Беджих Сметана

Беджих Сметана (чеш. Bedřich Smetana;[1][2][3] Литомишл, 2. март 1824. — Праг, 12. мај 1884) је био чешки композитор и диригент. Творац је чешке националне опере и велики мајстор симфонијске поеме. Био је уметник који се свим својим бићем залагао за успон чешке музике. Окупљао је око себе младе талентоване уметнике заинтересоване за афирмацију културе свог народа. У Прагу се налази његов музеј.

Беджих Сметана
Smetana.jpg
Беджих Сметана, чешки композитор
Лични подаци
Датум рођења(1824-03-02)2. март 1824.
Место рођењаЛитомишл, Аустријско царство
Датум смрти12. мај 1884.(1884-05-12) (60 год.)
Место смртиПраг, Аустроугарска
Компизиторски рад
Најважнија дела
Продана невеста
Награде1866. награда за оперу Продана невеста

Потпис

БиографијаУреди

Беджих Сметана се родио у Литомишлу, као син пивара[4], у породици наклоњеној музици, па је и сам од малих ногу свирао виолину. Како би се додатно школовао и усавршавао, одлази у Праг. Отворио је властиту музичку школу у Прагу, али с обзиром да је у то време било много музичких школа, није имао много ученика, и био је приморан да је затвори.[5] Прихвата позив из Гетбурга да буде наставник клавира. Касније је неко време био директор и диригент Филхармонијског друштва у Гетеборгу.[6] У Шведској остаје до своје 37. године, до 1861. године.

По повратку у земљу затиче нову ситуацију. Била су основана певачка друштва и припремало се отварање чешког националног позоришта. Иако је био хладно примљен, након делимично успеле турнеје по Немачкој, у Прагу отвара музичку школу. Бави се и другим делатностима: педагогијом, дириговањем и компоновањем. Био је музички критичар новина „Народни лист“. Добио је награду за оперу Продана невеста 1866. године. То је прва чешка национална опера и представља његово најзначајније дело. Та опера је у исто време једина комична и национална.

Године 1874, напустио је јавно деловање због глувоће.[6] Компоновао је према темама из легенди, историје и националног фолклора. Уједно је, као пијаниста, диригент и организатор, покретач националних снага у чешком музичком животу. У грандиозном циклусу „Моја домовина“, који обухвата шест симфонијских песама, дао је јединствену тонску апотеозу чешког мита и историје. Сметанино целокупно дело сретна је синтеза националних и тада актуалних европских музичких елемената, пучког и уметнички дотераног израза.

Породично порекло и детињствоУреди

Беджих Сметана, првобитно назван Фридрих Сметана, рођен је 2. марта 1824. у Литомишлу (нем. Leitomischl), источно од Прага у близини традиционалне границе између Бохемије и Моравске, тадашњих провинција Хабзбуршког царства. Он је био је треће дете и први син Франтишека Сметане и његове треће жене Барборе Линкове. Франтишек је имао осморо деце у два ранија брака, пет ћерки су преживеле детињство; он и Барбора су имали још десеторо деце, од којих је седморо достигло пунолетство.[7][8] У то време, под хабзбуршком влашћу, немачки је био службени језик у Бохемији. Франтишек је знао чешки, али га је из пословних и друштвених разлога ретко користио; а његова деца су била неупућена о исправном чешком све до много касније у животу.[9]

 
Франтишек Сметана, на слици Антонина Мачека (1832).

Породица Сметана је потицала из области Храдец Кралове (нем. Königgrätz) у Чешкој. Франтишек је у почетку изучио занат пивара и стекао је умерено богатство током Наполеонских ратова снабдевајући француску војску одећом и намирницама. Касније је управљао са неколико пивара пре него што је дошао у Литомишл 1823. године као пивар грофа Валдштајна, чији ренесансни замак доминира градом.[7][10]

Франтишек Сметана је свирао виолину у гудачком квартету, а Барбора Сметана је била играчица.[11] Беджиха је у музику увео његов отац. Октобра 1830. године, са шест година, одржао је свој први јавни наступ. На концерту одржаном у градској Филозофској академији свирао је клавирску обраду Оберове увертире у La muette de Portici, уз одушевљени пријем.[12][13]. Године 1831, породица се преселила у Јиндрихув Храдец на југу Бохемије — регион где је, генерацију касније, одрастао Густав Малер.[10][14] Овде је Сметана похађао месну основну школу, а касније и гимназију. Такође је учио виолину и клавир, откривајући дела Моцарта и Бетовена, и почео да компонује једноставне комаде, од којих је једaн, плес (Квапичек, или „Мали галоп“), сачуван у облику скице.[14][15]

Године 183, Франтишек се повукао у замак Ружкови Лотице у југоисточном региону Чешке.[15] Пошто није било одговарајуће локалне школе, Сметана је послат у Гимназију у Јихлави, где је био носталгичан и није могао да учи. Затим је прешао у премонстратенску школу у Хавличкув Брод, где је био задовољнији и добро напредовао.[15] Међу пријатељима које је овде стекао био је и будући чешки револуционарни песник Карел Хавличек,[16] чији је одлазак у Праг 1838. можда утицао на Сметанину жељу да упозна живот у престоници. Следеће године, уз Франтишеково одобрење, уписао се у Прашку академску гимназију код Јозефа Јунгмана, истакнутог песника и лингвисте који је био водећа личност у покрету за чешки национални препород.[17]

Музички шегртУреди

Први корациУреди

Сметана је стигао у Праг у јесен 1839. Сматрајући да је Јунгманова школа неприкладна (другови из разреда су му се ругали због сеоских манира),[17] и убрзо је почео да изостаје са наставе. Присуствовао је концертима, посећивао оперу, слушао војне оркестре и придружио се аматерском гудачком квартету за који је компоновао једноставна дела.[17] Након што је Лист одржао серију клавирских рецитала у граду, Сметана се уверио да ће задовољство наћи само у музичкој каријери.[17] Поверио је свом дневнику да жели „да постане Моцарт у композицији и Лист у техници“.[18][19] Међутим, прашка идила је окончана када је Франтишек открио изостанке с наставе свог сина, и удаљио га је из града.[17] Франтишек је у то време видео музику као разоноду, а не као избор каријере.[9] Сметана је привремено смештен код свог стрица у Ново место, где је имао кратку романсу са својом рођаком Луизом. Он је обележио њихову страст у Луизиној полки, Сметаниној најранијој целовитој композицији која је преживела.[20]

Један старији рођак, Јозеф Сметана, учитељ у Премонстратској школи у Плзењу (нем. Пилсен), тада је понудио да надгледа дечаково преостало школовање, и у лето 1840. Сметана је отишао у Плзењ.[11] Остао је тамо све док није завршио школовање 1843. Његове вештине пијанисте биле су веома тражене на бројним градским вечерима, а уживао је у ужурбаном друштвеном животу.[19] Ово је укључивало бројне романсе, од којих је најважнија била са Катерином Коларовом, коју је накратко познавао у раном детињству. Сметана је био потпуно опчињен њоме, записавши у свом дневнику: „Кад нисам са њом, седим на ужареном угљу и немам мира“.[21] За њу је компоновао неколико комада, међу којима су два Квадрила, песнички дует и непотпуна студија за клавир за леву руку.[22] Такође је компоновао свој први оркестарски комад, минует у Бе-молу.[23]

Ученик и наставникУреди

До времена кад је Сметана завршио школовање, богатство његовог оца се оронило. Иако се Франтишек сада сложио да његов син настави музичку каријеру, није могао да пружи финансијску подршку.[19][22] У августу 1843. Сметана је отпутовао у Праг са двадесет флорина,[24][25] и без непосредне перспективе.[26] Мајка Катерине Коларове упознала је Сметану са Јозефом Прокшем, тадашњим шефом Прашког музичког института (где је Катерина студирала), са којим је започео часове композиције.[11][22] Јануара 1844, Прокш је пристао да узме Сметану за ученика, а у исто време финансијске потешкоће младог музичара су се ублажиле када је обезбедио именовање за учитеља музике у породици племића грофа Туна.[11] Током студија, Прокш је упознао Сметану са Листом и са Берлиозом.[11]

КомпозицијеУреди

ОпереУреди

  • Продана невеста
  • Бранденбуржани у Чешкој
  • Либуша
  • Далибор
  • Две удовице
  • Пољубац
  • Тајна
  • Ђаволова стена

Симфонијске поемеУреди

  • Моја домовина → дели се на :
  • I Вишеград
  • II Влтава
  • III Шарка
  • IV Из Чешких гајева и лугова
  • V Бланик
  • VI Табор

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Smetana”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Приступљено 13. 8. 2019. 
  2. ^ „Smetana, Bedřich”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Архивирано из оригинала на датум 2022-08-26. 
  3. ^ „Smetana”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 13. 8. 2019. 
  4. ^ „Беджих Сметана“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2014), neac2.eu. Приступљено 14. новембра 2013.
  5. ^ „На данашњи дан рођен Беджих Сметана“, operahouse.blog.hr, 2. март 2006. Приступљено 14. новембра 2013.
  6. ^ а б „Умро Беджих Сметана - 1884.“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јун 2013), SUTRA.BA, 12. мај 2013. Приступљено 14. новембра 2013.
  7. ^ а б Clapham 1972, стр. 9–11
  8. ^ Large, стр. 395
  9. ^ а б Large, стр. 3
  10. ^ а б Steen, стр. 694
  11. ^ а б в г д Ottlová, Marta; Pospíšil, Milan; Tyrrell, John; St Pierre, Kelly (2018). „Smetana, Bedrich”. Ур.: St Pierre, Kelly. Grove Music Online. ISBN 9781561592630. doi:10.1093/omo/9781561592630.013.3000000151. Приступљено 7. 8. 2020.  (потребна претплата)
  12. ^ Clapham 1972, стр. 12
  13. ^ Newmarch, стр. 54
  14. ^ а б Large, стр. 5
  15. ^ а б в Clapham 1972, стр. 13–14
  16. ^ Large, стр. 6–7 Havlíček was also known as Karel Havlíček Borovský.
  17. ^ а б в г д Large, стр. 7–10
  18. ^ Schonberg, стр. 77
  19. ^ а б в Newmarch, стр. 56
  20. ^ Large, стр. 10–11
  21. ^ Large, стр. 17
  22. ^ а б в Large, стр. 19
  23. ^ Clapham 1972, стр. 15–16
  24. ^ Newmarch, стр. 57
  25. ^ It is difficult to equate the value of a mid-19th century Austro-Hungarian florin to 21st century dollars or sterling. A general assessment might be made on the basis of Smetana's annual salary in 1866, when he was appointed conductor of the Czech Provisional Theatre – 1,200 florins. Clapham (1972), p. 34
  26. ^ Clapham 1972, стр. 17

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди