Razgovor:Niška deklaracija/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

"Srbijin jugoslovenski ratni cilj" - zar ne može ovo lepše da se kaže tipa: "jugoslovenski ratni cilj" Srbije --Alexmilt (razgovor) 14:44, 16. februar 2010. (CET)

---

Ovde piše da je Narodna skupština usvojila dve niške dekleracije: ovu na dan 7. decembra 1914. i drugu na dan 23. avgusta 1915. [1]

Druga niška deklaracija je razjasnila prvu u kojoj cilj ratne težnje nije bilo više „oslobođanje i ujedinjenje sa svom našom zarobljenom braćom Srbima, Hrvatima i Slovencima“ nego „sloboda i ujedinjenje sa svim Srbo-Hrvato-Slovencima“. --93.86.114.141 (razgovor) 11:04, 23. maj 2010. (CEST)

Samo par napomena, ako niko nema ništa protiv

Ne bih da brišem i pišem po tuđem radu, ali smatram da je tekst deklaracije izvučen iz objektivnog konteksta, pa ću onda ovde dodati ono što sam videla, a neka svako sam donese sopstvene zaključke o Niškoj deklaraciji i o Niškoj rezoluciji, ciljevima, vojnim i ostalo:

Neposredno pred početak vojnih operacija Beograd je evakuisan: Vlada i Narodna skupština prelaze u Niš, Vrhovna komanda u Kragujevac, dok u Kruševac prelaze Državni savet, Kasacioni i Apelacioni sud i Narodna banka. Narodna skupština je u ovom delikatnom trenutku morala da radi prateći razvoj ratne situacije na svojoj državnoj teritoriji i da se bori za realizaciju ratnih ciljeva Srbije. Narodna skupština, smeštena u zgradi Oficirskog doma, zaseda u Nišu od jula 1914. do oktobra 1915. godine, u veoma teškim ratnim uslovima.

Jedan od najznačajnijih dokumenata koji je Narodna skupština donela u ovom periodu svakako je Deklaracija Kraljevska vlade o ciljevima rata, u kojoj se jasno ističe ideja borbe za oslobođenje svih južnoslovenskih naroda. U ovom aktu, poznatom kao Niška deklaracija, u svet je poslata dalekovida poruka:

________

Deklaracija Kraljevske vlade od 7. decembra 1914.

Vladi je čast izaći pred Narodno Predstavništvo s ovom izjavom:

Ona je obrazovana s ciljem da se u njenom sastavu oliči i do kraja ove velike krize oličava jedinstvo voljâ, snagâ i ciljevâ naše zemlje. Uverena u poverenje Narodne Skupštine, dokle god sve svoje sile stavlja u službu velike stvari Srpske Države i Srpsko-Hravtskog i Slovenačkog Plemena. Vlada smatra za svoju prvu dužnost da se s beskrajnim poštovanjem pokloni pred svetlim žrvtvama hrabro i voljno prinesenim na oltar Otadžbine. Celoj pak srpskoj vojsci i svima u njoj, od onih koji vode i komanduju do redova na predstražama, šalje izraze svojeg poverenja, divljenja i zahvalnosti za napore koje čine i žrtve koje za Otadžbinu podnose.

Naša mlada i mala vojska, čuvajući lep glas koji je stekla lanjske i preklanjske godine, stala je sad dostojno uza slavne, mnogomilione i stare vojske velikih naroda, naših saveznika, koji s nama zajedno vode borbu za stvar pravde i slobode. To nam je istorijska tekovina, čiji će se golemi značaj sagledati i pravilno oceniti istom na svršetku ovih mučnih ratnih dana.

Uverena u rešenost celoga srpskoga naroda da istraje u svetoj borbi za odbranu svoga ognjišta i svoje slobode, Vlada Kraljevine smatra kao svoj najglavniji i u ovim sudobonosnim trenucima jedini zadatak da obezbedi usšešan svršetak ovog velikog vojevanja koje je, u trenutku kad je započeto, postalo ujedno borbom za oslobođenje i ujedinjenje sve naše neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca. Sjajni uspeh koji ima da kruniše ovo vojevanje iskupiće obilato krvave žrtve koje današnji srpski naraštaj podnosi.

U toj borbi srpski narod nema izbora, jer se između smrti i života ne bira. On je na nju prinuđen i vodiće je sa onakom istom nesalomnom energijom s kakvom se pre sto godina borio za svoj Vaskrs iz kosovske grobnice. Vlada će se truditi da bude veran izraz te rešenosti narodne, i ona će, verna svojim moćnim i junačkim saveznicima, s poverenjem u budućnost čekati čas pobede.

Vlada zna za patnje i terete koje podnosi vojska i veliki deo naroda, i činiće sve što je u ljudskoj snazi da to olakša. Ona će preduzimati, brzo i odlučno, sve mere da snabdevanje vojske i nega ranjenika budu sve bolji, i ništa se u tom pogledu neće žaliti. U sporazumu s Vama, Gospodo Poslanici, rešiće se i mere kojima će se posle rata olakšati narodu da povrati svoju istrošenu snagu i sredi svoje imovno stanje, a dok je neprijatelj još tu, ona od svega srca šalje najboljoj snazi naše zemlje poklič:

Napred, s Božjom pomoću, na neprijatelja, u borbu za slobodu!'

________

U Nišu su tokom 1914. i 1915. godine boravili i razvijali aktivnost intelektualci, političke izbeglice iz Austro-Ugarske: dr Lujo Bakotić, advokat iz Šibenika, Dušan Vasiljević i dr Nikola Stojanović, političari iz Bosne, Slovenci Niko Župančić i Budimir Vošnjakova, kao i hrvatski javni i kulturni radnici, Ante Trumbić, Frane Supilo i drugi.

Na inicijativu Srpske vlade, u Nišu se od ovih intelektualaca stvara Jugoslovenski odbor, na čijem se čelu nalazi Stanoje Stanojević. Članovi ovog odbora izdaju svoju ediciju "Savremena pitanja" gde se štampaju članci: "Austro-Ugarska protiv svojih podanika", "Dalmacija" dr Jefte Dedijera; "Nova hrvatska omladina" Miroslava Bartulice; "Jugoslovensko pitanje" dr Franje Potočnjaka; "Trst" Dragutina Gustinčića itd

Paralelno sa formiranjem i postojanjem Jugoslovenskog odbora u Nišu, politički emigranti stvaraju isti ovakav odbor 30. aprila 1915, u Parizu, sa Antem Trumbicem. Odbor razvija veliku aktivnost da bi se uioznala Evropa sa željom južnoslovenskih naroda da se ujedine. Članovi odbora u Nišu i Parizu, marta i aprila 1915. bore se protiv odluka "Londonskog pakta" kojim saveznici iz bloka Antange ustupaju delove Dalmacije i Primorja Italiji za ulazak u rat.

Kao odgovor na odluke Londonskog ugovora koje su vređale nacionalna osećanja Južnih Slovena, njihove ideale o ujedinjenju i natčovečanske napore koje čine na frontu u Srbiji, u Nišu se 6. maja 1915. održava Jugoslovenski kongres. Kongres je održan u sali Oficirskog doma, gde se prema izveštaju "Politike" okupilo oko 1000 pripadnika jugoslovenskih naroda: Srba, Hrvata, Slovenaca ... Predsedništvo ovog skupa činili su Ivo Ćipiko, književnik, Dragutin Gustinčić i M.Martinec, dok su za sekretare izabrani dalmatinski pesnik Josip Milčić i hrvatski Miroslav Bartulica. Na Kongresu su govorili prestavnici svih naših naroda: Frano Supilo, Miroslav Bartulica, Dragutin Gustinčić, Radosav Agatonović ... Svi su jednodušno osudili odluke Londonskog ugovora kao akt prisvajanja tuđih teritorija, što je nedopustivo i suprotno jugoslovenskom nacionalnom programu. Na Kongresu je donet dokument poznat kao "Niška rezolucija":

_____________

Rezolucija Jugoslovenskog odbora od 6. maja 1915.

U ovim historijskim danima žrtava te nade u pravdu i slobodu, izjavljujemo u prvom redu naše potpuno i nerazdruživo narodno jedinstvo Srba-Hrvata-Slovenaca, ne samo kao bezuvjetnu predpostavku za bolju budućnost, već također kao aksiom etnografski i genetski, koji mora da se ostvari isto tako politički, kao što je već ostvaren moralno

i duševno.

Dosljedno tome izjavljujemo, da se ni uz koju cijenu nećemo zadovoljiti idejom, da se žrtvuju ili da se komadaju naše neosporive jugoslovenske zemlje, a poglavito naše more i primorje, gde žive Srbi-Hrvati-Slovenci.

Radi toga molimo sve velevlasti i države, koje se danas bore za narodni princip i pravicu, da naš narod jedne krvi bezuvjetno očuvaju od svakoga cijepanja, kao i njegove zemlje od svakoga kidanja, te da omoguće Srbiji, da izvrši svoju oslobodilačku i kulturnu misiju, koja će biti zalogom za održanje postojanog mira u Evropi. U protivnom slučaju, svako cijepanje i raznarođivanje - uovom ratu za slobodu naroda: - zemalja i Jadranskog primorja srpsko-hrvatsko-slovenačkog, bilo bi ne samo jedna velika nepravda, nego i nepresušnim izvorom novih borba sve dotle, dok ta nepravda ne bude reparirana.''

______________

U zoru, 6. oktobra 1915, otpočela je nemačko-austrijska ofanziva protiv Srbije. U Niš su 6. novembra 1915. ušle bugarske vojne snage.

izvori

• Niška deklaracija od 7. decembra 1914.
• Niš u Prvom Svetskom ratu - Narodni muzej
• Londonski pakt i Jugoslovenski odbor

Srdačan pozdrav --Tajga (razgovor) 01:58, 23. jun 2012. (CEST)

Sadržaj članka

Ovaj članak zahteva pouzdane recenzirane izvore kako bi se tema članka predstavila kvalitetno i objektivno. Preporuka je da to budu izvori dostupni na sajtu GoogleBooks. Pogledajte Vikipedija:Navođenje izvora--Autobot (razgovor) 07:07, 17. oktobar 2013. (CEST)

Nelogičnost u 'Razlozi za jugoslovenski ratni cilj Srbije'

Treća točka u 'Razlozi za jugoslovenski ratni cilj Srbije' nema logike u odnosu na ostale, osobito u odnosu na drugu točku, jer nije u korist nego protiv ratnih ciljeva Srbije. Citiram (treća točka):

'Objavi ujedinjenje Srba, kao glavni i zvanični ratni cilj Srbije, koji bi žešće motivisalo Hrvate za borbu u austrougarskoj vojsci. Jer, tada bi rat Austrougarske protiv Srbije za njih ujedno postao rat za istočne granice Hrvatske.'

Nelogično je, naime, da bi žešće motiviranje Hrvata za borbu u austrougarskoj vojsci moglo biti u korist Srbije.