Razgovor:Feničansko pismo/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Naslov

Pa kad može i jedno i drugo, što onda manje poznato? Iz inata? --Jagoda ispeci pa reci 23:01, 13. april 2013. (CEST)

I kad je naslov već promenjen, što nije i u tekstu promenjeno? Ovo je cirkus a ne članak. --Jagoda ispeci pa reci 23:02, 13. april 2013. (CEST)

Tekst je započet ovako. Tajga je u međuvremeno promenila. --Lakisan97 (razgovor) 23:10, 13. april 2013. (CEST)

Koliko vidim, ti si u pravu Jagoda, ipak je naslov iz inata.--Soundwaweserb (razgovor) 23:26, 13. april 2013. (CEST)

Sad je iz inata (jer mi se nimalo ne sviđaju argumenti "manje poznato" i "ovako je ipak bolje") od raznoraznih eksperta koji misle da mogu da određuju šta je uobičajeno, a šta ne. Dalje, Jagoda, ti se, po običaju, slepa kod očiju, a takođe si poznata po svojoj brzopletosti, pa verovatno zbog toga nisi primetila da sam, dajući naslov Fenički alfabet, samo usklađivao naslov sa tekstom u kojem se takođe pominjao "fenički", a ne "feničanski" alfabet. Naravno, moja verna pratilja i pravopisna muza Tajga je brže bolje dopatrolirala i promenila u tekstu "fenički" u "feničanski" (bez ikakvih argumenata, ako se u to ne računa tvoj otrovni komentar i Saundvoserbova "sugestija" na njenoj stranici za razgovor). Toliko o poštenju, inatu, prosutom otrovu i stručnosti.

--Sly-ah (razgovor) 23:34, 13. april 2013. (CEST)

Ne znam koji je tvoj problem, ali definitivno ga imaš sam sa sobom Slajo, Tajga i Jagoda ti ne smetaju, a ni ja jer ne postojiš za mene. Niti mi je namera da ispravljamo krive Drine niti da izazivam sukob, neka ostane ovako što se mene tiče. Međutim, ti si dokazao odavno koliko si „pošten“ kad si lagao da nisi učestvovao u promeni imena jednog članka na projektu. S punim pravom mogu reći da Jagoda nije dala nijedan otrovni komentar ovde jer samo štetočina na projektu kao ti može pomisliti tako nešto, naravno bez ikakve pretpostavke najbolje namere s tvoje strane. E toliko o poštenju, inatu, tvom prosutom otrovu i tvojoj stručnosti.--Soundwaweserb (razgovor) 23:56, 13. april 2013. (CEST)

Jesi li ti stvarno toliko glup ili uzimaš časove?

--Sly-ah (razgovor) 00:03, 14. april 2013. (CEST)

Pokazao si ti koliko si glup i nepošten, a sad i dalje nastavljaš neku polemiku, ajde idi pokrij se ušima, zavuci u rupu i prestani da dišeš, ti si sramota za ovaj projekat, zbogom štetočino.--Soundwaweserb (razgovor) 00:07, 14. april 2013. (CEST)

Ahhhh, jahaj, ta dahhhh! Tačno sam znala šta će ovde da se desi, osim ovo za glup i za časove ... A to je i osnovni razlog zašto nisam ni prebacivala stranicu, mada bukvalno u svakom tekstu na Viki, a i puno šire, isključivo se koristi naziv „Feničansko pismo“. Iz istog razloga nisam ni nastavila dalje da pišem, niti tražim literaturu i da budem iskrena, možda je ceo članak, ovako jadno napisan, još u startu trebalo baciti pravac u đubre, pošto mu nedostaje još puno toga, da bi se člankom mogao nazvati, a i kako bih uzgred izbegla još jednu noćnu moru i jahanje po leđima, onih kojima padaju napamet svi drugi nazivi osim onog koji se u normalnom govoru koristi. Pitam se samo dokle će ovako, bre! --Tajga (razgovor)

Heh. Ja otrovna, ćorava i nemerodavna, Saund glup (plus neobrazovan u gluposti, pa eto, mora i časove da uzima), Tajga šta već (od silnih uvreda koje su izletele iz Slajine tastarture, više ne znam koja je kome upućena), a Slaja je merodavan da određuje šta je uobičajeno a šta nije. Naravno, može mu se, jer je dežurini viki siledžija, te se niko neće usuditi da vrati ovaj članak na normalan naziv, svima poznatiji, osim, naravno, g. Slaji. --Jagoda ispeci pa reci 00:56, 14. april 2013. (CEST)

Narod se zvao Feničani a ne Fenici pa je prema tome i Feničansko pismo, odakle samo ideja za Feničko. Ajd Slajo odrasti --NikolaB (razgovor) 00:58, 14. april 2013. (CEST)

Raste on, ali u pogrešnom pravcu (i smeru). --Jagoda ispeci pa reci 01:00, 14. april 2013. (CEST)

Ne kontam jel stvarno svaki drugi dan moraju da izbijaju neka bezvezna prepucavanja i preusmeravanja i mlaćenje prazne slame zasnovano na ličnoj sujeti. Samo da moja bude zadnja pa nek sve ide dođavola. Baš mi se gadi ovo mesto. --NikolaB (razgovor) 01:02, 14. april 2013. (CEST)

Šta ćeš, neki moraju negde da se dokazuju, a pošto su luzeri u pravom životu, onda sipaju žuč na ovakvim mestima. Može im se, jer nema ko da ih zauzda. --Jagoda ispeci pa reci 01:05, 14. april 2013. (CEST)

Ovako: naziv nije od Feničani, već od Fenikija. Dalje, Pravopis kaže da može i jedno i drugo, pa je malo neumesno da raznorazni "eksperti" određuju šta je ukorenjeniji i uobičajenije (dokazi tipa "ja znam da je tako uobičajeno" ili "na svakom tekstu na Viki, a i šire, koristi se feničansko" za mene nisu merodavni), dalje, kada sam ispravio na "Feničko pismo" samo sam uskladio sa situacijom u tekstu (što je navedeno u napomeni) iako sam bio svestan da može i jedno i drugo. Dakle, ostaje "feničko" (jer je tako takođe ispravno) dok "eksperti" ne pribave dokaze o tome zašto je bolje, feničansko" ukorenjenije i uobičajenije ". Ništa više. O prosipanju žuči, otrovnim komentarima i nabeđenim lingvistima već je ovde bilo dovoljno govora, pa da se ne ponavljam.

--Sly-ah (razgovor) 09:40, 14. april 2013. (CEST)

S obzirom da si jedini koji tvrdi da je "feničko" uobičajenije od "feničansko", mislim da si ti taj koji treba da prilaže dokaze za "uobičajenost" a ne obrnuto. Ili ti JESI ekspert za utvrđivanje uobičajenosti, a mi nismo? Šta te kvalifikuje kao takvog? Kao jedni dokaz tvoje "ekspertize" ja do sad videh samo siledžijstvo. Ništa više. --Jagoda ispeci pa reci 10:02, 14. april 2013. (CEST)

Ne tvrdim ja ništa. Gde ja tvrdim da je "feničko uobičajenije"? Evo, predlažem da spustimo loptu. Nije sporno da se oba oblika koriste (i to relativno ravnopravno, sudeći po površnoj pretrazi na Guglu), tako da je meni u biti sasvim svejedno kakav će naslov biti. To mi je bilo svejedno i kada sam uradio prvu izmenu, ali komentari posle te izmene su bili prilično neukusni. Ti si odmah krenula đonom i nisi pretpostavila dobru nameru (a kasnije se meni savetuje da u tvom komentaru pretpostavim dobru nameru - mislim, bizarno), previdela si da je u naslovu stajalo "feničanski", a u tekstu "fenički", a ja sam samo, bez ikakvih zadnjih namera, uskladio činjenice, Saundvoserb je u komentaru svoje izmene napisao da je "ovako bolje" (a nigde nije naveo argumente), što me nikako nije moglo naterati da pretpostavim dobru nameru, Nikola predlaže da odrastemo i tvrdi da je "feničanski" nastalo od "Feničani", što je možda i tačno, ali je pitanje kako pisci Pravopisa nisu znali za to kada su naveli da je i jedno i drugo prihvatljivo, za Tajgu ne znam šta je mislila, itd. Nemam ništa protiv da naslov bude Feničansko pismo, ali navedite neke čvrste i uverljive dokaze da takav oblik "uobičajeniji, češći i ukorenjeniji" od oblika "fenički". Kažem, površna pretraga na Guglu (ćirilicom "feničko pismo" i "feničansko pismo" sa sve znacima navoda) daje i jedno drugo (sa uobičajenim dodatnim pogocima tipa bloga, Viki na srpskom, foruma itd.) ali se nikako ne može reći da jedno baš preovlađuje nad drugim. Naravno da pretraga na internetu nije merodavna, ali ja samo navodim kao ilustraciju. Možda je u stručnoj literaturi drugačije i spreman sam da se povučem ukoliko neko navede da je u stručnoj literaturi "feničanski" mnogo premoćnije od "fenički", ali, dajte, podnesite te dokaze. Zar je to tako teško?

--Sly-ah (razgovor) 10:20, 14. april 2013. (CEST)

Pa hajde ti onda nama retardiranima nacrtaj koja je poenta premeštanja sa feničanskog na feničko i obratno? I otkad to pisma dobijaju imena po geografskim lokalitetima (izuzetak su civilizacije čije postojanje nije precizno utvrđeno), jel pismo izmislio kamen ili čovek? Širom Fenikije su živeli i razni drugi narodi, a ne samo Feničani, dok su sa druge strane to isto pismo verovatno koristili brojni drugi narodi. A tebi navoditi činjenice ima smisla koliko i sipati vodu u šuplju kantu jer obično izdvajaš samo ono što tebi odgovara. Pa je tako pretraga na guglu u vezi sa Vladom Gergievim nevažna, ali je zato u nekim drugim slučajevima obavezujuća. Malo hoću malo neću. --NikolaB (razgovor) 11:57, 14. april 2013. (CEST)

Ja sam objasnio zašto sam u naslov stavio feničko, a ako ti nije jasno, evo, još jednom: u naslovu je bilo feničansko, u tekstu feničko (pre Tajgine izmene) i ja sam samo uskladio naslov sa verzijom u tekstu, pri čemu sam mogao i obratno, ali, koliko sam mogao da shvatim, to i nije bilo bitno budući da u Pravopisu ravnopravno postoje oba oblika. Zatim je reagovala Jagoda pitanjem "zašto fenički, kada je feničanski uobičajeno", što me malo začudilo, jer nigde nije navela zašto je "feničanski uobičajeno". Onda se javio Saundvoserb i promenio u feničanski, uz komentar "ovako je bolje", iako nigde nije naveo na osnovu čega tvrdi da je "tako bolje"? Onda si se javio ti i rekao "dajte odrastite, feničanski je uobičajeno ", iako nisi naveo zašto je baš "feničanski" uobičajeno. Dakle, ja bih tebi mogao da postavim protivpitanje: a koja je poenta premeštanja sa "fenički" na "feničanski" bez ikakvih dokaza (osim nečijih ličnih mišljenja)? I zašto ti meni objašnjavaš od čega je reč nastala, kada ja uopšte nisam odgovoran za odrednicu u Pravopisu koja propisuje ravnopravno korišćenje oba oblika? Opet pričaš istu priču: objašnjavaš svima drugima genezu neke reči, a pri tom zanemaruješ činjenicu da je sve to zapisanu u Pravopisu i ostaloj pratećoj literaturi.

Što se tiče Gugla i interneta, prevideo si činjenicu da sam se ogradio kazavši "Naravno da pretraga na internetu nije merodavna, ali ja samo navodim kao ilustraciju" pri čemu sam naveo i "(ćirilicom "feničko pismo" i "feničansko pismo" sa sve znacima navoda) daje i jedno drugo (sa uobičajenim dodatnim pogocima tipa bloga, Viki na srpskom, foruma itd.)". Takođe sam naveo „Možda je u stručnoj literaturi drugačije i spreman sam da se povučem ukoliko neko navede da je u stručnoj literaturi "feničanski" mnogo premoćnije od "fenički", ali, dajte, podnesite te dokaze“. Ja ne znam šta još hoćete od mene.

--Sly-ah (razgovor) 14:17, 14. april 2013. (CEST)

Ko god da je nekada išao u školu reći će ti da je tamo učio o tamo nekom drevnom feničanskom alfabetu (pismu) i narodu Feničanima koji bejahu vrhunski pomorci. Kad već upoređuješ nema ovde nikakve razlike između tvojih i tvrdnji ostalih, jer svi tvrde isto na istim osnovama. Ovo feničko ima smisla koliko i reći da se u Gruziji koristi gruzijanski jezik i pismo. Uostalom radi šta hoćeš, nije ni važno. --NikolaB (razgovor) 14:45, 14. april 2013. (CEST)

Ali, opet pitam: što ti to meni govoriš? Da li sam ja napravio izmene koje nisu argumentovane? NIsam. I sam si rekao da svi tvrde isto na istim osnovama, s tim da pristalice "feničanskog" tvrde da je tako uobičajeno i bolje (iako još uvek ne navode nikakve argumente za takve tvrdnje). I sad sam ja štetočina, a svi ostali su konstruktivni i dobronamerni urednici (koji, doduše, uređuju bez ikakavih argumenata, ali to, verovatno, više nije ni važno, pogotovo u situaciji kada Zlaju treba eliminisati). Nekoliko sam puta napomenuo: Da se samo neko setio (ili hteo) da kaže: Vidiš, Zlajo, u keizi tog i tog piše "feničanski", u knjizi tog i tog opet piše "feničanski" (i to 28 puta) ... ja bih sigurno rekao: onda u redu, ako "feničanski" preovlađuje u stručnoj literaturi, onda ide "feničanski". Ali ne, argumenti su bili "feničanski je uobičajenije, feničanski je bolje, bez argumenata, feničanski je nastalo od Feničani" (kao da to autori Pravopisa ne znaju) ..." I opet mi nisi odgovorio: Koja je poenta premeštanja "feničkog" na "feničanski" bez ijednog valjanog argumenta?

I ja još uvek čekam da neko navede makar jedan valjan argument u korist "feničanskog" a da se ne svodi na lična mišljenja i stavove i na objašnjavanje porekla reči i od čega je ona nastala.

--Sly-ah (razgovor) 14:57, 14. april 2013. (CEST)

A da ti je bilo ko ovde naveo bilo koju literaturu na kojoj piše feničanski (a vrlo dobro i sam znaš da je to i više nego uobičajen oblik, samo teraš inat) ti bi to kao uvažio? Koliko smo takvih situacija imali do sada? Ja ti kažem uzmi bilo koji spis na srpskom jeziku koji se bavi antikom! --NikolaB (razgovor) 15:16, 14. april 2013. (CEST)

Samo ti navedi literaturu i gledaj šta će se desiti. Dalje, veruj mi da nisam imao pojma da je "feničanski" "i više nego uobičajen oblik". Takvih situacija je do sada bilo nekoliko i u svima sam se povlačio (Lea Dajč, Romeo Travis, pa čak i onaj slikar Konstabl, iako sam ja tu bio u pravu). I ja tebi kažem da mi navedeš bilo koji spis (bolje nekoliko) na srpskom jeziku koji se bavi antikom i u kojima dosledno stoji "feničanski". S druge strane, nadam se da nećeš preskočiti (ili ne daj Bože, prikriti) one spise koji se bave antikom, a u kojima stoji "fenički". Nije mi jasno zašto niko ne navodi te famozne argumente? Ne bih rekao da je oblik "feničanski" toliko premoćan da za njega, zapravo, i ne treba potvrda.

--Sly-ah (razgovor) 16:51, 14. april 2013. (CEST)

Evo, ovde [1] piše fenički (mislim da je izvor prilično kompetentan, budući da se radi o beogradskom Centru za hebrejski jezik i pismo), ovde [2] se na nekoliko mesta pominje feničansko, ali i feničko pismo, ovde [3] se pominje "feničko pismo", našao sam dva bloga i jedan forum na srpskom gde se pominje "feničko pismo" (ali, nisam ih navodio jer se takvi izvori ne računaju)... Siguran sam da ima i izvora sa "feničanskim pismom", ali tebi prepuštam to zadovoljstvo da ih pronađeš i objaviš.

--Sly-ah (razgovor) 17:09, 14. april 2013. (CEST)

U stvari kad bolje razmislim, nikada nisam čuo ni za feničane ni za Fenikju, jer su bili „toliko marginalni i mali“ da ih skoro ni jedan izvor i ne spominje. I naravno ti si uvek u pravu po svakom mogućem pitanju, tako da je svaki nastavak bespredmetan i mlaćenje prazne slame. --NikolaB (razgovor) 17:35, 14. april 2013. (CEST)

Ja sam pokušao lepo - ne ide, pokušao sam argumentovano - ne ide, pokušao sam razjasniti kako je došlo do zbrke - ne ide ... Ja tu ne mogu pomoći ni tebi ni sebi. Nisi mi odgovorio ni na jedno pitanje, nisi ni pokušao da pročitaš i shvatiš moja objašnjenja i argumente - samo uporno tvrdiš da je jedan oblik češći, da sve to piše u knjigama i da ja to sigurno znam, ali se inatim. Dakle, i meni je sasvim svejedno kako će se članak nasloviti, ali ne mogu preći preko siledžijskog načina na koji se to postiže (iako se takvi maniri samo meni pripisuju). Stranica za razgovor članka neka posluži kao dokaz beščašća i siledžijstva jedne grupice urednika na Vikipediji na srpskom jeziku koji su isposlovali promenu naslova članka bez ikakvih argumenata.

--Sly-ah (razgovor) 18:06, 14. april 2013. (CEST)

U tom izvoru za koji tvrdiš da je „prilično kompetentan, budući da se radi o beogradskom Centru za hebrejski jezik i pismo“ — ako malo bolje pogledaš/pročitaš — piše i „feničanski“. --Pavlica pričaj 18:14, 14. april 2013. (CEST)

Dobro. I šta hoćeš time reći? Da izvor nije kompetentan ili da se u nekim izvorima ravnopravno javljaju obe verzije? Kako god okreneš, niko nije u pravu. Zapravo, u pravu su samo oni koji rade bez argumenata, na osnovu svojih "dubokih uverenja".

--Sly-ah (razgovor) 18:20, 14. april 2013. (CEST)

I da, poslušao sam tvoj savet i malo bolje pogledao/pročitao ostatak članka. Prvo se navodi "feničko pismo", pa zatim "feničansko", a potom četiri puta "feničko". Zaključak izvuci sam.

--Sly-ah (razgovor) 18:24, 14. april 2013. (CEST)

Ako ćemo da brojimo i da tražimo valjane izvore, u Pravopisu se, dragi moj, samo jednom pominje „feničko“, a drugde „feničansko“. Zaključak izvuci sam. To što ti ne želiš, već po navici, da priznaš da si pogrešio — to je druga stvar. Prijatan ostatak dana. --Pavlica pričaj 18:34, 14. april 2013. (CEST)

U Pravopisnom rečniku se, dragi moj, pominju fenički i feničanski kao ravnopravni likovi i to pod odrednicom Fenikija, Feničanin, Feničanka. Dakle, ja nigde nisam pogrešio, a tvoj problem je što se to tebi samo učinilo.

--Sly-ah (razgovor) 19:34, 14. april 2013. (CEST)

Pogledaj malo bolje, možda ti se samo učinilo. --Pavlica pričaj 20:02, 14. april 2013. (CEST)

Iz popularne i stručne literature

Nekima stvarno treba zabraniti pristup internetu. Šalim se.

Za početak bih naveo svima pristupačnu: Enciklopedija Britanika knj. 9, Beograd 2005, str. 159.

Feničani, drevni stanovnici Fenikije. Bili su pomorci, trgovci i osvajači i najverovatnije potiču iz Persijskog zaliva iz perioda oko 3000. godine pre n. e. Do drugog milenijuma pre n. e. naselili su se u Levantu, Severnoj Africi, Anadoliji i na Kipru. Trgovali su drvetom, tkaninama, bojama, vezenim tkaninama, vinom i ukrasnim predmetima. Naročito su bili vešti u obradi slonove kosti i drveta, a dela feničanskih zlatara i kovača bila suz nadaleko čuvena. Njihovo pismo postaće kasnije osnova grčkog alfabeta.

--Nimča (razgovor) 18:27, 14. april 2013. (CEST)

Jedna mala digresija. U Enciklopedija Britanika knj. 10, Beograd 2005, str. 10. Imate odrednice Fransisko Havijer, sv. Franja i Franc Jozef I ili Franja Josif I.--Nimča (razgovor) 18:30, 14. april 2013. (CEST)

M. Rostovcev, Istorija starog sveta, Matica srpska, prev. Milica Mihajlović i Nada Ćurčija-Prodanović, Novi Sad 1974, str. 37

U feničanskoj umetnosti, na primer, zapažaju se veoma snažni mikenski uticaji.

--Nimča (razgovor) 18:45, 14. april 2013. (CEST)

Džejn Bingam, Istorija sveta. Internet enciklopedija, prev. Zvezdana Šelmić, Novi Sad 2004, str. 144-145.

Feničanski trgovci. Feničani su potomci Hananaca, koji su živeli na istočnoj obali Sredozemnog mora (vidi str. 140). Oko 1200. g. pre n.e, oni su postali najuspešniji trgovci drevnog sveta... Feničani su dobijali skupocenu purpurnu boju iz jedne vrste školjki. Ime „Feničani“ potiče od grčke reči koja znači „purpurni ljudi“.

--Nimča (razgovor) 18:53, 14. april 2013. (CEST)

Ivan Jordović, Stari Grci. Portret jednog naroda, Beograd 2011, str. 72

Pismo. Nastanak grčkog alfabeta spada među najvažnije događaje arhajskog doba, jer mnoge druge pojave koje su bile od ključnog značaja za razvoj Helade ne bi bile zamislive ili barem ne u onom obliku u kom su nama poznate. Heleni su preuzeli pismo od Feničana -- još Herodot govori o feničanskim slovima (phoinikeia grammata) -- tako što su prilagodili njihovo suglasničko pismo svojim potrebama, dodajući mu znakove za samoglasnike.

--Nimča (razgovor) 19:02, 14. april 2013. (CEST)

Mirko Divković, Latinsko-hrvatski rječnik, Zagreb 1900, str. 794

Phoenices, cum, m [Phoinikes] Feničani; u sing. Phoenix, icis, m. Odatle 1) Phoenice [Phoinike], es, -cia, ae, f. Fenicija, usko primorje sirijsko, poznato po purpuru (grimizu), koji se ondje priugotavljao. 2) Phoeniceus (Poen.) [Phoinikeos] grimizan, Plaut. Ov.; pomum, šipak, Ov. 3) Phoenissa, ae, f. [Phoinissa] adj. Fenički, supst., Feničanka, o Didoni, Feničanke, gluma Euripidova, Cic. off. 3, 21, 82.

--Nimča (razgovor) 19:17, 14. april 2013. (CEST)

I ti si, kao istoričar-amater, sasvim siguran da nigde nisi zaobišao izvor u kom stoji "fenički"? Ja sam gore naveo neke izvore koji nisu u skladu sa tvojima, pa ne bi bilo loše da ih pogledaš/pročitaš i prokomentarišeš. Ako je tako (a nema razloga da ti ne verujem, uverljivoi si ovde na Vikipediji dokazao svoje poštenje i čestitost, a nadasve široku erudiciju), onda nema razloga da ne bude "feničanski". Ako ništa drugo, ispoštovana je preporučena procedura za koju sam se zalagao sve vreme.

--Sly-ah (razgovor) 19:42, 14. april 2013. (CEST)

Oblik „fenički“ našao sam samo u Latinsko-hrvatskom rječniku iz 1900.--Nimča (razgovor) 19:46, 14. april 2013. (CEST)

Ajde, sad ti meni objasni što ti je potrebno da Vladimira omalovažavaš i nazivaš ga istoričarem amaterom, kad znaš vrlo dobro da je student istorije, i to vrlo uspešan i temeljan, što je uostalom, dokazao svojim člancima koje je ovde napisao? Što ti je potrebno da omalovažavaš njegovo znanje i njegovu stručnost, kad on niti jednom jedinom rečju nije tebe omalovažio? OK, još uvek nema diplomu, ali budi uveren da će je vrlo brzo imati i da će biti odličan istoričar. Student nije isto što i amater. Ti si jezičar amater i nikad nećeš biti profesionalac i to vrlo dobro znaš, a on je student koji će uskoro biti profesionalac u svojoj oblasti i to treba da se poštuje. Mislim da je krajnje nisko raditi to što radiš, pogotovu što ti zahtevaš da se tvoja reč u oblasti iz koje nemaš diplomu poštuje, a ovamo omalovažavaš one koji će sigurno biti diplomirani profesionalci iz svojih oblasti. Što nije u redu, zaista nije u redu. --Jagoda ispeci pa reci 19:54, 14. april 2013. (CEST)

Prvo, ja nisam imao pojma da je on uspešan i uvažen student istorije "koji će biti odličan istoričar", drugo, to me nešto preterano i ne zanima, treće, on je još uvek istoričar-amater, a tek kad diplomira biće profesionalni istoričar (i to po njegovoj izjavi, koja i ne mora da bude istinita), četvrto, on je na sav glas i gde god je stizao, omalovažavao i ponižavao lingviste-amatere, da bi u svakoj diskusiji povezanoj sa pravopisom i jezikom vodio glavnu reč, iako nema nikakvih kvalifikacija za to (baš kao ni lingvisti-amateri kojima se konstantno podsmeva i konstantno ih vređa), osim ako se pod kompetentnošću ne podrazumeva njegova opskurna i smešna teorija da lingvistika mora da bude sluškinja istorije. A samo da te podsetim na njegove izjave da "ne može da shvati one kojima se diža na Klajna" i na "Klajnove butlikerse" (što god to značilo). I primeti da još niko nije odgonetnuo svrhu njegovog postojanja ovde na Vikipediji. I mislim da nisi morala toliko da se trudiš oko "odbrane Sokrata", budući da će on već sasvim sigurno reagovati na moja "omalovažavanja".

--Sly-ah (razgovor) 20:09, 14. april 2013. (CEST)

Prvo, on JESTE student istorije, nije AMATER i to treba da ti bude bitno, kad je u pitanju istorija i istorijska terminologija na ovom projektu. Biti student nečega i biti amater nečega nije jedno te isto. Štaviše, poprilično je različito. To što on omalovažava lingviste nije opravdanje da se vraća omalovažavanjem istoričarske profesije. Rešenje je u tome da se već jednom prestane s omalovažavanjem bilo koga i bilo čega, a ne da se stalno vraća tante za mante. I još nešto: ja njega ne branim, niti sam reagovala zb og njega (dobro si primetio, Vladimir je vrlo rečit i ume vrlo lepo i sam da se brani), već sam reagovala na tvoj stalno isti način pristupa svakoj diskusiji, uvek s omalovažavanjem, uvek s vređanjem. Kako očekuješ onda da drugi prestanu s vređanjem, ako ti ne prestaješ? Jednom neko treba da prestane, a razumno je očekivati da to uradiš ti, jer svima otac možeš da budeš, te je logično da ti njima budeš primer, pre nego oni tebi, zar ne? a što se "svhe postojanja na ovom projektu" bilo koga od nas tiče, mislim da je dovoljno da to zna svako za sebe ponaosob. Vladimir verovatno zna svrhu svog postojanja na vikipediji. Da li ti znaš svoju? --Jagoda ispeci pa reci 20:24, 14. april 2013. (CEST)

Glavni članak: Inat

--Pavlica pričaj 20:18, 14. april 2013. (CEST)

Glavni članak: Nezrelost

--Sly-ah (razgovor) 21:12, 14. april 2013. (CEST)

Nekom vreme prošlo, nekom tek dolazi. Cmok, cmok. --Pavlica pričaj 22:41, 14. april 2013. (CEST)

Evo malo poslastice za poluistoričara, koji se redovito pozivao da istoričari najbolje znaju Džon Baglen Bjuri, Rasel Migs, Istorija Grčke do smrti Aleksandra Velikoga, Beograd 2008, str 97

"...Tasos bilo ime feničkoga osnivača...

--Miut (razgovor) 21:48, 14. april 2013. (CEST)

Bolje biti i poluistoričar nego polučovek! A to što vi matori ljudi na takav način karakterišete osobe koje deca mogu da vam budu najbolje govori o vama i vašoj zrelosti. A sad Mijute trči brzo na admin tablu da me tužakaš za ovo polučovek --NikolaB (razgovor) 23:48, 14. april 2013. (CEST)

Stilosov Standardni rečnik latinsko-srpskog jezika, 2. izd., Novi Sad 2008, str. 335: „Phoenices, -um, m. Feničani; Phoenicius, adi. feničanski; Phoenicia, -ae, f. Fenikija“