Razgovor s korisnikom:Jakša/Arhiva 2

Palaco Piti

Hvala što si napisao taj članak. Stidim se što nisam sam napisao taj članak, a bio sam tamo. Da li si i ti bio tamo? Srdačan pozdrav, --Boris Malagurski ₪ 07:48, 18. maj 2006. (CEST)

Bio sam u Torontu prošle godine, izuzetno lep grad, ali čuo sam da je zimi mnogo hladno (a bogami, leti je vrlo toplo). Ako hoćeš da posetiš Vankuver, imaš besplatan smeštaj :-)

Kad odlučiš da putuješ po Italiji, obavezno se konsultuj samnom, čitavu Italiju sam obišao, znam dosta o toj lepoj državi. Najviše mi se sviđa Sicilija. Pozdrav, --Boris Malagurski ₪ 08:11, 18. maj 2006. (CEST)

Bravo

Svaka čast,ali hehe, malo da si nerealan: "Da si više vremena proveo uz knjigu, verovatno bi i ti znao više jezika",ipak si ti genije,ne možemo svi da budemo genijalci, mislim da si ti jedan od nekoliko Srba na svetu koji znaju 9 stranih jezika.Ja znam samo skromna 4,možda možeš ti da mi daješ časove iz 3,4 jezika... DžONI

Mali

Hmm, da u pravu si, tekst sam kopirao sa Vikipedije na bosanskom jeziku, kasnije kad sam gledao brojeve i uporedio ih na engleskoj vikipediji video sam da su pogrešni, otvorio sam članak da menjam, i sredio podatke u kutijici i onda sam prešao da sređujem kutijicu kako bih dodao koordinate za grad u sam šablon. Na kraju, videh da si sredio ceo članak pre nego što sam ja nastavio. Hvala ti na ovome :). --SašaStefanović • 06:19, 30. maj 2006. (CEST)

Staviš samo npr.

мото = Јединство и правда и слобода<br>([[Немачки језик|немачки]]: Einigkeit und Recht und Freiheit) |

службени језик = [[Немачки језик|немачки]]<br>[[Српски језик|српски]]<br>[[Шпански језик|шпански]] |

Dakle, kao što možeš videti <br> opcija ti spušta jedan red ispod. Tako da možeš ovo koristiti bilo gde članku, tj. šablonu. Pogledaj neke države koje koriste ovaj šablon za primere. --SašaStefanović • 06:36, 30. maj 2006. (CEST)

Licence

Zamolio bih te nešto. Kada prenosiš slike sa engleske Vikipedije, u opisu slike stavi link za stranicu na kojoj se slika nalazi na engleskoj Vikipediji. Takođe, obavezno stavi istu licencu koja je tamo i ovde. Hvala. -- Boris  Malagurski   ^bre! 07:13, 23. jun 2006. (CEST)

Licence za slike

Kompletan spisak svih šablona koji postoje na našoj Vikipediji možeš videti na strani Vikipedija:Šabloni/Slike. Takođe, licenca za Slika:50-DM.jpg je Šablon:Novac, pa sam je ispravio. Čisto da znaš kada sledeći put šalješ. --Brane Jovanović <~> 12:53, 29. jun 2006. (CEST)

Licenca na Slika:Handel Gigue HWV433.ogg

Dve stvari:

1. neko delo ne može biti istovremeno u javnom vlasništvu i da je pokriveno autorskim pravima - javno vlasništvo je odsustvo autorskih prava. Dakle, ili JV ili neka licenca, ne može oba.
2. ako je autor muzičkog dela i umro, postoje i tzv. prava izvođača - to je ono što radio stanice plaćaju kada puštaju pesme. Dakle, ako već šalješ muzičke odlomke, jako je bitno ko je izvođač, budući da je i on nosilac nekih prava.

Zbog gore navedenog, zamolio bih te da središ informacije na muzičkom odlomku iz naslova poruke, a i na bilo kojem drugom koji si eventualno poslao. Vidi na primer kako je urađeno na ostavi za Slika:Handel - messiah - 02 comfort ye.ogg (veza direktno ka Ostavi). Hvala. --Brane Jovanović <~> 10:10, 9. jul 2006. (CEST)

Dakle, ako misliš da je bežanje od problema rešenje, to je tvoj izbor. Niko nije rekao da ne treba da šalješ datoteke na Vikipediju, jedino sam ti rekao da malo više pripaziš prilikom slanja. Informacije su potrebne da bi svako mogao da zna pod kojim su uslovima licencirani neki odlomci, slike itd. tj. da ne bi svaki korisnik dolazio na tvou stranu za razgovor i pitao „Hej, Jakša, meni se onaj odlomak iz Hendlovog dela jako sviđa i hteo bih da ga iskoristim za... da li mogu?“, nego na strani sa opisom može da pročita i da sam zaključi. A autorska prava se na Vikipediji shvataju onako kako se shvataju po Zakonu SAD odnosno Bernškoj konveciji o autorskim pravima, i budući da ih svi tako shvataju, moramo i mi: ne možeš ti da se praviš da je ubrzanje slobodnog pada 10 m/s² ako je 9,81; to je fizički zakon. Isto tako, budući da se Vikipedija bavi domenom intelekta, mora se povinovati zakonima koji figurišu u toj oblasti. Da li će izumreti, pitanje je o kojem se može diskutovati. Da su tu i da ih moramo poštovati, to je činjenica. Ne moraju ti se sviđati - iskreno, ne sviđaju se ni meni - ali moramo se potruditi da izvučemo najviše što možemo uz ova ograničenja. Toliko. --Brane Jovanović <~> 10:30, 9. jul 2006. (CEST)

Izumiranje autorskog prava

Slučajno sam vidio komentar koji si ostavi na Branetovoj stranici za razgovor, o izmiranju autorskih prava... Hmmm, kada ne bi postojalo Autorsko pravo propala bi svijetska ekonomija, eto toliko je važno to pravo... ja sam jedno vrijeme, početkom 90-ih živio od prihoda koje mi je garantovalo autorsko pravo, (bavio sam se grafičkim dizajnom tako da je to usko vezano..., kasnije progamiranjem softvera... itd., mada nikako nisu jedine oblasti...). Dakle, autorka prava su uglavnom vezana za neki proizvod, koji je rezultat "intelektualnog" rada i kada stvaralac ne bi imao prihode od njega, ne bi mogao ni da stvara, jer od nečega se mora živjeti, ali ako svaki dan ideš da kopaš kanale, dođeš uveče kući smoren..., dakle ne vjerujem da ćeš imati vremena za neko "stvaralaštvo"... Koliko god Autorsko pravo bilo nepošteno, prema stvaraocima, krajnjim korisnicima, itd..., činjenica je da bez njega ne bi bilo ni umjetnika, ni dizajnera, ni inženjeara, ukratko ne bi postojala nikakva vrsta stvaralačkog rada, pa ni mnoge ekonomske aktivnosti, jer bi sami stvaraoci onda bili zaokupljeni "golom egzistencijom" i ne bi im padalalo na pamet stvaranje nečega..., ili možda bi, ali na nivou "primitivnih civilizacija"... --Славен Косановић {razgovor} 10:45, 9. jul 2006. (CEST)

Naš zakon o autorskim pravima je još rigidniji i gluplji od američkog i naravno da je u državnim rukama. Jedina razlika jeste da u Srbiji ljude za zakon generalno b* *c. A kakvi su zakoni u Evropi dovoljno to govori da npr. nemačka Vikipedija i ostale Vikipedije koje pate od kompleksa velikih nacija ne dozvoljavaju čak ni ovu nesrećnu "poštenu upotrebu" kakvu mi ovde provlačimo. Tako da npr. ne bi mogao da staviš logo JAT-a na stranu o JAT-u. Debilno, ali kada ideš strogo po evropskim zakonima, baš je tako.

O autorskim pravima možemo do prekosutra, ali ona su fakat u celom svetu a ideja Vikipedije jeste da stvara slobodan sadržaj koji ne bi bio podložan ovim neprijatnim ograničenjima. To međutim mora da se odvija unutar postojećeg pravnog okvira - živiš dovoljno blizu i znaš vrlo dobro šta bi jedan "class action lawsuit" značio za neprofitnu organizaciju kakva je Vikimedija. --Dzordzm 08:13, 10. jul 2006. (CEST)

U vezi najsvežije poruke

Ja sad stvarno ne razumem o čemu ti pričaš? Kakvo upozorenje, kada, gde si to video? Kakve to veze ima sa autorskim pravima?--Brane Jovanović <~> 06:24, 10. jul 2006. (CEST) Dakle, da pokušam još jednom:

1. Autorska prava kako se shvataju na Vikipediji, shvataju se u svim zemljama koje su potpisnice Bernške konvencije o autorskim pravima. To utoliko ima veze sa zakonima SAD koliko su autorska prava prvo nastala u Velikoj Britaniji, pa su posle odvajanja tadašnjih kolonija prenešena i u SAD. I autorska prava drugih zemalja jesu obavezujuća za sve potpisnike gorepomenute konvencije, po reciprocitetu; na kraju krajeva, zato su ga i potpisivale - a niko neće štititi tvoje ako ti ne štitiš njegove.
2. Zakon SAD ne može da zabrani da se Microsoft Windows instalira na računar u Iranu, on može samo da zabrani Mikrosoftu da u taj operativni sistem uključi određene tehnologije, kao što je kriptografska zaštitu određene jačine, ali to je bilo regulisano zakonima o izvozu, ne zakonima o autorskim pravima. Dakle, u pitanju je izvoz tehnologije, ne autorskog sadržaja. Uostalom, zašto bi u Iranu instalirali proizvod koji nije prilagođen njihovim potrebama (jezik, tastatura, lokalna podešavanja)?
3. Što se tiče zakona SAD, on je primenljiv jer se serveri nalaze tamo - možeš da ih ignorišeš koliko hoćeš, ali ti kada uzimaš hosting potpisuješ ugovor, i onaj koji obezbeđuje taj hosting je obavezan zakonima zemlje u kojoj se nalazi matična firma i on ne može da ih ignoriše, sve i da hoće; stoga će i u ugovor uključiti klauzulu da za sadržaj na serveru važe propisi njegove matične zemlje. Dakle, buniti se zbog toga je, kao što sam napisao ranije, isto kao buniti se protiv zakona gravitacije - to ne menja činjenicu da je stanje takvo.

Dakle, ti proceni situaciju i odluči šta ćeš dalje. Ako ne možeš da prihvatiš situaciju kakva jeste, žao mi je. Na tebi je bilo da se obavestiš kako stvari stoje. Što se ove rasprave/objašnjenja tiče, ja smatram da sam rekao dovoljno. --Brane Jovanović <~> 08:33, 10. jul 2006. (CEST)

Opet, to se odnosilo na određene komponente, ne na ceo operativni sistem - dakle, samo je kriptigrafska zaštita regulisana, i to zakonima o izvozu, ne zakonima o autorskim pravima, i zbog toga moraš da potvrđuješ; nađi negde na Mreži Microsoft Windows End User Licence Agreement (EULA) i pročitaj, videćeš da se u tom odeljku pominje export law, ne copyright law. Međutim, niko nije sprečavao Mikrosoft da pravi operativni sistem bez tih delova. A za slanje datoteka, kako želiš. --Brane Jovanović <~> 08:56, 10. jul 2006. (CEST)

Protest protiv velikih korporacija

Što se tiče "nepoštenja" velikih korporacija industrije filma i velikh diskografskih kuća, kao i dijelom industrije softvera, to je sasvim druga priča... Možemo organizovati jedan sajt o temi baviti se protestom protiv njih..., ali što se tiče stvaranja enciklopedije slobodnog sadržaja, čime se mi ovdje bavimo, logično je da težimo da sve što uđe ovdje bude slobodno, što je više moguće i legalno u smislu, da nam se ne može prigovoriti ni na koji način, da nekog potkradamo i na toj bazi stvaramo slobodnu enciklopediju. Iz tog razloga je poželjno da imamo sve dokumentovano (osim pravnih i legalnih razloga), i zbog toga insistiramo na ljepljenju odgovarajućih licenci...

Činjenica je da mnoge ekonomske aktivnosti ne bi postojale da nema autorskog prava i zaštite patenata, takođe se ne bi moglo napredovati u razvoju novih tehnologija, pošto složićeš se, niko ne radi ništa besplatno na ovom svijetu, pa ni ti muzičari koji sviraju uživo ne bi imali publike ako ljudi ne mogu da kupe ulaznicu... Sve je isprepleteno na ovom svijetu i svi zavisimo jedni od drugih, a autorsko pravo i zaštita patenata, garantuje prihode stvaraocima na duže staze, kako bi mogli da ulože novac i vrijeme za nove stvaralačke pohode..., a mi smo ovdje grupa entuzijasta koji stvaramo enciklopediju slobodnog sadržaja, što je na neki način protest protiv autorskog prava, i radimo ovdje bez ikakve ekonomske naknade, ali to ne znači da mnogi od nas na neki način ne živimo od tih zakona autorskog prava i zaštite patenata..., na primjer da oni ne postoje, ja bih sada služio u nekom restoranu 12 sati dnevno (u najboljem slučaju) i ne bi mi padalo na pamet da kasnije kada dođem kući, sjednem za računar i pišem za "enciklopediju slobodnog sadržaja"..., jer bih bio previše smoren fizički i mentalno... Pozdrav i svako dobro. --Славен Косановић {razgovor} 12:40, 10. jul 2006. (CEST)

Sređivanje slika

Na Vikipediji je u toku akcija sređivanja slika sa nejasnim ili pogrešno naznačenim pravnim statusom.

Zamolio bih te da sve slike koje si poslao (ili poslala), a na kojima nije označena licenca, označiš odgovarajućom licencom, vodeći računa da licenca odgovara pravnom statusu slike - pogledaj na primer ovo pravilo i ovaj spisak oznaka za licence sa kratkim objašnjenjima svake. Takođe, vizuelni spisak šablona za slike možeš videti i ovde.

Kada označavaš slike, povedi računa da sem licence obavezno staviš i vezu (URL) ka sajtu odakle je preuzeta; ako je slika skenirana, navedi naslov i autora publikacije i ISBN broj ako znaš; ako si ti autor, navedi to kao izvor (napomena: kod snimaka ekrana i skeniranih slika ti nisi autor slike). Ako smatraš da slika ispunjava uslove za poštenu upotrebu koji su navedeni na oznaci za licencu, navedi i obrazloženje za tu poštenu upotrebu.

Spisak slika koje si ti poslao (poslala), a koje nemaju označenu licencu, možeš videti ovde. Ako u sledeće dve nedelje ne rešiš licence na slikama, toga će se prihvatiti zainteresovani urednici.

Napomena: Slike koje po završetku akcije sređivanja ne budu imale jasno regulisan pravni status biće brisane!

--Brane Jovanović <~> 09:09, 14. jul 2006. (CEST)

Sređivanje, drugi put

Ovo je automatski generisana poruka. Ako si već primio (primila) sličnu, proveri dole navedeni link ponovo! Bot je vršio neke izmene na stranama sa opisom slika, pošto slike koje su ranije bile označene sa {{bez licence}} nisu prikazivane na spisku koji se navodi dole (a sada se dakle i one prikazuju).

Na Vikipediji je u toku akcija sređivanja slika sa nejasnim ili pogrešno naznačenim pravnim statusom.

Zamolio bih te da sve slike koje si poslao (ili poslala), a na kojima nije označena licenca, označiš odgovarajućom licencom, vodeći računa da licenca odgovara pravnom statusu slike - pogledaj na primer ovo pravilo i ovaj spisak oznaka za licence sa kratkim objašnjenjima svake. Takođe, vizuelni spisak šablona za slike možeš videti i ovde.

Kada označavaš slike, povedi računa da sem licence obavezno staviš i vezu (URL) ka sajtu odakle je preuzeta; ako je slika skenirana, navedi naslov i autora publikacije i ISBN broj ako znaš; ako si ti autor, navedi to kao izvor (napomena: kod snimaka ekrana i skeniranih slika ti nisi autor slike). Ako smatraš da slika ispunjava uslove za poštenu upotrebu koji su navedeni na oznaci za licencu, navedi i obrazloženje za tu poštenu upotrebu.

Spisak slika koje si ti poslao (poslala), a koje nemaju označenu licencu, možeš videti ovde. Ako u sledeće dve nedelje ne rešiš licence na slikama, toga će se prihvatiti zainteresovani urednici.

Napomene:

• Slike koje po završetku akcije sređivanja ne budu imale jasno regulisan pravni status biće brisane! To podrazumeva i slike koje nemaju licencu i one koje su pogrešno obeležene.
• Navedi izvor slike - ako ne navedeš izvor, nemoguće je proveriti licencu!
• Nemoj stavljati pogrešne oznake na slike, naročito nemoj stavljati „poštena upotreba“ ili „javno vlasništvo“ bez obrazloženja!

Ovo je druga poruka u akciji sređivanja slika.

--Brane Jovanović <~> 12:16, 15. jul 2006. (CEST)

Palestinska "država"

Jakša, problematičan je argument da Srbija priznaje kao državu... ne kažem da to nije argument, samo kažem da je to teško pitanje. Da li je Republika Srpska priznaje, da li priznaje ovaj ili onaj.. ipak srpska Vikipedija nema previše veze sa državom Srbijom, ako me razumeš. -- Obradović Goran (razgovor) 02:04, 24. jul 2006. (CEST)

Neka diskusija ide na strani za razgovor o članku.. -- Obradović Goran (razgovor) 02:15, 24. jul 2006. (CEST)

Usedom/Uzedom

Da bi argumentovao svoju tvrdnju navodiš mi primere ukorenjenih oblika za neke geografske nazive (zapravo se radi o opštepoznatim geografskim nazivima koje svakodnevno po stotine puta srećemo po medijima). Problem je u tome što Usedom/Uzedom uopšte ne spada u tu kategoriju jer je frekvencija njegovog pojavljivanja u medijima stotine, a možda i hiljade puta manja nego frekvencija pojavljivanja primera koje si naveo! Pa tako ne možemo govoriti o ukorenjenosti oblika Usedom pošto je učestalost njegovog pojavljivanja u novinama (recimo) sasvim sigurno nedovoljna da bi se moglo govoriti o ukorenjenosti i uobičajenosti navedenog oblika transkripcije. Navedi mi, otprilike, koliko puta se naziv Usedom (ili Uzedom) pojavio u nekim našim dnevnim novinama u poslednjih godinu dana. Ja tvrdim - niti jedan jedini put! Pa kako možemo govoriti o uobičajenosti oblika Usedom i davanja prednosti istom u odnosu na Uzedom? Doduše, za stručnu literaturu na srpskom jeziku (mislim na geografiju i slično), to ne mogu tvrditi, možda se u tim knjigama oblik Usedom pojavio na stotine puta (iako, čisto sumnjam), ali je notorna istina da geografske knjige pišu GEOGRAFI, a ne LINGVISTI, pa se često puta u njima nađe svašta! Miaslim na transkripciju stranih naziva.

I još kažeš da se to nemačko S na "svim jezicima transkribuje kao s. Mene ne interesuju "svi jezici", mene interesuje srpski jezik i transkripcija na isti. Budemo li se oslanjali na to kako, npr. Amerikanci izgovaraju (i transkribuju) njima strana imena, dobićemo paradoksalnu situaciju da je francuski glumac Žerar Depardje prekršten u Džerarda Depardjua, a od reditelja Lika Besona dobijamo Luka (verovatno se misli na beli luk, he, he) Besona (kao što se bez izuzetka čuje kod govornika američkog engleskog). Vidim da ti živiš u Kanadi i da se, silom prilika, moraš oslanjati na engleski izgovor stranih imena (a i na izgovor i transkripciju u nekim drugim jezicima). Veruj mi, (znam da ti to znaš), u srpskom jeziku situacija je malo drugačija. Postoje pravila u Pravopisu koja su dogovorili eminentni lingvisti i dobri poznavaoci određenih stranih jezika i cela ova priča je proistekla iz suprotstavljanja mog insistiranja na tim pravilima i tvog insistiranja na transkripcionim pravilima i normama iz nekih drugih jezika. Mislim da je moj pristup bolji i pravilniji, ali, bože moj, Vikipedija je slobodna enciklopedija i svako ima pravo na svoje mišljenje.

Da si ti meni živ, zdrav, debeo i uzbrdo brz.

Pozdrav.

--delija 08:38, 1. avgust 2006. (CEST)

Zahvaljujem se na pohvalama. He, he, ja sam sad kao skroman, pa nije to ništa, pa ja sam samo amater . . . Meni je važno da si se kroz ovaj razgovor uverio da nemaš posla sa nabeđenim lingvistom-amaterom, već sa osobom koja sasvim ozbiljno shvaća svoj angažman na Vikipediji u segmentu transkripcije i pravopisa i pokušava samo argumentovano potkrepiti svoje tvrdnje i stavove (pazeći, pri tome, da mu stil i ton razgovora ne budu svađalački i potcenjivački). A za Usedom/Uzedom- ko mu šmirgla uši. Kada bi to bio jedini sporni momenat na Vikipediji - gde bi bio kraj nama Srbima.

Izgleda da je Gugl "poslednja linija odbrane" (ili, bolje rečeno, "rezervni položaj") za mnoge diskutante na Vikipediji. I ja sam jedared koristio Gugl u artgumentaciji pravopisno-transkripcione problematike, ali sam i upozorio vikipedijsko "pučanstvo" da možemo svi otići dođavola ako Gugl uzimamo previše ozbiljno (mislim na pravopisna pitanja). Uradio sam kako si mi sugerisao i našao sam vrlo malo dokaza za Usedom u srpskim izvorima (valjda 3), a još manje za Uzedom (valjda jedan). Rezultati na ruskim sajtovima su nešto bolji (s tim da je na ćirikici češći Usedom (!), a na latiničnoj pretrazi ruskih sajtova - Uzedom (!)). U svakom slučaju, to je isuviše malo da bi se doneo određeniji sud.

Pominješ mi novinare. Nemoj više, leba ti - imam vrlo loše mišljenje o novinarima, jer lično smatram da su nam polupismeni novinari koji nemaju pojma o transkripcionim pravilima (čast retkim, retkim izuzecima), a misle da poznaju sve jezike sveta, i zakuvali ovu kašu oko transkripcije jer, naprosto, nisu slušali pametnije i stručnije od sebe - lingviste, već su transkribovali strana lična imena "po sluhu" (prilično oštećenom, ispostavilo se). Kažeš, "naročito oni novinari koji ne poznaju nemački". A ja bih dodao - "koji ne poznaju ni srpski". I najgore je što se takvi "znalci" petljaju u pravopis i transkripciju i misle da njima ne treba pomoć tamo nekih jezičkih stručnjaka. Nadam se da ti nisi novinar, inače sam nadrljao!

Onaj primer "duga-duzi" nije baš najsrećniji, pošto se tu ne radi o "principu minimalne intervencije", već, naprosto, o pokušaju da se, menjanjem kroz padeže, sačuva osnovni oblik reči, čime se izbegavaju komunikacijski problemi (isto kao vaga - vagi, a ne vaga-vazi, jer u drugom slučaju ne bismo bili sigurni da li se radi o vagi ili o vazoi za cveće!).

Zatim, tu se ne radi o "specifičnom korenu" (koren reči je tu najmanje bitan), već poljaci imaju svoj NAZIV za taj toponim, a Srbi imaju svoj NAČIN kako da ga transkribuju da bude što bliži izvornom izgovoru (hteo ti to ili ne hteo, ali nemačko međuvokalno S je u izgovoru ipak bliže glasu "z", pa se samim tim i treba transkribovati kao z).

A mi se dohvatili tog ostrvceta kao da se u najmanju ruku radi o Grenlandu!

Pozdrav.

--delija 10:30, 1. avgust 2006. (CEST)

Nažalost (duboki uzdah), tvoja konstatacija je potpuno tačna. A trebalo bi da lingvisti "karaju" novinare.

Hvala na čestitki (he, he, ne "čestici" jer bismo imali komunikacijski problem) u svakom slučaju. Pošto ja ne živim u Srbiji, već u Banjoj Luci (doduše, živeo sam u Požarevcu od 1996 do 2001.) nikada neću moći potrošiti te puste pare.

Pozdrav.

--delija 10:57, 1. avgust 2006. (CEST)

P.S.

Posle onih mojih intervencija u tvojim transkripcijama francuskih vukojebina možeš pomisliti da sam se baš nešto "nakačio" na tebe. Naravno, to nije istina. Cenim tvoj rad a ovo moje "intervencionističko zakeranje" shvati samo kao moje nastojanje da nam Vikipedija bude što lepša i umivenija.

Odgovor

O, da, svakako. Nema ko drugi biti.

Pozdrav.

--delija 08:57, 2. avgust 2006. (CEST)