Razgovor:Marija Terezija/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi komentari

Evo, pošto sam iz Subotice, primetio sam da nema ništa o onoj povelji koju je izdala Marija Terezija gradu Subotici 1779. g. Ja imam nešto o tome.--Nvlado (razgovor) 17:16, 1. septembar 2010. (CEST)

„Mi Marija Terezija po milosti božjoj carica - udova Rimljana, kraljica Mađarske, Češke, Dalmacije, Hrvatske itd., itd., ovim obaveštavamo i objavljujemo svakome koga se tiče: kako mi, pošto smo duboko u duši razmislili kolika je korist kraljevima i kneževima od okupljenog naroda u jednom gradu ili jednom političkom telu, - kakva bogatstva, kao potrebna spona svakog vremena, koja proizlazi iz sloge zajedničkog građanskog življenja, što je najčvršći oslonac sigurnosti u svakoj državi, i omogućuje nadu u razvoj, kakve koristi proističu iz olakšanja trgovine i obrta za Kralja i narod, potpomognut izgradnjom gradova i proširenjem njihovih privilegija, prerogativa i olakšica; lako smo se dali ubediti da davanjem ovakvih koncesija, izgradnjom i prošire-njem gradova unosnim koristima u sopstvenom interesu, pošto stari mudraci uče da je grad ipak zajednica izgrađena tako da ljudi međusobno slični mogu na najbolji način zajedno živeti. “

--Nvlado (razgovor) 17:16, 1. septembar 2010. (CEST)

Izvor je sledeći: Stevan Mačković, Gerhardt Rudolf, Hézső Zsolt. Privilegija slobodnog kraljevskog grada Subotice iz 1779. godine [Elektronski izvor]. Суботица : Историјски архив, 2009.--Nvlado (razgovor) 17:16, 1. septembar 2010. (CEST)

Ono stalno pominjanje da je izumrla dinastija Habzburga nije sasvim tačno. Odakle Habzburzi posle nje? To treba objasniti.-Jakša (razgovor) 21:36, 1. septembar 2010. (CEST)

Nekoliko napomena i predloga

Mogla bi, umesto slike, da se na pocetku clanka stavi kutijica za vladare. Ima previse slika, deluje natrpano cak smetaju nekim naslovima, pa imamo ruzno belo ispod nekih slika jer zalaze u sledeci naslov. Sablon sleda na prestolu kaze Kralj Madjarske, a gospodja je bila Kraljica (opet ta rodna ravnopravnost, samo da mi sad ne iskoce odredjeni elementi i da mi tvrde da srpski jezik ne poznaje i ne priznaje kraljice nego samo kraljeve). Ako nije moguce napisati kraljica, ja bih tu kucicu izbacila jer je mnogo smesno da jednu kraljicu nazivamo kraljem. --Jagoda ispeci pa reci 00:40, 2. septembar 2010. (CEST)

Takodje, crticu kod godina treba zameniti crtom. Svuda. --Jagoda ispeci pa reci 16:25, 2. septembar 2010. (CEST)

Habsburg, Habsburzi, habsburški >>>> Habzburg, Habzburzi, habzburški. --Jagoda ispeci pa reci 16:28, 2. septembar 2010. (CEST)

Jezuiti vs. isusovci

Zašto se forsira hrvatska reč isusovci, umesto jezuiti.--Zrno (razgovor) 13:24, 2. septembar 2010. (CEST)Zrno

Par predloga

• Kutijica za bigorafije ili vladare na početku.
• Zatim treba dosledno ispoštovati pravila za ijekavicu i pravopis ("nem." ili "njem."), (Pruska ili Prusija), (navodnici), (teško da se čovek zove Thebenom, voleo bih da vidim u originalu) (udovištvo??)...
• Čini mi se da je članak preveden sa engleskog ili slično. Nemačka stranica, koja je slabijeg kvaliteta, daje nekoliko interesantnih stvari poput:
  • pregleda važnih događaja,
  • njene želje za gradnjom,
  • njenih fondacija koje je osnovala i slično.
  • Takođe tu je mala tabela sa pregledom njenig predaka što je interesantno, ali i šta se npr danas zove po njoj, spomenici, novčići... uopšte njen značaj
  • Ja sam preveo njenu titulu doslovno ali bi bilo dobro da to neko pregleda.
• Bilo bi dobro da se uvede na dnu šablon za austriske vladare, s obzirom da je dat za mađarske. (eventualno češke)
• Ubaciti grb tokom njenog perioda.
• Spisak njene dece ili stablo kao na en.viki
• Možda je neodgovarajuće i nisam našao adekvatnu sliku, ali tokom njene vladavine je došlo do određenih promena teritorije, bilo bi lepo imati takvu mapu u odgovarajućem delu teksta.

--Aleks (razgovor) 15:02, 2. septembar 2010. (CEST)

Članak nije izašao na glasanje. Rasprava je pokrenuta 1. septembra i izneto je nekoliko predloga i sugestija koje nisu uvažene do okončanja rasprave. Predlagač bi trebao da uvaži primedbe, pa da ponovo pokrene novo glasanje. --SmirnofLeary (razgovor) 20:52, 9. septembar 2010. (CEST)

Kandidat za dobar članak na raspravi

Rasprava traje do: 30. decembra 2010 (16:00) -- Đorđe Stakić (r) 15:56, 23. decembar 2010. (CET)

Komentari

Ovaj članak je bio predložen u septembru za sjajni, ali nisu ispravljene nabrojane stvari. Prošao sam kroz članak i popravio deo onoga što je zatraženo (kutijica za vladare, navodnici, crtice, šablon za vladare na dnu članka i sl.) i zato postavljam članak ponovo na raspravu, ovoga puta za dobar članak. Razlog zašto ga postavljam za dobar je da članak bar dobije taj prvi status ako ga zaslužuje, a kada (ako) se isprave i ostale primedbe onda će možda biti biran i za sjajni. --Đorđe Stakić (r) 15:56, 23. decembar 2010. (CET)

Mogao je i da bude sjajan, isto kao i Kotstantin. -- Bojan  Razgovor  08:09, 26. decembar 2010. (CET)

• Slažem se u potpunosti, zato rasprava i služi da se iznesu mišljenja. Pogledaj i ove ostale što su predloženi za dobre pa ostavi i kod njih komentare da bi imali dovoljan broj učesnika u diskusiji. --Đorđe Stakić (r) 13:37, 27. decembar 2010. (CET)

Naučna aparatura

Trebalo bi navesti sa koje smo i koje strane to i to saznali, jer ovakvim fusnotama, na kojima nije navedena stranica, ja ili neko drugi neće biti u prilici da u toj knjizi pronađe taj odeljak kojim se potkrepljuje ono što je u članku napisano.--Džingis-kan (razgovor) 10:27, 28. decembar 2010. (CET)

To bi imalo sisla kada bi neko zaista narucivao i kupovao knjige. Posto je ovde takvih celih 0,0000%, suvisno je. -- Bojan  Razgovor  10:43, 28. decembar 2010. (CET)

Ne slažem se. Te knjige se mogu naći na Google Books-u i mogu ti reći da su čitane više nego što bi iko pretpostavio... Ali, nezavisno od toga, svaki rad koji teži ka ozbiljnošću zahteva da bude potkrepljen pravilnom naučnom aparaturom, a to znači ovo što sam rekao. Ni Vikipedija nije izuzetak.--Džingis-kan (razgovor) 10:55, 28. decembar 2010. (CET)

Ne mogu se sve naci, a i one koje se mogu naci ne mogu se skroz procitati. A oni koji ipak onu na Google Books su dovoljno pametni da koriste tekstualnu pretragu. Drugo, nismo mi pisali ovaj clanak, tako da je to i pored sve moje dobre volje - nemoguca misija. -- Bojan  Razgovor  11:00, 28. decembar 2010. (CET)

Može se sve naći, nije istina da ne može. Jedni vreme bile su izložene čak i dve knjige Slobodana Jovanovića, ali su nekim slučajem skinute... Nego, kao što rekoh, to ne opravdava razlog zašto aparatura nije onakva kakva se zahteva kod svih članaka koji su s pravom izabrani za dobre. Ako nema tih, vi potražite druge a njih ima na gomilu.--Džingis-kan (razgovor) 11:20, 28. decembar 2010. (CET)

Aparatura, braćo i sestre, aparatura, a ne zvona i praporci! ;) Potpuno se slažem da reference treba da budu što je moguće preciznije (mada, potrebna/odgovarajuća preciznost zavisi i od teme), međutim kao što vidiš nekad nije moguće postići akademsku preciznost. Nažalost. Uostalom, radovi su ovde večno u toku, i slaba je vajda od žalbi oko (valjda) nespornih stvari, najefikasnije je da kad vidiš ovako nešto pokušaš to ako možeš da popraviš. Ne može ti niko zameriti ako poboljšaš reference. EOF; [sabate]$ talk; 12:11, 28. decembar 2010. (CET)

Hteo bih ja, vrlo rado, ali kad nisam dovoljno upućen u temu... a i lakše bi mi bilo da počnem od klice da uređujem, nego sa već urađenim tekstom. Zato sam pobornik toga da oni koji su najviše doprineli članku sami predlože članak za dobar, a ne oni koji se slabo poznaju u temu. Ne kažem da članak nije loš, ali bih rađe voleo da vidim nekog ko se bolje razume u temu. Od žalbi: „Eh, nismo mi uradili, jadni mi, to bi potrajalo...“, nema ništa. Primetio sam gore da je jedan korisnik predložio da se nekako, ako je moguće, ubaci deo koji govori o uručivanju privilegija Somboru i Subotici, ali ga niko nije poslušao, a to je vrlo važno, barem za one čitaoce koji se orijentišu čitajući članke o Habzburškoj monarhiji na osnovu toga. Subotica i Sombor su prvi gradovi na tlu današnje Vojvodine koji su dobili status slobodnog, tj. autonomnog grada.--Džingis-kan (razgovor) 12:52, 28. decembar 2010. (CET)

Dzingis, ta tvoja teznja za je čist sadomazohisam. Probaj, pa ćeš videti da tvoj rad, ljudi sa strane ne zarezuju i da koliko god se ti trudiš, Vikipedija će uvek ostati Vikipedija, slobodna enciklopedija koja ne garantuje tačnost -- Bojan  Razgovor  13:24, 28. decembar 2010. (CET)

Uh, uh, sad sam tek provalio da je ovo nominovan članak na raspravi, pa da napomenem da se moj gornji komentar ne odnosi na ovaj članak u tom kontekstu, već je načelne prirode. Dakle, za potrebe rasprave o dobrom članku ignorišite ono što sam gore napisao. EOF; [sabate]$ talk; 13:28, 28. decembar 2010. (CET)

Bojane, ja sam nastojao biti objektivan i kritičan, ali u iste vreme sam imao u vidu da imam posla s ljudima a ne s vanzemaljcima; ali na osnovu ovog tvog odgovora mogu da zaključim da ti mene ne smatraš ljudskim bićem. Dobro, nije problem. Samo je pitanje vremena kad ću da napišem neki članak, pošto imam dovoljno skupljenog materijala, jedino da mi se odobri da postavim slike koje su u mom vlasništvu i videćeš kako se piše jedan ozbiljan članak. Ja ne kažem da tvoj rad ne valja ništa, ali te samo savetujem da kad već nešto pišeš da obratiš pažnju na naučnu aparaturu, jer to je nešto što se ne može nikako zaobići. Takođe, isto kao i Sabate, моји коментари се не односе на оно што је написано у чланку, већ су начелне природе.--Џингис-кан (разговор) 13:44, 28. децембар 2010. (CET)

Nisam ja napisao ovaj clanak, tako da se ne ljutim. Ja sam samo duže ovde i svačega sam se nagledao tako da sam uveren da navođenje stranice knjige ič ne doprinosi članku. Kao što sam rekao, ovde tačno 0,000% ljudi ide u biblioteke ili kupuje knjige preko neta. Pošto su teško proverljivi, neko može da unosi neistine, da izmisli nešto što ne piše u knjizi, a da naučna aparatura izgleda korektno. -- Bojan  Razgovor  13:57, 28. decembar 2010. (CET)

'Ajde ne pričaj napamet, sigurno da ima i takvih ljudi. Eto, npr. ja kupujem preko limunda i idem svaki put kad mogu u arhiv ili muzej, jer mi je tamo i mesto, da ne dužim... Svestan sam ja da postoji i toga, ali smo zato tu mi da to proverimo. Sigurno mi izgleda sumnjivo kada vidim sve navedene podatke o jednoj knjizi sem stranice sa koje je ta i ta činjenica preuzeta (ili već šta...). I zato sam uostalom i komentarisao. Ne bih sigurno komentarisao da vidim kako je sve uredno navedeno.--Džingis-kan (razgovor) 14:02, 28. decembar 2010. (CET)

Ajde neka postoji šacica ljudi. Ti slobodno piši onako kako umeš, ali nemoj zbog sitne zamerke kao što je nedostatak samo rednog broja stranice (uostalom, ne kupuješ celu knjigu da proveriš samo jednu stranicu, već je celu pročitaš, a i znaćeš gde ćeš pronaći neku tvrdnju i bez broja stranice) reći da članak nije dobar.-- Bojan  Razgovor  14:10, 28. decembar 2010. (CET)

Pa da znaš, studente ruše kad vide da im u radovima fali „samo redni broj stranice“. Zato se studira uvod u istorijske studije i metodologija i slični „dosadni“ predmeti kojima je za cilj da osposobe onoga ko hoće napisati nešto dobro. Ja ne kažem da članak nije loš, ali kažem da bi trebao da se proveri, s obzirom da je preveden jednim dobrim delom s jezika Bošnjaka za čiju juče stvorenu istoriografiju naši profesori kažu da je nepouzdana koliko i oni sami.--Džingis-kan (razgovor) 14:27, 28. decembar 2010. (CET)

Ovde se ljudi ne obaraju. Kao što sam rekao, slobodno radi onako kako su te ucili. Inace, adaptirano je sa njihove, a oni su to preveli sa engleske. -- Bojan  Razgovor  14:33, 28. decembar 2010. (CET)

U pravu si, ne obaraju se ljudi, već njihovi članci.--Džingis-kan (razgovor) 14:42, 28. decembar 2010. (CET)

• Naučna aparatura je potrebna i poželjna, za ovih nekoliko godina ceo sistem rada na Vikipediji ide, teži ka tome i kriterijumi su sve viši i precizniji. Samo bih zapazio da ova rasprava ovde ostaje skrajnuta na stranici za razgovor jednog članka i da je bolje prebaciti je na trg, takođe pogledati i Vikipedija:Navođenje izvora jer su to relevantna mesta za ovakve teme. --Đorđe Stakić (r) 14:22, 28. decembar 2010. (CET)

Ovaj clanak nema sanse da prodje kao dobar. Ne samo sto mu fale preciznije reference nego je vrlo sturo prikazana njena veza sa Srbima. Trebalo bi to prosiriti.--109.92.76.63 (razgovor) 23:07, 1. januar 2011. (CET)

Kandidat za dobar članak na glasanju

Glasanje traje do 6. januara 2010. u 16:00. --Новак (razgovor)

Komentari

 Komentar:...

Komentari sa stranice za glasanje

• Prema onome što je trenutno na snazi: reference su nužan uslov za izbor za sjajan članak, a ne i za izbor za dobar članak. Na primer, imamo dobrih članaka koji nemaju reference nego samo literaturu, kao i članke koji imaju štur odeljak sa referencama koje su u još gorem stanju nego kod ovog članka. I ja se apsolutno slažem da je potrebno preciznije navođenje referenci ali to nije dovoljan razlog da se glasa protiv izbora za dobar članak. --Đorđe Stakić (r) 23:22, 1. januar 2011. (CET)

Ne slažem se. Kao što rekoh, ali ću ponoviti još koji put sve dok vam ne dosadi pa sami počnete biti kritičniji prema sebi. Dakle, ja nisam savršen, jeste da kritikujem da ne valja ovo i ono, ali, kao što vidite, nisam jedini kome se to ne sviđa, ja se kladim da ima još ljudi koji ćute ali će kad-tad dati svoje mišljenje. Ima tu stvari koje treba doraditi, npr. onaj predlog da se ubaci odeljak u kom se spominje odnos Marije Terezije prema gradovima današnje Vojvodine ostao je neuslišan, ali moram vam reći da je to vrlo važno jer to je u sklopu ispitnih pitanja na odseku za istoriju. Čak vam je Vlado naveo odakle je dobavio tu informaciju, a oni koji su članak predložili za dobar ćute i prave se kao da oni nisu dali učinka, misle da ovaj šopa gluposti i reklamira svoj rodni kraj i taj nesrećni arhiv oko kog je vođen čitav rat nepoverenja s obe strane.--Džingis-kan (razgovor) 22:34, 2. januar 2011. (CET)

Dobar članak

Članak je izabran u kategoriju dobrih članaka 6. januara 2011. (16:00) --Новак (razgovor) 19:32, 6. januar 2011. (CET)

Komentari

 Komentar:

Marija i Srbi

Trebalo bi barem rečenicu napisati o njezinom krvavom odnosu prema Srbima u Krajini,kako ih je progonila u ubijala.U njeno vrijeme Srbu nisu imali nikakva prava.--Aleksa787 (razgovor) 14:57, 12. avgust 2013. (CEST)

Marija Terezija kao kralj a ne kraljica Ugarske

S obzirom da su se drugi evropski vladari protivili Pragmatičnoj sankciji i pravu Marije Terezije da vlada zbog njenog pola, ona je krunisana kao kralj Ugarske, kralj Češke, nadvojvoda Austrije, te je neispravno navoditi da je ona bila kraljica odnosno nadvojvotkinja ovih zemalja.