Razgovor:Reinion/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Iako Reinion više odgovara izgovoru ovog departmana, uobičajena transkripcija kod nas je Reunion Jovan Sokolović

Kako gde. Ja sam ga učio kao Reinion, sa razlogom. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 17:28, 13. januar 2007. (CET)

Mogao si tako učiti, ali pogrešno. Ovaj naziv je pogrešan

Molim argumente za tu izjavu. Francusko u se kod nas transkribuje kao "i" i tu nema diskusije --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 17:35, 13. januar 2007. (CET)

Nemam volje više da se preganjam sa hrpom onih koji unose greške. Da pretpostavim dobru nameru. Previše je grešaka. verovatnost da je dobra namera je sve manja. --Ligament 17:37, 13. januar 2007. (CET)

Pozvan si da ispraviš greške ukoliko ih primetiš. Konstatno smaranje i prenemaganje na stranama za razgovor je trolovanje i jako malo se ono ovde toleriše. Ako imaš konkretne primere za te "greške", daj da ih čujemo/vidimo. Ako ne, vrata su tamo (ono X u gornjem desnom uglu ekrana)! --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 17:39, 13. januar 2007. (CET)

Pa ne znam preimenovati članak treba biti reunion. Ti znaš ali teraš ljude --Ligament 17:41, 13. januar 2007. (CET)

Problem je u tome što ovo jeste Reinion. Reunion možda piše u starim atlasima i sl. ali ovo je definitivno Reinion. U tom svetlu, vratio sam tvoju izmenu. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 17:45, 13. januar 2007. (CET)

un je dvoglas. Taj dvoglas se ne pretvara u in. Pogledaj i rusku verziju članka. --Ligament 17:47, 13. januar 2007. (CET)

Dvoglas!? Elem, i "Rusi" i "Bugari" i "Ukrajinci" imaju Rejunion, iz meni nepoznatog razloga, ali to ni ne treba da nas interesuje. Mi gledamo srpski pravopis i on govori da se francusko izolovano u (izolovano od drugih samoglasnika) transkribuje kao "i", i pored toga što se čita kao "i" sa ustima otvorenim za "u". --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 17:51, 13. januar 2007. (CET)

Pa ti od francuskog gotovo ništa ne znaš i čudiš se kako to rusi, Ukrajinci i ostali znaju. Za razliku od tebe znaju da postoji ne izolovano francusko u, nego da u ovom slučaju postoji un, za koji sledi drugačije pravilo izgovora. Ako nešto ne znaš dobro je da se kloniš. --Ligament 17:55, 13. januar 2007. (CET)

Preselite već jednom to na Reunion. --Ligament 17:57, 13. januar 2007. (CET)

Pa dobro ja sam ti konačno dokazao da Dungo nihje u pravu. Premestite to.

Bolje bi bilo da sam naučiš nešto. Pogledaj nemačku verziju članka i videćeš da se čita [laʀeyˈnjɔ̃], a po pravilima IPA, to problematično y se čita kao nemačko u umlaut. Zato prekini da smaraš! --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 18:05, 13. januar 2007. (CET)

Vidi kako to da sad nisi priznao da si malopre mlatio praznu slamu sa onim pravilom da se čitao kao i. Ne čita se kao i. To dokazuju sve vikipedije. A ti o francuskom pojma nemaš i nemaš pravo da smaraš. --Ligament 18:11, 13. januar 2007. (CET)

Nisam nigde rekao/napisao da se čita kao "i". Rekao sam da se čita kao "i" sa ustima otvorenim za "u", a da se transkribuje kao "i". Možda ne znam francuski, ali znam osnovna pravila izgovora. Malopređašnjim odgovorom sam dokazao da se čita to "u" kao i nemačko "u umlaut", a evo i dokaza od čoveka koji je Francuz i, naravno, zna francuski:

<Submarine> ré - u - ni - on
<Submarine> ré is pronounce like "ray" in English
<Submarine> u is a French 'u'
<Submarine> 'on' is the French nasal

A kako je French 'u' zapravo "u kombinovano sa i", onda tu nema govora o nekakvim drugim čitanjima. Transkripcija je i dalje jasna kao dan. Ti meni nisi pružio nikakav argument i nastavio si sa vređanjima. Blokiran si na 2 sata. Ako nastaviš da se ponašaš neprimereno, uslediće duža blokada. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 18:19, 13. januar 2007. (CET)

Najbolji argument je da gai i Rusi i Ukrajinci i Makedonci zovu Reunion. Pogledaj i ovo.http://ssla.oneworld.net/article/country/638/ --Ligament 23:35, 13. januar 2007. (CET)

To je sjajan argument... za rusku i ukrajinsku i makedonsku Vikipediju. Međutim, ovo je Vikipedija na srpskom jeziku, i ruski, ukrajinski i makedonski pravopis nam ovde nisu od prevelikog značaja. -- Obradović Goran (razgovor) 23:40, 13. januar 2007. (CET)

Rusi Hitler pišu Gitler, Makedonci Skoplje pišu Skopje, za ukrajinski mi ne pada nijedan primer na pamet, ali kako god... jezici se razlikuju, posebno po pitanju transkripcije. -- Obradović Goran (razgovor) 23:41, 13. januar 2007. (CET)

Ima logike u tvom razmišljanju. Ali pročitaj što vam je najpre rekao gore Sokolović. Zatim imaš dokaz da sve različite vikipedije, a ne jedna imaju reunion. zatim treći dokaz je http://ssla.oneworld.net/article/country/638/. --Ligament 23:44, 13. januar 2007. (CET)

Jedini dokaz koji sam vidio je bio jer Filip kaže da je učio. Ma ko mu veruje. --Ligament 23:45, 13. januar 2007. (CET)

Taj link koji si dao jeste solidan argument. Treba pogledati šta kaže nekoliko boljih atlasa, i po tome se voditi, to je moje mišljenje. -- Obradović Goran (razgovor) 23:47, 13. januar 2007. (CET)

Na francuskom se izgovara Reunjon, na španskom Reunion, inače ova riječ znači ”Sastanak”... u više jezika romanske skupine...---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:49, 13. januar 2007. (CET)

S tim što se na francuskom čita Re(ui)nion, a koliko znam, transkribuje se izgovor. Uostalom, taj link koji Ligament daje važi za južne slovenske jezike, gde spadaju i neki drugi sem srpskog. Takođe, neke države su tu pogrešno transkribovane (Angila, a treba Angvila, Azarbejdžan, a treba Azerbejdžan i sl.) --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 02:51, 14. januar 2007. (CET)

Da dodam da po logici stvari ovde ne bi trebalo da se primenjuje pravilo za dvoglas "un", jer u pripada prvom slogu reči union, a n drugom (ni). --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 02:54, 14. januar 2007. (CET)

---

Ljukavo, ljukavo. Bez šale, svaka čast, "ubo" si suštinu. Onda nam preostaje Reinion i svi srećni i zadovoljni (čak i Ligament).

Pozdrav. --delija 03:27, 14. januar 2007. (CET)

Ti si ljukaviji :) Javio si se kad sam ubo suštinu :D. Elem, sad imamo objašnjenje, imamo pravilnu transkripciju, a diskusija se završava --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 03:30, 14. januar 2007. (CET)

Sve ovo je razlog zašto nam trebaju kompetentni ”izvori” za naše verzije pojmova, imena, itd. Za mene ovo ostrvo će ostati Reunion, pošto je porijeklo riječi latinsko ”reunire”, što znači sastati se s nekim, ili kad je u pitanju imenica Reunion, znači sastanak. Inače, ja svakodnevno koristim ”reunion” i ne pada mi na pamet da lomim jezik, otvaram usta ko riba za neke pozicije, da bi došao do ”reinion”, i sl. Dakle, kompetentni izvori za naše verzije pojmova treba da budu autoritet i ne ”transkripcije” koje se baziraju na ”izgovoru”. Izgleda da naš jezik nema autoriteta, jer ja ne znam ni za jednu veb stranicu ”akademije srpskog jezika”, gdje bi ljudi mogli da pribave neophodne informacije...itd. Kod nas ”znanje” koje je u drugim državam moguće nabaviti u svakoj knjižarici čak i za par evra, krije, ili ga nema uopšte, pa se naklapamo ko ”pijanci u krčmi”, oko stvari koje su svugdje jednostavno i bez komplikacija provjerljive i dostupne. Mislim, nigdje u svijetu ljudi ne brinu ”kako se kaže na originalnom jeziku”, nego prilagođavaju pojmove svome. Običan čovjek ne treba da govori strane jezike, da bi izgovorio neki pojam na ”srpskom”, niti kako se oni izgovaraju na matičnom jeziku. Oni jednostavno treba da se uklapaju u SRPSKI JEZIK, pa makar bili neprepoznatljivi za ljude koji se ne koriste srpskim jezikom. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 04:06, 14. januar 2007. (CET)