Ramzes V

фараон Двадесете династије Древног Египта

Ramzes V je bio je četvrti po redu egipatski faraon Dvadesete dinastije. Bio je sin faraona Ramzesa IV i kraljice Tentopet.

Glava mumije Ramzesa V

Njegovu kratku vladavinu su karakterisali uspon Amonovih sveštenika, koji su počeli da kontrolišu zemlju oko hramova i državne finansije nauštrb faraona. Papirus poznat kao Turin 1887, koji datira iz njegove vladavine, tako beleži finansijski skandal u koji su bili umešani sveštenici iz Elefantine. Period unutrašnje nestabilnosti su karakterisali i napadi spolja, pretpostavlja se iz Libije, o čemu svedoči papirus Kat. 2044 i navod da su radnici u Deir el-Medini zbog neprijatelja povremeno prekidali izgradnju Ramzesovog groba, te da je isti neprijatelj došao do grada Per i „spalio tamošnji narod“ [1]. Drugi izvor pominje napad na samu Tebu. [2]. To pokazuje kako egipatska država u to vreme nije mogla sprečavati napade na svoje elitne radnike, a kamoli stanovništvo.

Tačne okolnosti smrti Ramzesa V nisu poznate. Moguće da ga je svrgnuo Ramzes VI, koji je kasnije uzurpirao grob izgrađen od strane svog prethodnika. [3] Sahranjen je tek u drugoj godini vladavine Ramzesa VI, što je bilo neobično, s obzirom na egipatsku tradiciju prema kojoj se faraon mumificirao i sahranjivao tačno 70 dana nakon početka vladavine naslednika. Međutim, moguće je da je pogreb odgođen zbog potrebe Ramzesa VI da prethodno očisti područje Tebe od eventualnih libijskih napadača. [2]

Mumija Ramzesa V je pronađena, a na osnovu ožiljaka na licu, pa se pretpostavlja da je patio od velikih boginja [4]. Na glavi su pronađeni tragovi velike rane, zbog kojih neki egiptolozi smatraju da je ubijen udarcem oštrim predmetom u gornju levu stranu glave. Nije isključeno, pak, da je oštećenje lobanje nastalo od pljačkaša grobova.


Egipatski faraon
Devetnaesta dinastija

Izvori uredi

  1. ^ A.J. Peden The Reign of Ramesses IV, (Aris & Phillips Ltd: 1994), pp. 21
  2. ^ a b Peden, op. cit. pp. 21
  3. ^ Peter Clayton, Chronology of the Pharaohs, Thames & Hudson Ltd, (1994),p.168
  4. ^ Clayton, op. cit. pp. 167