Разговор о Википедији:Značaj (ljudi)/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ajde ako imate zamerke na ovo javite se ovde, pa da idemo dalje. -- Bojan  Razgovor  14:57, 19. jul 2010. (CEST)

Nemam zamerki na predloženi tekst smernice. Predlažem da se pokrene rasprava i glasanje u skladu sa pravilima vikipedije o usvajanju politika i smernica (pre toga bi bilo dobro da se zajednica prvo izjasni o tekstu politike kojom se definiše način usvajanja politika i smernica).--Antidiskriminator (razgovor) 19:48, 4. septembar 2010. (CEST)

Usaglašavanje stavova, 2018

Nakon prepiski sa Miljanom, koje se mogu pronaći na našim stranicama za razgovor, zajednički smo došli do zaključka da su nam potrebna detaljna pravila o značaju ljudi, pojmova, instuticija i svega o čemu bi se potencijalno moglo pisati, u čemu su nas podržali još neki članovi. Kako je sadašnji tekst pravilnika o biografijama izglasan 2012, smatram da su istom neophodne izmene i dopune, kao i detaljnija pojašnjenja određenih pojmova. Ja ću, za početak, izneti svoj stav o biografijama fudbalera, odnosno fudbalskim radnicima, jer je ovo oblast kojom se najviše bavim. Pozivam sve zainteresovane da priključe diskusiji. Lotom (razgovor) 14:53, 26. mart 2018. (CEST)

Sport

Ekipni

Fudbal

 Komentar: Naime, po ugledu na Vikipediju na engleskom jeziku, mislim da je pravilo o profesionalcu sasvim korektna polazna osnova. Po njemu je potrebno da igrač zabeleži nastup u nekoj od profesionalnih liga, ili nastup za neku od državnih A selekcija. Na Vikipediji na francuskom jeziku, pak, postoji uslov da igrač ima 30+ ligaških nastupa, dok je kao reprezentativac, kao i na en.viki, dovoljno da ima jedan zvaničan nastup. Ovim u obzir nisu uzeti igrači mlađih kategorija, kao ni igrači pod nekim oblikom ugovora, već isključivo igrači koji su za klub nastupali u nekom takmičenju. Mislim da ne bi trebalo da budemo rigorozni po pitanju nastupa, već ocenjujem da je dovoljno da se igrač smatra profesinalcem ukoliko je nastupao u nekoj od liga sa profi statusom, a čiji se spisak može pronaći ovde. Broj nastupa ne mora biti ograničen donjom granicom, ili bi ona trebalo da bude svedena na neki ne toliko veliki broj. Posebno, ako je u pitanju igrač bez profesionalnog iskustva, mislim da bi mogao biti relevantan ukoliko je, kao učesnik nekog zvaničnog turnira pod okriljem FIFE ili UEFE, odnosno srodnih fudbalskih federacija na teritorijama ostalih kontinenata, osvojio neku od medalja.

Sa druge strane, kada su u pitanju stranice o fudbalskim klubovima, pre svega je važno obratiti pažnju na istorijat kluba, uspehe koje je postizao, kao i takmičenja u kojima je nastupao. Ponekad bi na značaj kluba, iako se možda nije takmičio u nekom od saveznih rangova, mogao da utiče i broj poznatih igrača koji su za isti nastupali. Zato smatram da bi za razliku od ostalih projekata, gde su pravila rigoroznija, trebalo posvetiti pažnju srpskim klubovima do zonskih liga. Kao argumentaciju uzimam to da je do tog stepena takmičenja moguće pronaći izveštaje o većini utakmica, najčešće u štampanom obliku, ali i to da je klubovima iz Super lige bilo dozoljeno da svoje igrače ustupaju klubovima do 4. stepena takmičenja. (Negde sam to pročitao na sajtu FSS-a, ali je to neka od starijih odredbi. Mislim da je i dalje na snazi, ali nisam siguran. Poznato mi je da klubovi Prve lige ustupaju igrače i u peti rang.) Naravno, mislim da je za klubove bitno ustanoviti najmanji period postojanja, jer su česti primeri odustajanja klubova od takmičenja nakon nekoliko godina. Za ostale države bilo bi logično pridržavati se pravila o profesionalnim klubovima. Ne smatram ovo isključivo lokal-patriotizmom, već potrebom da se predstave sportski kolektivi koji se takmiče u područnim rangovima, a o kojima nema previše dostupnih informacija na ostalim projektima, usled restriktivne politike. Sve je, naravno, potrebno potkrepiti proverljivim i relevantnim izvorima. Ovde treba obratiti pažnju na to da se nekada može pojaviti pristrasnost u pisanju nekih medija. Ovo je jedna od onih situacija gde nama nešto predtavlja bitan pojam, dok ostali projektni ne prepoznaju značaj, jer isti nije toliko rasprostranjen u kulturi populacije čitalaca na tom domenu.

Kada su u pitanju treneri, smatram da je tu presudna licenca, jer samo treneri sa FIFA pro licencom mogu samostalno da vode klub. Međutim, ukoliko je pojedinac prethodno bio profesionalni fudbaler, time je od ranije relevantan za dobijanje članka na Vikipediji. Ostali fudbalski radnici mogu, ali i ne moraju, biti relevantni da bi imali stranu na ovoj enciklopediji. To je uglavnom u vezi sa njihovom biografijom, odnosno ranijim zaslugama.

Kada su u pitanju stranice o ženskom fudbalu, mišljenja sam da su reprezentativke bilo koje države svakako same po sebi bitne i da kao takve ispunjavaju uslove za dobijanje stranice. Slično kao i kod muškog fudbala. Međutim, usled češćeg nedostatka validnih izvora, odnosno nedovoljne medijske propraćenosti, mislim da ženski fudbal u klupskoj konkurenciji još uvek nije dovoljno razvijen da bi bio relevantan na svim nivoima. Iako nisam presrećan zbog toga, mislim da se zasad nisu stekli svi uslovi da sve fudbalerke smatramo relevantnim. To bih ograničio na reprezentativni nivo. U Srbiji nema mnogo profesionalnih ženskih fudbalskih klubova, dok je to u svetu drugačije. Svejedno, trebalo bi pratiti dalji razvoj i ponašati se u skladu sa tim. Kada dođe do poboljšanja statusa, spreman sam da korigujem stav.

Slično ovome, a pošto ja ne pratim toliko detaljno, moglo bi se započeti sa iznošenjem stavova o ostalim sportovima. Lotom (razgovor) 14:53, 26. mart 2018. (CEST)

Predlozi smernica

Ukoliko fudbaler zadovoljava neki od sledećih uslova, relevantan je za članak:

• ima 5 nastupa u profesionalnoj ligi
• učesnik svetskog (ili kontinentalnog) prvenstva
• ima profesionalni ugovor sa klubom
• ima nastup u profesionalnoj ligi
• ima nastup za seniorsku reprezentaciju
• učesnik Olimpijskih igara
• osvajač medalje na svetskom ili kontinentalnom prvenstvu za mlađe kategorije
• trener sa FIFA pro licencom

Košarka

Predlozi smernica

• igrač koji nastupa u profesionalnom takmičenju
• reprezentativac
• osvajač medalje na svetskom ili kontinentalnom prvenstvu za mlađe kategorije

Pojedinačni

Teniseri

• Mora da bar jedanput bude u prvih 100

• Mora da pobedi bar u jednom ATP takmičenju

ЗГ (разговор) 11:46, 22. мај 2018. (CEST)

Nauka

• Koliko CC radova?
• Koliko radova iz ostalih baza podataka?
• Koliko knjiga?
• Koliko naučnih konferencija?
• Koliko nagrada i priznana? Bosbiobos (razgovor) 09:58, 7. maj 2018. (CEST)

 Komentar: postavih tri predloga. — Aleksandar (✉) 14:59, 9. maj 2018. (CEST)

Predlozi i smernice

Ukoliko naučnik zadovoljava neki od sledećih uslova, relevantan je za članak

• autor 3 ili više knjiga
• dobitnik bilo koje svetske nagrade ili priznanja
• održao 3 ili više konferencija

Književnost

•  Komentar: predlažem da se spusti kriterijum na tri knjiga jer ima članaka i o takvim (npr. Ana Vučković). — Aleksandar (✉) 13:47, 9. maj 2018. (CEST)
•  Komentar: isključiti "self publishing" (npr https://kdp.amazon.com), ili ograničiti na kombinaciju sa ozbiljnom referencom --Kašter (razgovor) 08:46, 14. maj 2018. (CEST)

Predlozi smernica

Ukoliko književnik zadovoljava neki od sledećih uslova, relevantan je za članak

• dobitnik Nobelove, Pulicerove ili druge svetski priznate nagrade
• autor 5 ili više knjiga
• autor 3 ili više knjiga
• najadekvatniji kriterijumi su prisustvo na https://viaf.org/viaf/ i http://www.worldcat.org/identities/ , mada može i kroz { { normativna kontrola } }. Konkretno za npr. pomenutu Anu Vučković to su http://viaf.org/viaf/14180847/#Vu%C4%8Dkovi%C4%87,_Ana,_1984- i http://www.worldcat.org/identities/lccn-n2005064909/

Umetnost

Likovna

Akademska umetnost (Fakultetski obrazovan umetnik)

• Da je imao najmanje dve samostalne izložbe i 5 grupnih (kolektivnih) izložbi
• Da je član ULUS / ULUPUDS

Marginalna i naivna umetnost (fakultetski neškolovan ili samouki umetnik)

Da je zvanično priznat od strane udruženja (škola) naivnih umetnika, da je njihov član i da je najmanje imao 5 izložbi.--Dr Milorad Dimić (razgovor) 16:52, 19. april 2018. (CEST)

Dramska

 Komentar: Glumcem ili glumicom smatra se osoba koja igra u pozorištu, na filmu, ili televiziji, a u savremeno doba javljaju se u još nekim multimedijalnim formama. Usled toga, ostaje nedoumica da li su svi relevantni, osnosno koji je prag za to. Ono što je jasno, jeste da je neko ko je završio glumački odsek na akademiji po profesiji glumac. Međutim, postoje primeri ljudi kojima se profesija i zanimanje u potpunosti razlikuju, pa su tako i glumci bez ikakvog profesionalnog angažmana u tom smislu nevažni. Ipak, sa druge strane, postoje ljudi bez formalnog glumačkog obrazovanja, koji su se ostvarili u ovom pozivu. Veliki je broj naturščika u domaćim serijama i filmovima, koji tumačeći epizodne likove steknu popularnost publike, a neki čak dobiju i status glavnog lika! Takvih primera najviše ima kod Radoša Bajića. Ostaje pitanje da li oni zaslužuju članak ukoliko su poznati isključivo po tome. Ovo je samo primer, naravno, ali je neophodno definisati uslove pod kojima bi neko bio relevantan kao glumac. Lotom (razgovor) 14:53, 26. mart 2018. (CEST)

 Komentar: Glumac ne mora imati akademiju, ito kao što muzičar ne mora imati muzički akademiju. --94.189.162.156 (razgovor) 22:38, 26. mart 2018. (CEST)

 Komentar: Lep si primer dao sa serijama Radoša Bajića. Uprkos tome što te serije ne volim da gledam, emituju se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom (RTS, Pink) i jako su gledane pa samim tim i ti „glumci” dobijaju veću popularnost od onih koji snimaju manje poznate i manje gledane projekte. Mislim da o njima treba da postoji članak. --Pinki (razgovor) 10:14, 13. april 2018. (CEST)

Generalno i moje mišljenje je da je donekle opravdano da postoje članci iz kojih bi moglo da se sazna nešto više o njima, ali da bi neki prag tolerancije ipak trebalo da postoji, posebno ukoliko o tim ljudima nema dostupnih i validnih informacija. IMDb jeste velika baza podataka o glumcima, ali mislim da nema prevelike koristi ako o nekome nemamo makar neke bazične informacije, a tumačio je određeni lik tek u jednom projektu. Naspram toga stoji Ras Rastoder, koji je ostvario veliki broj „malih” uloga i imao itekako značajan doprinos srpskom glumištu. Lotom (razgovor) 10:31, 14. april 2018. (CEST)

Predlozi smernica

Ukoliko glumac zadovoljava neki od sledećih uslova, relevantan je za članak:

• glumio je glavnu ulogu u nekom filmu/seriji/predstavi
• može se naći na sajtu IMDb.com
• glumio u više od 5 filmova/serija/predstava

Muzička

 Komentar: Slično kao i sa glumcima, neophodno je definisati šta znači biti muzičar. Mislim da u sadašnjoj Srbiji virtuozi na svim instumentima zajedno nisu popularni, odnosno medijski zastupljeni, koliko neki od vokalnih interpretatora iz miljea Grand produkcije, na primer. Tu je i veliki broj solo umetnika, odnosno pevača koji sklapaju ugovore sa jednim ili drugim izdavačkim kućama zarad boljih ličnih uslova. Efekat Autotjun (engl. Auto-Tune) danas omogućava velikom broju pojedinaca da svoj glas modifikuju kako bi njihova muzička ostvarenja izgledala upečatljivije, iako njihove vokalne sposobnosti možda nisu toliko dobro razvijene. Neki od njih na taj način snime nekoliko pesama koje zbog svega toga neretko skupe veliki broj pregleda, ali se kasnije povuku sa muzičke scene. Opet, relativno veliki broj njih pažnju javnosti stekao je alternativno, pa se i bez formalnog obrazovanja ostvario kao muzičar ili neka vrsta pevača. Ostaje pitanje da li je, recimo, prvi violinista u filharmoniji, iako možda ne toliko popularan, manje značajan od nekih medijski propraćenih pevača. Iako istu ne posećujem previše često, ovo sam uzeo kao teoretski primer. Kako su česti novi i početnički članci o pojedinim mladim vokalnim umetnicima, koji su u javnost dospeli pobedivši na privatnom takmičenju neke televizije, ostaje pitanje šta to njih izdvaja kao ličnosti od javnog značaja. Ne želim da se bilo ko nađe uvređenim, ovo su samo moje kritike, odnosno stavovi. Bitno je ustanoviti kriterijum određivanja značaja ne samo pevačima, već svim muzičkim umetnicima. Bilo bi poželjno posvetiti pažnju svim potkategorijama, a o specijalnim slučajevima svakako će se posebno i diskutovati. Lotom (razgovor) 14:53, 26. mart 2018. (CEST)

Postoji sajt koji se bavi isključivo muzikom i verujem da on ima uspostavljene kriterijume značajnosti, ondosno da svako ko se nalazi na sajtu jeste bar imalo relevantan i za Vikipediju. --Miljan Simonović (razgovor) 00:37, 30. mart 2018. (CEST)

@Miljan Simonović: Na tom sajtu imaš Staniju, vjerovatno svaku Zvezdu Grandu itd. To nije nikakav sajt priznatih umjetnika već registar svega što ima u muzici. --Željko Todorović (razgovor) 00:16, 15. april 2018. (CEST) s. r.

Pa Stanija i ima članak na sr.viki. Doduše, ne baš isključivo kao pevačica, ali ima.

Ali, da, slažem se. U tom slučaju, taj sajt nije najzgodniji za smernicu. --Miljan Simonović (razgovor) 00:29, 15. april 2018. (CEST)

Ja sam relativno skoro napisao članke o Osmanu Ahmedu i Zoranu Repcu, odnosno muzičkoj grupi „Radio”, koji zajedno imaju tri albuma. Ovo navodim kao primer, a mislim da ih ima još dosta. Trebalo bi prečešljati već postojeće članke i preispitati status ili krenuti u drugom smeru ka spuštanju kriterijuma. Opet, album je album, pa bi sa druge strane došlo do otvaranja dosta prostora za pisanje. Kada sam prilikom pisanja članka o Marku Pantiću pretraživao internet, prvo što mi je izašlo bilo je ovo. Nemam baš neki jasno definisan stav po ovom pitanju, ne toliko zbog svojih doprinosa, koliko zbog nesigurnosti šta da mislim. Takvo je vreme da svako može da izda album, mada ni više njih ne predstavlja prepreku za one dovoljno solventne „umetnike”. Lotom (razgovor) 01:05, 15. april 2018. (CEST)

Masovna muzika se sve više seli na internet, tačnije, na jutjub. Albumi se sve manje snimaju, jer je to neisplativo. Većina izvođača masovne muzike na Balkanu sada ulaže u video spotove jer će se oni vrteti na jutjubu. Zato kriterijum od tri albuma nije u skladu sa vremenom. Takođe, Vikipedija nije muzički blog gde ćemo da ocenjujemo kako ko peva, niti smo moralni sud. Vikipedija pruža informacije.--Mr. Vols (razgovor) 03:41, 19. april 2018. (CEST)

@Mr. Vols: je l imaš onda neki drugi konkretan predlog? Albumi se i dalje objavljuju, iako to nije klasičan, već onlajn format, tako da, ukoliko je neko objavio tri albuma, onda je verovatno dovoljno relevantan za članak. Pored toga, bilo bi idealno naći neki sajt, poput diskogsa, koji pruža prikaz svih relevantnih muzičara. --Miljan Simonović (razgovor) 04:24, 19. april 2018. (CEST)

Da, ali je JT nezavistan medij, pa se na taj način postavlja i pitanje važnosti jutjubera. Ako numere posmatramo kao singlove, to ima smisla, ali onda treba definisati na koji način se valja ophoditi prema tome generalno. Muzika se svakako najčešće miksuje u studijima, a praksa do sada je pokazala da muzičari te singlove najčešće uokvire u jedan album, posle nekoliko godina stvaranja. Teško da za nekoga s jednom pesmom može da se kaže da je pevač, međutim studijski album drastično menja situaciju. Internet je igra velikih cifara, najčešće nerealno naduvanih iz komercijalnih razloga. Popularnost određenih ljudi možda jeste velika, ali na značaj utiču različiti parametri. Gastoz je, svima je manje-više jasno, najmanje poznat, a i značajan kao pevač. Mislim da je ovde bitan i period aktivnosti nekog muzičara, odnosno opus njegovog stvaralaštva kroz to vreme. Lotom (razgovor) 11:10, 19. april 2018. (CEST)

@Miljan Simonović: @Lotom: Moj predlog je da se stavka spusti na jedan album. Tri albuma je previsok kriterijum. Ako druge Vikipedije dozvoljavaju jedan album (primer:Billie Eilish, zašto bismo mi bili toliko strogi? Lord ima dva studijska albuma i ima svoju stranicu na preko 50 Vikipedija. Svi sajtovi sa velikom bazom podataka bilo da govorimo o disklogu, rejtjourmjuziku, lastfmu, imbdiju i sl. zasnivaju se na principima sličnim kao Vikipedija - korisnici interneta unose podatke, urednici ih kontrolišu. Narodna biblioteka vrši katologizaciju i albuma, tako da cobbis može da bude izvor za domaće, s time što onda isključujemo alternativne načine objavljivanja i stojimo iza vodećih izdavačkih kuća u zemlji (Grand, Citi, PGP), pošto nisu katalogizovane manje izdavačke kuće. Tako da ne verujem da je sajt o relevatnim muzičarima moguć.--Mr. Vols (razgovor) 11:55, 19. april 2018. (CEST)

Predlozi smernica

Ukoliko muzičar zadovoljava neki od sledećih uslova, relevantan je za članak:

• može se naći na sajtu discogs.com
• učesnik Evrovizije ili nekog drugog međunarodnog takmičenja
• ima 3 albuma
• kao član muzičkog/ih sastava ima najmanje dva studijska albuma
• ima minimum 10 kompozicija ili jedan studijski album
• aktivan je izvođač autorskih dela tokom najmanje 10 godina

Kriminalci i zločinci

S obzirom na to da postoje članci o ljudima upletenim u nezakonite aktivnosti i ovo je jedna od oblasti o kojoj se može diskutovati. Međutim, da bi neko zvanično bio tretiran kao kriminalac, logično je da je neko takav pravosnažno osuđen. Međutim, postoje mnogi slučajevi u kojima se neki ljudi optužuju za različite malverzacije i da se na osnovu toga stvara sud javnosti, ali bez dokaza određenih tvrdnji. Veliko je pitanje koje „uspehe” neko treba da postigne, da bi bio značajan kao kriminalac. U svakom slučaju, Vikipedija nije mesto za etiketiranje bilo koga i svaka tvrdnja bez izričitih dokaza može se smatrati klevetom, čemu ovde nije mesto. Pritom valja napomenuti i da ova polemika ne obuhvata pitanje nezavisnosti pravosudnog sistema.

Sa druge strane, često se termin tajkun vezuje za kriminal, što formalno nije osnovano. Poreklo kapitala mnogih od njih jeste sumnjivo, ali su česte situacije u kojima su oni poslovali u skladu sa „rupama” u zakonima. Kako je svako nedužan dok se krivica ne dokaže i ovde isto tako nije dozvoljeno okarakterisati bilo koga kriminalcem, ako za to nema validnih tvrdnji. Kada kontroverze postoje, sve to je neophodno uskladiti sa NTG. Iako je sve ovo po PS-u, to se nekada izgubi iz vida, pa se dogodi da se neko previše zanese u svojoj kreativnosti.

Zločin je širok pojam, međutim na ovim prostorima(u Srbiji i regionu) termin ratni zločinac je često u upotrebi. Mislim da su ovakve individue same po sebi dovoljno relevantne za vikipediju, jer su (in)direktno uticali na život i smrt mnogih ljudi, porodica, pa čak i naroda. Haški tribunal je imao za cilj, odnosno bio predstavljen kao međunarodni sud, čiji su predmeti bili u vezi sa teškim kršenjem humanitarnog prava. Ovaj sud jeste bio često osporavan, posebno u Srbiji, ali je država ostvarila punu saradnju sa njim i uvažavala njegove odluke, pa se u tom smislu njegove odluke formalno mogu smatrati relevantnim. Međutim, ako je neko osuđen kao ratni zločinac, smatram da je potrebno naglasiti i ko ga je takvim označio i kada, odnosno na osnovu kojih dokaza.

Pod ovu temu potpadaju i individualci koji su izazvali katastrofe širih razmera, u kojima je nastradao veći broj ljudi, ili pričinjena prilično velika materijalna šteta. Međutim, takvih slučajeva nažalost ima previše u celom svetu, dok mogi nisu ni poznati javnosti, pa ne znam koliko je neophodno pisati o njima, sem posebnih odeljaka u člancima o nemilim događajima. Lotom (razgovor) 15:18, 30. april 2018. (CEST)

Ostale ličnosti

Jutub zvijezde

Pozdrav, prvo da kažem da lično nisam za to da se jutuberima prave stranice. Ali pošto vidim da Feliks Arvid Ulf Šelbej je tu, očigledno da ima neka granica kad je to prihvatljivo. Mislim i razumijem u jednu ruku, čovjeka slušaju milioni ljudi tako da ima uticaja na druge ljude a i onlajn medijum postaje sve popularniji kod mladih tako da moramo imati neku granicu što se toga tiče. Isto tako neki mnogo manje relevantni ljudi koji su se pojavili u jednoj seriji imaju svoju stranicu. Dobro sad ispade da se zalažem za jutubere ali nije mi to bila namjera. Po meni Kimberli Kardašijan Vest ne bi trebala imati stranicu ali njena popularnost je dovela do toga da bi bilo loše da kao eciklopedija nemamo stranicu o njoj. Svakako enciklopedije koje se objavljuju u pisanom formatu nisu još počele pisati o jutub zvijezdama tako da zbog toga nisam ja za to, ali mi smo enciklopedija otvorenog tipa a i engleska viki je počela da piše o njima. Zato pitam ostale da se izjasne ovdje šta misle o ovome, da to razjasnimo za ubuduće. Karakondzula (razgovor) 23:19, 29. april 2018. (CEST)

Svakako protiv. Desetine hiljade jutjubera bi završilo na vikipediji, a oni nemaju zanimanje, jer gledanje u kameru to nije. Kimberli Kardašijan je TV lice i manekenka, a pojavila se u velikom broju filmova i serija, što je svakako plus. Što se tiče Feliks Arvid Ulf Šelbej, po meni taj članak nije za vikipediju. Osoba koja snima reakcije na video igrice kao on, nije relevantna za enciklopediju, jer se onda daje zeleni signal za pisanje članaka o svim drugim jutjuberima. Vikipedija na engleskom koliko god imala neke dobre članke ima dosta smeća i stava sam da ne treba da se ikada ugledamo na nju niti bilo koju, već razjasnimo pitanje značaja ljudi. --MareBG (razgovor) 23:40, 29. april 2018. (CEST)

Ni ja nisam za to da jutjuberi koji se bave isključivo time imaju članke. Ukoliko su se pored toga ostvarili na još nekom polju, kao što je to slučaj sa Kim Kardašijan ili sa Gastozom u Srbiji, onda i može, ovako teško. Mislim da je na en.viki potpuno drugačija priča, sudeći po ovom spisku, ali, kao što reče Marko, ne moraju sve Vikipedije da imaju ista pravila. --Miljan Simonović (razgovor) 00:07, 30. april 2018. (CEST)

Naravno ako su se ostvarili na nekom polju toliko da prelaze prag relevantnosti onda zašto da ne. --MareBG (razgovor) 01:28, 30. april 2018. (CEST)

Blogeri

Slično jutjuberima, blog je vrlo popularna forma, pa se mnogi odlučuju za pokretanje svojih. Njihov dijapazon i sadržaj se veoma razlikuje, ali je način na koji funkcionišu isti. Da li je u pitanju pisani sadržaj, ili vlog, koji ne mora biti striktno pokrenut na JT-u, nije presudno pitanje. Razlike u „težini” postoje, ali je to ponovo slučaj gde se u prvi plan stavlja popularnost naspram značaja. Članci koji bivaju napisani, a tiču se vlasnika blogova, iz mog ugla obično izgledaju kao propagandni materijal, a neretko se dešavalo i da ih pišu čak i sami ti ljudi. Ja u ovom trenutku ne vidim potrebu za ovakvim sadržajem na Vikipediji. Lotom (razgovor) 15:18, 30. april 2018. (CEST)

Učesnici rijaliti programa

Kako se neretko u raspravama napominje (ne)postojanje članaka o učesnicima emisija ovakvog tipa, ovo bi isto trebalo obuhvatiti raspravom. Moje mišljenje je da su ljudi neostvareni i nerelevantni na drugim poljima i dalje nevažni za ovaj projekat i kao „zvezde” ovih emisija. Kao argument uzimam to što to nije konkretno zanimanje, traje sezonski, kao branje malina, na primer i ne mora nužno da znači da će se neko od njih bilo kada ponovo pojaviti u toj ulozi. Nisam detaljno upoznat sa pravilima tih emisija, ali mislim da ni pobednici serijala opet nisu toliko značajni. Druga stvar je ukoliko se pojedinac ostvario u nekoj konkretnoj oblasti, pa se kao takav pojavio. Takođe, postoji i obrnut princip dodeljivanja značaja. Na primer, opet je diskutabilno da li bi članci o Jeleni Golubović ili Gastozu prešli prag tolerancije pre učešća u tim emisijama. Međutim, ostaje pitanje šta je to što pojedinca razlikuje od većine i mislim da je poželjno da se i ovo proprati na neki način, zarad suzbijanja krajnje pristrasnosti prilikom pojedinačnih glasanja. Činjenica je da su te emisije sastavni deo estrade i kao takve donose određenu popularnost svojim učesnicima, međutim ovde je reč o značaju, odnosno kvalitetu naspram kvantiteta u globalnom smislu. Uz ogradu da je ovo moj lični pogled, voleo bih da vidim i argumente druge strane. Lotom (razgovor) 15:18, 30. april 2018. (CEST)

Starlete

Termin koji ne bi trebalo da bude konkretno vezan za određeni pol, ali koji se često provlači kroz tabloidno novinarstvo. Iako je nekada imao drugačije značenje, danas se u žargonu vezuje uglavnom za osobe ženskog pola, pretežno u negativnom kontekstu. Usko povezano sa rijaliti programima, ovim se naglašavaju osobe bez zanimanja, odnosno koktelom više njih, koje su u nekom svojstvu stekle popularnost. Koliko sam uspeo da ukačim iz svega postojećeg, najčešće se pripisuje manekenkama, pevačicama, plesačicama ili porno glumicama u pokušaju. Mislim da je ovo još jedna kategorija nerelevantnih ljudi za Vikipediju. Lotom (razgovor) 15:18, 30. april 2018. (CEST)

Komentari

Protiv sam nekakvog detaljisanja pravila i izmišljanja tople vode. Problem uopšte ne postoji u pravilima već u urednicima koji „čudno” glasaju. I prošla pravila su mrtvo slovo na papiru, između ostalog i što svi znaju kakav im je predlagač. Vikipedija ne može raditi tako što će jedan urednik protumačiti da jedna referenca nije vjerodostojna, i da je tu gotov slučaj. Odmah se javi drugi koji misli da jeste. I onda članak ide na glasanje gdje urednici „čudno” glasaju. Dakle, prosto rečeno — sva suština leži u glasanjima za brisanje članaka. Neki su ovdje toliko pooštrili pravila glasanja da više i ne važi princip da je Vikipedija slobodna enciklopedija. Glasati može samo uža struktura (admini + nekoliko ostalih urednika). Ta nesloboda ide dotle da je glas na glasanju poništen i dugodišnjoj urednici Jagodi iz nekog banalnog („zvanično” usvojenog) razloga. Dakle, nema rješenja u tome niti pooštrovati pravila o značaju niti pravila o glasanju. To samo dovodi do odliva korisnika. --Željko Todorović (razgovor) 22:09, 30. mart 2018. (CEST) s. r.

Željko, poštujem stav, ali ukoliko neki jasni kriterijumi ne postoje, sve može da ode predaleko. Slobodna enciklopedija znači da je otvorena svima koji žele da svojim doprinosom pomognu projekat, ali ne da isti pretrpavaju svime što im padne napamet. Upravo zato što neki pravila doživljavaju kao izmišljanje tople vode, dolazi do odliva korisnika. Ako su pravila ustanovljena, onda su ista za sve korisnike, bez obzira na njihov status. Ukoliko neko smatra da je pravilima potrebna izmena, može da uloži „amandman”, koji bi se potom stavio na glasanje. Uopšte nije cilj pooštravanje, već definisanje pravila. Zato sam pozvao zajednicu da se izjasni, ali je nekima važnije da se grabe za funkcije, a da projekat biva ugrožen zbog ponašanja pojedinaca. Ako se pravila budu zajednički formulisala i većinski izglasala i administratorima bi bilo lakše da tumače zahteve za brisanje, pa bi se i subjektivnost prilikom glasanja smanjila. Ja bih samo voleo da se zna neki red, a ne samo da se sadržaj nabacava zbrda-zdola i da to niko ne kontroliše. Lotom (razgovor) 01:04, 31. mart 2018. (CEST)

Kakva crna kontrola sadržaja?! Pa koga briga za to osim u pojedinačnim slučajevima kada nam nešto baš zapara oči? Pa Vikimedija Srbije, koja bi trebala da drži do pravila, sklapa neke „ugovore” o uređivačkim radionicama gdje pola unesenih članaka nema veze sa relevantnošću. Ali eto to je kao uređivačka radionica i nema veze. A nikakve koristi od toga nema, koji su to učenici sa radionica ostali da uređuju? I dalje su nam glavni urednici oni koji su ovdje „zalutali”, a ne oni koji su na radionicama pisali nebitne članke. Admin Miljan je skoro odbio da obriše članak (jer sam ga ja predložio) i stavio na glasanje. Kroz sat vremena ga je obrisao jer mu je i drugi korisnik (ali očigledno njegov miljenik) rekao da je članak jedno ništa. I šta sada, mi pravilima treba da pomognemo Miljanu da ne bude toliko pristrasan? Za njih važi samo pravilo 51% nakon što su izabrani, a mi koji nismo admini nemamo šta ni tumačiti. Zato sam protiv uzaludnih pooštravanja pravila i pravljenja projekta još zatvorenijim. --Željko Todorović (razgovor) 01:30, 31. mart 2018. (CEST) s. r.

Jako je teško, a verovatno i nemoguće, precizno definisati kriterijume kada je reč o biografskim člancima pošto je svaka biografija slučaj za sebe. Uvek postoje neki specifični slučajevi koji odudaraju od opštih pravila i normi. Na primer, bilo koji sportista koji je učestvovao na Olimpijskim igrama automatski je validan za enciklopediju, čak i u situacijama kada je do istih tih igara došao putem nekih specijalnih pozivnica, i nikada u karijeri nije ostvario neki značajniji rezultat. Dok, sa druge strane, sportista koji se bavi istim sportom i jednako je neuspešan kao ovaj prvi, ali koji nikada nije nastupio na nekom značajnijem takmičenju, nije relevantan za Vikipediju. Ekrem Jevrić nije snimio ni jedan album i ne može se smatrati muzičarem, ali je i sa tom jednom pesmom postao svojevrsna senzacija i simbol savremene pop kulture, i kao takav zaslužuje članak. Iako imamo neka okvirna pravila kod biografija, ipak je svaka od njih slučaj za sebe --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:47, 6. april 2018. (CEST)

@NikolaB: Nikola kladim se da si mislio na ovog momka iz Ekvatorijalne Gvineje, čuveni Erik Musambani .--Soundwaweserb (razgovor) 21:59, 6. april 2018. (CEST)

Između ostalih. Musambani je baš odličan primer. Uzgred i danas se sećam one epske borbe čoveka i vode u bazenu hehe --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:14, 6. april 2018. (CEST)

Saglasan sam s tom konstatacijom, ali mislim da je potrebno da imamo bar neki minimum kriterijuma. Jer kad god se potegne rasprava za brisanje nekog članka, mi nemamo konkretan osnov, već se glasa subjektivno i često dolazi do situacija da članci slične težine i sadržine dožive potpuno različite sudbine. Mislim, pominje se teranje ljudi sa Vikipedije, ali to nije neki argument. Razumem nalaženje uvređenim/om ako se neki „njegov” ili „njen” članak obriše, ali ako postoje neke smernice o značaju koji isti ne ispunjava, to je potpuno legitimno obrazloženje. Izuzeci uvek postoje, naravno, ali te slučajeve je potrebno posebno i posmatrati i tu je Nikola apsolutno u pravu. Ali ni za ta okvirna pravila, nisam siguran da su ikada definisana ovde, već onako ugrubo prevedena, ili čak samo preusmerena na en.viki. Zato mislim da ne bi bilo loše posvetiti se tome, ali mi se čini da mi kao zajednica nismo spremni na to. Komunikacija nekada previše eskalira i dovodi do međusobnih optužbi i razdora, a sve zbog toga što se teško uvažavaju tuđi stavovi, bez obzira na to što niko nije u obavezi da iste usvoji. Nekad steknem utisak da se pojedinci umesto na svoj doprinos na projektu više fokusiraju na nipodaštavanje i omalovažavanje drugih i njihovog truda. To što mislim ja, ili bilo koji pojedinac svakako nije potpuno nebitno, ali ne mora da bude presudno kada je donošenje bilo koje opšte odluke u pitanju. Zato i postoji konsenzus. Lotom (razgovor) 13:50, 7. april 2018. (CEST)

@NikolaB: pravila koja bi se donela ne bi bila isključiva. Zašto recimo ne bi moglo da u pravilima za sportiste stoji:

• da bi sportista bio relevantan za članak, mora da ima toliko i toliko nastupa u profesionalnoj ligi
• svaki učesnik Olimpijskih igara je relevantan za članak
• svaki učesnik svetskog (ili kontinentalnog) prvenstva je relevantan za članak
• ...

ili za pevače:

• svaki pevač koji se može naći na sajtu discogs.com je relevantan za članak
• svaki učesnik Evrovizije ili nekog drugog međunarodnog takmičenja je relevantan za članak.
• ...?

Mislim da su ovo i više neko konkretne i korekte smernice i da će se time znatno smanjiti broj članaka koji će biti na glasanju, a i otkloniti sumnje da li o nekome pisati članak ili ne. Izuzeci će uvek postojati, ali je zato i tu stranica Vikipedija:Članci za brisanje. --Miljan Simonović (razgovor) 15:58, 7. april 2018. (CEST)

 Komentar: Problem je i u tome što jako mali broj korisnika učestvuje u glasanju za brisanje članaka. Na poslednjih 10 glasanja učestvovala su po 4-5 korisnika, a i ako se pogleda lista poslednjih 30 glasanj, uglavnom nikad ne glasa više od 10 korisnika. Ovo je mali procenat u odnosu na broj aktivnih korisnika. Ovde je pokrenuta diskusija samo o fudbalerima, pevačima i glumcima, a šta ćemo sa starletama i učesnicima rijalitija, pošto se članci o njima sve češće pojavljuju. Ja smatram da njima nij mesto ovde, ali i to treba definisati. Takođe postoji i mnogo pesnika, književnika i slikara, koji nisu relevanti a imaju članke. Pre izvesnog vremena sam predložio članak Stevan Bajkić za brisanje, jer je čovek književnik bez ijednog objavljenog dela, pa me nisu podržali na glasanju, a jedan od korisnika je glasao bez da i pogleda članak. --Pinki (razgovor) 11:11, 13. april 2018. (CEST)

@Pinki: kao što je navedeno na početku ove rasprave, ideja je da se definišu pravila/smernice za sve ljude, od fudbalera, preko pevača, do starleta i blogera. Ovo je samo početak, a mislili smo da se potom rasprava proširi i na ostale teme. Međutim, čak ni za ove ljude se nije uključio veliki broj korisnika, što je i te kako problem. --Miljan Simonović (razgovor) 11:46, 13. april 2018. (CEST)

Mali broj urednika je generalni problem domaće Vikipedije, a ne samo problem na glasanjima o brisanju članaka i uopšte na svim glasanjima. Mada sam ja optimističan da uklanjanjem BokiceK sa mjesta admina više nećemo imati izraženih problema sa bježanjem sa projekta. Optimističan sam i u pogledu toga da uklonimo ovo što smo urednike sveli na glasače (admini + nekoliko ostalih urednika), a ostali korisnici koji nemaju pravo glasa mogu slobodno da idu. --Željko Todorović (razgovor) 16:09, 13. april 2018. (CEST) s. r.

Optimističan sam i u pogledu toga da uklonimo ovo što smo urednike sveli na glasače (admini + nekoliko ostalih urednika), a ostali korisnici koji nemaju pravo glasa mogu slobodno da idu.

Ja mislim da se ovo upravo može postići definisanjem smernica. Neko hoće da piše nešto, pogleda pravila, vidi da ta osoba (ne) zaslužuje članak i to je to. --Miljan Simonović (razgovor) 17:55, 13. april 2018. (CEST)

Kao što je Miljan naglasio, zamišljeno je tako da se pokriju sve oblasti. Ja sam namerno izdelio sve na sekcije, u nadi da će se više ljudi uključiti kada su ostale oblasti u pitanju. Ovo nije glasanje, već samo diskusija, pa svako može da iznese stav. Počeli smo od ljudi, a mogli smo od bilo čega. Kao što smo imali prilike da vidimo ovde, ukoliko dođe do razmimoilaženja stavova, odnosno provokacija u najgorem slučaju, mi nemamo jasno definisane smernice koje opisuju određene slučajeve. Glasa se po slobodnoj volji, ali u skladu s pravilima. Znači definisati pravila, pa kome neki deo smeta, ili smatra da je potrebna imena ili dopuna istih, uvek se ista može dodatno i izglasati. Mislim da nije problem u tome da neki ljudi nemaju stav, već da se mnogi ne izjašnjavaju. Lotom (razgovor) 09:42, 14. april 2018. (CEST)

Ali jasno ti je da je nemoguće pokriti sve oblasti, i da koliko god obimne smernice o biografijama bile, ostat će ogroman broj izuzetaka od njih. I uvek ćemo imati glasanja u kojima se zahteva brisanje nekog biografskog članka uz primedbu vezanu za relevantnost. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:03, 15. april 2018. (CEST)

Osim što je nemoguće pokriti sve, isto tako je i nelogično da se za pooštravanje pravila o relevantnosti zalažu korisnici koji glasaju za učesnike Parova, kojima je referenca broj pregleda na jutjubu, sajt na kom je Stanija pjevačica i sl. Uostalom, dosadašnje pooštravanje pravila kojima je „vlast” data samo nekolicini urednika da odlučuje i dovela nas je do toga da je na projektu i ostalo samo tih nekoliko urednika. Ovaj propali predlog treba obustaviti i izbaciti iz aktuelnosti. Očigledno da niko ne želi da mu se nameću detaljni i nesprovodivi parametri šta je bitno, a šta ne. Svako je toliko pametan da poslije nekog boravka na Vikipediji to i sam zna. --Željko Todorović (razgovor) 00:09, 16. april 2018. (CEST) s. r.

Što se mene tiče, može i da se skine. Đorđe je to već bio i uradio neki dan. Pooštravanje pravila ja ovde ne vidim, jer nikada i nisu definisana. Svako piše šta mu je volja, a isto tako se i glasa. Ne sumnjam da su svi ovde pametni, ali je suština da se ne poteže samo to pitanje. Normalno je da će izuzeci uvek postojati, ali je bitno ono što čini te izuzetke. Prilikom jednog od skorašnjih uređivačkih maratona, dobili smo članak Zorana Jovanović, prethodno unet u listu potrebnih članaka od strane anonimnog korisnika. Voleo bih da mi neko objasni po čemu je taj članak relevantan i kojim kriterijumima se vodi. Deluje mi kao da neki ne razlikuju popularnost od značaja, što je poražavajuće. Kroz istoriju je bilo mnogo ličnosti koje su u nekom periodu bile popularne u određenim grupama ljudi, ali da li su svi oni ostavili neki svoj trag koji je ozbiljno uticao na civilizaciju? Ja mislim da nisu baš svi.Lotom (razgovor) 00:38, 16. april 2018. (CEST)

 Komentar: Zdravo! Sve češće stičem utisak da prilikom raznih razmatranja gubimo iz vida odgovor na pitanje: Šta je internet? Odgovor na pitanje nam je upitio Tim Berners-Li, koga mnogi smatraju ocem interneta, kada je predstavljajući World Wide Web rekao:

World Wide Web je napravljen da bude biblioteka ljudskog znanja, ljudske kulture, koja dozvoljava kreiranje individualnih veb sajtova preko kojih ljudi mogu razmjenjivati ideje.

Ovo važi i danas! Sada je jasno da svaki članak može biti objavljen i da tu nema prostora za VP:Značaj, posebno ne na takav način da se postavlja iznad ili izvan gore navedenih reči. Mi smo svedoci da je upravo tako, jer mnogi objavljeni članci nisu javno dostupni zato što ne zadovoljavaju kriterijume Značaja, a ipak predstavljaju deo ljudske kulture. Administratori trebaju nađi način kako da usmeravaju korisnike, dodatno ih motivišući. Uvek postoji opomena i opcija blok, da se strasti smire i urednici urazume, mada verujem da većina urednika nije sklona vandalizmima, nego ima potrebu da doprinosi. Smatram da će Značaj na svom putu do potpunog ukidanja, biti sve blaži, posebno prema novim člancima i urednicima. Srdačan pozdrav! Filipović Zoran (razgovor) 01:14, 16. april 2018. (CEST)

Iz ovoga proizilazi utisak da bi trebalo da aminujemo sva pisanija o učesnicima rijaliti programa, deci koja se snimaju za YT, kvazinaučnicima, nadrilekarima, književnicima bez objavljenih dela, spiritualistima, teoretičarima zavere... Ovim ne naglašavam da ih treba brisati po viđenju, ali definitivno neki kriterijum i prag tolerancije mora da postoji. VP:Značaj nije ukinut ni na jednom projektu. Po tome mogu da konstatujem da je želja nekih korisnika da ovde imamo potpunu anarhiju, tako da bi pojedinci mogli da vrše samopromociju, ili reklamiranje sadržaja. Vikipedija nije registar fizičkih i pravnih lica, već enciklopedija. Moj besplatan savet onima koji potenciraju „značaj” osoba, je li, javnih ličnosti, koje su poznate kao učesnici neke od emisija „zabavnog” karaktera, bio bi da napišu sopstvenu enciklopediju o tome i objave je. Pored toga što bi mogli nešto da zarade, mogli bi i da prosvetle nas neuke po tom pitanju. Naravno, u zavisnosti od kritika takvog leksikona. Pa ko zna, možda se time i izbore za status i značaj ovde.

WWW je potpuno drugačiji pojam od koncepta Vikipedije. A možemo i o Dark Web-u, ili Deep web-u onda, pošto nesumnjivo i oni postoje. Ljudi mogu razmenjivati ideje, ali tome nije mesto u GIP-u. To što bilo ko od nas ima neku ličnu internet stranu, ne znači da je ista značajna. Lotom (razgovor) 10:34, 16. april 2018. (CEST)

Sasvim je jasno da nema WWW ne bi postojala ni Vikipedija, posebno ne kao biblioteka ljudskog znanja. Setićemo se da je:

Vikipedija enciklopedijski je projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć vikisoftvera. Članke na Vikipediji može menjati svako sa pristupom internetu, što je i slogan ovog veb-sajta.

Reklamiranje sadržaja već postoji na Vikipedija, što se najbolje može videti u člnaku Majkrosoft vindous (proizvod koji se prodaje) koji je prešao Značaj, ali je daleko od enciklopedijskog i pri tome ne polemišem na temu da li treba da postoji članak o softverskoj kompaniji koja je pravosnažnom sudskom presudom osuđena po antimonopolskim zakonima, kako u Americi tako i u Evropi. Izbeći ću polemiku na temu paradoska da imamo veliki broj članaka o porno glumcima i glumicama, seksualnim pomagalima i erotici (koji moraju da postoje) koji su prešli prag, a nemamo objavljenje članke o možda boljim temama i ličnostima koji nisu popularni pa su brisani zbog Značaja, pri čemu postoji značajan broj članaka koji nemaju enciklopedijski karakter. Ja ne gajim iluzije i sasvim mi je jasno da će u jednom trenutku i rijaliti ličnosti da ispune uslove Značaja, pa će članci o njima biti javno dostupni. Naravno to se neće smatrati promocijom i reklamiranjem osobe koja nema nikakav duštveni doprinos, ali ima izvesnu popularnost. Za mene je najfascinantnije da osoba otvori korisnički nalog na projekatu slobodnog sadržaja na internetu, da bi potom na projekatu slobodnog sadržaja na internetu brisala članke (pri čemu URL članka i dalje postoji jer WWW ne dozvoljava njegovo brisanje), ne dozvoljavajući korisnicima da se sa njima upoznaju, pri čemu mu je zajednica koja doprinosi kreirajući članke to dozvolila, što je još jedan paradoks. Ja znam da Značaj postoji na drugim Vikipedijama i da će nastaviti da se koristi sve do nekog boljeg rešenja, i ne zalažem se za anarhiju. Ja znam da su moji stavovi u manjini, ali smatram da imam pravo da ih iznesem. Filipović Zoran (razgovor) 12:57, 16. april 2018. (CEST)

O pornografiji nema potrebe polemisati. Postoje države gde je zakonom zabranjena, ali ne i na prostorima gde je srpski jedan od jezika u upotrebi. Postoje nezavisne nagrade za protagoniste i pornografska ostvarenja i mislim dovoljno jasno da je ta tema itekako globalno zastupljena. Rijaliti programi lokalnog karaktera su potpuno druga priča, jer je previše onih koji prođu kroz iste, a o njihovom globalnom značaju je iluzorno raspravljati. To je isključivo komercijalni sadržaj, koji nikakvu primenu, osim, usudiću se da ocenim, zabave za „duhom siromašne” nema. Jer drugačije ne mogu da shvatim sadržaje kojima je glavna karakteristika vređanje. Ne vidim suštinu pisanja članaka o ljudima bez definisanog zanimanja, koji se ni za šta ne zalažu, osim za lični profit, a ni koja je razlika između njih i prosečnih kladioničara, sem što se jedni mogu videti na televiziji, a drugi pored televizora. Povrh toga, iako to čak prikazuju televizije sa nacionalnom frekvencijom, te emisije su suštinski lokalnog karaktera. Majkrosoft vindous pored toga što predstavlja komercijalni projekat ima itekako široku primenu u svakodnevnom životu na globalnom nivou, što je dovoljno značajno, a svakako je poznat i među onima koji koriste druge operativne sisteme. Porediti ga sa projektima u začetku, sa kojima su upoznati tek korisnici na ograničenom području, nema svrhe. To kako se na internetu indeksiraju veze ovde nije poenta priče i potpuno je irelevantno njihovo postojanje, ako je predstava istih Tabula rasa. Ako je neki od „crvenih linkova” ranije bio napisan, pa obrisan, u istoriji će stajati administratorske akcije i njihovo obrazloženje. Svakako je mišljenje pojedinaca ovde značajno u polemici, ali bi konkretan stav po ovim pitanjima zajednica trebalo da izglasa. Ko god želi, uvek može da iznese svoj predlog, a na ostalima je da to podrže, ili ne podrže. Lotom (razgovor) 14:00, 16. april 2018. (CEST)

Tačno je da Majkrosoft operativni sistemi na globalnom nivou pokreću preko 85% računara, ali zaboravljamo da nas je sve koji ga koristimo preko EULA dogovora načinio saučesnicima (a da to i ne znamo) njegovog monopolskog ponašanja, kršeći Šermanov antimonopolski zakon po kome je u Americi osuđen. Mi smo, kao saučesnici, još odlično prošli. Mi se nekako uvek susrećemo sa takvom vrstom paradoksa; evo na konferenciji sam upoznao buduću urednicu koja ima potrebu da objavljuje članke o andragogiji i o profesorima iz te oblasti, i kaže da mi da ima samo 30 studenata u celoj Srbiji koji se njome interesuju. Ja smatram da takvi članci, kao slobodan sadržaj, treba da postoje na Vikipediji na srpskom jeziku, bez obzira na malo interesovanje, ali opet se postavlja pitanje: Da li će preći Značaj? jer ako ga ne pređe kao i da nepostoji, a onda mi nismo projekt slobodnog sadržaja na internetu. Hvala na korisnoj polemici! Filipović Zoran (razgovor) 14:32, 16. april 2018. (CEST)

Hvala i Vama! Postavljanje slobodnog sadržaja na Vikipediju znači da taj sadržaj ne krši bilo čija autorska prava. A svi članci na njoj moraju biti utemeljeni na realnim vrednostima i činjenicama. Kontrovezne činjenice potrebno je naglasiti i referencirati u skladu sa NTG, čime bi se jasno naglasili stavovi sukobljenih strana. To što bilo koji pojedinac ima potrebu da piše o nekoj temi, ne znači i da je ta tema dovoljno relevantna. A smernice o revelantnosti trebalo bi da izglasa zajednica. Svako ko zastupa bilo koji stav treba da ima i argumente. A upravo su argumenti i jake reference nešto što članak čine verodostojnim. Smernice o značaju čine jedno od pravila za pisanje na svakom Viki projektu. Odstupanja postoje, ali se u tim slučajevima opet iznose argumenti zašto se baš taj pojedinačni slučaj razlikuje od ostalih. Moje mišljenje je da ako želimo da Vikipedija na srpskom jeziku bude ozbiljno shvaćena kao projekat, moramo da radimo na tome da članci budu kvalitetni i da unete informacije budu tačne i jasne svakome ko ih čita. Prilikom uređivačkih radionica neophodno je učesnicima skrenuti pažnju na pravila i smernice za pisanje. Članak je uvek moguće ispratiti određenim šablonom, u skladu s kojim bi se trebalo ponašati u slučaju da neko izgubi interesovanje da članak završi. Da li je to brisanje, dopuna, sređivanje ili bilo koja akcija, zavisilo bi od sadržaja članka. Moje namere prilikom pokretanja ove polemike bile su najbolje, jer mislim da bi korist od definisanja nekih smernica bila značajna. Međutim, uvažavam i stavove ostalih korisnika, bez obzira na to da li sam saglasan sa njima, ili ne. Lotom (razgovor) 16:54, 16. april 2018. (CEST)

Zapravo nisam imao nameru da polemišem, ali je nama vikipedijancima prosto nemoguće stati kada dođe do kvalitetne rasprave. Slažem se da je neophodno da stalno i u što većoj meri stavljamo naglasak na Smernice, Enciklopedijski značaj i Nezavisnu tačku gledišta. Smatram da možemo postići veći kvalitet članaka jedino ako uspemo da povećamo broj otvorenih naloga na preko 500.000 jer je iz tog kapaciteta moguće verovati da će 3.000 urednika biti svakodnevno aktivno uz povećanje broja administratora na 30 i više. Sa žaljenjem zaključujem da je VP:Značaj nesavršen alat, koji je neophodan administratorima. Filipović Zoran (razgovor) 15:03, 19. april 2018. (CEST)

 Komentar: Najpre pohvala korisniku @Lotom: što je pokrenuo ovu temu, ali iskreno mislim da od cele priče neće biti ništa konkretno. Premali broj korisnika se uključio u raspravu, a trebaju nam konkretna rešenja i predlozi. Čini mi se da većini urednika odgovara ovo ne definisano stanje, kako bi se mogli pisati razni neenciklopedijski članci (posebno o osobama). Takođe, kao što sam to već napomenuo gore mali broj korisnika učestvuje u glasanjima za brisanje članaka, pa mnogi loši člaci ostaju. Stavove treba definisati, ali mislim da treba krenuti od konkretne teme — npr fudbaleri, glumci, rijaliti zvezde. Zajednica mora da postoji i da ima stav. Neko gore reče da Vikipedija treba da bude slobodan sadržaj i da nema mesta za VP:Značaj. U potpunosti se ne slažem sa ovakvim gledištem! Ovo nije nekakav slobodni sajt ili forum da piše ko šta želi, već enciklopedija koja mora imati kriterijume! Na nama je da te kritrijume definišemo. Često se dešava se da se o relevantnoj osobi napiše loš i neenciklopedijski članak, takođe, retko ali se ipak dešava da se o nerelvantnoj osobi napiše dobar članak, ali najčešće bude da se o nerelvantnoj osobi napiše loš članak i da on opstane zbog sujete raznih korisnika i preglasavanja. Postoje razna nedefinisana polja na Vikipediji, evo npr ovo o izmišljenim junacima i pitanje da li su nam potrebni ovi i ovakvi članci — Baćko Bojić, Janaćko Janjić, Rozalija Mihajlović, Gustav Stojanović, Dragan Čombe Čmar i da sada ne nabrajam. Šta raditi npr sa ovom temom. Jednostavno je ne moguće rešiti sve odjednom treba ići redom, ali pre toga treba postići konsenzus zajednice da postoji želja za rešvanjem ovog/ovih problema, a ne da budemo kao što kaže Željko samo glasači. --Pinki (razgovor) 10:37, 18. april 2018. (CEST)

Upravo je ovo suština pokretanja teme i drago mi je da je neko u potpunosti razumeo. Znači ne da bilo kome stoji mač nad glavom, niti uskraćivanje slobode za pisanje, već definisanje osnovnih kriterijuma. Ovo su dobri primeri kako enciklopedijski članci ne bi trebalo da izgledaju. Nije sporno to što su u pitanju izmišljeni likovi i o tome se da polemisati, jer zastupljenost likova iz serijala postoji i na ostalim projektima, već je problem u tome što ne postoje bilo kakvi izvori u ovim člancima. Opet naglašavam, ako neko ima volju i ideju na koji način bismo mogli da definišemo značaj ličnosti iz svih oblasti, bilo bi poželjno da se uključi. Ja sam izneo svoje viđenje kada su neke od njih u pitanju, a pokušaću da sagledam i ostale oblasti. Znam da mnoge ova rasprava ne zanima, ali je onda potpuno iluzorno pozivati se na nepostojanje smernica za pisanje prilikom rasprava o brisanju pojedinih članaka. Meni je žao što nisam imao vremena da prisustvujem konferenciji pre nekoliko dana, ali lično smatram da je ovo značajna tema za polemisanje. Od ovoga dobrim delom zavisi i politika projekta, odnosno da li je cilj da imamo što više članaka, ili je fokus na njihovoj važnosti. Ako kvantitet stoji naspram kvaliteta, onda bismo mogli da imamo problem. Lotom (razgovor) 14:18, 18. april 2018. (CEST)

@Pinki: Svi mi znamo da veliki broj aktivnih veb-sajtova od ukupno 1,770,411,187 (Netcraft, mart 2018.) nije otvoren u simslu da se korisnici mogu registrovati i uređivati ga, a čak postoje i veb-sajtovi čiji sadržaj samo registrovani korisnici mogu da čitaju, ali je Vikipedija i po tom pitanju otvoren veb-sajt jer svako može da se registruje i uređuje sadržaj (čak i bez korisničkog naloga) i njegove izmene su odmah vidljive; ne vidim kako Vikipedija 'nije nekakav slobodni sajt' kako kažete, jer je Vikipedija upravo ono što tvrdite da nije. Karakteristika enciklopedije je da ima veliki broj članaka od kojih jedan broj članaka ima enciklopedijski karakter, ali mi ne možemo očekivati da će svaki članak ispuni uslov enciklopedijski karakter; zapravo veliki broj članaka jednostavno neće ispuniti taj kriterijum. Ipak, čak i takav članak mora biti objavljen i javno dostupan jer je slobodan sadržaj i predstavlja korisnu informaciju o delatnosti ljudi. Filipović Zoran (razgovor) 20:03, 28. april 2018. (CEST)

@Filipović Zoran: Naravno da Vikipedija nije nekakav slobodni sajt već slobodna enciklopedija što piše i na njenom logu. Enciklopedija koja se može slobodno uređivati, a ne nekakva svaštara i spomenar u koju svako može pisati šta mu pada na pamet ili reklamirati sadržaj koji prodaje. Većina članaka nema potpun enciklopedijski karakter, ali se značajan broj korisnika trudi da ih pretvori u enciklopedijske. Dovoljno je pogledati istoriju nekih članaka kako su se razvijali, poneki od klica do izabranih članaka. Ipak tema ovde nije da li je neki konkretni članak enciklopedijski ili ne, već da li treba da bude ovde ili ne. Smatram da članke, koji nisu relevantni treba izbrisati, bez obzira da li je sadržaj opširan ili ne. Vikipedija je enciklopedija, a ne telefonski imenik. --Pinki (razgovor) 20:34, 28. april 2018. (CEST)

@Pinki: Slažem se da vikipedija ne bi trebala da bude svaštara, i veoma sam razočaran što primećujem da postoje urednici koji smatraju da članak Soraja Vučelić ima eciklopedijski karakter, relevantan je, ima neutralnu tačku gledišta, ispunjava Značaj i u skladu je sa Zakonima SAD o osetljivim podacima živih osoba, nije promocija, i sada možemo pročitati da joj je majka bila bolesna, a da Soraja u 31. godini života još uvek studira, baveći se modelingom.Filipović Zoran (razgovor) 01:20, 3. maj 2018. (CEST)

@Pinki: Na konferenciji je bilo predavanje na temu reklamiranja na vikipediji i čak je prikazan članak za koji se pouzdano zna da ga je uradila kuća za odnose sa javnošću koja je naplatila svoj rad. Za mene je najvažnije da enciklopediji slobodnog sadržaja postoji članak H&M o kompaniji koja svakodnevno zarađuje ogromna materijalna sredstva i taj članak nije promocija, i da postoji članak o srpskoj porno glumici Anđela Mitkovski jer je pornografija deo ljudske kulture i taj članak nije samoreklama, a da dva puta nije javno dostupan članak o kompaniji Mali pingvin (softverska kompanija) koji sam ja kreirao, koja za šest godina nije prodala ni jedan svoj proizvod pa članak nije relevantan, jer pojedini urednici smatraju da odžavanje i promocija srpskog jezika i ćiriličnog pisma nije kultura ljudske baštine. Činjenica da nismo dozvolili da kreirani članak bude javno dostupan, ne znači da to nije postojalo, ili da još uvek na postoji, kao što se može primetiri sa kompanijom Mali pingvin čiji rad možemo pratiti na veb-sajtu, a čiji je članak već godinama nedostupan. Može li bilo ko da objasni relevantnost članka Klinasto pismo i da li u sadašnjosti uopšte postoje ljudi u Srbiji koje se bave pismom koje je nastalo u kasnom 4. milenijumu p. n. e., kao sistem piktograma? Filipović Zoran (razgovor) 21:41, 28. april 2018. (CEST)

@Filipović Zoran: Ponavljam Vikipedija je slobodna enciklopedija, a ne sajt slobodnog sadržaja. Enciklopedija mora imati uređivačku politiku, a ovu trenutno vode urednici (da li će u nekoj budućnosti postojati određeni urednički tim ne znam, ali podržavam) i za sada oni demokratskim putem određuju šta je za ovu enciklopediju, a šta ne. Članak o vašoj kompaniji je obrisan voljom većine urednika i to je to. Obrisan je ne samo zbog reklamiranja, već očigledno i zbog nerelevantnosti jer kao što i sami kažete — šest godina nije prodala ni jedan svoj proizvod. --Pinki (razgovor) 21:53, 28. april 2018. (CEST)

@Pinki: Urednici godinama vode takvu politiku da dolazi do odliva novih urednika i malo ko se trudi da ih ispravno usmerava i dodatno motiviše za dalji rad i doprinos, pa je napredak u broju članaka u stagnaciji. Naravno da nije prodala proizvod, jer ga niko nije kupio, ali je kupio proizvod koji promoviše rad srpske porno glumice Anđela Mitkovski pa urednici smatraju da je članak o njoj relevantan, bez obzira na njen sasvim beznačajan opšti doprinos napretku našeg društva. Za mene je bitno da vidim da veliki broj urednika smatra da članak Majkrosoft vindous nije promocija proizvoda kompanije koja je u Americi i Evropi osuđena za monopol na tržištu softvera, i da članak ima enciklopedijski karakter i da je relevantan, pa nije brisan isto kao i veliki broj članaka o naseljima u kojima živi samo jedna osoba, jer je to relevantno.Filipović Zoran (razgovor) 22:10, 28. april 2018. (CEST)

 Komentar: Mi, vikipedijaci, smo isuviše često skloni da razmatramo da li neki članak nije relevantan pa ga treba učiniti nevidljivim širokoj populaciji. Po tom pitanju imam potrebu da sa urednicima i urednicama podelim dva aktuelna stava koja nam govore o mogućem iznenadnom padu relevantnosti Vikipedije, najveće enciklopedije današnjice, a to su:

1. među američkim vikipedijancima vlada stav da prilikom iznenadnog prekida snabdevanja električnom energijom, štampaju materijal sa vikipedije, i
2. ja sam pre godinu dana materijalno donirao vikipediju i tada sam čitao relevantan članak koji tvrdi da ukoliko donacije prestanu vikipedija raspolaže sa materijalnim sredstvima za naredne dve godine, pa će celokupni sadržaj biti nedostupan, kao što su danas nedostupni mnogi kreirani pojedinačni članci.

Treba da imamo na pameti da ovom prilikom nismo analizirali dva moguća scanarija koji su često predmet polemike u američkim akademskim krugovima, na čiju su temu napravljeni i filmovi koji su se u Srbiji prikazivali na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a to su: Šta se dešava ako erupcije na Suncu dostignu takav nivo da celokupna živa populacija na planeti Zemlji bude spržena? i Šta se dešava ako erupcije na Suncu prestanu pa se planeta Zemlja jednostavno ohladi? Kao što primećujemo u oba ova slučaja naš dosadašnji celokupni rad ne samo da neće biti relevantan, jer neće imati ko da ga čita, nego ga uopšte možda i neće biti. Tako se vraćamo na početak: Svaki kreirani članak na otvorenoj enciklopediji slobodnog sadržaja treba da bude javno dostupan. Filipović Zoran (razgovor) 20:03, 28. april 2018. (CEST)

 Komentar: Činjenica da se u prethodnih 15. godina nije pojavio urednik koji bi napisao članak o video igrici iz 1947. godini na bazi katodne cevi ne znači da se ljudi nisu time bavili; činjenica da se u prethodnih 15. godina nije pojavio urednik koji bi napisao članak o grupi od 2.000 TeX entuzijasta sa nemačkog govornog područja koji uspešno funkcionišu od 1989. godine ne znači da će grupa Deutschsprachige Anwendervereinigung TeX da prestane da postoji, to znači samo jedno: Mi nismo našim korisnicima dozvolili da se upoznaju sa izvesnim interesovanjima određenog broja ljudi. Filipović Zoran (razgovor) 00:58, 5. jun 2018. (CEST)

Dobro zapažanje, međutim, ja ne vidim u čemu je problem da to neko i uradi. Zapravo, članak postoji na engleskom i to dobar, pa ga neko može prevesti, ukoliko je zainteresovan. Ovde niko nikoga ne obavezuje da piše o određenim temama, jer niko nije plaćen da bi imao takvu obavezu, sem u nekim ekstremnim situacijama. Mene brine samo nagomilavanje članaka o raznim kvazi-umetnicima i ličnostima sumnjivih biografija. S obzirom na to da su ljudi slabo zainteresovani za ovu inicijativu, odnosno deluje da izostaju ideje na koji način bismo se borili protiv takvih anomalija, neću imati ništa protiv da se skine obaveštenje(sajtnotis). Uz to, trenutno su aktuelne prijave za EVK, pa ovo donekle smanjuje preglednost. Lotom (razgovor) 10:18, 5. jun 2018. (CEST)

Kao i sva Vikipedijina pravila

Iza svih profesionalnih i akademskih publikacija je uvijek uređivački odbor koji je obično na vrhu same piramide znanja kojoj te publikacije pripadaju. Taj odbor odlučuje šta se publikuje i zašto i određuje ko piše a ko pregleda napisano. Odbor nije vođen nikakvim pravilima i uputstvima napisanim na stotine i stotine strana kao što imamo kod Vikipedije. Vikipedija nudi ogroman broj pravila i uputstava koja su često opširna, neprecizna, kontradiktorna i nerazumljiva a koja njeni amaterski urednici često ne čitaju ili nisu svjesni njihovog postojanja. Sva ta pravila i uputstva su podložna tumačenjima široke publike koja često u dnu priramide znanja relevantne za članak i gdje često lični i grupni interesi određuju sadržaj članka. Da stvar bude gora ni jedan Vikipedijin članak nije autorizovan niti su autorova prava zaštićena već je svako pozvan i kvalifikovan promijeniti tekst članka u bilo koje doba. Nad kvalitetom takvih članaka bdiju administratori, pregledači, vraćači itd koji su samoizabrani a često na dnu piramide znanja i koji znaju biti nepremostiva prepreka uredniku koji je u vrhu piramide znanja.

Rješenje je u hijerarhizaciji urednika na osnovi hijerarhije znanja koje posjeduju a ne u "mudrim" pravilima i uputstvima--BBabaru (razgovor) 17:57, 24. april 2018. (CEST)

Delimično ste u pravu, međutim postoji izvesna kontradiktornost u Vašem stavu. Tačno je da bi urednici sa pravima trebalo da budu dovoljno elokventni, međutim ni oni ne mogu svojevoljno da odlučuju šta je za Vikipediju, a šta ne. Vikipedija je slobodna enciklopedija i potencijalni urednici treba baš to i da imaju na umu. Autorska prava preuzetih podataka rešavaju se odgovarajućim licencama, odnosno referencama na literaturu u skladu sa dozvolom autora, ukoliko su preuzeti delovi pisanog sadržaja. Stranice svako može da uređuje i to jeste suština Vikipedije, a kredibilitet unetog sadržaja potvrđuju reference. Pravila postoje na svakom jezičkom projektu, a uputstva mogu da budu od koristi novim urednicima. Postoje načini kako im uvek mogu biti dostupna, ali ih prvo treba definisati. U svakom slučaju, poštujem mišljenje. Lotom (razgovor) 20:21, 24. april 2018. (CEST)

Vikipedija ne može imati uređivački odbor koji čine ljudi sa diplomama jer da je tako počela odmah bi i propala. Mali broj ljudi bi je uređivao, urednici bi bili tematski podijeljeni i tako neaktivna ne bi izbila na prvo mjesto na pretraživačima. Vikipedija, osim što danas ima reklamu i svako zna za nju, ona je veoma aktivan sajt i prva na listi pretrage zahvaljujući i normalnim urednicima i vandalima. Što se dakle tiče tog aspekta, ravni smo sa vandalima. Što se tiče sadržaja koji je odgovornost urednika, vjerovatno je nemoguće biti 100% objektivan. Pravila Vikipedije nisu bitna smetnja za uređivanje. Smisao tih nekih pravila i jeste da se početnicima prašta ako ih ne znaju, a kroz neko vrijeme će postati iskusni i dobro ih naučiti kroz praksu (nema potrebe da neko sjedi i uči ih napamet i polaže ispit iz njih). Uostalom, meni kao dugogodišnjem uredniku uvijek je „briga” kako ću napisati/izmijeniti neki članak, a ne tamo neko pravilo ili smjernica. --Željko Todorović (razgovor) 22:08, 24. april 2018. (CEST) s. r.

@BBabaru: zapravo, Vikipedija je imala svoju preteču koja je funkcionisala po principima koje ste prikazali. Međutim, kao što reče Željko, propala je i pre nego što su ljudi čuli za nju, upravo zbog preoštrih kriterijuma, a pritom je bila volonterski projekat. Tako da, sve što ste naveli, u praksi pada u vodu. Vikipedija kao takva u teoriji je bila gotovo neodrživa, ali se u praksi pokazala kao i više nego uspešan projekat, a kredibilitet, naravno, obezbeđuju reference. Ukoliko ste čitali pravila i uputstva, mogli ste da shvatite da se Vikipedija ne bavi tačnošću, već proverljivošću, tako da na urednicima nije da presuđuju da li je A ili B strana u pravu, već da prikažu obe strane i potkrepe ih adekvatnim referencama. --Miljan Simonović (razgovor) 23:35, 24. april 2018. (CEST)

• Tvrdnja da bi Vikipedija propala ako bi imala uređivački odbor je neozbiljna. Enciklopedija holokausta i Britannica su primjeri uspješnih enciklopedija sa ozbiljnim uređivačkim odborima. To što je nekakva Nupedia propala ima vezu sa nesposobnošću osnivača da dobiju dovoljno jaku finansijsku podršku za projekt. Znanje nije besplatno nigdje a ono što se dobije besplatno često ništa ne vrijedi. Više od 70% akademskih institucija širom svijeta odbija Vikipediju priznati kao ozbiljnu publikaciju a farmaceutske kuće upozoravaju potrošače ne čitati opise ljekova koji se mogu naći na Vikipediji. A to da je Vikipedija "prva na listi pretrage" dolazi od toga što je pretraživači (Yahoo, Google) redovno izbacuju na prvo mjesto, svjesno diskriminišući ostale internet publikacije.--BBabaru (razgovor) 09:36, 25. april 2018. (CEST)

Ulogu „uređivačkih odbora” koje je pominje korisnik BBabaru bi trebalo da imaju Vikipedijini Timovi za pojedine oblasti, koji postoje ali su nekativni i zapostavljeni. Trebalo bi raditi na njihovom oživljavanju i preko njih rešiti mnoga pitanja. Svesni smo da na ovakav način nećemo ništa rešiti jer je ne moguće unapred odrediti relevantnost za sve moguće teme. U okviru tematskih Timova se to može mnogo lakše odraditi. --Pinki (razgovor) 09:46, 25. april 2018. (CEST)