Тотила рођен у Тревису, био је краљ Острогота. Изабран је на тај положај после смрти свог ујака Илдибада и након кратке владавине Ерарика 541. године.[1] Прокопије из Цезареје који је био у пратњи византијског војсковође Велизара у Готском рату употребљавао је за остроготског краља име Тотила. Судећи по нумизматичком материјалу његово право име биле је Бадуила (готски: „ратник, борац"),[2] а Тотила је могао бити грецизирани облик имена. Рођен у Тревизу, Тотила је био рођак Теудиса, краља Визигота, и носилац мача; улога која је омогућила добру каријеру међу његовим рођацима.[3]

Тотила
Тотила разара зидове Фиренце
Лични подаци
Место рођењаGualdo Tadino,
Датум смрти1. јул 552.
Место смртиGualdo Tadino,
Период541–552.
ПретходникЕрарик
НаследникТеја

Животно дело Тотиле било је обнова готског краљевства у Италији. У почетку Тотила је имао успеха и победио је трупе Јустинијана I код Февенције. После још једне победе 542. године, Тотила је напустио Тоскану и покушао је да опседне и освоји Перуђу, Сполето и Рим.

Ипак, Тотила је одустао од овог плана и окренуо се југу Италије. Ту је освојио Беневенто, а области Луканија, Брутијум, Апулија и Калабрија су се предали пред великом готском војском.

Тотилина стратегија је била да успостави контролу над сеоским деловима Италије, а да остави византијске јединице у градовима и лукама. Но, убрзо се показало да се градови сами не могу одржати. Када је освојио градове, Тотила је показао великодушност победника, нарочито у Кумама. Јустинијан је био узнемирен Тотилиним успесима, али није дозвољавао Велизару да напусти Константинопољ, плашећи се да би његови успеси угрозили сопствену популарност. У пролеће 543. године Тотила је освојио и Напуљ, који се предао јер је претила глад. Крајем 545. године Тотила је био пред Тиволијем, и спремао се да дочека Велизара који је напокон стизао Италији у помоћ Риму коме је претила опасност. Римски папа Вигилије је побегао из Рима у Сиракузу, а Рим се предао Тотили зато што му је претила глад. Велизар није успео.

Рим је био опљачкан, а затим се Тотила повукао у Апулију. Приликом новог покушаја да нападне Рим, Велизар је поразио Тотилу, али византијски војковођа није наставио прогон. Перуђа је пала у руке Тотиле, а Велизар је остао неактиван све док није био опозван из Италије. Године 549. Тотила је поново кренуо према Риму и освојио га поново захваљујући издаји.

Тотила се затим бацио на пљачкање Сицилије, после чега је освојио Корзику и Сардинију. Послао је и своју флоту на Грчку. Тиме је Јустинијан I био изазван да преузме енергичне мере против Гота. Операције су поверене Нарзесу, Тотила га је напао али је био поражен и убијен у бици код Тагине јула 552. године. Иако су мање борбе настављене рачуна се да је битком код Тагине остроготска војна моћ бесповратно срушена. Тиме је Византија трајно успоставила контролу над Италијом, нарочито средњим и јужним делом Апенинског полуострва.

Референце

уреди
  1. ^ Heather 2013, стр. 162.
  2. ^ Chisholm 1911.
  3. ^ Wolfram 1988, стр. 351.

Литература

уреди