Отворите главни мени

Плзењ (чеш. Plzeň, нем. Pilsen) је четврти по величини град у Чешкој Републици. Плзењ је седиште управне јединице Плзењски крај, где чини засебан градски округ Плзењ-град.

Плзењ
чеш. Plzeň
Plzeň 12.3.2012.jpg
Катедрала Св. Бартоломеја и Трг Републике
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Чешка
КрајПлзењски крај
Становништво
Становништво
 — 173.932
 — густина1.263,58 ст./km2
Географске карактеристике
Координате49°44′29″ СГШ; 13°22′57″ ИГД / 49.741389° СГШ; 13.3825° ИГД / 49.741389; 13.3825Координате: 49°44′29″ СГШ; 13°22′57″ ИГД / 49.741389° СГШ; 13.3825° ИГД / 49.741389; 13.3825
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина310 м
Површина137,65 км2
Плзењ на мапи Чешке
Плзењ
Плзењ
Плзењ на мапи Чешке
Остали подаци
ГрадоначелникПавел Редл
Веб-сајт
www.plzen.eu

Плзењ је познат по свом пиву – Пилснер Уркуелу и машинској фабрици Шкода коју је основао Емил Шкода 1859. године.

Садржај

ГеографијаУреди

 
Споменик захваљности америчкој војсци, која је 1945. ослободила град.
 
Позната пивара Праздрој
 
Пиво из Плзења

Плзењ се налази у западном делу Чешке републике и удаљен је од главног града Прага 90 km југозападно. Он је и средиште западне Бохемије.

РељефУреди

Плзењ се налази на западу Чешко-Моравске висоравни, на ушћу речица Радбузе, Мже, Уславе и Ухлаве, стварајући реку Бероунку, главну притоку Влтаве. Град и околина су на брежуљкастом терену, на 300-350 m надморске висине.

КлимаУреди

Клима области Плзења је умерено континентална.

ВодеУреди

Град Плзењ се управо образовао на ушћу речица Радбузе, Мже, Уславе и Ухлаве, стварајући реку Бероунку, главну притоку Влтаве.

ИсторијаУреди

Простор Плзења и околине био је насељен још у време праисторије. Први помен насеља под данашњим именом био је 976. године. Насеље 1295. добило градска права.

Хабзбуршки владар Рудолф II одредио је град за своје седиште 1599-1600. године, што је граду омогућило да се брже развија и издигне изнад низа малих градова у окружењу. Током Тридесетогодишњег рата град и околина су тешко страдали.

Средином 19. века започиње нагла индустријализација Плзења. током 1869. године основана је фабрика "Шкода", која ће касније постати највећи индустријски гигант у целој држави. У то време град брзо нараста, па се Чеси из околних руралних крајева досељавају у град, дотад насељен Немцима. До почетка 20. века град је постао доминатно чешки.

У доба „Прве Чехословачке републике“ (1918—1938.) Плзењ је наставио да се брзо развија. Потписањем Минхенског споразума су промењене границе Чехословачке републике, па се Плзењ нашао на самој западној граници државе. Током нацистичке окупација многи Чеси су погубљени. Сво немачко становништво је протерано после рата. Плзењ је једини од малог броја чешких градова, који није био ослобођен од стране Црвене армије, јер су у мају 1945. у улице града прве стигле јединице америчке армије, које су продрле у западну Чехословачку из Немачке.

Убрзо после рата (1948. г.) комунисти су преузели власт, и држали су је све до „Плишане револуције1989. На северном крају града су биле саграђене комшилуке од солитера совјетског типа.

СтановништвоУреди

Плзењ данас има око 170.000 становника и послдедњих година број становника у граду расте.

ПривредаУреди

Плзењ је познат по пивари и машинској фабрици Шкода коју је основао Емил Шкода 1859. године.

Последњих година развија се и туризам заснован на култури пива.

Градске знаменитостиУреди

Плзењ има очувано, мада не толико вредно старо језгро. Од грађевина најпозантије су:

  • Готска црква св. Бартоломеја - Сматра се да је изграђена 1292. године. Ова катедрала је са највишим торњем (100 m) у целој Чешкој;
  • Ренесансна градска већница из 16. века;
  • Трећа највећа синагога на свету (после Јерусалима и Будимпеште);
  • Плзењско истојско подземље је у ствари историјски подземни музеј који представља сложен комплекс пролаза и подрума прокопаних у 14. веку, који су представљали неку врсту склоништа за време каснијих ратова. Овај подземни лавиринт вековима је био идеално место за производњу пива;
  • Пиварски музеј смештен је у средњовековној кући за прераду јечма која је откривена приликом обнове градских зидина. Уз помоћ лутки приказано је како се још у давној Месопотамији пило нешто налик пиву;
  • Нерудова улица пружа се југозападно од старог града. У овој улици фасаде кућа декорисане су посебном зидном техником зграфито (техника гребања) која представља комбинацију графике и рељефа. Творац ових украса је Миколас Алес (19. век);
  • Универзитет западне Бохемије, један од најзначајнијих универзитета у држави.

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

Спољашње везеУреди