Тотила
Тотила рођен у Тревису, био је краљ Острогота. Изабран је на тај положај после смрти свог ујака Илдибада и након кратке владавине Ерарика 541. године.[1] Прокопије из Цезареје који је био у пратњи византијског војсковође Велизара у Готском рату употребљавао је за остроготског краља име Тотила. Судећи по нумизматичком материјалу његово право име биле је Бадуила (готски: „ратник, борац"),[2] а Тотила је могао бити грецизирани облик имена. Рођен у Тревизу, Тотила је био рођак Теудиса, краља Визигота, и носилац мача; улога која је омогућила добру каријеру међу његовим рођацима.[3]
Тотила | |
---|---|
Лични подаци | |
Место рођења | Gualdo Tadino, |
Датум смрти | 1. јул 552. |
Место смрти | Gualdo Tadino, |
Период | 541–552. |
Претходник | Ерарик |
Наследник | Теја |
Животно дело Тотиле било је обнова готског краљевства у Италији. У почетку Тотила је имао успеха и победио је трупе Јустинијана I код Февенције. После још једне победе 542. године, Тотила је напустио Тоскану и покушао је да опседне и освоји Перуђу, Сполето и Рим.
Ипак, Тотила је одустао од овог плана и окренуо се југу Италије. Ту је освојио Беневенто, а области Луканија, Брутијум, Апулија и Калабрија су се предали пред великом готском војском.
Тотилина стратегија је била да успостави контролу над сеоским деловима Италије, а да остави византијске јединице у градовима и лукама. Но, убрзо се показало да се градови сами не могу одржати. Када је освојио градове, Тотила је показао великодушност победника, нарочито у Кумама. Јустинијан је био узнемирен Тотилиним успесима, али није дозвољавао Велизару да напусти Константинопољ, плашећи се да би његови успеси угрозили сопствену популарност. У пролеће 543. године Тотила је освојио и Напуљ, који се предао јер је претила глад. Крајем 545. године Тотила је био пред Тиволијем, и спремао се да дочека Велизара који је напокон стизао Италији у помоћ Риму коме је претила опасност. Римски папа Вигилије је побегао из Рима у Сиракузу, а Рим се предао Тотили зато што му је претила глад. Велизар није успео.
Рим је био опљачкан, а затим се Тотила повукао у Апулију. Приликом новог покушаја да нападне Рим, Велизар је поразио Тотилу, али византијски војковођа није наставио прогон. Перуђа је пала у руке Тотиле, а Велизар је остао неактиван све док није био опозван из Италије. Године 549. Тотила је поново кренуо према Риму и освојио га поново захваљујући издаји.
Тотила се затим бацио на пљачкање Сицилије, после чега је освојио Корзику и Сардинију. Послао је и своју флоту на Грчку. Тиме је Јустинијан I био изазван да преузме енергичне мере против Гота. Операције су поверене Нарзесу, Тотила га је напао али је био поражен и убијен у бици код Тагине јула 552. године. Иако су мање борбе настављене рачуна се да је битком код Тагине остроготска војна моћ бесповратно срушена. Тиме је Византија трајно успоставила контролу над Италијом, нарочито средњим и јужним делом Апенинског полуострва.
Референце
уреди- ^ Heather 2013, стр. 162.
- ^ Chisholm 1911.
- ^ Wolfram 1988, стр. 351.
Литература
уреди- Amory, Patrick (1997). People and Identity in Ostrogothic Italy, 494–554. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-57151-0.
- Bradley, Henry (1903). The Story of the Goths. New York: G.P. Putnam's Sons. OCLC 22980897.
- Burns, Thomas (1991). A History of the Ostrogoths. Bloomington; Indianapolis: Indiana University Press. ISBN 978-0-25320-600-8.
- Bury, J.B. (1958). History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian. II. New York: Dover Publications Inc. OCLC 62206973.
- Croke, Brian (1987). „Cassiodorus and the Getica of Jordanes”. Classical Philology. 82 (2): 117—134. S2CID 162232630. doi:10.1086/367034.
- Elton, Hugh (2018). The Roman Empire in Late Antiquity: A Political and Military History. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-1-10845-631-9.
- Gibbon, Sir Edward (1841) [1789]. The Decline and Fall of the Roman Empire. III. New York: Harper and Brothers.
- Goffart, Walter (2006). Barbarian Tides: The Migration Age and the Later Roman Empire. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-81222-105-3.
- Halsall, Guy (2007). Barbarian Migrations and the Roman West, 376–568. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52143-543-7.
- Hanson, Victor Davis (2014). The Savior Generals. New York: Bloomsbury Press. ISBN 978-1-60819-342-4.
- Heather, Peter (1996). The Goths. Oxford and Malden, MA: Blackwell. ISBN 978-0-63116-536-1.
- Heather, Peter (2013). The Restoration of Rome: Barbarian Popes and Imperial Pretenders. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19936-851-8.
- Heather, Peter (2018). Rome Resurgent: War and Empire in the Age of Justinian. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19936-274-5.
- Herrin, Judith (2020). Ravenna: Capital of Empire, Crucible of Europe. Princeton and Oxford: Princeton University Press. ISBN 978-0-69115-343-8.
- Heydemann, Gerda (2016). „The Ostrogothic Kingdom: Ideologies and Transitions”. Ур.: Jonathan J. Arnold; M. Shane Bjornlie; Kristina Sessa. A Companion to Ostrogothic Italy. Leiden and Boston: Brill. ISBN 978-9004-31376-7.
- Hughes, Ian (2009). Belisarius: The Last Roman General. Yardley, PA: Pen & Sword Books. ISBN 978-1-84468-941-5. Приступљено 17. 5. 2020.
- Lançon, Bertrand (2001). Rome in Late Antiquity: AD 312–609. New York: Routledge. ISBN 978-0-41592-975-2.
- Lewis, Archibald (1951). Naval Power and Trade in the Mediterranean. Princeton: Princeton University Press. OCLC 221914130.
- Mitchell, Stephen (2007). A History of the Later Roman Empire, AD 284–641. Oxford and Malden, MA: Wiley Blackwell. ISBN 978-1-40510-856-0.
- Moorhead, John (2006). „The Byzantines in the West in the Sixth Century”. Ур.: Paul Fouracre. The New Cambridge Medieval History. I [c. 500–c. 700]. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52136-291-7.
- Parnell, David Alan (2017). Justinian's Men: Careers and Relationships of Byzantine Army Officers, 518–610. London: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-13756-203-6.
- Radtki, Christine (2016). „The Senate at Rome in Ostrogothic Italy”. Ур.: Jonathan J. Arnold; M. Shane Bjornlie; Kristina Sessa. A Companion to Ostrogothic Italy. Leiden and Boston: Brill. ISBN 978-9004-31376-7.
- Ward, Allen; Heichelheim, Fritz; Yeo, Cedric (2016). A History of the Roman People. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-205-84679-5.
- Wolfram, Herwig (1988). History of the Goths. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 0-520-05259-5.