Razgovor s korisnikom:Goldfinger/Arhiva02

OVU STRANU NEMOJTE DA MENjATE NITI DA NA NjOJ OSTAVLjATE ODGOVORE. OVA STRANA JE ARHIVA.

Odgovore ostavljajte na osnovnoj strani za razgovor, uz, ako je to neophodno, kopiranje odeljaka na koje odgovarate. (Pogledajte Pomoć:Arhiviranje stranice za razgovor.)

Čestitke

Čestitam na diplomi. Kada bi Vikipedija imala malo više saradnika kao što si ti, bila bi najbolja. Pozdrav--A.Dinčić 22:43, 27 jul 2005 (CEST)

hvala

hvala na savetima evo da vidimo da li je uspelo? --Korenjak 13:01, 29 jul 2005 (CEST)

biće još puno toga

nameravam da napišem jako puno stvari o svim balkanskim i srpskim muzičkim instrumentima, kako se svirajuštimuju čak i kako se pojedini prave... hvala na saradnji

--Korenjak 14:54, 29 jul 2005 (CEST)

Orden!

Oduševljen sam tvojom lavovskom borbom sa turskim sultanima! Takođe mi se svideo tvoj komentar na stranici Razgovor:Turski sultani – treba raditi, ali se treba i hladiti (htedoh reći hvaliti al po ovoj vrućini prsti sami otkucaše... šta je babi milo – to joj se i snilo). Tedoh da ti dam neku spomenicu za zasluge, ali avaj nisam napravio svoje spomenice. Zato sam odlučio da zdipim neku tuđu spomenicu, i da ti je dodelim ... al’ sam se predomislio. Mesto toga sam se setio starog običaja i odlučio da sa svojih grudi skinem neki orden, i dodelim ga tebi. Evo, ovom prilikom, dodeljujem tebi, Zlatoprstom, Bonzov osnovni pojas koji sam do sada ja ponosito nosio.

Ujedno pozivam Bonza da mi dozvoli da ubuduće deknem po koju medalju iz njegovog fonda, kako bih lakše mogao da ih delim i razdeljujem -- Obradović Goran (razgovor) 19:57, 30 jul 2005 (CEST)

---

Hvala ti za divnu priču, nisam je do sada čuo... gadan svat taj Petar. Imaćemo jednom članak i o njemu. A ja sam se setio one malo starije priče, isto o Đetićima. Kad posle bitke poređa poglavar trupe, podigne medalju, i kaže: “Čija je, neka je uzme”. Ko što reče Marko Miljanov: “Junaštvo je čuvati sebe od drugih, a čojstvo je čuvati druge od sebe”. -- Obradović Goran (razgovor) 22:13, 30 jul 2005 (CEST)

P.S. Blaž(a) Jovanović je do skora imao ulicu u Mirijevu, ali je preimenovana u Semjuela Beketa -- Obradović Goran (razgovor) 22:13, 30 jul 2005 (CEST)

Turski sultani

Prvo. Spasio si jedan od važnijih članaka u Vikipediji. Napravio si od izgubljenog, pobednika... Nimalo nije bio jednostavan posao, a ti si ga uradio baš kako istorijski kriterijumi nalažu. Nastavi samo tako... Drugo. Pošto si rekao ranije da planiraš da moje članke štampaš (a da budem iskren trebaće ti poveća količina papira), još ću te malo namučiti. Naime, ovih dana, koliko me nije bilo zbog nekih privatnih obaveza, ja sam malo više radio na nekim novim člancima. Uskoro (a možda i večeras), imaćeš priliku da se upoznaš sa proširenim člankom o Karlu Velikom, sa potpuno novim člankom o Atili (raniji treba dosta da se sredi), sa obimnim člankom o Konstantinu Velikom, o Jovanki Orleanki, Muhamedu, a u programu je i završetak članaka o Infpormbirou, Peki Dapčeviću, Arsi Jovanoviću i Stepincu. Imam dosta podataka i samo treba da ih pravilno rasporedim i završim članke.

Pošto si me pohvalio da su mi članci sve bolji i doteraniji, ja, evo prihvatam savete kao dodatni impuls i radim punom parom. Ustvari, po prirodi mi je da volim da radim. Mene to opušta. Tako ću ti pre odlaska na zasluženi odmor učiniti uslugu da potrošiš još malo papira na neke članke, za koje se iskreno nadam da će ti se dopasti. Samo nastavi tako. Pozdravlja te puno --A.Dinčić 00:03, 31 jul 2005 (CEST)

Konačno

Odlično si me podsetio. Već nekoliko puta zaboravljam da napravim spisak, ali sada sam ga sredio. Ima oko 40 članaka. Biće ih još. Ovo je samo početak. Pozdravlja te--A.Dinčić 01:31, 31 jul 2005 (CEST)

vezivanje datuma

Ne razumem te na šta si mislio? Kalendar je napravljen samo treba da se ibaci šablon u godine. Ako na to misliš. Možda misliš na to kako se ubacuje kalendar u godine. Pa evo ovako:

• Godina A: godina 365 nedelja

• Godina BA: godina 366 subota→nedelja

• Godina B: godina 365 subota

• Godina VB: godina 366 petak→subota

• Godina V: godina 365 petak

• Godina GV: godina 366 četvrtak→petak

• Godina G: godina 365 četvrtak

• Godina DG: godina 366 sreda→četvrtak

• Godina D: godina 365 sreda

• Godina ĐD: godina 366 utorak→sreda

• Godina Đ: godina 365 utorak

• Godina EĐ: godina 366 ponedeljak→utorak

• Godina E: godina 365 ponedeljak

• Godina AE: godina 366 nedelja→ponedeljak

Proste godine počinju i završavaju se istog dana (npr. Godina A, 1. januar i 31. decembar padaju u nedelju) Prestupne godine pomeraju to za jedan dan (npr. Godina AE, 1. januar pada u nedelju a 31. decembar pada u ponedeljak).

P.S. Lepo se provedi na Tari. Žao mi je ali ja verovatno neću moći skoro u BB. Pozdrav --Milan Jelisavčić 12:14, 31 jul 2005 (CEST)

---

Pa u kalendaru su darumi povezani. Samo klikneš na datum u kalendaru i on te prebaci na stranicu sa datumom, ako je to pitanje--Milan Jelisavčić 14:42, 31 jul 2005 (CEST)

Veze su očajne

Poštovani kolega, koristeći ovih 30 slobodnih dana koliko imam do početka septembarskih obaveza (što u školi, što na predavanjima u Mitrovici), koristim maksimalno vreme da dam svoj doprinos Vikipediji. Međutim, sve je išlo kao po koncu do članka o Atili, a zatim su se veze toliko pogoršale da ne mogu da snimim promene čak ni jednog promenjenog reda, a kamoli celog teksta.

Imam otkucan članak o Kostantinu Velikom i Pavlu Oroziju, ali ne mogu da ga prebacim u Vikipediju. Često mi se dešava da čekam i po pola sata da usnimim jednu promenu. Ovo već traje 10 dana.

Pa ukoliko ne vidiš moje ime, bar dok još ne odeš na odmor, znaj da ne zabušavam, već su se veze preprečile.

Ipak, ako opet sve ide ovako loše, ja ću ti se javiti preko imejla, dati sadržinu teksta a ti ga lepo doteraj i snimi (nije uošte bitno pod kojim imenom), jer ovo je ipak zajednički projekat.

Puno te pozdravlja--A.Dinčić 22:47, 3 avgust 2005 (CEST)

Biće još lepih tekstova

Hvala ti na ponudi da središ problem. Ipak, u pitanju je bila neka greška kod mene. Sad je to sređeno i idemo punom parom dalje. Nema odmora.

Što se tiče opreme, ja nemam čast da imam tako skupocenu tehniku, već radim preko Vireles sistema u Nišu.

Želim ti da se dobro odmoriš i da se dosta rasteretiš od svakodnevnih poslova. Inače, pošto radiš u Telekomu, a vidim da si diplomirani inženjer elektronike, voleo bih da znam u kom sektoru radiš i u kom gradu. Puno te pozdravlja --A.Dinčić 21:59, 4 avgust 2005 (CEST)iz Niša.

Spomenice

Nesporno je da i Dinčiću i mnogim drugima treba dodeliti mnoge spomenice, ali je problem što su oni koji su napravili svoje spomenice trenutno manje aktivni (dešava se to u ciklusima). Zato bi bilo dobro da još neko (ti recimo) napravi svoje spomenice. Ako imaš volje i inspiracije, mogao bi da osmisliš nešta. -- Obradović Goran (razgovor) 16:53, 5 avgust 2005 (CEST)

Hrvatski mjeseci

Ta imena mjeseci koja se danas predstavljaju kao hrvatska su se koristila u Dubrovniku i nekim drugim srpskim zemljama, a i sam Vuk je tako zvao mjesece. Inače, postoji i jedan stariji srpski kalendar, koji je isključivo srpski. Januar je tu koložeg, februar je sječko (a kod Hrvata je januar siječanj), mart je derikoža, april je lažitrava, maj je cvijetanj, jun je trešnjar, jul je žetvar, avgust je gumnik, septembar je grozdober, oktobar je šumopad (kod Hrvata je listopad), novembar je studen (kod Hrvata studeni), a decembar je koledar. Dakle, i pored naša dva narodna kalendara, od kojih su jedan prisvojili braća Hrvati, mi koristimo latinske nazive...--Đorđe D. Božović 23:17, 29. avgust 2005. (CEST)

Kao prvo Zlatoprsti, drago mi je što si se vratio. A što se tiče imena meseci - ne znam zašto svi redom (barem Srbi) imaju toliku fiksaciju time šta je nešta bilo nekad, ko je koju reč prvi koristio... Baš me bre briga što su Indijci, Incijanci, Rimljani i ne-znam-ti-ja-ko-sve-ne koristili kukasti krst pre nego što su ga nacisti uzeli - kukasti krst je dobio potpuno drugu (i potpuno jasnu) konotaciju kada je pod njim pobijeno n miliona ljudi - suludo je praviti se da se semantika reči nije izmenila. Etimologija jeste interesantna i značajna, ali je semantika značajnija.

Ne pravim ovom prilikom aluziju da su Hrvati na neki način ukaljali imena meseci kao što je Hitler za vjeki vjekov ukaljao kukasti krst. Jednostavno, to ((ako hoćete) više) nisu reči koje se upotrebljavaju u srpskom jeziku. One se sticajem okolnosti upotrebljavaju u jednom drugom jeziku, i to je sticajem okolnosti hrvatski, ali ne vidim kako to nas tangira. Jednostavno, Srbi koriste latinske nazive meseci, a ako se nekome to ne sviđa, Vikipedija jednostavno nije mesto za krstaške pohode izmene jezika kao što je ovaj. Ja koji nisam odrastao u SFRJ se nisam susretao sa hrvatskim izrazima u onoj meri u kojoj su se susretale ranije generacije, i jednostavno ne znam koji mesec se kako zove po hrvatskom/starosrpskom(?) kalendaru. Kad sam ispravljao onaj članak, morao sam da upitam roditelje o kom se mesecu radi. -- Obradović Goran (razgovor) 05:07, 30. avgust 2005. (CEST)

svaka čast majstori, mislim na tebe i Đorđa Božovića, tu ste mnogo jači od mene, predajem se. Meni lično je interesantno poreklo reči jer i ono govori, često, nešto. Evo primera u brak Mlada unosi miraz, a udovica prćiju (imovinu koju je stekla postupkom...)  :-) --Goldfinger 08:27, 30. avgust 2005. (CEST)

Nema stajanja

Ovih 10-15 dana koliko sam bio odsutan na Vikipediji koristio sam u prijatnom odmoru, a istovremeno i u sakupljanju novog materijala za temu Ravnogorskog pokreta. Pošto je Dangićev članak (prošao), a imao sam nekoliko komentara o njemu, idemo dalje. Pošto sam donekle ovekovečio neke istaknute ličnosti iz Komunističkog pokreta (Minić, Ranković, Đilas, Velebit, Gorkić, Dedijer i drugi),red je da sada malo obratimo pažnju i na istaknute ličnosti Ravnogorskog pokreta (najviše zbog toga što je od decembra 2004. izjednačen odnos ovih rivala u Srbiji, davanjem penzija i za Ravnogorce i za Partizane). Kao istoričara to me najviše zanima, a i red je da se konačno krvavi građanski rat započet davne 1941. godine okonča jednom za svagda. Pa tako ću naredne članke posvećivati ličnostima iz Četničke (Ravnogorske) hijerarhije. Imaš članak Jugoslovenska Vojska u Otadžbini. Tu sam zajedno sa jednim mladićem pokušao da dam neku vrstu sinteze Ravnogorskog pokreta gledano kroz prizmu rata. U planu su sledeći članci: Dragiša Vasić, Aleksandar Aksentijević, Živko Topalović, Đuro Đurović, Zvonko Vučković, Zaharije Ostojić, Mirko Lalatović i drugi.

Nadam se da će ti se dopasti. Pozdravlja te --A.Dinčić 14:21, 2. septembar 2005. (CEST)

Postao si birokrata!

Pošto je prošlo više od mesec dana od kako si postao administrator, a pokazao si se kao odgovoran korisnik, dodeljujem ti birokratska prava. Jedina promena do koje dolazi u ovlašćenjima je ta da sada ti druge korisnike možeš da unapređuješ u administratore i birokrate. Čestitam! -- Obradović Goran (razgovor) 17:11, 6. septembar 2005. (CEST)

Hehe, kaže se: Zaklinjem se čašću i životom!... -- Obradović Goran (razgovor) 20:41, 6. septembar 2005. (CEST)

Pridružujem se čestitkama. Samo tako nastavi --Saša Stefanović ® ¿ 22:07, 6. septembar 2005. (CEST)

Hvala na čestitkama

Hvala na čestitkama. I ja tebi čestitam na unapređenje za birokratu. Stajanja nema. Sad sam u punom zaletu. Vikipedija mora da dobija još puno članaka.

Pozdrav --A.Dinčić 21:19, 7. septembar 2005. (CEST)

Bitka na Sutjesci

Juče sam kontaktirao sa Pokrajcem oko članka "Bitka na Sutjesci". On se složio da članak treba širiti i ja danas po završetku članka o "Svetosavskom kongresu" počinjem da radim članak o Bici na Sutjesci. Skupio sam dovoljan broj podataka iz nekoliko različitih izvora i počinjem. Pozivam te da se priključiš pisanju i da zajedno udesimo da članak o Sutjesci bude jedan od boljih u Vikipediji. Dobro bi bilo ako imaš skener da barem pokriješ praznine slikama koje mošeš naći u nekim knjigama, a njih je pregršt.

Nadam se da ćeš se priključiti u izdradi članka.

Pozdrav --A.Dinčić 16:03, 9. septembar 2005. (CEST)

Pogledao sam tvoj članak o Raštegorcu i dopada mi se njegova dopuna. Međutim, već nekoliko meseci uzaludno prelistavam enciklopedije i knjige ne bi li našao datum njegovog rođenja i mesto. Gotovo sam siguran da je Slovenac i da je rođen negde u okolini Kopra. To mi je pre koju godinu rekao jedan Udbaš kada smo razgovarali o Golom Otoku, ali nije potvrdio kao tačno. Kada su Raštegorac i Ranko Balonda bili islednici na Golom Otoku, nije bilo nekih jačih represalija prema Ibeovcima. To je period april 1951-maj 1952. Znam da je islednik Vujačić, Nišlija, bio pravi fanatik. U Nišu se ranije pričalo da ko je na Otoku pao Vujačiću pod ruke, priznao je i ono što nije uradio.

Što se tiče Sutjeske, stari četnici te nisu lagali. A cifra je zaista preterana i dobro si me podsetio. Naime to nisu samo Crnogorski četnici. Ti su ubrojani i Dalmatinski, Hercegovački, Bosanski i Slovenački. Jel kako je operacija "Švarc" iziskivala da se čisti čitava Jadranska zaleđina, to su i ovi četnici trebali da budu izloženi uništenju, pa sam zato naveo cifru od 12.000 četnika. To ću još danas da popravim. Ono što me je kao istraživača najviše interesovalo je to zašto su Nemci posle zarobljavanja majora Đurišića prekinuli dalje operaciju protiv četnika. Partizani su zaista naslepo uleteli u klopku. Moje mišljenje je da su Nemci praktično završili opreraciju "Švarc" 15. maja 1943. A to što su posle u makazama imali partizane, to im je bilo samo u interesu, pa su je produžili i u svojim dokumentima krstili kao "Švarc", ali ja sam zato pravilno naglasio "Prvi deo Švraca" i "Drugi deo Švarca". Moje mišljenje da u ranijim udžbenicima nije smeo da stoji naslov: "Operacija protiv partizana- "Švarc". Jednostavno, partizanska glavnina se izvlačila na Sutjesci, pa je prikladniji naziv bio "Bitka na Sutjesci", a nikako "Operacija Švaerc"-kako to stoji u ilustrovanoj knjizi "Drugi svetski rat"-Tom 2.

Međutim, veličanje NOB-a je bilo i kroz neke operacije koje nisu preduzete protiv njih, a sve u cilju da se pokret pokaže kao vojnički genijalan i strateški odličan. Bilo kako bilo, NOB je jedino imao svoje zlatne trenutke po priznavanju od strane saveznika za legitimni pokret. Posle omasovljavanja, dolazi se do cifre od 800.000 ljudi (mislim da je i to preterivanje), do spajanja divizija u korpuse, korpuse u armije i do pobede. Ali, neko odavno lepo reče: "Pobednik će napisati istoriju." Pozdrav --A.Dinčić 13:18, 12. septembar 2005. (CEST)

Bitka na Neretvi

Kad bih ja napisao članak o "Bici na Neretvi" po mojim saznanjima i dokumentima, verovatrno bi me primili u izvršni odbor SPO-a, stavili kokardu na šajkači i proglasili me Ravnogorcem. Šalim se,naravno. Što se tiče martovskih pregovora, nije Ivo Lola Ribar slat kao pregovarač u Zagrebu, već Koča Popović, Milovan Đilas i Vladimir Velebit.To je bio partizanski trijumvirat "mira" Zašto je došlo do martovskih pregovora? Čim je VŠ saznao da su četnici utvrdili levu obalu Neretve (ne znajući sa koliko vojnika), mislili su da će ih potpuno satrti u Bosni i izaći kao pobednici u građanskom ratu. Ali, igra se nastavlja. Revolucija ne bira žrtve i odricanja. Partizani na pregovorima čak saznaju podatke koliko ima četnika, koje jedinice i gde su rasprostranjeni. Komandant 717. divizije Benigijus Dipold je vodio svoje beleške. Kasnije su dospele do Sime Lekovića koji je napisao knjigu "Martovski pregovori". Dedijer piše da je Tito želeo predah. Ni govora o tome. Ovo je više nego kolaboracija. Čak se partizani zavetuju da će saveznike gurnuti u more ako se iskrcaju, da će prestati sa diverzijama na prugama Zagreb-Sarajevo i predlagali da se čak između parizana i nemaca napravi poseban "distrikt" u kome se neće voditi borbe. Sastanak je organizovao Velebit jel je bio blizak sa Nemcima u Zagrebu. Slučajno sam imao prilike da razgovaram sa jednim preživelim četničom koji je bio u sastavu Durmitorske brigade koja je branila levu obalu Neretve. Nije bilo 20.000 bradonja kao u Bulajićevom filmu, već jedva 200 koji su imali zadatak da očuvaju mostobran dok se ostale jedinice Baje Stanišića i Pavla Đurišića ne grupišu. Na Neretvi je bio i Andrija Vesković sa svojim Hercegovcima. Međutim, neznajući za sudbinu martovskih pregovora između partizana i Nemaca, Zaharije Ostojić (tada je bio glavnokomandujući u Bici na Neretvi) je rasporedio samo 200 durmitorskih četnika (većinom seljaka )da štite mostobran. Po rečima preživelog, šta se desilo. Kao tajfun poletela je celokupna glavnina partizanskih snaga da se po svaku cenu probije na četnički sektoru, odlazeći u Hercegovinu, jel sa na nemačkom frontu nije moglo. Pored toga, delegati u Zagrebu su izjavili da neće više napadati Nemce, već samo četnike. Komunisti (hteo to neko da poveruje ili ne) su tada jasno stavili do znanja ko je neprijatelj br.1 u zemlji.

Čitav partizanski tajfun je protutnjio Neretvom na četničkom sektoru i krenuo da goni preostale jedinice. Da se osvrnemo malo na film "Bitka na Neretvi" ,koji je režirao još uvek živi Crnogorac Veljko Blajić. Po svedočanstvu tog četnika, partizani (a ponajviše politkomesari) se uopšte nisu humano ponašali prema zarobljenicima kako se to na kraju vidi. Prvo su razoružali zarobljenika, zatim pitali ko želi u "crvenu vojsku", a one koji su odbili su sve zatim streljali. Ovaj nesrećnik se izvukao jel je pre rata imao rođaka u KPJ u Banja Luci, pa su ga partizani malo prevaspitali i pridružili svojim jedinicama. Preživeo je Sremski front i pokajao se kad je prvi put uzeo pušku. Što se tiče četničko-italijansko-nemačke saradnje na Neretvi, to su priče za malu decu. Prvo, netačno je da su italijani prebacili četnike na Neretvi, jel su većinom Hercegovine držali Baćovićevi četnici.Četnici su već bili tamo i čekali. Drugo, netačno je da su četnici pomagali Nemcima, jel martovski pregovori sve govore. Treće, netačno je da su četnici pomagali italijanima, jel iz brojnih četničkih dokumenata se može jasno videte da su obe vojske bile na sasvim suprotnim stranama na operacijskom prostoru.

Plan "Vajs" je zaista bio uperen u cilju uništenja partizanske glavnine u Bosni, ali toliki operacijski prostor načičkan Ustašama, Četnicima, Domobranima, Italijanima, Nemcima, pa čak i Ljotićevcima, pobednici su želeli da iskoriste da naprave što uverljiviju priču gde jedino pobednik sarađuje nisakim, a svi ostali da.

Niko ne kaže da partizani nisu ginuli na Neretvi, ali niko takođe ne sme da tvrdi da se čitava soldateska okrenula protiv malobrojnih partizana na Neretvi. I cifre u udžbenicima su naduvane, pa i falsifikovane. I rušenje mosta kao Titova zapovest je izmišljena, jel te naredbe nema nigde. Čak šta više, nije jasno ni gde se tada Tito nalazio. To niko nije znao. Dedijer kaže da je bio u nekoj vodenici, a ostali tvrde da nije bio ni blizu fronta.Nije čak ni dao punomoćje delegaciji za pregovore sa Nemcima. U Bulajićevom filmu ga nema, a po ustaškim dokumentima, Tito je bio kod inženjera Hansa Ota na topli čaj i cigaretu u trenutku kada 4.000 ranjenika mili prema Neretvi sa njegovim imenom na ustima. Računalo se (kažu ustaški dokumenti) da se usled sloma posle eventualnih loših rezultata martoivskih pregovora, Tito prebaci na nemačku teritoriju i internira u zarobljeništvo.

Nadam se da si na ovom kratkom izlaganju Bitke na Neretvi nešto naučio što dosad nisi znao. Istorija Drugog svetskog rata je još uvek velika tajna. Svaki rat je tajna za sebe. Čak šta više, ni Severni rat nije konačno istražen,a kamoli Drugi svetski rat. Period jeste davno prošao, ali neke rane su još uvek sveže i bole. To mi je na kraju razgovora rekao četnik Draže Mihailovića, očevidac bitke na Neretvi.

Pozdravlja te--A.Dinčić 23:26, 12. septembar 2005. (CEST)

Pogibija Save i Lole

Najveće kontradiktornosti imao oko pogibija narodnih heroja i generala Save Kovačevića i Ivana Milutinovića. Kod Lole je sve jasno. Lola kao vođa SKOJ-a je počeo da stiče primat među komunistima i u njemu se video budući Tito. I Kominterna je hvalila mladog Ličanina. Priča o bombi je jeftina zanimacija. Pored Lole, bili su prisutni 28.novembra 1943 i genearli Milojević i predratni žandarm Milan Žeželj. Čim su se utovarili u avion, to je bio znak da Lola iziđe iz okolne šume jel se pretpostavljalo da će ih nemački avioni spaziti. U pratnji svog pratioca Milinka Kostića iz Dalmacije zakoračio je na površinu gde je bio parkiran avion na Gackom polju i onda su se pojavio "Dornije" (domobranski) koji je tačno imao podatke o Loli i njegovom ukrcavanju. Uzaludno je njegov pratilac pucao na avion. Nikakva bomba nije bačena već niskoleteći avion je izrešetao Lolu na 200 m od aviona. Nije ni nogom kročio u avion, a dobio je 7 metaka u leđa po svedočanstvu Josipa Kopiniča. Čim su iz aviona poiskakali Žeželj i Molojević, Lola je u lokvi krvi ležao na travi.

O smrti svoga sina nije stari Ribar odmah saznao pre zasedanja AVNOJ-a, kako su to udžbenici pisali. Tek 1. decembra je telo Lole prebačeno u Jajce i sahranjeno.

O smrti Save Kovačevića i Ivana Milutinovića ima najviše nedoumica. Sava i Ivan su bili glavni sprovodnoci linije "Levih skretanja" u Crnoj Gori i Hercegovini i glavni odabirci onih koji moraju pod rafal. Savina smrt je nejasna. Dedijer piše da ga je zrno potrefilo u čelu, a drugi da je poginuo u jurišu na bunker izrešetan mitraljeskim rafalima. Bilo kako bilo, Sava je prepušten samom sebi i neprijatelju.

Kod Ivana Milutinovića je sporna samo jedna stvar. On je navodno poginuo kada je čamac kojim se kretao u oslobođeni Beograd naleteo na minu i rasprštao se u sitne delove. Kada je prvi broj Politike objavio na naslovnoj strani topli nekrolog o Ivanu Milutinoviću, stajalo je da je njegovo netaknuto telo izvađeno iz Save i položeno u kovčeg. Nalaz potvrđuje da je Milutinović bio bez fizičkih povreda. Dakle, ako je mina raznela čamac, to se moralo videti i na telu pokojnoj generala, međutim činjenica da je nastavljeno sa političkim ubistvima je mnogo stvarnija. Naime, Ivan Milutinović je najverovatnije od najbližeg čuvara u čamcu gurnut sa celokupnom ratnom opremom u reku i udavio se. Tito je ovu vest primio u dalekoj Beloj Crkvi.

--A.Dinčić 00:09, 13. septembar 2005. (CEST)