Разговор:Иво Андрић/Архива 9

Архива 8

Архива 9

Архива 10

ИСБН

Поводом ове измене. Не занима ме шта ће стајати у тексту, али само да обавестим Мијута да се ИСБН користи тек од 1966. године. Све издато пре тога, нема ИСБН.--Павлица причај 14:42, 28. фебруар 2012. (CET)

Прво сам вратила Мијутову измену, али сам се после предомислила. Мора да се и то референцира. Наравно, не треба претеривати, тј. тражити ИСБН књиге која га нема нити је могла да је има. Дакле, ако се након одређеног времена не нађу извори, све нереференциране изјаве из овог дела ће бити обрисане. Као што је Џими Вејлс рекао, боље никаква информација него нетачна информација. --Јагода испеци па реци 14:59, 28. фебруар 2012. (CET)

Нисам ни мислио да се уклања, само сам хтео да га обавестим да не може тражити ИСБН од неке књиге која нема исти. Што се тиче Џимија, потпуно је управу.--Павлица причај 15:07, 28. фебруар 2012. (CET)

Ево након много времена нико није нашао ту књигу и стварно та референца нора да се уклони, јер та књига не постоји баш нигдје.--Miut (разговор) 20:41, 23. март 2013. (CET)

Па можда нико није ни тражио... Је л' знаш колико има књига које нису доступне великом броју људи, али то не значи да не постоје? --Ана пиши ми 20:46, 23. март 2013. (CET)

Да је сумњиво — сумњиво је. --Lakisan97 (разговор) 20:49, 23. март 2013. (CET)

Sumnjivo i nigde nema te knjige.--Soundwaweserb (разговор) 20:51, 23. март 2013. (CET)

Дакле та књига не постоји док не докажете супротно.--Miut (разговор) 20:52, 23. март 2013. (CET)

Мислим да је сад проблем решен. --Lakisan97 (разговор) 20:59, 23. март 2013. (CET)

Ако контроверза постоји, онда је циљ енциклопедије да је представи на истинит и објективан начин. Ваљда нам је свима то најважније? У рат измјена сам ушао искључиво због тога што сам од раније знао да је податак о пријавници аутентичан. Не може се нешто што је тачно уклањати зато што нам се не свиђа. Реаговао сам и раније у овом чланку уклонивши смеће које је годинама стајало и гдје је индиректно писало да је Будак био бољи писац од Андрића. У последње вријеме примјећујем много ПОВ ратника којима је једини циљ да наметну своје идеолошко или национално виђење одређених личности и догађаја: „господар рата и болесно амбициозан човјек“, министар масон идт. Најгоре од свега је то што мало ко или нико не реагује.--В и к и Р 21:38, 23. март 2013.

И сам знаш да су то тешке теме. --Lakisan97 (разговор) 21:49, 23. март 2013. (CET)

Мислим на ратове, оптужбе за масонерију, својеврсни Викиликс на Википедији и слично. Андрић није страшан, јер, као што се да за видети, решено је једном изменом. --Lakisan97 (разговор) 22:03, 23. март 2013. (CET)

Па баш зато, код таквих тема, треба највише да се трудимо да будемо објективни. Али то је изгледа најтеже. Овај човек добио Нобелову награду за књижевност, а у чланку је до скоро било важније да ли је Србин или Хрват, и то је писало пре помињања његових највећих професионалних достигнућа... --Ана пиши ми 21:59, 23. март 2013. (CET)

Ana ali zašto je loše navesti da je on srpski književnik kad je to činjenica i nikako ne prejudicira njegovu nacionalnu pripadnost? Ne razumem tu odbojnost prema svemu što je srpsko? Zašto? Evo recimo može stajati na početku članka da je srpski književnik i jugoslovenski diplomata. Zašto ne? Nisam ni ja za to da sad brojimo krvna zrnca ali je neosporna činjenica da je pisao svoja najpoznatija dela na srpskom jeziku.--Soundwaweserb (разговор) 22:06, 23. март 2013. (CET)

Naveo sam referencu i mislim da ovo treba da bude kraj svim špekulacijama o njegovoj nacionalnoj pripadnosti, jer to i nije toliko bitno, navedena je činjenica da je srpski i jugoslovenski pisac i nikako to ne prejudicira njegovu nacionalnu pripadnost.--Soundwaweserb (разговор) 22:33, 23. март 2013. (CET)

Хм,

Ana ali zašto je loše navesti da je on srpski književnik kad je to činjenica i nikako ne prejudicira njegovu nacionalnu pripadnost?

- не разумем ову реченицу. Хоћеш да кажеш да ако напишеш да сам ја српски геолог то не подразумева да сам српске националности? А шта онда подразумева? --Ана пиши ми 13:05, 24. март 2013. (CET)

Izvinjavam se što se miješam, ali se slažem da ako je neko srpski književnik ne mora da znači da je Srbin. Imamo mi mnoštvo književnika koji pišu na srpskom jeziku, ali nisu Srbi.-- Марко Dic,amice! 13:08, 24. март 2013. (CET)

Колико сам схватио код Андрића ово српски значи да је Србин, јер другог основа нема. Рођен је у Аустроугарској, цели радни век је живио у Југославији и био њен амбасадор. Нобелову награду је добио за књигу на српскохрватском језику не на спрском што значи нема другог основа да је српски књижевник него јер је Србин. --Drazetad (разговор) 13:52, 24. март 2013. (CET)

И мени је логично да та одредница српски означава да је Србин. Иначе се може рећи да је књижевник који је своја дела писао на српском језику, или како се већ то боље да срочити. --Ана пиши ми 13:59, 24. март 2013. (CET)

E pa zbog ovakvih komentara i netrpeljivosti, da, da netrpeljivosti je i dolazilo do sukoba oko ovoga pitanja. Ta odrednica srpski ne određuje njegovo nacionalno osećanje, niti pokazuje da li je on Srbin ili Hrvat ili bilo koje druge nacije, već da pripada srpskoj književnosti, na srpskom jeziku isto kao i David Albahari, ni manje ni više (a ne bih da licitiram koje je on nacije, jer meni to nije cilj, kao tebi ovde očigledno). Ne znam zašto je ovo sad problem, ne razumem tvoju upornost, osim ako ne želiš svađu ili ignorišeš činjenice! Nikako mi nije jasno.--Soundwaweserb (разговор) 14:21, 24. март 2013. (CET)

Да, да, то је, пошто сам ја Марсовац по националности па сам онда нетрпељива према Србима и српском језику. Очигледно се нећемо разумети, па ћу да одустанем. --Ана пиши ми 15:07, 24. март 2013. (CET)

Niko ti nije rekao da si netrpeljiva prema Srbima, međutim nekim svojim postupcima iznenađuješ mene. Od tebe je to u najmanju ruku neočekivano. Evo stavio sam i napomenu u tekst, da bi bilo jasnije i zadovoljilo tvoje stavove. Ne znam zašto je to tako komplikovano kad možemo da se dogovorimo o svemu. Nikako ne govorimo o njegovoj naciji niti ima spora između tebe i mene oko toga, dakle nema spora, ali moramo priznati neoborivu činjenicu da je on bio srpski i jugoslovenski književnik i to nema nikakve veze sa nečijim nacionalnim osećanjem ili stavom, samo činjenica, to je to.--Soundwaweserb (разговор) 15:16, 24. март 2013. (CET)

Ја се слажем са одредницом да је био српски књижевник, јер је то и био бар онда када је добијао Нобелову награду. Он несумњиво припада српској књижевности.--Miut (разговор) 14:17, 24. март 2013. (CET)

Нобелову награду је добио као представник ФНРЈ за књигу на српскохрватском језику.--Drazetad (разговор) 14:53, 24. март 2013. (CET)

Navedeno je prema referenci da je srpski i jugoslovenski književnik, ponavljam te odrednice ne broje njegova krvna zrnca niti određuju njegovu naciju (ako treba evo staviću i napomene u tekst da nije to u pitanju), niti kao što si ti počeo gore da navodiš da je bio ambasador ove zemlje, da je rođen tamo ili ovamo, da je radio ovde ili onde, ili se bavi logikom već samo činjenicom. Kako ne shvataš to?--Soundwaweserb (разговор) 14:59, 24. март 2013. (CET)

Не видим спор

Не видим спор ако се Андрића назове Хрватом, али српским писцем. Колико Срба су великани Хрватске књижевности, од Петра Прерадовића до Јосифа Руњанина, те новијих умјетника као Раде Шербеџије.

Него волио би да видим и Андрићев рад као политичар, тј. министар вањских послова Југославије, за које многи кажу да је из данашњег гледишта веома контроверзан у дијеловима. Наборјићу неке од њих, из хрватске рецензије:

Ivo se Andrić ponudio za suradnju i diplomaciji Nezavisne Države Hrvatske, ali je od namještenja odustao. Aleksandar Stipčević, povjesničar knjige i informacijske kulture, ocijenio je Andrićev elaborat o Albaniji iz 1939. godine riječima: ono što je Andrić predlagao savršeno se uklapalo u rasističke teorije koje su u to vrijeme bile u modi u nekim zemljama Europe, posebice u Hitlerovoj Njemačkoj, čiji je poklonik, inače, Andrić bio.; to je ocjena koja ne osvjetljava ponajljepšim svjetlom Andrićev politički profil.

Vinko Nikolić, Mile Budak : pjesnik i mučenik Hrvatske : spomen-zbornik o stotoj godišnjici rođenja : 1889. – 1989., Barcelona – München : Knjižnica Hrvatske Revije. стр. 59.

"(...) diplomat, poručio je preko Gustava Krkleca, koji je tu poruku prenio Marku Čoviću, da bi se želio preseliti u Zagreb. Kada je Čović o tome obavijestio Budaka, ovaj mu reče: «Ima u NDH mjesta za sve Hrvate, pa bi se lako moglo naći pravo mjesto i za Ivu Andrića. Prima Poglavnik u diplomatsku službu i gore od njega, pa zašto bi onda odbio Andrića? Znam da je tu Andrićevu poruku već primio i s drugih strana. Samo, ne vjerujem da je 'fra Ivo' iskren!» Pavelić i Budak bili su spremni prihvatiti Andrića, ali Čović zaključuje: «NDH nije odbila 'bez razmišljanja' ni Andrića, a ni ponuđenu suradnju. Sâm je Andrić brzo uvidio, da se je prenaglio s tom svojom porukom, pa je brzo i promijenio svoju odluku, jer je vidio, da se i politička i ratna situacija strahovito komplicira»."

Aleksandar Stipčević, »Albanologija u Hrvatskoj : prilog njezinu povijesnom razvoju« // Historijski zbornik, br. 45., god. 1992.. pp. 219. — 236., citat sa pp. 230.

"Vrlo značajan doprinos albanologiji dao je i povjesničar Bogdan Krizman. Zaslužan je što je 1977. godine objelodanio elaborat o Albaniji iz 1939. godine što ga je izradio dr. Ivo Andrić, poznatiji kao književnik, a manje poznat i kao pomoćnik ministra za vanjske poslove. Na traženje tadašnjeg predsjednika vlade i ministra vanjskih poslova Milana Stojadinovića izradio je Andrić taj elaborat u kojem je predložio podjelu Albanije između Italije i Jugoslavije. Jedna rečenica iz tog elaborata dovoljna je da otkrije kako je Andrić gledao na Albance i albansku državu: "Podelom Albanije nestalo bi privlačnog centra za arbanešku manjinu na Kosovu koja bi se u novoj situaciji lakše asimilovala ... Pitanje iseljenja Arbanasa muslimana u Tursku također bi se izvelo pod novim okolnostima, jer ne bi bilo nikakve jače akcije da to sprečava." Taj dotada nepoznati Andrićev spis izazvao je silno ogorčenje Albanaca, kako onih na Kosovu tako i onih u Albaniji, jer ono što je Andrić predlagao savršeno se uklapalo u rasističke teorije koje su u to vrijeme bile u modi u nekim zemljama Europe, posebice u Hitlerovoj Njemačkoj, čiji je poklonik, inače, Andrić bio." — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.191.188.53 (разговор • доприноси) | 23:54, 23. јун 2013.‎

Неопходна допуна и исправка

У тексту је наведено: "Присуствовао је потписивању приступања Краљевине Југославије у двору Белведере 25. марта 1941." Недостаје податак чему је уследило приступање Краљевине Југославије. Треба да пише: Присуствовао је потписивању приступања Краљевине Југославије Тројном пакту у дворцу Белведере 25. марта 1941. Боље је рећи "дворац Белведере", него "двор Белведере". — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Тузор (разговор • доприноси) | 08:32, 15. новембар 2014.‎‎

Dsr

Andric se nije vratio u Beograd po pocetku DSR, vec po pocetku nemacke okupacije. I nije bio u sukobu sa nekim jugoslovenskim vlastima, vec sa komesarskom upravom Milana Acimovica — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.245.1.77 (разговор • доприноси)