Радмила Бакочевић

Радмила Бакочевић
	Радмила Бакочевић
Основне информације
Датум рођења	5. јануар 1933. (86 год.)
Место рођења	Гуча, Краљевина Југославија
Жанр(ови)	опера

Радмила Бакочевић (Вича код Гуче, 5. јануар 1933) је српски оперски сопран.

Садржај

БиографијаУреди

Родила се у селу Вича код Гуче 5. јануара 1933. године. Школовала се у Гучи и Чачку а учитељску школу завршила у Ужицу. Пошто је њен талент за песму рано откривен живот ју је усмерио на ту страну тако да је уместо учитељског позива у Тутину продужила школовање у средњој музичкој школи у Београду. Музичку академију у Београду завршила је 1956. године у класи професора Николе Цвејића. Магистрирала је такође на Музичкој академији у Београду а даље усавршавање соло певања је обавила у миланској Скали.

КаријераУреди

Имала је значајну међународну каријеру која је почела 1955. године и која се завршила са њеним пензионисањем са сцене 2004. године. Током своје каријере певала је у готово свим важним оперским кућама широм света, укључујући извођења широм Европе, Северне Америке и Јужне Америке. Учврстила је дугогодишње партнерство током своје каријере са две оперске куће, а то су: Народно позориште у Београду и Бечка државна опера.

Бакочевићева је певала широк репертоар који је обухватао дела од 17. преко 20. века. Посебно је добро приказивала Пучинијеве и Вердијеве хероине, а веома су поштоване и њене улоге у операма Рихарда Штрауса и Рихарда Вагнера. Такође је певала и у бројним операма од руских и чешких композитора као што су Николај Римски-Корсаков, Сметана, и Чајковски. Занимљиво, певала је само две улоге на француском, Жулијету у Жак Офенбаховој Les Contes d'Hoffmann и Маргариту у Шарл Гуноовом Фаусту. Имала је доста прилагодљив гласа па је могла да пева дела композитора као што су Винченцо Белини и Гаетано Доницети.

Након пензионисања са сцене, Радмила Бакочевић је радила као професор певања на неколико универзитета. Тренутно је члан Музичке академије на Универзитету уметности у Београду где је и радила као ректор од 1998. до 2000. године.

Била је супруга политичара Александра Бакочевића, имају ћерку Маргарету.

Сада је у статусу Професора Емеритуса Универзитета у Крагујевцу и почасни је Доктор наука Универзитета у Сарајеву.

За собом има читаву плејаду оперских солиста и истакнутих педагога који преносе школу Савременог белканта:

Оливер Њего - баритон (Првак опере Н. П. у Београду и професор на Универзитету у Крагујевцу)
Јадранка Јовановић - мецосопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
Јасмина Шајновић - колоратурни сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
Јасмина Трумбеташ Петровић - сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду
Наташа Јовић-Тривић - мецосопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
Сузана Шуваковић-Савић - сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
Дејан Максимовић - тенор (Првак опере Н. П. у Београду)
Виолета Панчетовић-Радаковић (Професор Универзитета у Београду)
Марина Трајковић-Биџовски- сопран (Професор на Универзитету у Крагујевцу)
Војислав Спасић - тенор (Професор на Универзитету у Крагујевцу)
Катарина Симоновић - сопран (Професор на Универзитету у Нишу)
Александра Ангелов, Љубица Вранеш, Марко Калајановић, Драгутин Матић, Лидија Јевремовић, Тијана Ђуричић...

НаградеУреди

За уметничка остварења добила је више домаћих и иностраних признања:

Октобарску награду града Београда (1960),
Седмојулску награду (1970),
Награду АВНОЈ-а (1979),
Награду УМУС-а (1987),
Вукову награду (1991) и
Италијанску награду Targo d oro за креацију Норме В. Белинија у (1976/77)
Музика класика (2016)^[1]

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ Радмила Бакочевић: Музика ме је водила (Б92, 2. фебруар 2017)

ЛитератураУреди

Јоковић, Слободан (1999). Радмила Бакочевић: примадона ассолута (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: Верзалпрес. стр. 443 страна.

Спољашње везеУреди

[1] Радмила Бакочевић: Музика ме је водила (Б92, 2. фебруар 2017)

[1]