Rasejavanje plodova i semena

Rasejavanje plodova i semena - rasejavanje plodova i semena na izvesnu daljinu od biljke obezbeđuje opstanak vrste i njenu ekspanziju u prostoru. Zbog rasejavanja, postoje razne prilagođenosti u građi plodova, kao i razni drugi faktori koji potpomažu rasejavanje plodova i semena.^[1]

Čičak (*Arctium lappa*) - primer epizoohornog ploda

Maslačak (*Taraxacum oficinale*) - primer ploda sa dlakavim dodacima za letenje

Zbog nekih specifičnosti u anatomskoj građi, kod nekih biljaka zreli plodovi se otvaraju naglo ( promene turgora i sl.) i na taj način izbacuju seme na izvesnu daljinu od biljke ( Ecbalium elaterium, Geranium, Impatiens noli-tangere i dr.) Takvo rasejavanje semena, u kome učestvuje biljka, naziva se autohorija.

Faktori koji utiču na rasejavanje semena i plodova

vetar (vazdušne struje)
voda
životinje
čovek

Rasejavanje plodova i semena pomoću vetra

Ova vrsta rasejavanja se naziva anemohorija. Kod ovih biljaka je seme obično sitno (lakše lebdi u vazduhu), a plodovi i semena su često snabdeveni raznim dodacima (dlakama, krilatim izraštajima, papus kod mnogih glavičarki i dr.)

Rasejavanje plodova i semena pomoću vode

Voda učestvuje u raznošenju semena i plodova mnogih vodenih obalskih binjaka. Rasejavanje plodova i semena pomoću vode označava se kao hidrohorija. Kod plodova i semena hidrohornih biljaka često se javljaju razni dodaci, na primer mehurovi ispunjeni vazduhom, što im omogućuje lakše lebdenje u vodi.

Rasejavanje plodova i semena pomoću životinja

Drugi naziv za ovo rasejavanje jeste zoohorija. U okviru zoohorije javljaju se dva slučaja:

Epizoohorično raznošenje - plodovi i semena se zakače ili zalepe spolja za životinje. Plodovi kod epizoohoričnih biljaka često imaju dodatke pomoću kojih se lako prikače za telo životinja (Bidens, Arctium i dr.)
Endozoohorično rasnošenje - životinje jedu plodove i seme prolazi kroz njihov crevni trakt. Posle izbacivanja iz životinje, seme zadržava svoju klijavost i dalje se razvija u novu biljku. Endozoohorične biljke često imaju sočne, mesnate plodove, te ih životinje rado jedu.

Rasejavanje plodova i semena pomoću čoveka

Čovek ima posebnu ulogu u rasprostiranju plodova i semena, a ovaj tip rasejavanja se drugačije naziva antropohorija. U prvom redu je čovekovo delovanje u rasprostiranju kulturnih biljaka. Bilo koja važnije kulturna biljka koja se razvila na jednom kontinentu, uz pomoć čoveka preneta je i u druge krajeve sveta.

Vidi još

Rasejavanje korova

Reference

^ Momčilo Kojić, Sofija Pekić, Zora Dajić, Botanika 9.izdanje, Izdavačka kuća „Draganić” , Beograd 2004.

Literatura

Momčilo Kojić, Sofija Pekić, Zora Dajić, Botanika 9.izdanje, Izdavačka kuća „Draganić” , Beograd 2004.
Dragana Rančić, Svetlana Aćić, Ivan Šoštarić, Praktikum iz poljoprivredne botanike sa radnom sveskom, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Begorad 2016.

Spoljašnje veze

[1] Momčilo Kojić, Sofija Pekić, Zora Dajić, Botanika 9.izdanje, Izdavačka kuća „Draganić” , Beograd 2004.

[1]