Радмила Бакочевић
Радмила Бакочевић (Вича код Гуче, 5. јануар 1933) српски је оперски сопран.[1]
| Радмила Бакочевић | |
|---|---|
 Радмила Бакочевић | |
| Основне информације | |
| Датум рођења | 5. јануар 1933. |
| Место рођења | Гуча, Краљевина Југославија |
| Жанр(ови) | опера |
БиографијаУреди
Родила се у Гучи 5. јануара 1933. године. Отац Ђорђе Васовић био је управник расадника, а мајка Даринка домаћица. Школовала се у Гучи и Чачку а учитељску школу завршила у Ужицу.[2] Почела је да пева уз мајку. Доцније је као дете, са стрицем Милутином, који је лепо свирао прим, певала на породичним и сеоским слављима. Пошто је њен талент за песму рано откривен, живот ју је усмерио на ту страну, па је упркос очевом противљењу, уместо учитељског позива у Тутину продужила школовање у средњој музичкој школи у Београду. Музичку академију у Београду завршила је 1956. године у класи професора Николе Цвејића, где је потом и магистрирала. Соло певање је усавршила у миланској Скали.[2]
КаријераУреди
Имала је значајну међународну каријеру која је почела 1955. године и која се завршила са њеним пензионисањем са сцене 2004. године.[3] Током своје каријере певала је у готово свим важним оперским кућама широм света, укључујући извођења широм Европе, Северне Америке и Јужне Америке. Учврстила је дугогодишње партнерство током своје каријере са две оперске куће, а то су: Народно позориште у Београду и Бечка државна опера.[3]
Бакочевићева је певала широк репертоар који је обухватао дела од 17. преко 20. века. Посебно је добро приказивала Пучинијеве и Вердијеве хероине, а веома су поштоване и њене улоге у операма Рихарда Штрауса и Рихарда Вагнера.[3] Такође је певала и у бројним операма од руских и чешких композитора као што су Николај Римски-Корсаков, Сметана, и Чајковски. Занимљиво, певала је само две улоге на француском, Жулијету у Жак Офенбаховој Les Contes d'Hoffmann и Маргариту у Шарл Гуноовом Фаусту. Имала је доста прилагодљив гласа па је могла да пева дела композитора као што су Винченцо Белини и Гаетано Доницети.[3]
Након пензионисања са сцене, Радмила Бакочевић је радила као професор певања на неколико универзитета. Тренутно је члан Музичке академије на Универзитету уметности у Београду где је и радила као ректор од 1998. до 2000. године.[3]
Била је супруга политичара Александра Бакочевића, са којим има кћерку Маргарету.[2]
Сада је у статусу Професора Емеритуса Универзитета у Крагујевцу и почасни је Доктор наука Универзитета у Сарајеву.
За собом има читаву плејаду оперских солиста и истакнутих педагога који преносе школу Савременог белканта:
- Оливер Њего - баритон (Првак опере Н. П. у Београду и професор на Универзитету у Крагујевцу)
- Јадранка Јовановић - мецосопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
- Јасмина Шајновић - колоратурни сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
- Јасмина Трумбеташ Петровић - сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду
- Наташа Јовић-Тривић - мецосопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
- Сузана Шуваковић-Савић - сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
- Дејан Максимовић - тенор (Првак опере Н. П. у Београду)
- Виолета Панчетовић-Радаковић (Професор Универзитета у Београду)
- Марина Трајковић-Биџовски- сопран (Професор на Универзитету у Крагујевцу)
- Војислав Спасић - тенор (Професор на Универзитету у Крагујевцу)
- Катарина Симоновић - сопран (Професор на Универзитету у Нишу)
- Александра Ангелов, Љубица Вранеш, Марко Калајановић, Драгутин Матић, Лидија Јевремовић, Тијана Ђуричић, Невена Лепојевић...
НаградеУреди
За уметничка остварења добила је више домаћих и иностраних признања:[1]
- Октобарску награду града Београда (1960),
- Седмојулску награду (1970),
- Награду АВНОЈ-а (1979),
- Награду УМУС-а (1987),
- Вукову награду (1991) и
- Италијанску награду Targo d oro за креацију Норме В. Белинија у (1976/77)
- Музика класика (2016)[4]
- Златна медаља за заслуге, поводом Дана државности Републике Србије (2017)
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б „Radmila Bakočević”. Kablarnet (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-15.
- ^ а б в „Оперска дива Радмила Бакочевић”. Zvuci Srbije (на језику: српски). 2020-10-10. Приступљено 2022-01-15.
- ^ а б в г д „Радмила Бакочевић”. Факултет Музичке уметности (на језику: српски). Приступљено 2022-01-15.
- ^ Радмила Бакочевић: Музика ме је водила (Б92, 2. фебруар 2017)
ЛитератураУреди
- Јоковић, Слободан (1999). Радмила Бакочевић: примадона ассолута (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Верзалпрес. стр. 443 страна.
Спољашње везеУреди
- Шарм позних година („Политика“, 14. фебруар 2010)
- Кад аплаузи утихну, знаш ко си - интервју („Вечерње новости“, 11. јун 2011)
- Званична презентација Народног позоришта у Београду
- Величанствена Норма из Гуче („Вечерње новости“, 12. децембар 2015)
- „Професорки од срца“ у част Радмиле Бакочевић (Б92, 29. фебруар 2016)