Razgovor:Radmila Bakočević

Prvi podnaslov

Radmila Bakočević je jedna od naših najistaknutijih muzičko-scenskih umetnica, ponos je naše muzičke kulture i velika ličnost svetskih operskih i koncertnih pozornica. Magičnom snagom svog talenta, nesumnjivo vrhunskim dometima, ali i intelektualnom odvažnošću i hrabrošću, prokrčila je sebi put do „Primadonne assolute“. Ostaje upamćena kao jedna od najuspešnijih svestkih ambasadora naše umetnosti i duhovnosti i kao jedna od najvećih srpskih i jugoslovenskih umetnica druge polovine 20 veka.

Njeni visoki dometi, pored mnogih drugih, potvrđuju da se uspešno nastavlja proces utkivanja naše umetnosti i kulture u tokove evropske, hrišćanske, mediteranske i svetske civilizacije i u naše doba koje označava razmeđe između vekova i milenijuma. Skoro da nema poznatije operske kuće i koncertne dvorane u svetu na čijim se pozornicama nisu čule i videle njene izuzetne muzičke kreacije. U analima je zapisano da je Radmila Bakočević ostvarila 73 vodeće sopranske uloge, čitavu jednu galeriju heroina, kojima je udahnula život, ne samo glasovnim majstorstvom već i sugestivnim glumačkim umećem; Norma, Toska, Turandot, Mimi, Ćo-Ćo-San, Manon, Mini, Leonora, Elizabeta, Amelija, Elvira, Odamela, Abigaila, Lejdi Makbet, Dezdemona, Violeta, Margareta, Adriana, Tatjana, Liza, Jeroslavna i druge uloge. Uloga Norme, sa preko 400 nastupa u Milanskoj skali i u svim operskim centrima Italije, u bečkoj Državnoj operi, u Pariskoj operi, kao i 5 produkcija u Kataniji, postaje zaštitni znak Radmile Bakočević. Mag operske umetnosti, direktor Milanske skale, g.Frančesko Sićilijani nakon njenog tumačenja Mini u Pučinijevoj operi „Devojka sa Zapada“ (Rim) dodeljuje joj laskavo zvanje: Bakočević, „La Primadonna assoluta“. Ovo visoko priznanje Radmila Bakočević opravdava dvadesetpetogodišnjim prisustvom na scenama svih operskih kuća u Italiji, petnaestogodišnjim nastupanjem na scenama bečke i berlinske opere i moskovskog Baljšoj teatra. Sa uspehom je nastupala na preko 200 pozornica, 99 operskih kuća širom zemljine kugle, od Buenos Airesa do Tokija, preko 2.500 predstava samo su izazov za ovu snažnu umetničku ličnost (34 premijere „Norme“, 16 premijera „Devojke sa zapada“, 14 premijera „Toske“, 8 premijera „Nabuka“, 8 premijera „Turandota“, 5 premijera „Makbeta“, 9 premijera „Katarine Izmajlove“...

Mario del Monako, Franko Koreli, Plasido Domingo, Hose Kareras, Pjero Kapučili, Đani Rajmondi, Nikolaj Geda, Boris Kristof, Đan Franko Ćekele, Karlo Bergonci, Renato Bruson, Vladimir Atlantov, Hose Van Dam, Đorđo Merigi, Đan Đakomo Gvelfi, Franko Bonisoli, Kosta Paskalis, Grejs Bambri, Fjorenca Kosoto, Irina Arhipova, Nikola Cvejić, Drago Starc, Nikola Mitić, Stanoje Janković, Miroslav Čangalović, Zvonimir Krnetić, Žarko Cvejić, Stojan Gančev, Živan Saramandić, Bahrija Nuri-Nadžić, Biserka Cvejić, Breda Kalef, Ruža Pospiš-Baldani, Đurđevka Čakarević, Milka Stojanović, Anita Mezetova, Melanija Bugarinović...samo su neka od imena sa brojne liste vokalne operske umetnosti sa kojima je nastupala uz nezaobilaznu dirigentsku palicu takođe velikih imena: Đanandrea Gavaceni, Zubin Mehta, Franćesko Molinari Pradeli, Olivero de Fabritis, Lamberto Gardeli, Karlo Franći, Nino Verki, Žorž Pretr, Igor Markević, Rikardo Muti, Đuzepe Patane, Hans Svarovski, Lovro Matačić, Oskar Danon, Krešimir Baranović, Milan Horvat, Samo Hubad, Bogdan Babić, Dušan Miladinović, Mladen Jagušt, Angel Šurev, Jovan Šainović, Boris Pašćan, Živojin Zdravković, Bojan Suđić, Dejan Savić i drugi.

I na kraju, opera jeste bazno opredeljenje Radmile Bakočević, ali tumačenje oratorijuma i postizanje neophodne suptilnosti u lidu, donosi joj visoke ocene kao tumaču koncertnog repertoara u mnogim gradovima sveta sa preko 2000 koncerata.