Razgovor:Kimi Rejkenen/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Naziv

Zar je moguće da je Raikonen. Jer ne bi trebalo da se prilagodi srpskom i bude Rajkonen? --Jovan Vuković (r) 00:09, 12. mart 2008. (CET)

Moguće da se tako izgovara na finskom. Da je njemački, bilo bi Rajkonen.—Banović (razgovor) 00:11, 12. mart 2008. (CET)

Na en wiki pise kako se izgovara, i cini mi se da valjda i treba da ostane kao sto jeste. U principu kad se brzo izgovara onda i zvuci otprilike kao "Rajkonen", ali mislim da mozemo da mu ostavimo (jos malo pa originalno) Raikonen. [ Donny [] Keep Talking ] 18:50, 12. mart 2008. (CET)

Ime

Jel iko pokusao da pronadje po internetu kako ljudi koji komuniciraju sa Kimijem, izgovaraju njegovo ime, ili ce se ovako glupo prevoditi kao Rejkenen?— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.46.167.49 (razgovor • doprinosi) | 16:30, 18. april 2012.

Upravo si za Pravopis srpskog jezika, Maticu srpsku, kao i sam srpski jezik rekao da je glup. Ako imaš bilo kakvih primedbi na transkripciju finskog jezika na srpski, obrati se Matici srpskoj ili profesoru Ljubiši Rajiću, autoru pravila transkripcije sa skandinavskih jezika, inače profesoru skandinavskih jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu. --Pavlica pričaj 17:14, 18. april 2012. (CEST)

Pravilo

A jel taj Ljubisa Rajic poslusao nekoga ko zivi u Finskoj, kako izgovara to, ili je previse zatucan da bi sebi to dozvolio?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.46.167.49 (razgovor • doprinosi) | 19:17, 18. april 2012.‎

Evo šta taj dr Ljubiša Rajić (zatucani) ima od nagrada: Nosilac sam ordena Vitez Reda bele ruže (Finska) i Vitez Kraljevskog reda Severne zvezde, prve klase (Švedska) i odlikovanja Medalja Svetog Olafa (Norveška), za zasluge za širenje finske, odnosno švedske, odnosno norveške kulture u inostranstvu, dobitnik sam nagrade Akademika za zasluge za norvešku kulturu i nauku u inostranstvu i Nagrade Švedskog autorskog fonda za zasluge za švedsku književnost u inostranstvu. Izgovor Kimija je [ˈkimi ˈmɑtiɑs ˈræikːønen] Ovi boldovani glasovi æ i ø ne postoje u srpskom i zato ih prilagođavamo s E.

Da li je nešto glupo ili ne, ne možemo mi određivati. Pravila kažu Rejkenen i tačka. Kimi svakako ne zna srpski jezik pa se sigurno neće potresti što je na srpskom Rejkenen. Nije da ovo ima nekakve veze, evo i na letonskom je Kimi Reikenens, na litvanskom Kimis Raikonenas. Pozdrav ovima na F1-Forum.eu, vas ništa ne sprečava da u temi držite originalno ime na latinici. --Milanče (razgovor) 19:26, 18. april 2012. (CEST)

Pa nije poenta samo u pisanju.

Osim toga, ako je neko dobio silne nagrade, ne znaci da ne moze gresiti. Svaka cast za nagrade, ali Finci nece uskratiti nagradu nekome, ako necije prezime pogresno pise na srpskom.

Pored toga, pateticno je skrivati se iza: upravo si Maticu srpsku i Pravopis srpski nazvao glupim, pokusavajuci tako opravdati tvrdoglavo neodstupanje od PRAVILA.

Pravila su promenjiva, pa ce jednog dana mozda neko morati da popljuje ono sto je nekada govorio, samo zarad "pravila".

Nije sve u pravilima. Ima nesto i u logici.

P.S. Jednog dana saobracajac zaustavi coveka u naselju i naplati mu kaznu, jer nije imao ukljucena oborena svetla. Sledeci dan, naplatio mu je kaznu, jer ih je ukljucio. Promenio se zakon.

Pozdrav.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.46.167.49 (razgovor • doprinosi) | 19:41, 18. april 2012.‎

Dobre su ove narodske anegdote, samo ne vidim šta to dokazuje po pitanju transkripcije stranih imena u srpskom jeziku. Tebi očigledno nije jasno šta su transkripciona pravila. I uostalom, na šta se ti to pozivaš kad tako samouvereno tvrdiš da ta pravila nisu tačna? Na to kako nekome zvuči Kimijevo prezime kada ga Finci izgovaraju? Ne budi smešan. Naravno, ukorenjene pogrešne transkripcije nema smisla menjati u pravilne, sa tim se i sam Rajić slaže, ali veliko je pitanje da li se nepravilna transkripcija imena bilo kog vozača formule 1, pa još iz novijeg vremena, može smatrati ukorenjenom. To, nažalost, teško da možemo mi da utvrdimo u svojstvu urednika Vikipedije i posetilaca foruma za fanove formule 1. Čitavu ovu stvar primaš suviše lično. EOF; [sabate]$ talk; 20:32, 18. april 2012. (CEST)

(sukob izmena) Jeste, imaš pravo. Dok ne izađu nova pravila, drugačija od ovih, mi ćemo radi po ovim pravilima. Vidim da vaši drugovi sa foruma se uveliko raspituju po drugim forumima, a jedino su im reference novinarski članci. Izgleda da niko od njih nije shvatio da nisu svi novinari lingvisti (zapravo, da su lingvisti, ne bi bili novinari). Stvarno ne znam zbog čega bih se skrivao iz pravila, kada ona mogu biti samo referenca. Čovek se uči dok je živ, a vama je teško da poverujete da ste do juče mislili da je on Raikonen, a ne Rejkenen, prema transkripciji na srski jezik. Da se ne ponavljam, meni će i dalje referenca biti Matica srpska, kao i njen Pravopis srpskog jezika, a vama novinarski članci. Isti ti novinari pišu Prisli, Rurk, a većina ne zna ni zašto ima J u Srbija. Mislim da nema više potrebe prepucavati se šta je pravilno, kada je ista transkripcija rađena prema pravilima, a da vam je dato mesto na kome treba da se žalite, jeste. --Pavlica pričaj 20:37, 18. april 2012. (CEST)

Pa ako je Raikonen mlad, ne znaci da nesto nije ukorenjeno. Bilo je Raikonena i mnogo ranije od Kimija.

Ali, ok. i Fiat je Fijat. Samo ne znam, odakle se rodilo "j"?— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.46.167.49‎ (razgovor • doprinosi)

Znate šta je ukorenjeno? Ukorenjeno je kada se 200 godina piše Džordž Vašington, iako je Vošington ispravno. Onda se ne menja, jer je ukorenjeno. Bez uvrede, ali Džordž Vošington je više puta ulazio u literaturu nego Kimi Rejkenen. Što se tiče ovog „Samo ne znam, odakle se rodilo "j"“, nadam se da je to bio samo sarkastičan odgovor, te da zapravo znate o čemu se radi. --Pavlica pričaj 20:53, 18. april 2012. (CEST)

Ne znam o cemu se radi sa "j".

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.46.167.49 (razgovor • doprinosi) | 23:05, 18. april 2012.‎

Čudno je onda i da si se upustio u raspravu o transkripciji sa finskog jezika. --Pavlica pričaj 23:14, 18. april 2012. (CEST)

Pa mogao si izguglati, u srpskom jeziku između I i A obavezno stoji slovo J (međuvokalsko). Takođe i između I i E; I i U. Izuzetaka ima, ali ne previše npr. iako, prianjati, priupitati, poliedar i možda još nekoliko.----— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Milanče (razgovor • doprinosi)

Izuzeci cu spojevi reči, tad se ne ubacuje J. --Jagoda ispeci pa reci 17:38, 13. maj 2012. (CEST)

a zar u srpskom jeziku ne vazi ono "pisi kao sto govoris"? i obrnuto "citaj kao sto je i napisano".. Mi tamo vidimo Kimi Raikonen i vozdra.. to sto neka slova imaju tackice nema veze nama te tackice ne znace nista i neutralisemo ih. I onda tamo neki Ljubisa zavrsi neke skolice i ucini mu se malo paglu neke teze i teorije u jeziku i odluci da napise neka svoja pravila i kako bude. Nadje par kolega da mu lajkuju knjigu i dobije par nagradica. Kako ga izgovaraju Finci od sloga do sloga? e ako znam kako potpis da stavim...--Al3k5aNd4R (razgovor) 02:41, 8. novembar 2012. (CET)

Prevođenje???

Inače, što stoji ovaj šablon za prevođenje? Rekli smo sto puta kad se stavlja šablon, da se na str. za razgvoor OBJASNI zašto je stavljen. Ja ne vidim ovde ništa što nije na srpskom, stoga uklanjam šablon. Ako se neko ne slaže, neka vrati, ali neka TAČNO KAŽE šta treba da se prevede. --Jagoda ispeci pa reci 17:38, 13. maj 2012. (CEST)

Utrka, pogreška, (ij)ekavica. Sve u svemu nije dobro prepisivati članke sa hrvatske viki. Samardžija (razgovor) 19:48, 13. maj 2012. (CEST)

Pa ako je prepisan sa hr viki, i nije jezik sređen, ne stavlja se nalepnica prevod, nego se prebacuje na Prenos. --Jagoda ispeci pa reci 20:07, 13. maj 2012. (CEST)

Ima li neka verzija pre ove, hrvatske? Treba vratiti na tu verziju. Ova nalepnica samo zbunjuje. --Jagoda ispeci pa reci 20:10, 13. maj 2012. (CEST)

Bacila sam malo pogled na članak. Ne znam gde su ti ti izrazi, a ako ih i ima, verovatno su retki. Mogao bi da ih ispraviš, jer je tekst podugačak i uglavnom je u ekavici i na srpskom. Dakle, nije CEO na hrvatskom tako da nema potrebe da se stavlja nalepnica na ceo članak. Dakle ili izmeni gde treba, ili stavi nalepnicu tačno na onaj deo gde je na hrvatskom jeziku. --Jagoda ispeci pa reci 20:13, 13. maj 2012. (CEST)

Poslenja pobeda i poslednja trka bile su 2013. Treba ispraviti kutijicu--Drazetad (razgovor) 23:05, 13. oktobar 2013. (CEST)

Pravopis srpskoga jezika (treće izdanje) u vezi s prezimenom Rejkenena

Pravopis MS, str. 230:

263. Finska imena Finski ima strogo fonemski pravopis. Dužina fonema se obeležava udvojenim slovom. Potrebno je prilagođavanje samo sledeća tri vokalska znaka - u, ä, ö - a udvostručeni vokal i konsonant se uprošćavaju.

Nykänen, Myyrä - Nikenen, Mire

Sillanpää, Kaurismäiki - Silanpe, Kaurismeki

Räikkönen, Yrjö, Väinö - Rejkenen, Irje, Vejne

A evo za ove koji maksimalno forsiraju kako stranci izgovaraju svoje ime i tako žele u srpsko pismo da prenesu (Pravopis MS, str. 242):

"Načelno je pitanje da li ići koliko je god moguće na fonetsku transkripciju, tj. pre nositi imena maksimalno po sluhu, najbliže akustičkom utisku, ili ići na prilagođenu transkripciju, tj. praviti ustupke i naslon na pismo i na neke stvorene presedane. Možda je ovaj drugi način realniji, jer bi se u tom slučaju neki najpoznatiji uobičajeni likovi holandskih imena mogli uzeti kao uzorci (van Gog, van Dajk, Lajden, Utreht, 3ojder odn. 3ojdersko jezero), dok bi se no fonetskoj transkripciji ta imena morala proglasiti odstupanjem od pravila (po akust. utisku pre bi se identifikovali kao: fan Hoh, fan Dejk, Lejden, Itreht, Zejder)." — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 92.244.157.101 (razgovor • doprinosi)