Razgovor:Totila

Letopis popa Dukljanina

Zašto ne napišete nešto o tome što govori Pop Dukljanin o Totili u svom Barskom rodoslovu? I na češkoj vikipediji ima redaka o tome, mislim da bi bilo nekvalitetno da se nešto ne napiše i o tome, pa nebitno da li je Letopis popa Dukljanina opšteprihvaćen istorijski izvor ili ne — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Srdjantodorov93 (razgovor • doprinosi)

Iz istog razloga zasto ne koirstimo da Vincijev kod za pisanje clanka o Isusu Hristu ili Merovinzima. -- Bojan  Razgovor  16:42, 27. avgust 2013. (CEST)

1. Da Vinčijev kod je autorsko delo Den Brauna iz 2003. godine i to je bestseler, a ovo je istoriski izvor iz 12. veka. Nadam se da shvataš razliku

2. Ako češka Vikipedija piše o jednoj alternativnoj teoriji o poreklu i istoriji Totile po Dukljaninu, ne znam kakav bi bio problem to za nas, a upravo se Dukljaninova istorija nas tiče, a ne Čeha. Ne sporim ja to da je sam Barski rodoslov subjektivan i nepouzdan, ali mislim da bi mogao kao jedan informativan odeljak da se napravi o toj alternativnoj priči (kao što postoji i na nekim drugim mestima na našoj Vikipediji), sa naglaskom da to zvanična nauka ne priznaje - to je sasvim u duhu enciklopedije i prosto je smešno takav jedan podatak izostaviti, obzirom da isti postoji na Vikipedijama drugih jezika. Nisam ja neki Deretićevac, baš naprotiv, ali je zaista totalitaristički tako cenzurisati (da ne upotrebljavam jače termine, jer je zaista neukusno). — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Srdjantodorov93 (razgovor • doprinosi)

LPD je autorsko delo (ne izvor) nekoga iz srednjeg veka, koji je sastavljao kompilaciju necega, pisao o dogadjajima kojima nije mogao prisustvovati i ljudima ciji nije mogao biti savrmenik (i o nekima koje istorija ne poznaje). -- Bojan  Razgovor  05:16, 11. oktobar 2013. (CEST)

1. Jeste autorsko delo, kao i izvor. Ne znam zašto tim istim pravilom ne bismo osporavali Konstantina Porfirogenita?

2. A zar naša zvanična istorija nije kompilacija nečega? Sve je kompilacija

3. A zar je Konstantin Porfirogenit prisustvovao Seobi Slovena 300 godina pre njegove vladavina? A zar je Konstantin Porfirogenit mogao da prisustvuje krunisanju Otona Velikog tri godina nakon svoje smrti (a opisuje ga u "svom" delu "De Administratio Imperio"). 99% izvora možeš na taj način da pobiješ, a onda ne bismo imali istoriju kao nauku, zaista smešan i krajnje neozbiljan "argument" sa tvoje strane

4. Istorija poznaje dobar deo vladara koje opisuje Dukljanin, pitanje je kom su etnosu i državi ti vladari pripadali. Zato treba ovo staviti kao moguću relaciju, jer je spominju i drugi, a kamo li mi koji smo predmet te relacije.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Srdjantodorov93 (razgovor • doprinosi)

Zato što znamo ko je Konstantin i što njegov rad nije u totalnom klešu sa drugim hroničarima. Dukljanin kaže, dok je Vizantijom carevao car Anastasije, a Rimom papa Galezije, Gotima su vladala tri brata Brus, Totila i Ostrojilo. Zapravo je Gotima vladao Teodorih Veliki, ne znam kako neki hroničar može da prosto ignoriše takvu ličnost, kao i prvu fazu Gotskog rata. -- Bojan  Razgovor  05:25, 13. oktobar 2013. (CEST)

A koji su drugi izvori i hroničari toga doba koji govore isto što i Porfirogenit? Baš me živo interesuje da to čujem. E pa vidiš da nisi upravu, dovoljno je uzeti arapskog hroničara Al-Masudija koji ide u moj prilog protiv Porfirogenita. Takođe je dovoljno uzeti da Porfirogenit govori o krunisanju Otona I Velikog 962., a "pisac" Porfirogenit je umro 959. (što je van svakog mozga, a kamo li nekog dubljeg pitanja satisfakcije određenog istorijskog izvora). Drugo - pitanje je koju verziju LPD gledamo, na primer, Orbinijeva se znatno razlikuje od one koju je plasirao Vatikan i baš ide rame uz rame sa, na primer, Prokopijem Cezarejskim i drugim istoričarima toga vremena. U Orbiniovoj verziji se spominje samo Totila, bez ove braće i oca Senubalda/Svevlada, tako da kad govorim o LPD obično govorim o Orbinovom jer ima itekakvog smisla, a ovaj LPD koji je plasirao Vatikan svakako ne vredi ni krajcare.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Srdjantodorov93 (razgovor • doprinosi)

Moguće da je neko nastavio Porfirogenitov rad. Ja samo znam za LPD sa Montenegrine. -- Bojan  Razgovor  04:39, 14. oktobar 2013. (CEST)

Ne sumnjam da nije moguće, ali dok se to ne istraži, ne otkrije, ne može se uzimati kao objektivan izvor (a to naša istoriografija radi), isto kao što se i autohtonisti pozivaju na LPD, apsolutno je isto i krajnje naučno subjektivno. Što se tiče LPD-a, postoji nekoliko verzija (ja sam čitao tri), ove "vatikanske" (Vatikanska i "Kraljevstvo Dalmacije i Hrvatske" od Ivana Lucića) se drastično razlikuju od na primer Orbinove (u "Kraljevstvu Slovena"). Treba biti jako oprezan sa svim tim izvorima (tu se naravno obojica slažemo), ja ću u skorije vreme dodati taj odeljak o tome šta kaže LPD sa naglaskom da istorija dovodi merodavnost LPD-a u pitanje, a navešću i Vatikansku verziju (koja je na Montenegrini), i Orbinijevu verziju (koja je u Kraljevstvu Slovena, postaviću link ka fototipskom izdanju ruskog prevoda iz 1722.), a vi kasnije moderišite, tj. popravite ako štogod nije dobro rečeno, mislim da je to najobjektivnije uraditi. Svesrdačni pozdrav! SrdjanTodorov93 (razgovor) 22:55, 14. oktobar 2013. (CEST)

Ovde neko mora biti žešće neuk, da ne upotrebim neke teže reči da ne zna, ili ignoriše, ili jednostavno ne potiče iz srpskog ili bliskog etničkog kruga i da ne zna da su imena tipa; Totilo, Atilo, Brusilo, Oštojilo, Vladilo, Borilo, Branilo, Vojtilo, Vučilo i slična zapravo srpska etnička imena, vrlo razumljiva i današnjim Srbima, kao i većini drugih tz slovenskih naroda. Neki ova imena kao što su zap. Sloveni i oni u Panoniji izgovaraju kao Atila, Vojtila, Totila i td u ženskom rodu, slično što tipični Srbi kažu Savo, Vaso, Đuro, a ne Sava, Vasa, Đura. Zaista ne znam i ne znam da li da se smejem ili plačem, ali ovo mi je idiotski smešno da su ova imena tz germanska i da se razumeju germanskom lingvistikom, iako znam nemački i imam predstavu o švedskom i holandskom jeziku i znam da imena ovog tipa nemaju apsolutno nikakvo značenje u tim i sličnim jezicima i da očigledno nisu srodni imenima tipa Herman, Herold, Rudolf, Olaf, Jirgen, Erik, Hermunt i slično. Ova imena i ako ne razumete imate predstavu da su germanska, ali ona prvo nabrojana zasigurno ne. Takođe se ovde ignoriše činjenica da su novija arheološka, antropološka i etnološka istraživanja dokazala da zapravo ne postoje nikakvi Goti, već da su u pitanju stepski narodi Geti, koje opisuje i Herodot u 5om veku pre nove ere. Svaka budala zna da Germani nisu stepljaci, tj stepski narod i ovu razliku je napravio još Tacit. Ne postoji nikakav gotski jezik i svi germanski jezici su poznati i zapisani od 10og veka, a u tom periodu su pisali latinski i grčki ta za njih tuđa imena. Zapravo se danas zna da se ovde radi o potpuno različitim narodima i plemenima koja su stavljena pod ove debilne kategorije nekih šatro Vizigota i Ostrogota. Ovi narodi na apeninskom poluostrvu su zapravo bili različiti narodi ili plemena, sve jedno i niko u Povjesti Popa Dukljanskog ne preskače Todora Velikog, već se opisuje vrlo poznata priča koju ja znam kao dete i verujem da je većina moje generacije zna, a to je da je vladar starih Srba negde u nekadašnjoj prefekturi Dakiji imao tri sina koji su nasledili narod i koji su došli iz Bojke, što je činjenično područje i etnogrupa u današnjoj Ukrajini slična Guculjima i ovu priču navodi čak i Porfirogenit, iako ne spominje imena braće i njihovog oca. U Povesti Popa Dukljanskog se oni po tz Barskom rodoslovu zovu Svevlad i sinovi mu Brusilo, Oštrojilo i Totilo ili Tocilo, zavisi od transkripcije. Za najstarijeg sina je priča išla da je ostao u zemlji kojom je vladao njihov otac, a druga dva brata su povela druga dva dela naroda u pohod na opustele romejske provincije posle Atilovih pustošenja. Za ovog srednjeg brata Oštrojila se zna da je naselio srpskim plemenima opustele provincije Dalmaciju i Prevalis, a za ovog najmlađeg trećeg brata nam nisu ništa govorili. Međutim, kasnije sam razgovarajući sa mojim ocem doznao da je njima lično profesor u osnovnoj školi govorio da je ta treća grupa Srba preko Italije stigla čak u Španiju i da su to zapravo današnji Katalonci. Meni je ovo bilo izuzetno neobično, ali se čovek kune da su to učili tada u školi. Inače mi je otac rođen još u vreme FNRJ, a ja u vreme SFRJ, da ne bude zabune da citiram ovde neke kvazi istoričare ili još gore ljotićevce na koje sam sve alergičan. Nema ovo veze ni sa kakvim Deretićem i sličnim budalama, da ne bude zabune i kad sam ovo znao oni nisu ni postojali na javnoj sceni i takvim kvazijima nije davan medijski prostor. Želim reći da ova priča o naseljavanju Srba u provincije Ilirika, ili preko Italije i Španije, nije u koliziji sa drugim tekstovima tog vremena, jer ni sam Porfirogenit nije prisustvovao tom vremenu i vidi se po zapisu da ne poznaje baš prošlost vremena o kojoj govori, ali zato odlično poznaje svoje vreme i to najviše smeta na primer braći Hrvatima, jer on ubraje zemlje Neretve, Huma, Zahumlja i Travunije i Konavla, tj sve tz primorske zemlje u srpske i da tamo žive Srbi i da se granica Srba i Hrvata nalazi omeđena rekama Cetinom i Unom, a ovo se poklapa i sa Franačkim hronikama i mapama, a takođe su Porfirogenitov spis i Povest Popa Dukljanskog podudarni u smislu ove seobe koja se očigledno desila krajem 5og veka posle Atilovih pustošenja Ilirika. Stvar je u tome da se novijim podacima dolazi do toga da su pod imenom Gota, tj u pojasu rimskog Limesa zapravo obuhvaćena razna i nesrodna plemena i narodi i da su Srbi naselili uglavnom ovaj zapadni deo Balkana, a za njima su tokom 6og veka došli Sloveni u vreme avarske najezde na Balkan i naselili uglavnom centralne i istočne delove Balkana. Srbi su se tada proširili na jug sve do Peloponeza i nazvali ga Moreja tj morska zemlja, zemlja mora. On se i u vreme Otomanske Imperije nazivao Moreja i tamo su živeli Milići i Jezerići. U Epiru Vojnići, u Akarnaniji, Etoliji i Tesaliji Belegići, u zapadnom delu egejske Makedonije Segudići, između dračke teme i Ovče polja Mijaci, a od gornjeg Pilota(prostor između Drima i Mađe) preko Šare i do Skoplja Brzjaci. Za ovim Slovenima su došli turkijski narodi koji su ogranak Oguza ili zap. Turaka. Ovo su Bolgari, Pečenezi i Kumani. Da su i istočni hroničari pravili razliku među ovim narodima govore i Al Masudi i Ibn Fadlan kada nabrajaju narode počev od franačke imperije i kažu da su do Odere beli Srbi, od Odre do Visle Veneti, od Visle do Buga Sloveni, od Buga do Dnjepra Anti koje sad Rusima zovu, a na jugu i istoku su ranije bili nepregledni narodi Srba koji su se raselili i tu se naselili narodi Turaka. Ako znamo da Srbe nalazi čuveni aleksandrijski hroničar i geograf Klaudius Ptolomei u 2om veku nove ere kao veliki narod u evroazijskim stepama i da ih romejski hroničari nazivaju Spori, što je pogrešan transkrib od vas kvaziistoričara koji očigledno ne znate grčki i ne znate da je to od starogrčkog sporades što znači raštrkan(jedini način kako se može živeti u stepama), znamo da su se ti narodi jednostavno pomerili i da je nastupila dominacija drugih naroda u stepama, a da su se Srbi raselili i naselili na zapadu, severu i jugu posle Atilovih pustošenja romejskih provincija. Ovo jedino pije vodu, jer sve drugo bi iziskivalo da bi morali da se borimo sa nebrojenim narodima koji su kasnije došli. Ova plemena tipa Gepidi, Langobardi, Rugi, Buri, Turingi i slični su zaista germani po imenima vladara i velikaša, ali ovi koji su nosili imena koja sam nabrojao na početku sigurno nisu. Imena ovih vladara Srba iz 5og i 6og veka spominju i zvanični sajtovi sa rodoslovima evropskih i bliskoistočnih dinastija i velikaških porodica koje sam pronašao, što znači da se ove hronike i kazivanja uvažavaju, ako naravno zajebemo politiku.Crnizmaj (razgovor) 04:30, 2. novembar 2021. (CET)