Totila
Totila rođen u Trevisu, bio je kralj Ostrogota. Izabran je na taj položaj posle smrti svog ujaka Ildibada i nakon kratke vladavine Erarika 541. godine.[1] Prokopije iz Cezareje koji je bio u pratnji vizantijskog vojskovođe Velizara u Gotskom ratu upotrebljavao je za ostrogotskog kralja ime Totila. Sudeći po numizmatičkom materijalu njegovo pravo ime bile je Baduila (gotski: „ratnik, borac"),[2] a Totila je mogao biti grecizirani oblik imena. Rođen u Trevizu, Totila je bio rođak Teudisa, kralja Vizigota, i nosilac mača; uloga koja je omogućila dobru karijeru među njegovim rođacima.[3]
| Totila | |
|---|---|
 Totila razara zidove Firence | |
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Gualdo Tadino, |
| Datum smrti | 1. jul 552. |
| Mesto smrti | Gualdo Tadino, |
| Period | 541–552. |
| Prethodnik | Erarik |
| Naslednik | Teja |
Životno delo Totile bilo je obnova gotskog kraljevstva u Italiji. U početku Totila je imao uspeha i pobedio je trupe Justinijana I kod Fevencije. Posle još jedne pobede 542. godine, Totila je napustio Toskanu i pokušao je da opsedne i osvoji Peruđu, Spoleto i Rim.
Ipak, Totila je odustao od ovog plana i okrenuo se jugu Italije. Tu je osvojio Benevento, a oblasti Lukanija, Brutijum, Apulija i Kalabrija su se predali pred velikom gotskom vojskom.
Totilina strategija je bila da uspostavi kontrolu nad seoskim delovima Italije, a da ostavi vizantijske jedinice u gradovima i lukama. No, ubrzo se pokazalo da se gradovi sami ne mogu održati. Kada je osvojio gradove, Totila je pokazao velikodušnost pobednika, naročito u Kumama. Justinijan je bio uznemiren Totilinim uspesima, ali nije dozvoljavao Velizaru da napusti Konstantinopolj, plašeći se da bi njegovi uspesi ugrozili sopstvenu popularnost. U proleće 543. godine Totila je osvojio i Napulj, koji se predao jer je pretila glad. Krajem 545. godine Totila je bio pred Tivolijem, i spremao se da dočeka Velizara koji je napokon stizao Italiji u pomoć Rimu kome je pretila opasnost. Rimski papa Vigilije je pobegao iz Rima u Sirakuzu, a Rim se predao Totili zato što mu je pretila glad. Velizar nije uspeo.
Rim je bio opljačkan, a zatim se Totila povukao u Apuliju. Prilikom novog pokušaja da napadne Rim, Velizar je porazio Totilu, ali vizantijski vojkovođa nije nastavio progon. Peruđa je pala u ruke Totile, a Velizar je ostao neaktivan sve dok nije bio opozvan iz Italije. Godine 549. Totila je ponovo krenuo prema Rimu i osvojio ga ponovo zahvaljujući izdaji.
Totila se zatim bacio na pljačkanje Sicilije, posle čega je osvojio Korziku i Sardiniju. Poslao je i svoju flotu na Grčku. Time je Justinijan I bio izazvan da preuzme energične mere protiv Gota. Operacije su poverene Narzesu, Totila ga je napao ali je bio poražen i ubijen u bici kod Tagine jula 552. godine. Iako su manje borbe nastavljene računa se da je bitkom kod Tagine ostrogotska vojna moć bespovratno srušena. Time je Vizantija trajno uspostavila kontrolu nad Italijom, naročito srednjim i južnim delom Apeninskog poluostrva.
Reference
uredi- ^ Heather 2013, str. 162.
- ^ Chisholm 1911.
- ^ Wolfram 1988, str. 351.
Literatura
uredi- Amory, Patrick (1997). People and Identity in Ostrogothic Italy, 494–554. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-57151-0.
- Bradley, Henry (1903). The Story of the Goths. New York: G.P. Putnam's Sons. OCLC 22980897.
- Burns, Thomas (1991). A History of the Ostrogoths. Bloomington; Indianapolis: Indiana University Press. ISBN 978-0-25320-600-8.
- Bury, J.B. (1958). History of the Later Roman Empire: From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian. II. New York: Dover Publications Inc. OCLC 62206973.
- Croke, Brian (1987). „Cassiodorus and the Getica of Jordanes”. Classical Philology. 82 (2): 117—134. S2CID 162232630. doi:10.1086/367034.
- Elton, Hugh (2018). The Roman Empire in Late Antiquity: A Political and Military History. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-1-10845-631-9.
- Gibbon, Sir Edward (1841) [1789]. The Decline and Fall of the Roman Empire. III. New York: Harper and Brothers.
- Goffart, Walter (2006). Barbarian Tides: The Migration Age and the Later Roman Empire. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-81222-105-3.
- Halsall, Guy (2007). Barbarian Migrations and the Roman West, 376–568. Cambridge and New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52143-543-7.
- Hanson, Victor Davis (2014). The Savior Generals. New York: Bloomsbury Press. ISBN 978-1-60819-342-4.
- Heather, Peter (1996). The Goths. Oxford and Malden, MA: Blackwell. ISBN 978-0-63116-536-1.
- Heather, Peter (2013). The Restoration of Rome: Barbarian Popes and Imperial Pretenders. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19936-851-8.
- Heather, Peter (2018). Rome Resurgent: War and Empire in the Age of Justinian. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19936-274-5.
- Herrin, Judith (2020). Ravenna: Capital of Empire, Crucible of Europe. Princeton and Oxford: Princeton University Press. ISBN 978-0-69115-343-8.
- Heydemann, Gerda (2016). „The Ostrogothic Kingdom: Ideologies and Transitions”. Ur.: Jonathan J. Arnold; M. Shane Bjornlie; Kristina Sessa. A Companion to Ostrogothic Italy. Leiden and Boston: Brill. ISBN 978-9004-31376-7.
- Hughes, Ian (2009). Belisarius: The Last Roman General. Yardley, PA: Pen & Sword Books. ISBN 978-1-84468-941-5. Pristupljeno 17. 5. 2020.
- Lançon, Bertrand (2001). Rome in Late Antiquity: AD 312–609. New York: Routledge. ISBN 978-0-41592-975-2.
- Lewis, Archibald (1951). Naval Power and Trade in the Mediterranean. Princeton: Princeton University Press. OCLC 221914130.
- Mitchell, Stephen (2007). A History of the Later Roman Empire, AD 284–641. Oxford and Malden, MA: Wiley Blackwell. ISBN 978-1-40510-856-0.
- Moorhead, John (2006). „The Byzantines in the West in the Sixth Century”. Ur.: Paul Fouracre. The New Cambridge Medieval History. I [c. 500–c. 700]. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52136-291-7.
- Parnell, David Alan (2017). Justinian's Men: Careers and Relationships of Byzantine Army Officers, 518–610. London: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-13756-203-6.
- Radtki, Christine (2016). „The Senate at Rome in Ostrogothic Italy”. Ur.: Jonathan J. Arnold; M. Shane Bjornlie; Kristina Sessa. A Companion to Ostrogothic Italy. Leiden and Boston: Brill. ISBN 978-9004-31376-7.
- Ward, Allen; Heichelheim, Fritz; Yeo, Cedric (2016). A History of the Roman People. London and New York: Routledge. ISBN 978-0-205-84679-5.
- Wolfram, Herwig (1988). History of the Goths. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 0-520-05259-5.
