Razgovor:Tračna pila/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Pila je termin koji se koristi u svoj stručnoj literaturi na srpskom jeziku do koje sam ja došao, isto kao i termin piljena građa, isto kao i glagol rezati. Studiram preradu drveta, pa mogu reći da sam video dosta literature o tome. --Matija 18:33, 19. novembar 2006. (CET)

Zanimljivo. Kada se onda koriste izrazi testera (na primer, lisnata testera) i rezana građa? --mac 19:25, 19. novembar 2006. (CET)

Rezana građa se takođe koristi, ali testera veoma retko (kažemo li piljevina ili testerovina?). Literatura: B. Kršljak - "Mašine i alati za obradu drveta" 1, 2 i 3; M. Nikolić - "Prerada drveta na pilanama", kao i udžbenici srodnih nauka. --Matija 20:49, 19. novembar 2006. (CET)

Pa da pila je sasvim legitiman izraz. Mada se u običnom govoru češće upotrebljava testera. --Jovan Vuković (r) 21:06, 19. novembar 2006. (CET)

---

Koliko znam, testera se nešto više koristi u srpskom od pile, pa mislim da bi "tračna pila" trebalo da se prusmeri na "tračna testera", s tim da naslov "tračna pila" ostane za sve one koji je traže pod tim nazivom.

--delija 21:30, 19. novembar 2006. (CET)

Molim pogledati pomenutu literaturu. Nadam se da ćemo ovde koristiti stručne izraze; u ovom slučaju, stručni izraz je definitivno tračna pila. --Matija 21:51, 19. novembar 2006. (CET)

Ja moram da napomenem da se slažem sa Matijom, dakle, ovde koristimo stučne nazive, više nego ustaljene, testeru možemo veoma lako preusmeriti ovde. Oko ovoga sam i ja razmišljao kada sam pravio članak opeka, dakle i to je stručan naziv za ono što svi znaju kao cigla (ciglja ), a pošto sam pohađao građevinsku školu znam da je ovo pravilno i da je ovo stručni izraz. --SašaStefanović • 21:55, 19. novembar 2006. (CET)

Mi ne treba da izmišljamo nazive ali treba da koristimo srpske, pa bi piljevina na srpskom recimo bila strugotina. Nego, bilo bi dobro staviti navedene knjige kod članka u Literaturu i ondda bi bio diskusiji kraj. Normalno, treba da znamo i ko je izdavač dotičnih knjiga i godinu i mesto izdanja. Videti:

http://www.gavrogroup.co.yu/index.php?sitesig=Z&page=Z_120_proizvodi&subpage=Z_201_tracne http://www.sluzbenilist.co.yu/modules.php?name=stari&op=detail&gid=1980&slbroj=34 --mac 00:34, 20. novembar 2006. (CET)

Što se tiče svakodnevnog govora, Srbi u Bosni bi rekli, definitivno žaga, pila i piljevina... Strugotina je izraz koji u svakodnevnom govoru koristimo za „piljevinu metala“, zašto ta razlika, nemam pojma, ali se dobro sjećam da je postojala...  :) Sad pitanje je da li i „mi“ govorimo srpski. :) Najrealnije bi bilo staviti izraz/e koji se koristi/e u stručnoj literaturi, a ostale preusmjeriti na njega... --Славен Косановић {razgovor} 00:51, 20. novembar 2006. (CET)

U Srbiji se za "piljevinu metala" iz nekih razloga kaže opiljci, recimo u fizici u ogledu sa magnetom koriste se opiljci gvožđa da se vizualizuju linije sile. Na internet stranici Službenog lista SCG (broj 34 iz 1980. godine) piše, recimo i "Pravilnik o tehničkim normativima za primenu motornih lančanih testera (pila) u šumarstvu". --mac 06:52, 20. novembar 2006. (CET)

Meni je veoma zanimljivo da i u samom članku vidim kakvi sve nazivi na srpskom jeziku za ovaj alat postoje u Vojvodini, Krajini, Crnoj Gori, Bosni... To što sam ja isključivo koristio (i oko sebe čuo) samo naziv testera je pitanje okruženja u kome sam odrastao. Lično ne vidim problem ni sa pilom, pogotovo što i u zvaničnoj literaturi postoje oba izraza. Postoji i piljevina i strugotina, kao i još mnogi izrazi, oni se ne potiru i ne negiraju, treba ih sve navesti kao u svakom drugom rečniku (a ova enciklopedija ima neke odlike enciklopedijskog rečnika). --  JustUser   JustTalk 09:34, 20. novembar 2006. (CET)

Da dodam da piljevina i strugotina nisu isto - piljevina su sitni delovi drveta koji otpadaju tokom testerisanja - piljenja, dok su strugotina krupniji listovi koji otpadaju tokom struganja (npr. hoblericom). Nikola 02:13, 28. novembar 2006. (CET)