebi stavljati zvezdicu na korisničku SZR jer ga ja nisam radio. Ja sam samo predlagač. Za tebe ne znam...  — Obsuser✉ 00:52, 20. jul 2019. (CEST)

OK. Ne moram govoriti da podržavam, jasno je da ću glasati ZA.--Soundwaweserb (razgovor) 00:55, 20. jul 2019. (CEST)

Ne bi bilo loše da se napravi i poseban šablon koji bi objedinio sve sadržaje vezane za Andrića, a imamo podosta članaka koji su tematski vezani za njega. O samom članku kasnije kada ga pročitam. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:47, 20. jul 2019. (CEST)

@NikolaB: Napravio sam navigacioni šablon {{Ivo Andrić}}, ako si na to mislio. Može se naravno dodati bilo koja izostavljena tema.  — Obsuser✉ 14:19, 21. jul 2019. (CEST)

 Komentar: po meni daleko od dobrog. Ako su na en.viki uspeli da napišu onoliki tekst, onda naš članak sigurno može da bude bar duplo opširniji. --Miljan Simonović (razgovor) 13:44, 23. jul 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: Nemoj govoriti po sebi nego po smernici kako je. Smernica za dobre članke kaže Članak treba da pruža sve najvažnije podatke o temi koju obrađuje. a ovaj sadrži i više od toga; smernica nigde ne kaže da članak mora biti preveden sa engleske Vikipedije ako je tamo veći pa da ovde bude izabran za dobar. I nema uopšte tamo duplo više teksta, ima možda jedna četvrtina, pogledaj ponovo. Čak mislim da je naš sveobuhvatniji, tamo nema opširno o Andrićgradu i njemu kao Srbinu, Zadužbini i dr.  — Obsuser✉ 15:01, 23. jul 2019. (CEST)

@Obsuser: po smernici, članak ne pokriva sve aspekte teme niti pruža sveobuhvatne informacije o temi. Nisam rekao da članak mora biti preveden sa Vikipedije na engleskom da bi bio dobar, nego sam rekao da postoji mnogo, mnogo više literature na srpskom (i srodnim jezicima) o datoj temi nego što postoji na engleskom, tako da članak mora da bude znatno opširniji da bi kod nas stekao status dobrog. Andrić kao Srbin je samo jedan pogled na temu — ne pristrasan već realan, ali to ne znači da treba prećutati sve ostale poglede i sva svojatanja. Na primer, mediji ovih dana bruje o mađarskim udžbenicima koji Andrića predstavljaju kao hrvatskog pisca. Mnogo toga ovde fali da bi članak bio dobar. --Miljan Simonović (razgovor) 17:12, 23. jul 2019. (CEST)

Smernica: Članak treba da pruža sve najvažnije podatke o temi koju obrađuje. To nisu najvažniji podaci nego povremeno aktuelni ili dodatni. Svi najvažniji su uneti za 15 ili koliko godina koliko postoji Viki, plus Saund i drugi su te sve unose sredili. Ja mislim da jeste dobar, a ti slobodno glasaj protiv na glasanju (ne može ne proći raspravu zbog jednog neslaganja, i to bez određenog razloga nego opšteg da nedostaje dodatnih činjenica a ne najvažnijih). — Obsuser✉ 17:16, 23. jul 2019. (CEST)

 Komentar: Jako lijep članak, što se mene tiče mogao bi i za sjajan kada bi se u cjelosti preveo sa engleskog. :) — Marina Simić (razgovor) 13:47, 23. jul 2019. (CEST)

 Komentar: Na prvo čitanje promenio bih dve stvari: 1. Andrić je umro pre skoro 50 godina tako da ne može da bude deo „srpske savremene književnosti”. Odavno nije deo savremenosti. 2. U rečenici „Srpska književna kritika vidi Andrića kao srpskog književnika srpske avangarde i međuratnog modernizma 20. veka” izbacio bih reč avangarda te bih ostavio samo srpski međuratni modernizam. Iako je živeo u vreme avangarde, Andrić nije pisao avangardno. --Mr. Vols (razgovor) 00:42, 24. jul 2019. (CEST)

Pre 50 godina jeste savremeno. Avangarda je umetnost ispred svog vremena, a njegova je bila takva — čak se tek kasnije manifestovao značaj njegovih dela; to ne bih izbacivao.  — Obsuser✉ 00:57, 24. jul 2019. (CEST)

Nešto što je objavljeno 1918. ili 1945. nikako ne može da bude savremeno, pogotovo ne može da spada u savremenu srpsku književnost. Po toj logici u srpsku savremenu književnost spadaju Dučić, Crnjanski i Sekulić i drugi. Andrić je klasik srpske književnosti. Avangarda nema značenje umetnost ispred svog vremena, već se ili odnosi na radikalne umetničke pokrete između dva svetska rata ili u užem smislu na umetnost koja teži eksperimentisanju. U svakom slučaju tvrdnja da je Andrić avangardni pisac se spori u jednom delu članka („Pisac nije bio sklon književnim eksperimentima koji su dominirali u to doba, nego je u klasičnoj tradiciji realizma 19. veka...).--Mr. Vols (razgovor) 01:16, 24. jul 2019. (CEST)

To je relativno savremeno, nije pre 300 ili 500 godina. Šta znači uopšte savremenost, do koliko u istoriju seže? Prema en:Contemporary literature to je generalno sve sa radnjom posle Drugog svetskog rata, a on ima dosta takvih dela. Nije ta analogija validna. Avangarda ima značenje ispred svog vremena (pogledaj članak Avangarda), a takođe se odnosi i na to; on je upravo pisao o radikalnim stvarima na direktan (u odnosu na ostale pisce) radikalan način; ni u jednom drugom romanu se ne može pronaći takav direktan opis kao u Na Drini ćuprija — a to mu je još prvi roman, dakle odmah je krenuo radikalno. Nije bio sklon književnim eksperimentima nego realizmu — ali direktnom i radikalnom predstavljanju istorijskih istina koje mnogi ovde spore.  — Obsuser✉ 03:13, 24. jul 2019. (CEST)

Relativno sigurno jeste, kao i bilo koja druga apstraktna temporalna kategorija. Ipak, čovek bi nekad trebalo da uključi razum. Niko ne može da kaže danas Andrić je moj savremenik, a da ne oseti da u takvoj rečeničnoj konstrukciji nešto ne štima u sadržaju. Ne možeš ni ti, ali si simpatično tvrdoglav. Mi smo na fakultetu imali poseban predmet Poetika savremene književnosti (završio sam katedru Srpska književnost sa komparatistikom). Na tom predmetu smo tumačili Gorana Petrovića, Albaharija, Basaru, Tasića, Pištala i druge savremene književnike. Znači pisce koji još uvek stvaraju te nemaju zaokruženi opis i one za koje, pošto pripadaju domenu savremenosti, nismo sigurni da li će ući u kanon srpske književnosti i time u svevremenost. Što se tiče tvog argumenta o avangardosti. Uh, ne znam odakle da počnem. Konstrukcija da je „avangarda umetnost ispred svog vremena” je loša. Bolje je reći da je avangrada umetnost koja pokušava da se izmesti iz vremena jer prekida sa tradicijom i utemeljenim postulatima estetike. Zato imamo Dišampov pisoar kao umetničko delo, brkove na Monalizi, automatsko pisanje, dadaističke stihove sastavljene od nerazumljivih slogova, i tako dalje. Kod Andrića nemaju radikalni postupci, niti negira tradiciju već se direktno na nju nadovezuje. Postoje modernistički postupci kod njega, ali ne i avangardni. Tvoj komentar o „direktnom i radikalnom predstavljanju istine” me je u prvi mah zbunio, ali sam ukapirao šta želiš reći. Stvar je u tome što iznošenje istorijske istine pripada zrelom modernitetu, horizontu u kome je Andrić stvarao. Mi, sa druge strane, živimo u horizontu zrelog postmodernizma. Pojavili su se poststrukturalisti, dekonstrukcija, Borhes, a u srpskoj književnosti pojavili su se džinovi poput Pekića i Kiša, a svi oni doveli su u pitanje epistemološke postavke moderniteta, pa samim time i mogućnost kompaktnosti istorijske istine. Zato pisci današnjice ili od istorijske istine prave ironijski otlkon ili prave tragične okolnosti toga što nam istorijska istina izmiče. Poenta je: mnogo vode je proteklo i u našoj i u svetskoj književnosti od Andrića. Naravno, to ne znači da Andrić nije aktuelan. Daleko bilo. Aktuelniji je više nego ikad i biće aktuelan dok postoje ljude spremni da ga čitaju, kao i svi drugi svevremeni pisci (Homer, Šekspir, Dante, Tolstoj) Samo sam želeo da objasnim zašto njegovo delo ne pripada savremenoj književnosti. Ćuprija neće pasti, ako se ne promene ove dve stvari, ali pošto je rasprava izneo sam svoja zapažanja. Nemam nameru da se ovo pretvara u kilometarsku raspravu, jer ne volim da se ubeđujem.Mr. Vols (razgovor) 23:00, 24. jul 2019. (CEST)

Mr. Vols Šta ti konkretno tražiš da se ukloni. Evo pošto sam jedan od predlagača, prepuštam ti da to uradiš. Pošto si završio katedru Srpske književnosti sa komparatistikom, nema šta da raspravljamo. Poznaješ tematiku i ukloni to što je sporno. Pozdrav!--Soundwaweserb (razgovor) 23:07, 24. jul 2019. (CEST)

Naučna fantastika??!

Jasno mi je da se fenovi sci fi-ja lože na to da riklejmuju književne gorostase iz prošlosti, ali mislim da je stvarno neozbiljno da se Ivo Andrić stavlja u istu kategoriju dobrih, ali istinskih pisaca naučne fantastike, kao što su meni omiljeni Rej Bredberi ili značajna Ursula L'gen (kod nas nešto običnije, iako neopravdano pisano na engleski način čitanja francuskog prezimena njenog muža kao "Legvin", uzgred budi rečeno NIKAKO "Le Gvin", ili još gore "Le Guin").

Uvek sam spreman da budem fasciniran -- npr štajaznam, recimo otkrićem da je Ivo Andrić pisao o robotima koji dižu ćupriju na Drini, a da je izdavač to odbacio, ali dok se to ne desi, mislim da ta besmislena kategorija treba da se ukloni iz članka.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 109.245.127.105 (razgovor)

U čemu je tačno problem ili šta je poenta? Lp. — Sadko (riječi su vjetar) 01:56, 18. jul 2023. (CEST)

Dejan Đokić

Dejan Đokić, istoričar iz Irske, piše u svojoj najnovijoj knjizi A Concise History of Serbia na stranici 373. ovo:

Ivo Andrić, another Croat and Roman Catholic like Meštrović, but born in Bosnia, where he had become an adherent of a Yugoslav union prior to the First World War, wrote his best novels in Belgrade during the Second World War.

Ivo Andrić čini se sve je manje percipiran kao Srbin u istoriografiji.— TheDiaboloBoy (razgovor) 00:15, 14. avgust 2023. (CEST)

Ajde?! Sreća pa istoriografiju ne čini jedna knjiga. Andrić se kao odrastao i uman čovjek jasno izjasnio ko je i šta je. Njegovo porijeklo je samo biografska crtica. Hvala ti na komentaru. Lp. — Sadko (riječi su vjetar) 00:28, 14. avgust 2023. (CEST)

Izjašnjavanje je nešto drugo. Andrića su u Beogradu savremenici zvali "fra drug Ivo". O tome postoje svedočanstva. Nije on bio nikada tako prihvaćen u Beogradu kako se obično misli.— TheDiaboloBoy (razgovor) 16:38, 14. avgust 2023. (CEST)