Јихлава

Јихлава
чеш. *Jihlava*
Јихлава; чеш. Jihlava
	Главни градски трг
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Чешка
Крај	Височина крај
Становништво
Становништво	‍
—	50.108
— густина	649 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	49° 24′ 01″ С; 15° 35′ 26″ И / 49.400278° С; 15.590556° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	525 m
Површина	78,85 km2
	Јихлава Јихлава на карти Чешке
Остали подаци
Градоначелник	Karolína Koubová (2018-)
Веб-сајт
	www.jihlava.org

Јихлава (чеш. Jihlava, нем. Iglau) је значајан град у Чешкој Републици. Јихлава је седиште управне јединице Височина крај, где чини засебан округ Јихлава. Према подацима из 2022. године има око 50.000 становника.

Са положајем на преко 520 m надморске висине Јихлава је највиши велики град у Чешкој Републици. Ископавање сребра овде је почело 1234. године, а краљевски рударски град је основан између 1233. и 1240. године. То је стога и најстарији рударски град у држави.^[2]^[3] Због рударских послова, постепено је овде настала велика заједница немачког говорног подручја.^[4]

Географија Уреди

Стари део града

Јихлава се налази у средишњем делу Чешке републике и удаљена је од главног града Прага 132 km југоисточно. Град лежи на граници између историјских покрајина Моравске и Бохемије.

Рељеф Уреди

Јихлава се налази у средишњем и највишем делу Чешко-Моравске висоравни. Град и околина су на покренутом терену, на око 520 m надморске висине.

Клима Уреди

Клима области Јихлаве је умерено континентална.

Воде Уреди

Град Јихлава се управо образовао на истоименој речици Јихлави, која тече ка Моравској.

Историја Уреди

Старо словенско насеље се у средњем веку спојило са рударским градом на месту садашње Јихлаве. Касније, насеље је било насељено немачким дошљацима из Баварске и Саксоније.

У доба Хуситских ратова, Јихлава је била католичко упориште које је одолело свим нападима. Код Јихлаве је 5-ог јула 1436. године, потписан уговор са Хуситима, којим је цар Сигисмунд признат за краља Чешке. Мермерни рељеф у близини града означава место где се Фердинанд I, 1527. године, заклео на верност бохемским земљама.^[5]

За време Тридесетогодишњег рата град су два пута заузимали Швеђани. Јихлава је 1742. године пала у руке Пруске.

Године 1860. године овај град је постао дом у коме је аустријски композитор Густав Малер провео детињство.

Пре 1945. године. Јихлава је била друга највећа немачка енклава у Чехословачкој. Неколико недеља после завршетка Другог светског рата немачко становништво Јихлаве је протерано. Процењује се да су стотине људи умрле на маршу за Аустрију.

Јеврејска синагога из 1862–1863. спаљена је 1939. Већина јеврејског становништва Јихлаве, које је бројало преко 1.000 људи, депортовано је и убијено током Холокауста у Чешкој и Моравској.^[6]^[7].

Становништво Уреди

Јихлава данас има мало више од 50.000 становника и последњих година број становника у граду расте. Поред Чеха у граду живе и Словаци и Роми.

Популација (ист.)

Год.	Поп.	± %
1869.	24.197	—
1880.	26.750	+10,6%
1890.	28.577	+6,8%
1900.	30.213	+5,7%
1910.	32.724	+8,3%

Год.	Поп.	± %
1921.	32.702	−0,1%
1930.	37.076	+13,4%
1950.	31.268	−15,7%
1961.	36.528	+16,8%
1970.	42.538	+16,5%

Год.	Поп.	± %
1980.	49.770	+17,0%
1991.	51.831	+4,1%
2001.	50.702	−2,2%
2011.	50.075	−1,2%
2021.	50.523	+0,9%

Извор: Censuses^[8]^[9]

Градске знаменитости Уреди

Међу најзначајнијим споменицима Јихлаве су цркве Светог Јакова, Св. Игњација Лојоле, Св. Јована Крститеља и Св. Павла, затим градска већница, и катакомбе. Значајно је и јеврејско гробље, на коме су гробови родитеља Густава Малера.

Партнерски градови Уреди

Семилуки

Галерија Уреди

Црква светог Јакова
Древне зидине града
Стара градска капија
Једно од градских здања

Референце Уреди

^ „Population of Municipalities – 1 January 2022”. Czech Statistical Office. 2022-04-29.
^ „Town Hall of Jihlava”. Statutární město Jihlava. Архивирано из оригинала 22. 04. 2022. г. Приступљено 2022-04-22.
^ „History”. Statutární město Jihlava. Приступљено 2022-04-22.
^ „Němci na Vysočině. Jejich poklidné soužití s Čechy znemožnil až vyhrocený nacionalismus” (на језику: чешки). Czech Radio. 2020-04-04. Приступљено 2022-04-22.
^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Iglau”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 14 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 291—292.
^ Hampel, Jens (1998). „Das Schicksal der jüdischen Bevölkerung der Stadt Iglau 1938–1942”. Theresienstädter Studien und Dokumente (на језику: немачки) (5): 70—99. Шаблон:CEEOL.
^ „Jewish cemetery”. Statutární město Jihlava. Архивирано из оригинала 22. 04. 2022. г. Приступљено 2022-04-22.
^ „Historický lexikon obcí České republiky 1869–2011 – Okres Jihlava” (PDF) (на језику: чешки). Czech Statistical Office. 2015-12-21. стр. 5—6.
^ „Population Census 2021: Population by sex”. Public Database. Czech Statistical Office. 2021-03-27.

Спољашње везе Уреди

Званични веб-сајт

[1] „Population of Municipalities – 1 January 2022”. Czech Statistical Office. 2022-04-29.

[2] „Town Hall of Jihlava”. Statutární město Jihlava. Архивирано из оригинала 22. 04. 2022. г. Приступљено 2022-04-22.

[3] „History”. Statutární město Jihlava. Приступљено 2022-04-22.

[4] „Němci na Vysočině. Jejich poklidné soužití s Čechy znemožnil až vyhrocený nacionalismus” (на језику: чешки). Czech Radio. 2020-04-04. Приступљено 2022-04-22.

[5] Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Iglau”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 14 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 291—292.

[6] Hampel, Jens (1998). „Das Schicksal der jüdischen Bevölkerung der Stadt Iglau 1938–1942”. Theresienstädter Studien und Dokumente (на језику: немачки) (5): 70—99. Шаблон:CEEOL.

[7] „Jewish cemetery”. Statutární město Jihlava. Архивирано из оригинала 22. 04. 2022. г. Приступљено 2022-04-22.

[8] „Historický lexikon obcí České republiky 1869–2011 – Okres Jihlava” (PDF) (на језику: чешки). Czech Statistical Office. 2015-12-21. стр. 5—6.

[9] „Population Census 2021: Population by sex”. Public Database. Czech Statistical Office. 2021-03-27.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]