Razgovor:Spaliti nakon čitanja/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Naziv nekog filma nikada ne može da bude pisan ijekavicom jer se kod nas filmovi prevode u Srbiji (Beograd). Znači ne može poslije.--Nagrakaži/laži 03:11, 25. april 2009. (CEST)

A šta ako je film snimljen u Banjaluci recimo? :D -- Обрадовић Горан (разговор) 03:29, 25. april 2009. (CEST)

Ovo gore što sam rekao ne odnosi se na domaće filmove, već na strane. --Nagrakaži/laži 04:03, 25. april 2009. (CEST)

Jekavica/ekavica je isto kao ćirilica/latinica, dakle konvertibilna. Kao što reče Klajn u onom pismu (juče sam opet čitao), ima ekstremnih puritanaca (njegovih kolega i uglednih lingvista) koji citate latiničnih izvora prenose latinicom u ćirilični tekst (a vjerovatno rade i obratno). Isto bi važilo za ijekavica/ekavica, tj. tu se takođe radi o ekstremnom puritanizmu, kada govorimo o primjerima u srpskom jeziku (izuzev ako ne postoji potreba da se dočara ambijent, ekavski ili jekavski govor, npr. u romanima, pripovjetkama i sl...). To je barem moje mišljenje, a eto i Klajn to smatra smiješnim... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 04:14, 25. april 2009. (CEST)

Tonka, da li mi se čini, ili si zaboravio jedno od osnovnih pravila vikipedije, da ona nije geografski određena? Filmovi se mogu prevoditi i u Banjaluci, i u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu, sve na srpski jezik. Drugim riječima, zapravo jedino naslov srpskog filma treba da ostane u izvornom dijalektu, radi autentičnosti (npr. ne „Lijepa sela lijepo gore“), a strani naslovi se prevode na srpski jezik, gdje je autentičnost već izgubljena, a pošto je u srpskom jeziku „poslije“ apsolutno ekvivalentno sa „lepo“, ovde je stvar izbora. Da li ćeš možda poslije reći da, pošto su se imena životinjskih vrsta standardizovala na Beogradskom univerzitetu, (na primjer), da je ispravno samo Petao, ali ne i Pijetao? Iskreno, nadam se da ovo nije samo primjer prikrivene inkvizicije usmjerene protiv ijekavice. --Darko Maksimović (razg.) 11:45, 25. april 2009. (CEST)

Ma kakva inkvizicija. Nemam ništa protiv ijekavice, ali imam protiv nezvaničnih prevoda. Ako se filmovi već distribuiraju na ekavici, onda treba ekavica. Ako za nešto zaista postoji i prevod na ijekavicu onda može i ijekavica. Sa posle je ekvivalentno i nakon. Takva slobodna tumačenja prevoda ne bi trabalo da postoje baš da ne bi bilo dileme kako nešto nazvati. Spali poslije čitanja nije zvanični prevod na srpski jezik, već Spaliti nakon čitanja — sudeći po ovom plakatu. -- Loshmi (razgovor) 13:24, 25. april 2009. (CEST)

Ama ljudi, o čemu vi pričate. Jedini validan naziv filma je distributerski prevod. Kako ga je distributer preveo, tako ima da stoji. Dakle, kako je stajalo na plakatima, tako ima da stoji i ovde. A to da li je film prevođen u Beogradu ili Banjoj Luci, uopšte nije bitno. Bitno je kako je distributer predstavio taj film srpskoj publici. --Jagoda ispeci pa reci 13:31, 25. april 2009. (CEST)

Ako je „Nakon“, a ne „Posl(ij)e“, zvanično, onda odlično. Ja samo hoću da kažem da u ovakvim situacijama treba imati na umu da je ekavska verzija ekvivalentna ijekavskoj, dakle, to je potpuno ista riječ. Samo što se u različitim krajevima različito izgovaralo staroslovensko JAT, negdje umekšano sa J, negdje kao čisto E (kao rusko Э). Međutim, kako se prati Vukovo pravilo pisanja po uzoru na govor, ovamo se piše IJE, onamo E, a riječ je istovijetna, ista riječ, prosto. Nisu dvije različite riječi, poput pijetao i horoz, crta i povlaka, itd. pa da se mora ispratiti naziv koji je zvaničan. Nema veze odakle je distributerska kuća. Da je film prvobitno distribuiran u Banjaluci, sigurno da se u Beogradu ne bi izgovarao i pisao film u ijekavskoj verziji, i to je sasvim u redu, jer je u pitanju ista riječ u kojoj se JAT interpretira mekano ili tvrdo, tj. sa J ili bez njega. --Darko Maksimović (razg.) 14:16, 25. april 2009. (CEST)

Ama Darko, jedino je važno kako glasi distributerski naslov! Prevod isto podleže autorskim pravima, stoga ne možeš ti njega menjati kako se tebi ćefne. S tim u vezi, ovo o jatu nema nikakve veze s ovom temom ovde. Otišo si u of topik--Jagoda ispeci pa reci 14:19, 25. april 2009. (CEST)

Izvinite, a koji distributer? Onaj u Beogradu? --Darko Maksimović (razg.) 14:33, 25. april 2009. (CEST)

Ok, ima logike u tome što Darko kaže. Ali ja npr. Alana Forda ne mogu da čitam na ekavici pa to ti je :) -- Loshmi (razgovor) 14:30, 25. april 2009. (CEST)

Ja ne znam ko je distributer, ali kažem da treba da se ustanovi koji je distributerski naslov, a to je da se vidi ko je distributer i da se vidi na sajtu distributera kako je preveden taj film. Pa ako je banjolučki, onda brate menjaj na ijekavicu.

Alan Ford nema veze sa naslovom filma. Ni ja ne mogu da čitam Alana Forda u srpskom prevodu, jer sam jednostavno godinama čitala na hrvatskom, i sad kad mi promene, jednostavno nije to to. Kao i Duško Dugouško. Jednostavno sam navikla na Simića i sad da ga dubluje neko drugi, nije to to.... Ali to nikako ne znači da se ne sme uraditi novi prevod Alana Forda na srpski. Ipak, naslov je naslov i ne treba ga menjati po potrebi. Isto je i sa naslovima knjiga, čak sa celim prevodima: Ako postoji prevod, a želiš nešto da citiraš, bolje je citirati iz već postojećeg prevoda nego sam prevoditi. --Jagoda ispeci pa reci 14:40, 25. april 2009. (CEST)

Ja se slažem da se prate zvanični prevodi, ali ne smije se zaboraviti da je zvanični prevod „Mlijeko“ ⇔ „Mleko“. U RS, na primjer, filmovi se redovno prikazuju pod naslovom i sa titlom koji je preveden u Beogradu, ali sa verzijom jata koja se tamo koristi. Nije to teško za shvatiti. Riječ je ista, prosto. --Darko Maksimović (razg.) 14:44, 25. april 2009. (CEST)

Takođe nije tačno da ase naslov filma prilagođava govornom području. Domaći film Vlak u snijegu je i u Srbiji poznat kao Vlak u snijegu, a ne kao Voz u snegu. A zašto??? Zato što je distributerski naslov bio takav. A distributer je obično jedan koji onda širi film na više tržišta, jer distributeri obično kupuju filmove sa eksluz8ivnim pravom prikazivanja na teritoriji na kojoj rade, jer im SVAKAAKO nije u interesu da im neko uzme deo kolača kad mogu sve sami... Tako da ta teorija o više distributera pada u vodu...--Jagoda ispeci pa reci 14:48, 25. april 2009. (CEST)

PS:Ako postoji više verzija istog distributera, onda treba staviti obe. Ali to prvo treba utvrditi, refernecirati, pa tek onda ubacivati u članak. Argumenti tipa, "ja znam, ja vido" ne važe. --Jagoda ispeci pa reci 14:48, 25. april 2009. (CEST)

Vlak i Voz nisu iste riječi; to su dvije različite riječi koje su sinonimi. Obje su srpske. Sneg i Snijeg, s druge strane, predstavljaju istu riječ. Na primjer, ovdje se može vidjeti da piše „Vlak u snegu“. --Darko Maksimović (razg.) 15:03, 25. april 2009. (CEST)

E ovo za zvanični prevod mlijeka ti je dobro :) Alana Forda sam spomenuo na konto toga da se u Beogradu ne bi nešto izgovaralo ijekavski, pošto se ovaj strip i dan-danas citira po starom hrvatskom prevodu. Dakle, ovo je logično u smislu da je mleko ⇔ mlijeko jedna ista reč u kojoj se staroslovensko jat drugačije ozgovara. Ali, recimo strip Betmen - Crno i bijelo je izdat u BiH (ćirilicom), a ne u Srbiji, tako da bih ja članak o ovom stripu naslovio ijekavicom. Npr. autor ovog teksta taj strip navodi ijekavicom iako je članak u ekavici („Bollandov solo-rad iz kolekcije Batman Black and White (u našoj verziji poznat i kao Betmen: Crno i Bijelo)“). -- Loshmi (razgovor) 15:06, 25. april 2009. (CEST)

Ja upravo o tome govorim, Lošmi. Sve zavisi od distributera -- uvek treba stavljati distributerski naslov. Taj primer koji dajeđ o Betmenu je savršen primer onog o čemu se ovde radi.--Jagoda ispeci pa reci 15:43, 25. april 2009. (CEST)

Počinješ često da se slažeš s mojim primerima, pa se pomalo brinem :) Šalim se. Jedino što me brine je da ako ipak sve možemo da konvertujemo iz latinice u ćirilicu (a distributerski prevodi su u 90% slučajeva latinični), da li je ovo preterivanje? Ako ljudi u RS recimo film Kišni čovek zovu Kišni čovjek, ili Rat svetova - Rat svijetova da li je to isto kao i Kišni čovek = Kišni čovek i Rat svetova = Rat svetova? -- Loshmi (razgovor) 16:04, 25. april 2009. (CEST)

Pa ja ne mogu da se ne slažem na silu. I da, mislim da je preterivanje to sa ćirilicom i latinicom. To je otprilike u rangu navođenja reference u pismu u kom je knjiga objavljena. Totalno šašavo! Nadam se da je ovo pitanje bilo mala šala...--Jagoda ispeci pa reci 16:07, 25. april 2009. (CEST)

---

Samo kao napomena: treba svjetova, a ne svijetova.

ili si zaboravio jedno od osnovnih pravila vikipedije, da ona nije geografski određena? Filmovi se mogu prevoditi i u Banjaluci, i u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu, sve na srpski jezik.

Ovo baš i ne razumem.

Enivej, dogovoreno je (a i jedino ispravno je) da se na vikipediji naslovi stranih filmova navode u onoj verziji koju nam nudi službeni distributer tog filma. Budući da je službeni govor u Srbiji ekavica (iako je na Vikipediji to i ekavica i ijekavica), dsitributerski nazivi filmova su na ekavici (naravno, tamo gde se u naslovu javlja refleks jata). Ukoliko distributer iz Srbije ponudi i naslov na ijekavici (u što čisto sumnjam, ali recimo da bi se to moglo desiti kod plasmana filma u RS i BiH), onda bismo bili dužni da i to evidentiramo na neki način. Ovako, na srpskoj Vikipediji treba da ostane ekavska verzij na slova.Jer, ako je tačno da Vikipedija nije geografski određena, zašto u našim člancima ne navodimo naslove filmove od hrvatskih ili recimo BiH distributera? Naslov je takav kakav je i ne možemo ga na silu ijekavizirati (kao što to ne možemo raditi ni sa naslovima prevedenih knjiga, na primer).

--Sly-ah (razgovor) 18:14, 25. april 2009. (CEST)

jer, ako je tačno da Vikipedija nije geografski određena, zašto u našim člancima ne navodimo naslove filmove od hrvatskih ili recimo BiH distributera?

Zato što hrvatski i bošnjački sada predstavljaju druge jezike... :) Geografski neodređena, slažem se, ali je jezički određena, tj. na ovoj Vikipediji se piše srpskim jezikom (ravnopravno jekavicom i ekavicom). Kada govorimo o prevodima stranih filmova, mi ne dočaravamo ambijent govora ili izgovora, kao što je to slučaj kod domaćih, gdje može imati neko specifično lokalno i dodatno značenje, mada i tu zavisi. Npr. koliko se sjećam, rijetko ko od nas Srba u Bosni, je govorio Crvena Zvezda, ili Zvezda. Većina je ime ovog kluba izgovarala ijekavicom (Crvena Zvijezda)... Ovaj članak je pisan jekavicom, i glupo bi bilo da stoji ”posle” u naslovu. Dobro sada smo našli rješenje i izbjegao se problem sa ”nakon”...---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:36, 25. april 2009. (CEST)

---

Recimo, ja sam Srbin iz Hrvatske i nikad nisam rekao Zvijezda, već samo Zvezda (i svi oko mene, s tim da sigurno znaš da je takvih u Kninu i okolini bilo ihahaj). I druga stvar, službeni naziv kluba je Crvena zvezda i ne može niko zarad ravnopravnosti izgovora da piše Crvena zvijezda. Isti je slučaj s naslovima filmova (to je službeni, distributerski naziv koji ne sme i ne može da se menja, pa makar i zarad ravnopravnosti izgovora), naslovima prevedenih knjiga itd. Zašto onda članak Crvena zvezda nisi preusmerio na Crvena zvijezda zarad ravnopravnosti ijekavice i jekavice? Ili Beli orlovi u Bijeli orlovi? Hoćemo li onda i naslove prevedenih knjiga da ijekaviziramo, pa da, recimo, Bela kuga, roman Džona Smita, preusmerimo na Bijela kuga, zato što je članak pisan ijekavicom? Hbg, postoje neke granice koje se ne mogu prelaziti.

--Sly-ah (razgovor) 18:48, 25. april 2009. (CEST)

ja sam samo naveo, primjer, nisam tvrdio niti tvrdim da se na drugim prostorima isto dešavalo. Ako sutra neko, recimo banjalučki izdavač, izda taj roman ”Bela kuga”, na srpskoj jekavici, neće ga valjda nasloviti ekavicom, a da teskt unutra bude jekavicom? Ne znam zašto bi ovdje davali primat izdavačima nad jezikom (izuzeva ako ne postoji neki specifičan razlog, lokalnog tipa npr. naslov u određenom izgovoru ima dodatno specifično značenje za roman, film, ilištagod), ako su i ekavica i jekavica ravnopravni izgovori srpskog jezika? ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:03, 25. april 2009. (CEST)

Pobogu Slavene, pa da li ti uopste citas sta drugi pisu???? Pa jel Losmi dao primer Betmena izdatog u BiH u cijem naslovu stoji ijekavica? Pa ako izdavac iz Banjaluke izda knjigu i knjiga bude prevedena ijekavicom, pa i sam naslov ce da bude na ijekavici (dakle Bijela kuga, ne Bela kuga) i NARAVNO da tu knjigu u sprskom prevodu treba navoditi u ijekavici (pod uslovom da je jedini prevod na srpski, ako ima vise, navesti sve verzije)! Distributerski/izdavacki naslov je isto tako nedodirljiv i zakonom zasticen kao i original naslov i ne moze se menjati (osim ako ne postoje dva prevoda, pa jedan ijekavski drugi ekavski, onda treba navesti oba). Ne dajemo primat nikome, nego samo postupamo prema zakonu. Da ti bude jasnije, zamisli da je neku knjigu preveo neki Argentinac i u prevodu naslova upotrebio neku tipicno argentinsku rec. Pa zar mislis da bi u Spaniji (pod uslovom da ne postoji drugi prevod) tu knjigu zvali drugacije, po spanski? Pominjala sam Vlak u snijegu, ali ne zbog vlaka, nego zbog snijega. U ekavskoj Srbiji taj film je poznat samo kao Vlak u snijegu, nikako drugacije. --Jagoda ispeci pa reci 19:30, 25. april 2009. (CEST)

Molim te da se skoncentrišeš na argumente a ne šta ko radi. Prenos iz srpske jekavice u ekavicu nije prevođenje, nego prenošenje iz jednog izgovora u drugi. Ne radi se tu o dva različita jezika. To je moj stav i ne tražim ni od koga da se slaže sa mnom. Za mene ekavica i jekavica nisu dva različita jezika, pa da prevodim, nego samo prenosim iz jednog izgovora u drugi i smatram ih konvertibilnim. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:37, 25. april 2009. (CEST)

Ja sam skoncentrisana, ali ti vidim nisi. Ja govorim o dva razlicita prevoda a ne o ijekaviziranju jednog te istog prevoda. Don Kihot ima tri prevoda, i svaki prevod je radjen nanovo, nije bilo resavske skole, dakle to su sve razliciti prevodi, od kojih ima neki i ijakavski, ako se ne varam. U poslednjem prevodu, cak je i samo ime promenjeno, pa ime vise nije Don Kihot nego Don Kihote. --Jagoda ispeci pa reci 19:41, 25. april 2009. (CEST)

Različiti lokalizmi, uzmimo tipa željezo i gvožđe, recimo da je željezo tipičan jekavski lokalizam (ali nema veze sa jekavicom), a gvožđe se više koristi na ekavskom govornom području (takođe nama veze sa ekavicom), uopšte se ne mogu podvesti u konverziju ekavica/jekavica. Nadam se da sad malo više jasniji. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:45, 25. april 2009. (CEST)

Ko je govorio o dve razlicite reci? O konverziji ijekavice u ekavicu ti govoris. Ja govorim o dva razlicita prevoda koja su radila dve razlicite osobe, od kojih je jedna ijakvac a druga ekavac. --Jagoda ispeci pa reci 19:49, 25. april 2009. (CEST)

---

Ako sutra neko, recimo banjalučki izdavač, izda taj roman ”Bela kuga”, na srpskoj jekavici, neće ga valjda nasloviti ekavicom, a da teskt unutra bude jekavicom?

Pa naravno da neće. Ali ti i Darko se zalažete upravo za to! Distributerski naslov je Spaliti posle čitanja, i svi titlovi u filmu su na ekavici, čoveče! A ti se zalažeš da distributerski naslov ima i varijantu Spaliti poslije čitanja bez obzira što je sav tekst u filmu na ekavici! Ta varijanta sa ijekaviziranjem pije vodu jedino u slučaju da je sav tekst u filmu pretitlovan na ijekavicu, u tom slučaju je sasvim normalno da i naslov filma bude na ijekavici. To se odnosi i na knjige i na bilo što drugo.

--Sly-ah (razgovor) 19:43, 25. april 2009. (CEST)

Neka me neko ispravi, ali mislim da se sve ovo o čemu pričaju Nagra, Jagoda i Slaja, odnosi na filmove, knjige itd. koji su urađeni u jednom jeziku, u jednom dijalektu, pa se čitaju i štampaju u istom tom jeziku i dijalektu. Tako, Andrićeve knjige koje su pisane ijekavicom, ostaće takve gdje god da se štampaju, a one pisane ekavicom, takođe. To je tako, valjda, zbog očuvanja autentičnosti. Jagoda navodi primjer sa Argentinom i Španijom, koji je isti: i u jednoj i u drugoj zemlji je u pitanju španski jezik. --Darko Maksimović (razg.) 19:47, 25. april 2009. (CEST)

Međutim, kad se sa stranog filma prevede naslov, on je, kako Slaven kaže, konvertibilan između jednog i drugog dijalekta, jer je autentičnost prevođenjem već izgubljena. Ako je naslov autorski rad koji se ne smije prevoditi u drugi dijalekat, onda je to valjda i prevod (titl), pa bi srpski gledaoci u Beogradu, ako bi prevod bio urađen ijekavicom, bili primorani ili da gledaju film čitajući ijekavicu, ili da iz početka urade kompletan titl, vodeći računa da ne bude baš istovjetan, da se ne bi neko bunio zbog autorskog prava. Mislim da to nije slučaj. --Darko Maksimović (razg.) 19:47, 25. april 2009. (CEST)

Za mene je spaliti posle čitanja i spaliti poslije čitanja jedno te isto. Bez obzira kako pisalo u tekstu ovog članka, koji je uzgred pisan jekavicom, jekavičir će taj naslov u tekstu pročitati ”spaliti poslije čitanja”. jer je to za njega jedno te isto. Nema nikakvo dodatno značenje za sam film ni jedno ni drugo i može se slobodno čitati i na jedan i drugi način. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:51, 25. april 2009. (CEST)

---

Ljudi moji, i prevod je autorski rad, odnosno intelektualna svojina koja je zakonom zaštićena U to spadaju i prevodi filmova, knjiga itd. Pod prevodom nekog filma podrazumevamo i prevod dijaloga u filmu i prevod naslova i sve je to zaštićeno i ne sme da se menja. Nasilno ijekaviziranje (ili ekaviziranje) se NE SME raditi. Veća sam rekao, ako neki distributer u srpskoj izda recimo DVD sa filmom Spaliti poslije čitanja, a u tom filmu su svi titlovi na ijekavici, nema nikakvog razloga da se taj naslov ne evidentira u Vikipediji i to RAVNOPRAVNO sa naslovom Spaliti posle čitanja. To DVD - izdanje, odnosno, prevod u njemu, autorski je rad, zaštićen i služben, a samim tim je i naslov (odnosno prevod naslova) zaštićen i služben. Zašto je to tako teško prihvatiti?

--Sly-ah (razgovor) 20:02, 25. april 2009. (CEST)

:::Za mene je spaliti posle čitanja i spaliti poslije čitanja jedno te isto. Bez obzira kako pisalo u tekstu ovog članka, koji je uzgred pisan jekavicom, jekavičir će taj naslov u tekstu pročitati ”spaliti poslije čitanja”. jer je to za njega jedno te isto. Nema nikakvo dodatno značenje za sam film ni jedno ni drugo i može se slobodno čitati i na jedan i drugi način. --

Pa ko tebi brani da čitaš onako kako ti odgovara? Suština cele stvari je kako treba da PIŠE u članku. A kako će ko čitati - koga briga?

--Sly-ah (razgovor) 20:02, 25. april 2009. (CEST)

Ne potpada razlika između jekavice i ekavice pod zakon autorskog prava jer se radi o jednom te istom jeziku. Nema potrebe ponovo tražiti dozvolu od vlasnika aut. prava za prenošenje teksta na ekavicu i obratno. Jedino ako bi se radio drugačiji prevod, ili ako bi ga radio drugi prevodilac/izdavačka kuća. Jedna te ista izdavačka kuća možda objavi obe verzije, samo što to kod nas nije praksa, a trebala bi da bude, jer se u protivnom diskriminiše veliki broj ljudi koji se služe srpskim jezikom. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:09, 25. april 2009. (CEST)

Meni nešto nije jasno. Da smo mi razvijenija zemlja/narod, kao što ćemo, nadam se, biti kroz neko vrijeme, imali bismo banjalučkog distributera, prevodioca itd. koji bi naslovio film sa npr. „Spali poslije čitanja“ (za bosanski narod) i beogradskog „Spali posle čitanja“ (za veći dio srbijanskog). Tada bismo, po modelu koji se ovde promoviše, trebali pisati u članku ovako: „Spali posle čitanja (alternativni naslov: Spali poslije čitanja) je američki film iz 2008. godine... “. Ne bih rekao. --Darko Maksimović (razg.) 20:14, 25. april 2009. (CEST)

36 kilobajta

Strana već ima 36 kilobajta. Prebacite raspravu negde drugde, ovde joj nije mesto. Ovde se raspravlja o članku „Spaliti nakon čitanja“.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:11, 25. april 2009. (CEST)

...

Ljudi za prevod ne znam ali sigurno nećete vi Srbijanci reći „Gorski venac“ ili Belo Polje već „Gorski vijenac“., Bijelo Polje.. A ni mi u Crnoj Gori Crvena Zvijezda ili Crna Rijeka...