Razgovor:Centralna procesorska jedinica/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Bilo bi lepo da ovde dodamo malo detaljniju istoriju, slike, članke za pojmove pomenute u ovom članku itd!

Podela procesora

Podela procesora bi mogla da bude malo konciznija... Konkretno, podela arhitektura na RISC i CISC više ne pije vodu, jer su manje-više svi moderni procesori opšte namene dizajnirani tako da imaju RISC arhitekturu (da, uključujući i najnovije Intel čipove, kod kojih se programeru dostupne x86 CISC instrukcije prvo prevode u niz jednostavnijih instrukcija koje se zatim izvršavaju na superskalarnom RISC jezgru).

Umesto toga bilo bi bolje pomenuti još neke moderne koncepte u arhitekturi mikroprocesora, kao što su pipeline, keš memorija, OOE, spekulativno izvršavanje, predikcija grananja, multiprocesiranje, superskalarne arhitekture, EPIC arhitekture i sl.

-- Random 19:45, 20. jun 2006. (CEST)

Pa, ustvari, i "piju" i "ne piju". Intelovi procesori nisu tipični RISC već su arhitekturalno i dalje veoma CISC samo što se po mnogo tome opasno približavaju - uz ekstremnu složenost arhitekture (naime, interno se instrukcije i dalje prevode u "pod instrukcije", što nije u duhu RISCa. Dakle tačno je da imaju RISC jezgro, ali ih to čini onim što se nekada zvalo ERISC.

Superskalarne arhitekture sam samo pomenio, ali nisam stigao da idem u detalje. Kao što sam rekao u svom komentaru, nadao sam se da ću da podstaknem dalji zajednički rad na članku - eto sad si ti tu pa pomozi.

Što se tiče -{pipeline}, cache, i ostalog što si pobrojao i to bi trebalo opisati, ali tu se više, realno, ne radi o podeli već o karakteristikama - da li imaju nešto ili ne.

Samo napred!

--Asusnjar 20:01, 20. jun 2006. (CEST)

Imaš li neki link/referencu vezanu za ERISC, i primer koji procesori koriste/su koristili takvu arhitekturu? Ja nikad nisam čuo za to, a Google nije ništa iskopao. -- Random 13:43, 16. jul 2006. (CEST)

Davno to beše... Recimo Intel je mnogo brundao o tome kada su se pojavili prvi RISC mikroprocesori i nazivao je svoju iAPX/x86 seriju ERISC. E sad, to je sećanje. I ja sam probao da nađem neki pomen o tome ali nisam našao. Probaću da nađem na papiru...

--Asusnjar 13:28, 18. jul 2006. (CEST)

Vidi, pa ako ne iskopaš, da izbacimo to, moguće da je bila u pitanju neka Intelova marketinška žvaka. U stvari ja bih najradije potpuno izbacio sve te podele, mislim da previše odvlače priču od suštine članka. Probaću da osmislim neku bolju, nekako više enciklopedijsku organizaciju celog teksta. -- Random 18:32, 21. jul 2006. (CEST)

Procesor nije najvažniji deo računara?

U apstraktu članka je potpuno nepotrebno u dve rečenice objašnjeno kako procesor "nije najvažniji deo računara". Smatram da je bespredmetno razmatrati koji je deo "najvažniji", a čak i ako bi razmatrali, mikroprocesor verovatno jeste najvažniji deo računara, jer njegova arhitektura najdirektnije utiče na upotrebnu vrednost i primenu tog računara.

-- Random 19:45, 20. jun 2006. (CEST)

Slažem se sa primjedbama i mislim da bi trebalo da koriguješ članak, te uneseš te promjene i izbaciš ono što smatraš nepotrebnim. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:53, 20. jun 2006. (CEST)

Takođe. Članak je počeo sa konstatacijom da procesor jeste najvažniji deo, što sam ja samo, nesrećno, promenio u suprotno a verovatno je trebalo da prosto ukinem to.

--Asusnjar 19:55, 20. jun 2006. (CEST)

Bez programa koji bi izvršavao ... ne može da uradi apsolutno ništa. Ovo deluje malo uvredljivo (da ne kažem ponižavajuće) prema jednom parčetu hardvera. Zar to ne može nekako drugačije da se kaže? Darth Vader 20:19, 20. jun 2006. (CEST)

Uklonio sam tu rečienicu, dok ne vidimo da li je zaista uopšte potrebna tako, ili slično formulisana. Ja mislim da nije, jer ovdje govorimo o jednom (bitnom) fizičkom dijelu računara, a ne o kompletnom računaru sa ugrađenim ili instaliranim softverom... --Slaven Kosanović {razgovor} 20:34, 20. jun 2006. (CEST)

Centralni procesor?

Predlažem da se, slično kao na engleskoj vikipediji, ovaj članak prebaci pod Centralni procesor, a da Procesor bude redirekcija ili stranica za disambiguaciju (centralni procesor, procesor zvuka, procesor signala...)?

-- Random 11:49, 15. jul 2006. (CEST)

Hm... ima smisla, ali ajde kada to radimo da uradimo do kraja. "Centralni procesor" je izraz koji se koristio i uglavnom se odnosi na jednoprocesorske sisteme (baš kao i CPU). Možda je bolje "glavni procesor". Na kraju krajeva, pošto ih svi zovu "centralnim", možemo da počnemo tako pa da samo navedemo da nije baš uvek u centru :) ...

--Asusnjar 13:30, 18. jul 2006. (CEST)

Termin "CPU" se koristi još od 60-ih godina, i dobro je definisan i poznat. Ne vidim razloga da mi sad otkrivamo toplu vodu. Pridev "centralni" se koristi da bi se procesor diferencirao od "periferijskih" uređaja. Naravno, računar može sadržati više centralnih procesora (kao što i "centar" grada može da sadrži više opština). Meni lično je takva nomenklatura (centar-periferija) sasvim ok.

-- Random 09:58, 20. jul 2006. (CEST)

Organizacione jedinice

Prvo nije tačno kako je napisano da se procesor sastoji iz dve jedinice upravljačke i operacione. Procesor se sastoji iz tri glavne funkcionalne jedinice: jedinice za pribavljanje naredbi, jedinice za prevođenje naredbi i izvršne jedinice.

Jedinica za pribavljanje naredbi pribavlja naredbe iz memorije, koja može da bude poseban adresni prostor, čak fizički nedostupan preko adresnog prostora za podatke (tzv: Harvardska arhitektura) ili iz zajedničkog adresnog prostora za program i podatke (Von Nojmanova arhitektura). Jedinica za pribavljanje instrukcija izvršava instrukcije promene toka programa, a one koje to nisu prosleđuje jedinici za prevođenje, koja datu instrukciju na svom ulazu prevodi u veći broj koraka (tzv: mikroinstrukcije) koje prima izvršna jedeinica. Mikroinstrukcije su praktično redosledi paljenja prekidača na magistrali ili više njih zavisno da li se radi o jedno-magistralnoj izvršnoj jedinici ili čak dvo ili tro-magistralnim izvršnim jedinicama. Izvršna jedinica sadrži sve registre procesora , nekoliko (iznad pomenutih) magistrala i aritmetičko logički paket kola (sabirači, množači, delitelji, komparatori, pojedine logičke operacije, već u zavisnosti šta procesor podržava - pojedini procesori podržavaju (izvršavaju) samo sabiranje i oduzimanje pa je ostale aritmetičke funkcije potrebno programski realizovati). Izvršna jedinica sadrži i takozvani STATUS registar u kome stoje pojedine zastavice (bitovi) koje se koriste prilikom uslovnog grananja programa. Izvršna jedinica deli registar za brojanje naredbi (instruction pointer - program counter) i STATUS registar sa jedinicom za pribavljanje instrukcija, te na mnogim procesorima korisnik može upisom u IP(PC) registar da promeni tok programa.

Vektorski procesori tj. SIMD procesori, sadrže jednu jedinicu za pribavljanje instrukcija, koja je malo drugačija u odnosu na regularne procesore, i više parova jedinica za prevođenje i izvršnih jedinica, stim što izvršne jedinice imaju i dodatanu zastavicu u status registru kojom u zavisnosti od njene vrednosti par izvršava sledeće instrukcije ili ne. Jedinice za prevođenje instrukcija kod ovih (SIMD) procesora podržavaju i posebnu instrukciju za (re)setovanje ove zastavice (već prema arhitekturi).

Sada na osnovu položaja skupa instrukcija procesora u prostoru između programa na visokom programsok jeziku sa jedne strane i mikroinstrukcija sa druge strane imamo CISC i RISC arhitekturu skupa instrukcija. CISC (Complex Instruction Set Computer) je arhitektura koja obično sadrži veliki broj instrukcija (od 150 do 1000), i instrukcije su po funkcionalnosti koje izvršavaju bliže naredbama programskog jezika visokog nivoa. Obično se veđina ovih instrukcija izvršava u više procesorskih ciklusa.

Sa druge strane RISC (Reduced Instruction Set Computer) je arhitektura koja sadrži obično manji broj instrukcija (od 30 do 200), i ove instrukcije su po funkcionalnosti bliže mikroinstrukcijama i obično se većina njih izvršava u isti broj procesorskih ciklusa a obično je to samo jedan.

Nema procesor kod koga se instrukcije ne prevode u miroinstrukcije, već je samo pitanje položaja skupa instrukcija na gore pomenutoj skali. Za realizaciju pojedinih instrukcija potrebno je više mikroinstrukcija a za neke manje.

Treba napomenuti da savremeni procesori, koji su po tzv. korisničkom ogruženju potpuno kompatibilni starijim modelima koji su izvršavali instrukciju po instrukciju danas ne rade tako. Plod rada savremenih procesora i procesora budućih generecija zaniva se na primitivnoj veštačkoj inteligenciji koja pokušava da nađe smisao u nizu programskih instrukcija, i kada nađe izvršava iste daleko brže nego što bi to radio procesor ranijih tehnologija, sve i da radi na frekvenciji istoj pa čak i većoj nego savremeni procesori.

Tu ima još dosta stvari, a ceo članak je veoma štulo napisan i sa dosta pogrešnih informacija.