Razgovor:Sveti Vid/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Odkuda vam ovi podaci, da ne kažem, ove gluposti? Na sajtu SPC (http://www.spc.rs/sr/kalendari/2008/jun) se vrlo lako može proveriti šta se i ko se slavi na Vidovdan! Neka vam je Bogom prosto.

Pa ne bih rekao baš da su gluposti. Mislim valjda je Sveti Nikolaj znao o čemu piše, bolje od tebe. Pogledaj link ka ohridskom prologu na dnu članka. Lepo piše --Jovan Vuković (r) 23:11, 27. jun 2008. (CEST)

Vidovdan u SPC (traži se izvor)

@CrniBombarder: Za šta se traže reference? Za to da 15. jun po Pravoslavnom kalendaru nije posvećen sv. Vidu već sv. Amosu (činjenica) i da do pretkraj 19. veka nije bio liturgijski dan (takođe činjenica) i da je tek u novije vreme, zbog Kosovske tradicije i posvećenja kneza Lazara, posvećen Lazaru i sv. mučenicima srpskim? Ili reference za to da se prema popularnim teorijama povezuje sa Svetovidom i traži referenca da je postojalo zapadnoslovensko božanstvo pod tim imenom? Privremeno sam uklonio one „traži se izvor“ oznake samo kako bih ti skrenuo pažnju na ovo što sad pišem, ti slobodno vrati dok to ovde ne raščistimo i ne prikupimo odgovarajuće reference, koje postoje. Pozdrav. Marechiel (razgovor) 17:26, 16. decembar 2008. (CET)

Znači,traže se reference upravo za ono za šta je navedeno.

...a tek 1892. godine postaje liturgijski praznik posvećen sv. knezu Lazaru i sv. mučenicima srpskim, kad mu se i prvi put zvanično dodeljuje narodno ime Vidovdan{{чињеница}}. U poslednje vreme popularna je i teorija da Vidovdan nije direktno povezan sa sv. Vidom{{чињеница}}, već sa zapadnoslovenskim{{чињеница}} bogom Svetovitom (Svetovid, Svantevit) sa Arkone.

1. Treba da navedeš ko i gde navodi da je 1892. godine postao liturgijski praznk i da se od tada zove Vidovdan,zvanično.Možda to tebi jeste opšte poznato i meni se čini da sam pročitao tako nešto negde,ali to nisam našao.
2. Treba da navedeš ko to kaže da je u poslednje vreme popularna ta teorija.Šta znači u poslednje vreme bi bilo lepo pojasniti.
3. Traži se potvrda da je on bio isključivo zapadnoslovensko božanstvo,jer ovako ispada da je neko uzeo božanstvo koje nikada nije postojalo na ovim prostorima i kroz njega objašnjava tradiciju Vidovdana na ovim prostorima.

Nema potrebe da vraćam {{чињеница}},pošto sam ti skrenuo pažnju na neke stvari i započeli smo konstruktivan dijalog. Crni Bombarder!!! (†) 06:18, 17. decembar 2008. (CET)

Aha, jasno mi je, hvala na pojašnjenju. Što se mene tiče, ne vidim problem ni da se sporne rečenice izbace iz teksta, ionako sam ja njihov autor, nisam ih niodakle preneo, samo sam ih dodao kao svojevrsno pojašnjenje. Za prvo, u štampi i na Internetu sam pronašao podatak da Vidovdan nije bio liturgijski dan i da u domaćim crkvenim kalendarima nije beležen kao Vidovdan, jednostavno zato što je u pitanju bio dan sv. Amosa, gde je „Vidovdan“ bio samo njegov narodni naziv. U nedostatku boljih referenci, evo nekoliko iz dnevne štampe i promotivnih sajtova: [1] (kruševački turistički sajt), [2] (Glas javnosti), [3] (Ilustrovana politika), [4] (Blic), i par iz publikacija prenesenih na Ineternetu: [5] (Mitja Velikonja, Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia), [6] (Miodrag Popović, Vidovdan i časni krst - arheološka studija) i [7] (Mile Nedeljković, Zimski znak vatre, letnji znak Sunca i Perunova munja) i još jedna referenca na isto delo: [8] (pretražiti samo stranice za string „1892“, pošto se podatak na svakoj navodi samo uzgredno).

.

Drugo, za popularnost teorije. Takođe moja rečenica i moj utisak koji se slobodno može skloniti. Osećao sam za shodno da pomenem i to, pošto se na i stranicama Vikipedije Svetovid dovodi u vezu sa Vidovdanom, a Vidovdan predstavlja kao 1500-godišnje nasleđe nekadašnjeg svetkovanja Svetovida na datum 15. juna. Ono „u poslednje vreme“ sam naveo zbog toga što zaista tek u internetskoj eri na tu vezu počinjem da nailazim gotovo svugde, a da ranije za nju nisam ni čuo, jer je postojao nekakav prećutni konsenzus da je reč o danu svetkovanja ranohrišćanskog svetitelja čiji je kult u Srednjem veku bio izuzetno rasprostranjen po Srednjoj Evropi, Italiji i Balkanu, dok tek relativno odskora (10-tak godina), od kad i jedna od najjačih politički stranaka u Srbiji insistira na toj tezi, čujem za vezu Svetovid/Svetovit-Vidovdan. Ni ta veza nija za zanemariti, tim pre što je u hrišćanstvu uobičajena pojava da se na sloj svetkovanja paganskih bogova nakalemi sloj svetkovanja hrišćanskih svetitelja, a naročito i zbog sličnosti i gotovo istovetnosti u imenu: Svetovit - Sveti Vit (kod Čeha, Poljaka i Rusa) i Svetovid - Sveti Vid kod Srba, Hrvata i Slovenaca. Osećao sam za shodno da i to spomenem, iako nije u pitanju stranica o Vidovdanu, čisto kako se ne bi stekao utisak da vlada nepodeljeno mišljenje kako je reč o datumu iz rimskog/katoličkog kalendara posvećenom sv. Vidu.

.

Treće, „zapadnoslovensko“ sam dodao jedino zbog toga što se Svetovit poštovao na etničkom prostoru Baltičkih Slovena, i uz svedočenja da su i ostali Zapadni Sloveni dolazili na poklonjenje u njegovom hramu na Arkoni, dok kod Istočnih Slovena / Rusa, recimo, nemamo uopšte pomena da je postojalo takvo božanstvo u njihovom paneteonu. Tim pre što i postoje neke uočljive razlike u panteonu Zapadnih i Istočnih Slovena u nivou "mlađih bogova" gde zacelo spada Svetovit, uprkos sličnosti u sloju "starih" bogova, poput Svaroga za kojeg se može reći da je opšteslovenski. To naravno ne znači da je to božanstvo za Južne Slovene "tuđe", jer se sa područja Zapadnih Slovena na Balkan naseljava dobar deo i Srba i Hrvata (naravno, mislim na Belu Hrvatsku u Poljskoj, i njima susednu teritoriju gde i danas žive Lužički Srbi). Dakle, „zapadnoslovensko“ samo u smislu užeg određenja i kao nešto ekskluzivno jedino u odnosu na Istočne Slovene, a ne kao nešto što je Južnim Slovenima „tuđe“.

.

Izvinjavam se zbog opširnosti i ovolikog zalaženja „u sitna crevca“ samo zbog par rečenica. Ponavljam, one su moj dodatak (ostatak teksta je uglavnom prevod iz engleskih tekstova) koji sam dodao samo kako bi članak više bio „u skladu“ sa ostalim tekstovima koji se dotiču ove teme na Vikipediji na našem jeziku, i nemam ništa protiv i da se uklone. Čitav članak sam napravio samo zbog toga što je u našoj javnosti malo poznato, a u popularnoj štampi i literaturi se retko spominje, ko je zapravo bio sv. Vid i koliko je snažan i rasprostranjen bio njegov kult u polovini Evrope i na našim prostorima u jednom istorijskom razdoblju. Marechiel (razgovor) 16:39, 17. decembar 2008. (CET)

---

Samo se ti raspiši,neće da škodi.

1. Super,tu prvu stvar smo rešili,treba je metnuti kao referencu.
2. Koliko mene sećanje služi,a proveriću,pa ću reći još jednom,Svetovida i Vidovdan povezuje još Čajkanović i ta ekipa sa početka XX veka.Proveriću još jednom.
3. Mislim da se javlja i na drugim prostorima,ali opet kažem,zavućiću njušku u knjige starosavne,pa ću da reknem šta tamo stoji.

Ovih poslednjih par rečenica ne ostavljaju prostora tezi da je Vidovdan potekao od Svetovida,a čini mi se da ipak ima onih stručnjaka koji zagovaraju tu tezu.Na kraju krajeva i u Glasu stoji nešto slično. Crni Bombarder!!! (†) 17:54, 18. decembar 2008. (CET)

---

E, vidiš, ovo pod 2. je interesantno... mislim da si u pravu i da sam ja ishitreno napisao ono „u poslednje vreme“... mada možda i nisam, sad sam se zbunio. Pao mi je na pamet i Natko Nodilo koji takođe povezuje sv. Vida sa Svetovitom/Svetovidom, a kažem da sam se zbunio jer ovde imamo dva pravca. Jedan, Nodilov (osim ako nisam pogrešio, trebalo bi i ja da proverim) da je sveti Vid svetitelj koji kod Južnih Slovena nasleđuje Svetovida, na isti način kao što i sv. Ilija zamenjuje Peruna, i da zahvaljujući popularnosti Svetovida i kult sv. Vida ima toliki značaj. A ja sam mislio na teze i priče da je slovenski kult Svetovida i Vidovdan kao slovenski praznik njemu posvećen opstajao kod Srba tokom vekova hrišćanstva, a da nikakve veze nije imao sa svetim Vidom, koga je svetkovala Rimska patrijaršija i potonja Rimokatolička crkva... na te teorije sam mislio i one stoje na članku o Vidovdanu, bez ikakvih referenci na to da se u Zapadnoj crkvi već 1500 godina na isti datum obeležava sveti Vid i da je njegov kult u jednom periodu Srednjeg veka zahvatio čitavu Srednju i dobar deo Južne Evrope, a ne samo njihov slovenski deo. Ne znam šta kaže Čajkanović, da li Vidovdan preko sv. Vida povezuje sa Svetovidom, ili takođe zanemaruje sv. Vida? Mislim da bi bila prilično neverovatna slučajnost da se slovenski praznik Svetovida obeležavao na isti datum kad je i dan sv. Vida po zapadnom crkvenom kalendaru. A zbrke oko sv. Vida i Svetovida su i inače poznate, naročito one iz nemačkih hronika koje opisuju svetkovanje Svetovida na Arkoni kao „zastranjivanje“ Slovena koji su svetog Vida uzdigli na nivo boga -- očigledno su i sami bili zbunjeni pred sličnošću imena Sankt Vit (sv. Vid) i Svantevit (Svetovid).

.

A za to da poslednjih par rečenica ne ostavljaju mnogo prostora za vezu sa Svetovidom, i ja imam takav utisak, međutim nisam smeo da samostalno povezujem sv. Vida sa Svetovidom i otvaram tu temu u članku o ovom hrišćanskom svetitelju, kada je ona već razrađena u članku o Vidovdanu, gde i prirodno spada. Ovde sam samo izneo moguću vezu sv. Vida sa Vidovdanom, slažem se da se tekst preformuliše ako ostavlja utisak da je to jedino objašnjenje Vidovdana u srpskom običajnom i crkvenom kalendaru. Marechiel (razgovor) 01:54, 22. decembar 2008. (CET)

---

Vidi ovako.Sam Čajkanović uzima Daboga kao srpskog vrhovnog boga i uzima termin Vid kao jedno od njegovih alternativnih imena,poput Daba,Hromi Daba i slično,ali ga ni u jedno trenu ne povezuje direktno sa Vidovdanom,kao praznikom.

Sa druge strane, uopšte se ne bavi povezivanjem niti objašnjavanjem Vidovdana,ni preko Vida, ni preko svetog Vida ili Svetovida,tako da...

Što se tiče poklapanja datuma, ona je zaista..."Čudna". Međutim,nikako da uočim neko zvanično objašnjenja za izbor 15.06. za njegov dan (možda neki prenos moštiju?),niti potvrde od kada se slavi, a na katoličkoj enciklopediji se jasno navodi:There are, nevertheless, no historical accounts of them, nor of the time or the details of their martyrdom.

Šašavo mi izgleda cela, ta priča. Crni Bombarder!!! (†) 07:35, 26. decembar 2008. (CET)

---

U srpskim narodnim koledarskim pesmama pominje se Beli Vid koji ratuje protiv Turaka. Baš kao što arkonski Svetovid ratuje protiv neprijatelja.

Da, upravo tako. Vid, a ne Svetovid ili Svetovit se pominje u pojedinim lokalnim koledarskim pesmama. Marechiel (razgovor) 08:43, 11. januar 2009. (CET)

Sanctus Vitus — Sveti Vitus

Ne vidim svrhu ovog „objašnjenja“ u uvodnom pasusu i ono potpuno odudara od načina na koji su napisani ostali članci posvećeni hrišćanskim svetiteljima. Na primer, za Svetog Marka ne stoji objašnjenje da mu je ime na latinskom Sanctus Marcus, a da je „u prevodu sa latinskog“ to Sveti Markus. Ili za Svetog Đorđa da je reč o Agios Georgiosu, a da je to „u prevodu sa grčkog“ Sveti Georgios. Ime ovog svetitelja je na srpskom Vid i ono je autentična južnoslovenska varijanta, gde Vit i Vitus ne postoje u našem jeziku niti u našoj tradiciji. Uporediti sa ostalim, vrlo brojnim, imenima svetitelja koja se u izvornom obliku razlikuju od ustaljene domaće varijante. 178.223.67.49 (razgovor) 23:49, 29. april 2011. (CEST)

Modest i Kriskentija

..se spominju u samo jednoj rečenici, a cijeli članak je o Vidu, o kojem već postoji članak.--V i k i v i n dR 14:06, 10. novembar 2011. (CET)