Википедија

Razočarenje

Razočarenje je osećaj nezadovoljstva koji sledi nakon što se očekivanja ili nade ne ispolje.[1] Razlikuje se od žaljenja po tome što se ta osoba fokusira prvenstveno na lične izbore koji su doprineli lošem ishodu, dok se osoba koja oseća razočarenje fokusira na sam ishod,[2] što je izvor psihološkog stresa.[3] Proučavanje uzroka razočaranja, uticaja i stepena u kojem su pojedinačne odluke motivisane željom da se to izbegne, fokus je na polju analiza odluka[2][4] kao što je razočarenje, zajedno sa žaljenjem, jedna od dve primarne emocije uključene u odlučivanju.[5]

Razočaranje (1882), Džulijus Leblank Stjuart.

Etimologija uredi

Reč na engleskom jeziku je disappointen, na starofrancuskom desapointer, u doslovnom značenju je uklanjanje sa funkcije.[6] Njegova upotreba u smislu opšte frustracije prati do kraja 15. veka, a prvi put je zabeležen na engleskom kao emocionalno stanje depresije sredinom 18. veka.[7]

Psihologija uredi

Razočaranje je subjektivan odgovor u vezi sa očekivanim nagradama.[8] Vreme oporavka od razočaranja zavisi od intenziteta, kao i od osobe koja ga je doživela. Može potrajati od nekoliko minuta do nekoliko dana.

Razočaranje i nesposobnost da se za to pripreme se takođe predstavlja kao izvor povremenog kompromisa imunskog sistema kod optimista, koji uglavnom imaju bolje zdravlje,[9] alternativno mogu pokazati manji imunitet kada su pod produženim ili nekontrolisanim stresom, fenomen koji su istraživači pripisali efektu razočaranja.[10] Tvrde da optimisti ne koriste emocionalno ublažavanje kako bi se pripremili za razočaranje i stoga su manje sposobni da se nose sa njim kada ga dožive.[9][11] Ovaj efekat razočarenja je osporavala Suzana Segerstrom od sredine 1990-ih, koja je objavila nekoliko članaka koji ocenjuju njegovu verodostojnost. Njeni nalazi ukazuju na to da će optimisti, umesto da se ne mogu nositi sa razočaranjem, aktivno pozabaviti svojim problemima i da će zbog toga doživeti određeni kompromis imuniteta.[12]

Godine 1994. psihoterapeut Ijan Krejb je objavio knjigu The Importance of Disappointment u kojoj se oslanjao na dela Melanije Klajn i Zigmunda Frojda u napretku teorije da kultura izbegavanja razočarenja, posebno psihoterapijska, što pruža lažna očekivanja savršenstva u životu i sprečava ljude u postizanju zdravog identiteta.[13] Krejb je kao dva primera ponudio parnične žrtve medicinskih grešaka, koje su nekada nesreće prihvatile kao tok života, i ljude koji trpe tugu nakon smrti voljene osobe, kojima je, kako je rekao, dat lažni scenski model oporavka, što je više dizajnirano da uteši terapeute ožalošćenih.[14]

Žak Lakan je smatrao razočarenje iz detinjstva ključnim za ulazak u simbolički svet kulture,[15] koji u odrasloj dobi ključ za otkrivanje ko smo mi u stvari.[16]

Teorija uredi

 
Untitled - Woman with a peacock (1919), Jogeš Čandra Sil.

Teorija razočarenja, koju je sredinom 1980-ih pokrenuo David Bel sa daljim razvojem Grejama Lumsa i Roberta Sagdena[17] se vrti oko shvatanja da su ljudi koji razmišljaju o rizicima razočarani kada ishod nije kao očekivani.[18] Teorija razočaranja je korišćena u ispitivanju različitih procesa donošenja odluka kao što su povratna emigracija, usklađenost poreskih obveznika i spremnost kupaca da plate.[19] David Gil i Viktorija Prouz su pružili eksperimentalne dokaze da su ljudi neskloni razočaranju kada se takmiče.[20]

Razočarani pojedinci se fokusiraju na uzlazne faktore, alternativne ishode koji bi bili bolji od onoga što su stvarno doživeli, do te mere da čak i pozitivni ishodi mogu rezultirati razočaranjem.[21] Jedan primer, koji je dostavio Bel, se tiče dobitka na lutriji od $10.000, događaja koji će se teoretski posmatrati pozitivnije ako taj iznos predstavlja najveći mogući dobitak na lutriji nego ako predstavlja najmanji.[22] Analitičari rade na pretpostavci da će pojedinci predvideti potencijal razočaranja i donositi odluke za koje je manje verovatno da će dovesti do doživljaja ovog osećaja.[17] Averzija prema razočaranju je postavljena kao jedno objašnjenje Alisovog paradoksa, problematičnog odgovora u očekivanoj teoriji korisnosti u kojem se pokazuje veća verovatnoća da će ljudi izabrati određenu nagradu nego riskirati veću, dok su u isto vreme voljni pokušati za veću nagradu kada je niža verovatnoća obe opcije sa određenim rizikom.[23]

Dok su se raniji programeri teorije razočarenja fokusirali na očekivane ishode, novija ispitivanja Filipa Delkua i Aleksandre Silo iz INSEAD su se usredsredila na uticaj kasnijeg razočarenja koje nastaje kada se stvarni ishod negativno posmatra na osnovu daljeg razvoja, na primer, ako osoba na berzi ostvari veće dobitke od očekivanih, može biti srećna sve dok nedelju dana kasnije ne otkrije da je mogla da ostvari mnogo veći profit da je čekala još nekoliko dana na prodaju.[17] Ovo iskustvo razočarenja može uticati na kasnije ponašanje, a analitičari smatraju da uključivanje takvih varijabli u teoriju razočarenja može poboljšati proučavanje bihejvioralnih ekonomija.[17] Razočarenje se, zajedno sa žaljenjem, meri direktnim ispitivanjem ispitanika.[24]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^  State Home and Training School, Mich, Michigan. Lapeer (1932). Staff Papers, 1932. the University of Michigan. str. 31. 
  2. ^ a b Bell, David E. (januar 1985). „Putting a premium on regret”. Management Science. 31 (1): 117—20. JSTOR 2631680. doi:10.1287/mnsc.31.1.117. 
  3. ^ Ma, Lybi. (March 29, 2004). Down But Not Out. Originally published in Psychology Today. Hosted with permission by medicinenet.com. Retrieved 22/02/08.
  4. ^ Wilco, W. van Dijk, Marcel Zeelenberg and Joop van der Pligt (avgust 2003). „Blessed are those who expect nothing: Lowering expectations as a way of avoiding disappointment”. Journal of Economic Psychology. 24 (4): 505—16. doi:10.1016/S0167-4870(02)00211-8. [mrtva veza]
  5. ^ Wilco W. van Dijk; Marcel Zeelenberg (decembar 2002). „Investigating the appraisal patterns of regret and disappointment”. Motivation and Emotion. 26 (4): 321—31. doi:10.1023/A:1022823221146. 
  6. ^ „disappoint”. The American Heritage Dictionary of the English Language, 3rd ed. Houghton Mifflin Company. 1992. str. 529. 
  7. ^ „disappointment”. The New Shorter Oxford English Dictionary. 1. Clarendon Press, Oxford. 1993. str. 683. ISBN 978-0-19-861271-1. 
  8. ^ Kennett, White (1715). „A Seasonable Discourse of the Rise, Progress, Discovery, and Utter Disappointment of the Gun-powder Treason and Rebellion Plotted by the Papists in 1605 3 Jam. 1. As Delivered in a Sermon Preach'd in the Cathedral Church of St. Paul, London, on the 5th of November, 1715. ...”. A Seasonable Discourse of the Rise, Progress, Discovery, and Utter Disappointment of the Gun-powder Treason and Rebellion Plotted by the Papists in 1605. T. Wood, and T. Sharpe: 24. 
  9. ^ a b Neimark, Jill. (May/Jun 2007) The optimism revolution Psychology Today. Retrieved 22 February 2008.
  10. ^ Schwartz, Todd. (Summer 2003) Positive thinking Arhivirano mart 7, 2008 na sajtu Wayback Machine Chronicle, Lewis & Clark College. Retrieved 22/02/08.
  11. ^ Grohol, John M. (February 4, 2006) Is it best to expect the worst? Psychologists test long-held theory of emotional cushioning Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. novembar 2015). psychcentral.com. Retrieved 22 February 2008.
  12. ^ Segerstrom SC (septembar 2006). „How does optimism suppress immunity? Evaluation of three affective pathways”. Health Psychol. 25 (5): 653—57. PMC 1613541  . PMID 17014284. doi:10.1037/0278-6133.25.5.653. . See also Segerstrom SC (maj 2005). „Optimism and immunity: do positive thoughts always lead to positive effects?”. Brain Behav. Immun. 19 (3): 195—200. PMC 1948078  . PMID 15797306. doi:10.1016/j.bbi.2004.08.003. 
  13. ^ Seale, Clive (2002). Media and Health . London: Sage Publications, Inc. str. 167, 242. ISBN 978-0-7619-4730-1. 
  14. ^ Seale, str. 167–168
  15. ^ W. Ver Eccke, Phenomenology and Lacan on Schizophrenia (2001) p. 181
  16. ^ P Hill, Lacan for Beginners (London 1997) p. 68
  17. ^ a b v g "Disappointment Without Prior Expectation Cause and Affect" - Understanding emotion in decisions under risk Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. oktobar 2011) INSEAD (2005). Retrieved 22/02/08.
  18. ^ Delquié, Philippe; Alessandra Cillo (decembar 2006). „Disappointment without prior expectation: a unifying perspective on decision under risk”. Journal of Risk and Uncertainty. 33 (3): 197—215. doi:10.1007/s11166-006-0499-4. 
  19. ^ See, for example, Why Do People Go Home Again? Disappointment Theory and Target Saving Theory Revisited Arhivirano april 14, 2008 na sajtu Wayback Machine, David Kelsey; Albert Schepanski (1991). „Regret and disappointment in taxpayer reporting decisions: An experimental study”. Journal of Behavioral Decision Making. 4 (1): 33—53. doi:10.1002/bdm.3960040104. Arhivirano iz originala 2012-12-10. g.  and Christian Homburg; Nicole Koschate; Wayne D. Hoyer (april 2005). „Do satisfied customers really pay more? A study of the relationship between customer satisfaction and willingness to pay” (PDF). Journal of Marketing. 69 (2): 84—96. doi:10.1509/jmkg.69.2.84.60760. 
  20. ^ Gill, David; Prowse, Victoria (2012). „A Structural Analysis of Disappointment Aversion in a Real Effort Competition” (PDF). The American Economic Review. 102 (1): 469—503. JSTOR 41408781. doi:10.1257/aer.102.1.469. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 12. 2011. g. 
  21. ^ Schwartz, Alan (2002). „Expected feelings about risky options”. Ur.: Moore, Simon. Emotional Cognition: From Brain to Behavior (Advances in Consciousness Research, 44) . John Benjamins Publishing Co. str. 183–96. ISBN 978-1-58811-224-8. 
  22. ^ Bell, David E. (Jan—Feb 1985). „Disappointment in Decision Making under Uncertainty”. Operations Research. 33 (1): 1—27. JSTOR 170863. doi:10.1287/opre.33.1.1.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  23. ^ Jianmin Jia; James S. Dyer; John C. Butler (januar 2001). „Generalized disappointment models”. Journal of Risk and Uncertainty. 59 (1): 59—78.  and Gul, Faruk (maj 1991). „A Theory of Disappointment Aversion”. Econometrica. 59 (3): 667—86. JSTOR 2938223. doi:10.2307/2938223.  For an alternate model of the Allais paradox, see The Allais Paradox at overcomingbias.com.
  24. ^ Marcatto, Francesco; Donatella Ferrante (januar 2008). „The Regret and Disappointment Scale: An instrument for assessing regret and disappointment in decision making”. Judgment and Decision Making. 3 (1): 87—99. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Razočarenje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разочарење&oldid=27407116”