Википедија

Rastresito vezivno tkivo

Rastresito vezivno tkivo ili labavo vezivno tkivo, poznato i kao areolno tkivo, jeste ćelijsko vezivno tkivo sa tankim i relativno retkim kolagenim vlaknima. Imaju polutečnu matricu sa manjim udelom vlakana. Njegova supstanca zauzima više zapremine nego vlakna. Ima viskoznu do želatinozni konzistenciju i igra važnu ulogu u difuziji kiseonika i hranljivih materija iz kapilara koji prolaze kroz ovo vezivno tkivo, kao i u difuziji ugljen-dioksida i metaboličkog otpada nazad u krvne sudove. Labavo vezivno tkivo se prvenstveno nalazi ispod epitela koji prekriva površine tela i oblaže unutrašnje površine tela. Takođe je povezan sa epitelijumom žlezda i okružuje najmanje krvne sudove. Ovo tkivo je stoga početno mesto gde se patogeni agensi, kao što su bakterije koje su prodrle u površinu epitela, nagomilavaju i uništavaju ćelije imunog sistema.[1]

Rastresito vezivno tkivo
Presek kroz dermis. Papilarni dermis se sastoji od rastresitog vezivnog tkiva.
Detalji
Identifikatori
Latinskitextus connectivus laxus
TAA04.5.02.020
A16.0.03.006
THH2.00.03.1.00002
FMA19783
Anatomska terminologija

U prošlosti su oznake areolnog tkiva, masnog tkiva i retikularnog tkiva bile navedene kao podgrupe rastresitog ili labavog vezivnog tkiva. Međutim, oni se više ne smatraju podgrupom rastresitog vezivnog tkiva. Rastresito vezivno tkivo je podskup samog vezivnog tkiva. Štaviše, areolno tkivo je isto što i labavo vezivno tkivo, masno tkivo je podskup specijalizovanog vezivnog tkiva, a retikularno tkivo je prisustvo retikularnih vlakana i retikularnih ćelija koje zajedno formiraju stromu hemopoetskog tkiva (posebno crvenu koštanu srž) i limfnog tkiva (limfni čvorovi i slezina, ali ne i timusa).[1]

Većina tipova ćelija u rastresitom vezivnom tkivu su prolazne lutajuće ćelije koje migriraju iz lokalnih krvnih sudova kao odgovor na specifične stimuluse. Rastresito vezivno tkivo je, dakle, mesto inflamatornih i imunoloških reakcija. U delovima tela gde su strane supstance stalno prisutne, održavaju se velike populacije imunih ćelija. Na primer, lamina proprija, rastresitog vezivnog tkiv asluzokože, kao što su respiratorni i alimentarni sistemi, sadrži veliki broj ovih ćelija.[1]

Embriologi uredi

Embrionalno vezivno tkivo je prisutno i u pupčanoj vrpci i u embrionu. Embrionalno vezivno tkivo uključuje mukoidno vezivno tkivo i mezenhim. Mukoidno vezivno tkivo se nalazi unutar pupčane vrpce kao Vartonov žele ono je želatinozno tkivo prvenstveno sastavljeno od prizemne supstance sa nekoliko kolagenih ili retikularnih vlakana.[2] Mezenhim je labavo organizovano embrionalno vezivno tkivo i nediferencirane ćelije proizvode većinu tkiva u telu. Mezenhim nastaje iz mezodermalnog sloja trilaminarnog embrionalnog diska ranog embriona. Kao rezultat toga, većina vezivnog tkiva nastaje iz mezoderma. Na primer, tetive nastaju iz somatskog mezoderma.

Tokom razvoja tetiva, induktivni signali iz obližnjeg sklerotoma i miotoma izazivaju ekspresiju regulacije ključnog faktora transkripcije u tenogenoj i ligamentogenoj diferencijaciji zvanom skleraksa. Nekoliko faktora fibroblasta, kao i transformišući faktor rasta-beta, učestvuju u regulisanju razvoja tetiva. Progenitorne ćelije tetiva počinju da polažu kolagene fibrile, a ove fibrile rastu u različitim pravcima i počinju da formiraju tetivnu fasciklu. Fibroblasti tetiva se nalaze između kolagenih vlakana. Sloj vezivnog tkiva nazvan epitenon okružuje ove tetivne fascikule kako bi se formiralo kompletno tetivno tkivo.[3]

Građa uredi

 
Šematski prikaz sastava rastresitog vezivnog tkiva

Rastresito vezivno tkivo jeste savitljivo, mrežasto tkivo sa tečnom matriksom. Služi za ublažavanje i zaštitu telesnih organa.

Ćelije rastresitog vezivnog tkiva uredi

Fibroblasti uredi

 
Fibroblasti

Fibroblasti su široko rasprostranjeni u ovom tkivu; to su ćelije nepravilnog grananja koje luče jake vlaknaste proteine i proteoglikane kao ekstracelularni matriks.[4]

 
Makrofagi

Ćelije ove vrste tkiva su uglavnom povezane želatinoznom supstancom poznatom kao mlevena supstanca prvenstveno sastavljena od kolagenih i elastičnih vlakana. Imahu jajolik oblik i poprima zvezdasti oblik, sa stalnom metaboličkom aktivnošću. Fibrociti su „stari“ fibroblasti, pošto više ne sintetišu vlakna kao fibroblasti, međutim, u slučaju povrede, fibrociti se vraćaju u oblik fibroblasta da pomognu u sintezi novih vlakana i deluju u angiogenezi.

Makrofagi uredi

Makrofagi su velike ameboidne ćelije i njihova funkcija je da čiste tkiva fagocitozom od infektivnih agenasa kao što su bakterije i ćelijski ostaci.

Plazmociti uredi

Plazma ćelije su ćelije koje proizvode antitela protiv stranih supstanci koje ulaze u telo. To su ćelije koje migriraju iz krvi u procesu koji se zove dijapedeza.

Mastociti uredi

Mastociti proizvode heparin (supstancu protiv zgrušavanja krvi) i histamin (supstancu uključenu u alergije).

Vlakna uredi

Labavo vezivno tkivo je nazvano na osnovu "tkanja" i vrste vlakana koja su u njemu sastavljena. Postoje tri glavna tipa:

  • Kolagenska vlakna: koja su napravljena od kolagena i sastoje se od snopova vlakana koji su namotaji molekula kolagena.
  • Elastična vlakna: koja su napravljena od elastina i "rastegljiva su".
  • Retikularna vlakna: koja se sastoje od jedne ili više vrsta vrlo tankih kolagenih vlakana. Ona spajaju vezivno tkivo sa drugim tkivima.

Položaj uredi

Rastresito vezivno tkivo se može naći u delovima tkiva u skoro svakom delu tela. Okružuje krvne sudove i nerve i sa njima prodire čak i u male prostore mišića, tetiva i drugih tkiva. Takođe može biti prisutno u medijastinalnim organima. Skoro svaki epitel počiva na sloju rastresitog tkiva, čiji krvni sudovi obezbeđuju epitelu ishranu, uklanjanje otpada i prema potrebi snabdevanje leukocitima koji se bore protiv infekcije kada je to potrebno. Zbog obilja otvorenog prostora ispunjenog tečnošću, leukociti mogu slobodno da se kreću u rastresitom tkivu i mogu lako da pronađu i unište patogene.

Rastresito tkivo se nalazi ispod sloja epidermisa i takođe je ispod epitelnog tkiva svih telesnih sistema koji imaju spoljašnje otvore. čini kožu elastičnom i pomaže joj da izdrži vučni bol. Takođe je komponenta lamine proprije digestivnog i respiratornog trakta, sluzokože reproduktivnog i urinarnog sistema, strome žlezda i hipoderme kože. Takođe se nalazi u mezenterijumu koji okružuje crevo.

Areolarno tkivo uredi

Aeoralno tkivo[5] uobičajeni je tip rastresitog vezivnog tkiva (i najrasprostranjeniji tip vezivnog tkiva kod kičmenjaka). Nazvano je tako jer su mu vlakna dovoljno udaljena da ostave dovoljno otvorenog prostora za intersticijsku tečnost između (areola je latinski naziv za "mali otvoreni prostor"). Dovoljno je jako da poveže različite tipove tkiva zajedno, ali dovoljno mekan da pruži fleksibilnost i amortizaciju. Kolagenska vlakna su relativno široka i obojena su u svetlo roze, dok su elastična vlakna tanka i boje tamnoplave do crne. Prostor između formiranih elemenata tkiva je ispunjen matriksom. Materijal u vezivnom tkivu daje mu labavu konzistenciju sličnu vati koja je rastavljena. Areolarno vezivno tkivo se nalazi oko svakog krvnog suda i pomaže u održavanju krvnog suda na mestu. Tkivo se takođe nalazi oko i između većine telesnih organa.[6] Mnoga susedna epitelna tkiva (koja su avaskularna) dobijaju svoje hranljive materije iz intersticijske tečnosti areolnog tkiva; lamina propria je areolarna na mnogim mestima tela. Njena vlakna se kreću u nasumičnim pravcima i uglavnom su kolagena, ali su prisutna i elastična i retikularna vlakna. Areolno tkivo je veoma promenljivo po izgledu. U mnogim seroznim membranama pojavljuje se kao labav raspored kolagenih i elastičnih vlakana, razbacane ćelije raznih vrsta; obilna mlevena supstanca; brojni krvni sudovi. U koži i sluzokožama je kompaktniji i ponekad ga je teško razlikovati od gustog nepravilnog vezivnog tkiva.

Funkcija uredi

Rastresito vezivno tkivo drži organe na mestu i pričvršćuje epitelno tkivo za druga tkiva ispod tih organa. Takođe služi kao rezervoar vode i soli za okolna tkiva. Skoro sve ćelije dobijaju svoje hranljive materije iz rastresito vezivno tkivo i otpuštaju svoje otpadne materije.

Klinički značaj uredi

S obzirom na značajne varijacije u tipovima vezivnog tkiva, brojne patologije i hirurška razmatranja se odnose na ova tkiva. Takva stanja uključuju:

  • kidanje tetiva,
  • frakture kostiju,
  • sindrome mišićnog kompartmenta,
  • povrede hrskavice,
  • hirurški poremećaj i direktnu upalu vezivnog tkiva.

Pored toga, postoji pet trenutno identifikovanih autoimunih bolesti vezivnog tkiva:[7]

Pored toga, za osobe koje pokazuju odabrane karakteristike autoimunih bolesti bez jasnih antitela ili kompletnog skupa simptoma se kaže da imaju nediferenciranu bolest vezivnog tkiva. Drugim osobama koje pokazuju simptome više od jednog poremećaja vezivnog tkiva može se dijagnostikovati sindrom preklapanja.[7]

Pored navedenih autoimunih bolesti, nekoliko stanja uzrokuje abnormalnosti u vezivnom tkivu zbog defekta gena. Pacijenti koji pokazuju zahvaćenost zglobova su tipični za sistemsku bolest vezivnog tkiva, koja može uključivati destruktivni ili nedestruktivni artritis.[8]

Autoimuna bolest vezivnog tkiva uredi

Postoji pet trenutno priznatih autoimunih bolesti vezivnog tkiva, a svaka je relativno retka: sistemski eritematozni lupus, skleroderma, miozitis, reumatoidni artritis i Šegrenov sindrom.

Sistemski eritematozni lupus je autoimuna bolest koja uključuje nemogućnost formiranja i gubitak samotolerancije nuklearnih autoantigena i imunoloških kompleksa i izaziva zapaljenje više organskih sistema.[9]  Zbog abnormalnog imunološkog odgovora, pacijenti mogu imati veoma različite serološke abnormalnosti i simptome koji mogu uključiti kožu, zglobove, nervni sistem, pluća, bubrege ili krvne sudove i češći su kod osoba ženskog i nebelog porekla.[9][10]

Skleroderma ili sistemska skleroza je retka autoimuna bolest koja je češća kod muškaraca i koju karakterišu autoantitela, abnormalne vaskularne strukture i fibroza kože i različitih organa usled viška proizvodnje kolagena.[11]

Miozitis je još jedna retka autoimuna bolest koja uključuje autoantitela i promenljive prezentacije pacijenata koje uključuju upalu mišićnog tkiva.[12]  

Reumatoidni artritis (RA) je autoimuna bolest vezivnog tkiva koja dovodi do hronične upale telesnih tkiva, obično zglobova, i može dovesti do invaliditeta.[13]  

Šegrenov sindrom je retka autoimuna bolest koju karakterišu periepitelni limfocitni infiltrati kod kojih pacijenti mogu imati suve oči i suva usta, kao i oštećenje drugih sistema organa kao što su jetra, pluća, bubrezi i centralni nervni sistem.[14]

Nediferencirana bolest vezivnog tkiva uredi

Za osobe sa simptomima bolesti vezivnog tkiva i laboratorijskim nalazima koji ukazuju na bolest vezivnog tkiva, ali ne ispunjavaju kriterijume za klasifikaciju za određenu bolest vezivnog tkiva, kaže se da imaju nediferenciranu bolest vezivnog tkiva.[7]  

Simptomi ovih pacijenata mogu ostati u ovom nediferenciranom stanju, ili na kraju mogu ispuniti kriterijume za dijagnozu specifične autoimune bolesti.[15][16][17]

Tipično, specifična bolest vezivnog tkiva se razvija relativno brzo od početnih simptoma. Oni pojedinci koji ne napreduju dalje od dijagnoze nediferencirane bolesti vezivnog tkiva uglavnom nemaju srodnu patologiju organa.[18][19]

Sindromi preklapanja uredi

Smatra se da pacijenti imaju sindrom preklapanja kada ispunjavaju kriterijume za više definisanih autoimunih bolesti vezivnog tkiva bilo istovremeno ili u nizu.[15]

Mešovita bolest vezivnog tkiva (MCTD) je stanje koje mnogi smatraju sindromom preklapanja.[7] Ovo stanje karakteriše autoantitelo na ribonukleoprotein (RNP) i klinički se manifestuje kao sistemski eritematozni lupus, sistemska skleroza i polimiozitis.[15][20]  

Dijagnostički kriterijumi su zasnovani na anti-RNP serologiji sa miozitisom ili sinovitisom plus dva od sledećih: edem šaka, Rejnoov fenomen, sklerodaktilija i akroskleroza. Plućni simptomi preovlađuju kod pacijenata sa mešovitim oboljenjem vezivnog tkiva. Pacijenti se mogu žaliti na kašalj, dispneju ili pleuritični bol u grudima. Plućna hipertenzija je najteža plućna posledica i često dovodi do prerane smrti.[7]

Bolest vezivnog tkiva povezana sa defektom gena uredi

Defektni geni ponekad mogu uzrokovati abnormalnosti u formiranju ili snazi vezivnog tkiva. Nekoliko stanja spadaju u ovu kategoriju i utiču na višestruke organske sisteme, uključujući:

  • Ehlers-Danlosov sindrom, koji najčešće karakterišu hiperfleksibilni zglobovi i elastična koža;
  • Marfanov sindrom, povezan sa visokim i mršavim osobama sa dugim udovima,
  • buloznu epidermolizu koja uključuje delikatnu i lako povredljivu kožu ili kožu sa mjehurićima,
  • osteogenezu imperfekta koja uključuje krhku i lako lomljenu kost.

Svako od ovih stanja je složeno, veoma varijabilno u prezentaciji pacijenata, može uključivati oštećenje više organa i sistema organa i može se kretati od blagog do ozbiljnog smanjenja kvaliteta života pacijenta u vezi sa zdravljem.

Izvori uredi

  1. ^ a b v Pawlina, Wojciech; Ross, Michael (2020). Histology : a text and atlas : with correlated cell and molecular biology (Eighth ed.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health. ISBN 9781496383426.
  2. ^ Davies, John E.; Walker, John T.; Keating, Armand (2017-05-10). „Concise Review: Wharton's Jelly: The Rich, but Enigmatic, Source of Mesenchymal Stromal Cells”. Stem Cells Translational Medicine. 6 (7): 1620—1630. ISSN 2157-6564. doi:10.1002/sctm.16-0492. 
  3. ^ Yang, Guang; Rothrauff, Benjamin B.; Tuan, Rocky S. (2013). „Tendon and ligament regeneration and repair: Clinical relevance and developmental paradigm”. Birth Defects Research Part C: Embryo Today: Reviews. 99 (3): 203—222. ISSN 1542-975X. doi:10.1002/bdrc.21041. 
  4. ^ Pecora, Jose Ricardo; Rodrigues, Consuelo Junqueira; Rodrigues Jr., Aldo Junqueira; Salomão, Osny (2001). „Densidade linear do sistema de fibras elásticicas dos ligamentos patelar, cruzado anterior e cruzado posterior”. Acta Ortopédica Brasileira. 9 (1): 55—62. ISSN 1413-7852. doi:10.1590/s1413-78522001000100007. 
  5. ^ „Definition of AREOLAR”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). 2023-09-02. Приступљено 2023-10-20. 
  6. ^ „Connective Tissues | Biology for Majors II”. courses.lumenlearning.com. Приступљено 2023-10-21. 
  7. ^ а б в г д Suri, Deepti; Bhattad, Sagar (2016-11-30), Undifferentiated Connective Tissue Disease, Mixed Connective Tissue Disease, and Overlap Syndromes in Children, Springer Singapore, стр. 413—423, ISBN 978-981-10-1749-0, Приступљено 2024-01-19 
  8. ^ Kardas, Tobiasz; Wielosz, Ewa; Majdan, Maria (2022-02-10). „Methods of assessment of joint involvement in various systemic connective tissue diseases”. Rheumatology. 60 (1): 53—62. ISSN 0034-6233. doi:10.5114/reum.2022.114186. 
  9. ^ а б Durcan L, O'Dwyer T, Petri M. Management strategies and future directions for systemic lupus erythematosus in adults. Lancet. 2019 Jun 08;393(10188):2332-2343. [PubMed]
  10. ^ Rose, Jonathan (2022). „Autoimmune Connective Tissue Diseases: Systemic Lupus Erythematosus and Rheumatoid Arthritis”. Emergency Medicine Clinics of North America. 40 (1): 179—191. ISSN 0733-8627. doi:10.1016/j.emc.2021.09.003. 
  11. ^ Calderon, Leonardo Martin; Pope, Janet E. (2021-01-19). „Scleroderma epidemiology update”. Current Opinion in Rheumatology. 33 (2): 122—127. ISSN 1040-8711. doi:10.1097/bor.0000000000000785. 
  12. ^ Carstens PO, Schmidt J. Diagnosis, pathogenesis and treatment of myositis: recent advances. Clin Exp Immunol. 2014 Mar;175(3):349-58. [PMC free article] [PubMed]
  13. ^ Smolen JS, Aletaha D, McInnes IB. Rheumatoid arthritis. Lancet. 2016 Oct 22;388(10055):2023-2038. [PubMed]
  14. ^ Kyriakidis, Nikolaos C.; Kapsogeorgou, Efstathia K.; Tzioufas, Athanasios G. (2014). „A comprehensive review of autoantibodies in primary Sjögren's syndrome: Clinical phenotypes and regulatory mechanisms”. Journal of Autoimmunity. 51: 67—74. ISSN 0896-8411. doi:10.1016/j.jaut.2013.11.001. 
  15. ^ а б в LeRoy EC, Maricq HR, Kahaleh MB. Undifferentiated connective tissue syndromes. Arthritis Rheum. 1980 Mar;23(3):341-3. [PubMed]
  16. ^ Martin Calderon L, Pope JE. Precursors to Systemic Sclerosis and Systemic Lupus Erythematosus: From Undifferentiated Connective Tissue Disease to the Development of Identifiable Connective Tissue Diseases. Front Immunol. 2022;13:869172. [PMC free article] [PubMed]
  17. ^ Kardas T, Wielosz E, Majdan M. Methods of assessment of joint involvement in various systemic connective tissue diseases. Reumatologia. 2022;60(1):53-62. [PMC free article] [PubMed]
  18. ^ Bodolay E, Csiki Z, Szekanecz Z, Ben T, Kiss E, Zeher M, Szücs G, Dankó K, Szegedi G. Five-year follow-up of 665 Hungarian patients with undifferentiated connective tissue disease (UCTD). Clin Exp Rheumatol. 2003 May-Jun;21(3):313-20. [PubMed]
  19. ^ Vaz, C. C.; Couto, M.; Medeiros, D.; Miranda, L.; Costa, J.; Nero, P.; Barros, R.; Santos, M. J.; Sousa, E. (2009-04-24). „Undifferentiated connective tissue disease: a seven-center cross-sectional study of 184 patients”. Clinical Rheumatology. 28 (8): 915—921. ISSN 0770-3198. doi:10.1007/s10067-009-1175-2. 
  20. ^ Lee, Cathryn T.; Strek, Mary E. (2021-06-14). „The other connective tissue disease-associated interstitial lung diseases: Sjogren's syndrome, mixed connective tissue disease, and systemic lupus erythematosus”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 27 (5): 388—395. ISSN 1070-5287. doi:10.1097/mcp.0000000000000791. 

Спољашње везе uredi

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Растресито_везивно_ткиво&oldid=27442798”