Razgovor:Rene Zelveger/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Da li ova slika u javnom vlasništvu?—Rade Nagraisalović (razgovor) 14:30, 12. januar 2008. (CET)
- Nije, ali je zato licencirana GFDLom (koji koristimo na Vikipediji), i kriejtiv komons licencom, tako da korisnik može da bira koju od ove dve licence će da koristi. Mislim da mi nemamo ovaj šablon za dvojnu licencu, ali pretpostavljam da bi bilo u redu da sliku pošalješ na ovu Vikipediju, i da je označiš sledećom nalepnicom: {{Гфдл}} (plus napiši odakle si je uzeo). -- Обрадовић Горан (разговор)
Zar se ovo (rə-NĀ ZEL-weg-ər) ne bi trebalo transkribovati kao Renej Zelveger, kad se ovo Ā na kraju čita kao ej. Npr. Ā, ā = able, rate je ejbl, rejt.--Nagraisalovićkaži/laži 14:12, 25. decembar 2008. (CET)
Rene, René, Renee, Renée /renE/ Rene
Tvrtko Prćić: Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena.
--Sly-ah (razgovor) 14:41, 25. decembar 2008. (CET)
Zamolio bih nekoga da obavesti Renej da živi u zabludi. Naime ona se predstavlja kao Renej, što je očigledno pogrešno! Evo jutjub video gde se lepo u 22. sekundi čuje "Haj Renej, hau ar ju?".--Irić Igor (razgovor) 02:20, 26. decembar 2008. (CET)
Nije to sporno da se ona tako zove i ovde imaš još jedan dokaz http://www.sos.mo.gov/wolfner/SayHow/?id=z#guide. I izgovor i IPA kažu Renej, ali ne i gore navedeni Tvrtko Prćić koji kaže Rene. Ipak on je jedan od naših lingvista i trebali bi ga poslušati, možda on ima neki jak razlog zašto je Rene, a ne Renej. Mi samo možemo nagadjati zašto je on ovo ime transkribovao kao Rene, možda on u nekom novijem rečniku ovo ispravi (mada čisto sumnjam).--Nagraisalovićkaži/laži 03:50, 26. decembar 2008. (CET)
Nema potrebe za ironijom pogotovo što vas dvojica ipak o tom problemu znate malo manje od Prćića (a da bi neko mogao da bude ironičan, mora da zna mnogo više od onog kome je ta ironija upućena) i, usput, pristupate transkripciji poprilično doslovno zaboravljajući da proces transkripcije sadrži u sebi i adaptaciju, odnosno prilagođavanje izgovora (ili IPA-zapisa) pravilima srpskog jezika.
Dakle, u predgovoru Rečnika, T. Prćić navodi da se naglašeni samoglasnik koji se u engleskom beleži kao /ei/ u srpski prenosi kao /ej/ pa navodi primere Blake, Mailer, Clay, Mae, odnosno, prenosi se i kao /E/ (dugo, naglašeno), uz navođenje primera Le Carré, Olivier i uz napomenu: Ovaj glas (misli se na /ei/ (op. moja)) uvek bi trebalo prenositi spojem /ej/, izuzev ako je reč o nekom stranom glasu adaptiranom u engleskom i predstavljenom slovom e, kada bi ga, prema slovu, trebalo prenositi kao /E/...
Sem navedenih primera, u Rečniku se, uz Renee, može naći još nekoliko primera koji ilustruju ovo pravilo kao što su, npr. Suchet /transkribuje se kao Suše, a ne kao Sušej) itd.