Википедија

Ratovi pregledača

Ratovi pregledača su takmičenja za što veću iskorišćenost veb pregledača. Prvi rat pregledača je bio između Microsoft Internet Explorer i Netscape Navigator tokom kasnih 1990-ih. Ratovi pregledača nastavljeni su sa opadanjem korišćenja Internet Explorer-а na tržištu od 2003. godine i sa uvećanom popularnošću pregledača, kao što su Firefox, Google Chrome, Safari, i Opera.

Ratovi pregledača (2015)

  Mozila fajerfoks (21,86%)
  Safari (3,85%)
  Internet eksplorer (8,10%)
  Opera (3,01%)
  Gugl kroum (64,68%)

Poslednjih godina, predstavljanje HTML5, CSS i proširenog skriptovanja na klijentskoj strani na svetskoj kompjuterskoj mreži, kao i široko rasprostranjena upotreba pametnih telefona i drugih mobilnih uređaja za pregledanje interneta, doneli su nove pregledače, osiguravajući da se rat pregledača nastavi.

Pozadina uredi

Svetska kompjuterska mreža je hiper tekst sistem baziran na internetu koja je izmišljena krajem 1980-tih i početkom 1990-tih od strane Tima Berners-Lija. Berners-Li je napisao prvi veb pregledač WorldWideWeb, kasnije nazvan Nexsus, razvijen za NeXTstep platforme 1991. godine.

Krajem 1992 godine pojavili su se i drugi pregledači, mnogi od njih bazirani na libwww biblioteci. Ovo je uključivalo Unix pregledače kao što su Line Mode Browser, ViolaWWW, Erwise i MidasWWW, i MacWWW/Samba za Mac. Iako su ovi pregledači težili da budu prosti HTML pregledači, oslanjajući se na eksterne pomoćne aplikacije za pregledanje multimedijalnog sadržaja, ipak su omogućili izbor korisnicima kako za pregledače tako i za platforme.

Mosaic ratovi uredi

Sledeći pregledači su pušteni 1993 godine uključujući Cello, Arena, Lynx, tkWWW i Mosaic. Najuticajniji od njih je bio Mosaic, multiplatformski pregledač razvijen u nacionalnom centru za super-kompjuterske aplikacije National Center for Supercomputing Applications (NCSA). U oktobru 1994 godine, Mosaic je bio "na dobrom putu da postane svetski standardni interfejs", prema Gary Wolfe.[1]

Postoje dva doba interneta - pre Mosaic, i posle. Kombinacija Tim Berners-Lee's veb protokola, koji je omogućavao konekciju, i Marc Andreesen's pregledača, koji je omogućavao odličan interfejs, pokazala se eksplozivnom. Za 24 meseca, veb je od nepoznatog postao apspolutno sveprisutan.[2]

Nekoliko kompanija je licenciralo Mosaic da naprave svoje komercijalne pregledače, kao što su AirMosaic i Spyglass Mosaic. Jedan od Mosaic tvoraca, Marc Andreessen, osnovao je Mosaic komunikacionu korporaciju i napravio novi veb pregedač nazvan Mosaic Netscape.

Da bi rešili pravne probleme sa NCSA, kompanije je preimenovana u Netscape Communications Corporation a pregledač u Netscape Navigator. Netscape прегледач је унапредио Mosaic употребљивост и поузданост и могао је да прикаже страницу док се учитавају. Године 1995, захваљујући чињеници да је био бесплатан за некомерцијалну употребу, прегледач је доминирао широком светском мрежом.

Други прегледачи настали током 1994 године IBM Web Explorer, Navipress, SlipKnot, MacWeb, и Browse.[3]

Године 1995, Netscape се суочио са новом конкуренцијом од стране OmniWeb, WebRouser, UdiWWW, и Microsoft's Internet Explorer 1.0, али је и даље настављао доминацију на тржишту.

Први рат прегледача uredi

 
Тржишни удео неколико прегледача између 1995 и 2010 године. Firefox се оригинално звао ‘Phoneix’, а име је изабрано у циљу да укаже да ће се дићи попут феникса после гашења Netscape Navigator који је уклоњен од стране Microsoftа.

Средином 1994 године светска мрежа је добила велику пажњу у популарној кулутури и масовним медијима. Netscape Navigator је био најраспростањенији коришћени прегледач и Microsoft даје право на лиценцу Mosaic-у да направи Internet Explorer 1.0,[4][5] који је објављен као део Microsoft Windows 95 Plus! пакета у августу.[6]

Internet Explorer 2.0 је пуштен у рад као бесплатан за скидање три месеца касније. За разлику од Netscape Navigator-a био је доступан свим Windows корисницима бесплатно, чак и рекламним компанијама.[7] Друге компаније које су уследиле касније, давале су своје прегледаче бесплатно.[8] Netscape Navigator и конкурентски производи попут InternetWorks, Quarterdeck Browser, InternetAp, и WinTapestry су направљени заједно са другим апликацијима да би омогућили пун интернет приступ.[8] Новије верзије Internet Explorer-а и Netscape-а (маркетиншко име Netscape Communicator) пуштане су великом брзином током наредних неколико година.

Развој је био брз и нове карактеристике су рутински додаване, укључујући Netscape-ов JavaScript(потом копиран од стране Microsofta-a као JScript) и одговарајући XTML тагови као сто су <blink> и <marquee>

Internet Explorer је почео да хвата прикључак Netscape-у са верзијом 3.0 (1996) која уводи подршку скриптовима и прво тржишно појављивање Cascading Style Sheets(CSS) имплментације.

У октобру 1997, Internet Explorer 4.0 је пуштен у рад. Журка која је приређена поводом пуштања у рад, у Сан Франциску, је била обележена великим словом "Е" логом високим 10 стопа. Netscape-ови радници су на послу наредног јутра, нашли огроман лого на свом априлаку са знаком на ком је писало: "Од IE тима…Волимо вас". Netscape радници су га одма преврнули и поставили велику фигуру маскоту Mozila диносауруса на врх њега, држећи знак на ком је писало "Netscape 72, Microsoft 18" представљајући расподелу тренутног тржишног удела.[9]

Internet Explorer 4 је променио климу у ратовима прегледача. Био је интегрисан у Microsoft Windows што му је дало велику базу за инсталацију.

Током ових пуштања у рад, било је уобичајено за веб дизајнере да прикажу ‘најбоље видљиво у Netscape-у’ или ‘најбоље видљиво у Internet Explorer-у’ логое. Ове слике честу су индетификовале специфичну верзију прегледача и биле су често повезане за место где се наведени прегледач могао скидати. Ови логои су генерално служили да препознају разилажења између стандарда подржаних од стране прегледача и означе који су прегледачи коришћени приликом тестирања ових страница. Последица овога је да су, присталице принципа да веб странице требају бити компатибилне са World Wide Web Consortium стандардима и видљиве било којим прегледачем одлучили су да покрену кампању “World Wide Web Consortium”. Тако је настала кампања "Видљиво било којим прегледачем" која је имала сопствени лого.

Internet Explorer 5 и 6 uredi

Microsoft је имао три снажне предности у рату прегледача.

Прва предност су били ресурси: Netscape је почео са око 80% удела у тржишту и са великим интересом јавности, али је био релативно мала компанија која је велики део својих прихода имала од само једног продукта (Navigator-а и његових деривата), била је финансијски рањива. Netscape-ови укупни приходи никада нису премашили Microsoft приход. Microsoft-ови огромни ресурси су им дозволили да направе Internet Explorer без додатне наплате, тако што је због великих прихода Windows коришћен да финансира његов развој и маркетинг. Netscape је био комерцијални софтер за бизнис, али предвиђен као бесплатан за кућно коришћење и учење.

Internet Explorer je bio dostupan besplatno za sve Windows i Mac korisnike odsecajući značajan izvor prihoda. I kako je rekao Jim Barksdale, predsednik i CEO Netscape Communications: "Veoma retko u ratu se desi da mala sila nadvlada veliku...".[10]

Druga prednost je bila ta što je Microsoft Windows imao preko 90% udela u tržištu desktop operativnih sistema. IE je bio u paketu sa svakom kopijom Windows; tako da je Microsoft bio u mogućnosti da dominira tržištem lako jer su korisnici imali IE kao podrazumevani pregledač. U tom periodu mnoge nove kupovine računara su bile prve kupovine za kućne korisnike ili kancelarije i mnogi korisnici nisu nikad obimno koristili veb pregledač pre pa nisu imali ničim da ga porede, kao i male motivacije da uzmu u obzir alternative; veliki skup mogućnosti koji su dobili uz pristup internetu i World Wide Web-u napravili su svaku razliku u mogućnostima i ergonomiji pregledača, zanemarljivim.

Tokom United States Microsoft antitrust case u 1998, Intel-ov potpredsednik Steven McGeady, svedok pozvan od vlade, je svedočio da mu je visoki funkcioner Microsoft-a rekao 1995-e o kompanijinim namerama da se "Netscape-u prekine dotok vazduha". Microsoft-ov advokat je rekao da McGeady-jevo svedočenje nema kredibilitet. Iste godine Netscape kompanija je kupljena od strane America Online za US$4.2$ bilijardi. Internet Explorer je postao novi dominantni pregledač dostižući konačni udeo od oko 96% korišćenja pregledača tokom 2002, više nego što je Netscape imao u svom vrhuncu.

Prvi rat pregledača se završio tako što Internet Explorer nije imao ozbiljnu konkurenciju u tržišnom udelu. Ovo je takođe dovelo do kraja ubrzane inovacije veb pregledača, sve do 2006 je postojala samo jedna nova verzija Internet Explorer otkako je verzija 6.0 puštena 2001. Internet Explorer 6.0 Service Pack 1 je razvijen kao deo Windows XP SP1 integrisan u Windows Server 2003. Dalja poboljšanja Internet Explorer su vršena u Windows SP2(2004) uključujući blokiranje iskačućih prozora i jača podrazumevana bezbednost. podešavanja za ActiveX kontrole.

Drugi rat pregledača uredi

 
Firefox 2.0, objavljen u oktobru 2006.

Nakon poraza Navigator-a od Internet Explorer-a, Netscape svoj pregledač čini слободним, a kasnije ga poverava novo-oformljenoj neprofitnoj fondaciji Mozilla projekat prvobitno rukovođen zajednicom kako bi se stvorio naslednik Netscape-a. Razvoj je trajao nekoliko godina sa slabim rasprostranjenjem sve dok nije stvorena ogoljena verzija celokupnog programa, koja je uključivala nove karakteristike, kao što je odvojena tabla za pretragu, koja se do tada pojavljivala samo u Opera-i. Ova verzija je dobila ime Phoenix, ali zbog prava je ime ubrzo promenjeno, prvo u Firebird, a potom i u Firefox. Ovaj pregledač je postao centar razvoja Mozilla-e. Napori za razvoj fondacije i Mozilla Firefox 1.0 objavljeni su 9. novembra 2004. godine. Tada zastupljenost pregledača raste sve do vrhunca u 2010., nakon kog je njegova popularnost stabilna.

U 2003. Microsoft je objavio da će Internet Explorer 6 Service Pack 1 biti poslednja samostalna verzija njihovog pregledača. Ostala poboljšanja zavisiće od Windows Vista-e, koja će uključivati nove alatke, kao što su WPF i XAML, kako bi omogućili programerima da razvijaju web aplikacije.

Kao odgovor, u aprilu 2004. Mozilla Foundation i Opera Software udružuju snage kako bi razvili otvoren tehnologijski standard koji pruža više mogućnosti, ali i ostaje kompatibilan sa već postojećim tehnologijama.[11] Rezultat ove saradnje bio je WHATWG, radna grupa posvećena brzom stvaranju novog standardnog obrasca koji će biti podnet W3C-u.

Dopunjeni pregledači su distribuirani uredi

 
Upotreba web pregledača prema StatCounter-u.
 
Najkorišćeniji web pregledači prema StatCounter:
  Google Chrome
  Internet Explorer
  Mozilla Firefox
  Safari
  Opera

15. februara 2005. Microsoft objavljuje da će Internet Explorer 7 biti dostupan za Windows XP SP 2 i kasnije verzije Windows-a, objavljene nakon 2005.[12] Objava predstavlja novu verziju pregledača kao glavnu nadogradnju Internet Explorer-a 6 SP1.

Opera je dosta dugo bila mali igrač u ratovima pregledača, poznata po uvođenju inovativnih mogućnosti, kao što je surfovanje po tabulatorima i reagovanje na miša, takođe i kao lagan pregledač, iako pun mogućnosti. Međutim, program je komercijalan, što je otežalo njegovo prihvatanje među korisnicima, naspram besplatnih konkurenata, sve do 2005. kada pregledač postaje besplatan. 20. juna 2006., Opera Software objavljuje Opera-у 9, koja sadrži ugrađeni pregledač izvornog koda, implementaciju BitTorrent client-a i dodatke (widgets). Bio je to prvi pregledač na Windows-u koji je prošao na Acid2 testu. Opera Mini, verzija pregledača za mobilne uređaje, zauzima značajan procenat na tržištu mobilnih telefona. Verzije ovog pregledača postaju dostupne i za Нинтендо ДС i Wii.

Microsoft objavljuje Internet Explorer 7 18. oktobra 2006. Uključuje pregledanje po tabulatorima, tablu za pretragu, "phishing" filter, poboljšanu podršku za web standarde (uključujući i punu podršku za PNG) – sve ove osobine odavno poznate korisnicima Opera-e i Firefox-a. Microsoft isporučuje Internet Explorer 7 svim правим корисницима (WGA) Windows-a kao dopunu visokog prioriteta kroz Windows Update.[13] Analiza pokazuje veoma spor rast upotrebe Internet Explorer-a 7 i Microsoft odlučuje da spusti kriterijum i čini ga slobodnim za sve korisnike Windows-a u oktobru 2007.[14] Naredne 2 godine je radio na Internet Explorer 8. 19. decembra 2007. kompanija objavljuje da je razvojna verzija prošla Acid2 CSS test u "IE8 standards" modu – poslednji od vodećih pregledača je ovo postigao. Internet Explorer 8 je objavljen 19. marta 2009. Nove karakteristike su uključivale ubrzavače, poboljšanu privatnost, kompatibilnost sa stranicama napravljenim za starije verzije pregledača[15] i poboljšanu podršku za razne web standarde. To je poslednja verzija koja je puštena za Windows XP. Internet Explorer 8 je postigao 20/100 na Acid3 testu, što je neuporedivo lošije nego ostali glavni kokurenti u tom trenutku.

24. oktobra 2006. Mozilla objavljuje Mozilla Firefox 2.0. Ova verzija je omogućila ponovno otvaranje nedavno zatvorenih tabulatora, oporavak sesije nakon pada, phishing filter i proveru pravopisa za teksutalna polja. Mozilla objavljuje vetziju 3.0 17. juna 2008. godine[16] sa poboljšanim performansama i drugim novim karakteristikama. Firefox 3.5 dolazi 30. juna 2009. godine sa daljim poboljšanjima, sa primitivnim spajanjem video i zvučnog zapisa, kao i novim karakteristikama u polju privatnosti.

Apple je stvorio "fork" projekte od softvera otvorenog koda KHTML-a i KJS-a koristeći model, i pokretač iz KDE Konqueror pregledača iz 2002. Objasnili su da su ovim dobili osnovu za lakši razvoj nego druge tehnologije uzevši u obzir malu veličinu (manje od 140000 linija koda), čist dizajn i kompatibilnost sa standardima.[17] Rezultujući pokretač modela postaje poznat pod imenom WebKit i postaje uključen u Safari pregledač koji je prvi put pušten sa Mac OS X v10.3. 13. juna 2003 Microsoft objavljuje da prestaje sa distribucijom IE za Mac platformu, a 6. juna 2007. Apple objavljuje probnu verziju Safari pregledača za Microsoft Windows.

Netscape je 28. decembra 2007 godine objavio da podrška za Mozilla-derived Netscape Navigator će biti prekinuta 1. februara 2008 godine, predlažući svojim korisnicima da pređu na Mozill-u Firefox.[18] Zatim 28. januara 2008 Netscape objavljuje da će podrška biti produžena do 1. marta 2008 i pominje Flock-a uz Firefox kao alternativu njihovim korisnicima.

Google predstavlja Chrome pregledač za Microsoft Windows 11. decembra 2008, koristeći isti WebKit rendering mašinu kao Safari i brži JavaScript mašinu nazvanu V8. Verzija otvorenog tipa za Windows, MAC OS X i Linux platforme je bila izdana od nazivom Chromium. Prema Net Applications, Chrome je stekao 3,6% korišćenja do oktobra 2009. Posle izdavanja beta verzije za

MAC 0S i Linux, tržišni udeo se veoma brzo uvećao.[19]

Tokom decembra 2009 i januara 2010, StatCounter je izjavio da po njihovoj statistici je Firefox 3.5 najpopularniji pregledač, kada se gleda po individualnim verzijama pregledača, prešavši Internet Explorer 7 i 8 za malo.[20][21] Ovo je bio prvi put po globalnoj statistici da pregledač koji nije Internet Explorer verzija nadmaši korišćenje neke verzije Internet Explorer od pada Netscape Navigator-a.

Ovom porazu, koji je GeekSmack nazvao "dethron[ing of] Microsoft-а i Internet Explorer 7" [22] bi se moglo reći da je uveliko mogla doprineti činjenica da je izašao u isto vreme kada je IE 8 zamenjivao IE 7 u dominantnoj verziji Internet Explorer. Dva meseca kasnije IE 8 je postao najpopularnija verzija pregledača, i drži tu poziciju još od marta 2011 godine. Takođe bi trebalo da se napomene da i druge velike statističke kompanije, kao NET Aplications , koje nikada nisu prijavile da ni jedna verzija pregledača koji nije imao IE verziju je imala veću stopu korišćenja nego Internet Explore-ova verzija, i ako je Firefox 3.5 bio treća najpopularnija verzija između decembra 2009 i februara 2010, koju je zamenio Firefox 3.6. aprila 2010, i svaki je imao IE 8, a iza sebe IE 6 I IE 7.[23]

Počeci HTML5 i napuštanje Presto modula za renderovanje uredi

U januaru 2010 Mozzila je predstavila Mozzila Firefox 3.6, koji podržava novo prikazivanje tema, “Personas” (osobe), koja dozvoljava korisnicima da menjaju izgled Firefox-a samo jednim klikom. Verzija 3.6 takođe poboljšava rad JavaScript-a, i sveukupne povratne informacije i početna vremena.[24]

Zatim u oktobru 2010, StatCounter je izjavio da je Internet Explorer po prvi put pao ispod 50% tržišnog udela na 49,87% po njihovim brojevima. Takođe su objavili da je udeo i Internet Explorera 8 prvi put pao u istom mesecu.

Google pušta Google Chrome 9, 3. februara 2011. Nova poboljšanja su bila: podrška za WebGL, Chrome Instant, Chrome Web Store.[25] Google je kreirao još sedam verzija Chrome te godine, završivši 15. decembra 2011. godine sa Chrome 16 verzijom. Prva verzija Chrome, dostupna javnosti u 2012. godini je bila Chrome 17, koji je predstavljen 15. februara. U aprilu 2012. Google-ovi pregledači (Chrome I Android) su postali najkorišćeniji po stranici Wikimedia.[26] Već do 21. maja 2012 , StatCounter je prijavio da Chrome uskoro preuzima Internet Explorer kao najkorišćeniji pregledač na tržištu.[27] Kakogod smatrano je da je Internet Explorer i dalje malo ispred Chrome radnim danima, sve do 4. jula.[28] U isto to vreme Net Applications prijavljuje da je Internet Explorer čvrsto na prvom mestu, ali da Google Chrome uskoro preuzima drugo mesto na kom je Mozzila Firefox.[29]

U martu 2011, Microsoft je predstavio Internet Explorer 9. Imao je preuređen interfejs, koji je podržavao osnovne osobine SVG-a, i delimično HTML5 podršku za video, uz dodatna poboljšanja. Jedino je mogao da se pokrene na Windows Vista, Windows 7, ili Windows Phone 7. Kompanija je kasnije izdala i Internet Explorer 10, paralelno sa Windows 8 i Windows Phone 8 u 2012. godini, i ažuriranje za Windows 7, u toku 2013 godine. Ali nije bilo moguće za Windows Vista i Windows Phone 7. U septembru 2013 je prikazana predverzija za Internet Explorer 11 I bila je podržana za iste verzije desktopa kao i svoj prethodnik.

Koncept brze distribucije ustanovljene od strane Google Chrome-a naterao je Mozzila da radi isto za svoj Firefox pregledač. Firefox 5.0, izdat 21. juna 2011, koji je izašao samo šest nedelja kasnije od prethodne verzije. U toku godine Mozzila je stvorila jos 4 pregledača sa celim brojevima završivši sa Firefox 9, 20.decembra 2011. Za one koji su želeli dužu podršku, Mozzila je napravila Extended Support Release (ESR) verziju Firefox 10, 31.januara 2012. Nasuprot regularnoj verziji ESR Firefox je je redovno dobijao bezbednosna ažuriranja uz dodatne nove osobine i perfomanse skoro “godinu dana”, nakon čega je dat period od 12 nedelja pre nastavljanja tog broja verzije. Oni koji bi nastavili i posle toga da koriste, automatski bi im se pregledač ažurirao na Firefox 11, 15.marta 2012.

Tokom ovog perioda, svi veći pregledači su imali podršku za HTML5 видео, podržani kodeci su varirali od pregledača do pregledača. Trenutne verzije Android, Chrome i Firefox-a podržavaju Theora, H.264 i VP8 verziju WebM. Starije verzije Firefox-a izostavljaju H.264 zbog vlasničkog koda, ali je napravljena dostupna verzija 17 za Android i verzija 20 za Windows. Internet Explorer i Safari podržavaju H.264 eksluzivno, ali Theora I VP8 mogu biti ručno instalirani na desktop verzijama.

Zbog popularnostiWebKit-a za mobilne pregledače, Opera Softer je prekinula svoju Presto engine u februaru 2013. godine. Opera 12 serija pregledača je bila poslednja koja je koristila Presto sa svojim naslednikom koristeći umesto toga Chromium.

Reference uredi

  1. ^ Wolfe, Gary (oktobar 1994). „The (Second Phase of the) Revolution Has Begun”. Wired Magazine. Pristupljeno 24. 4. 2012. 
  2. ^ Pesce, Mark (15. 10. 1995). „A Brief History of Cyberspace”. ZDNet. Arhivirano iz originala 14. 10. 2008. g. Pristupljeno 6. 2. 2015. 
  3. ^ Berghel, Hal (2. 4. 1996). „Hal Berghel's Cybernautica”. Pristupljeno 14. 11. 2010. 
  4. ^ Elstrom, Peter (22. 1. 1997). „MICROSOFT'S $8 MILLION GOODBYE TO SPYGLASS”. Bloomberg Businessweek. Pristupljeno 9. 2. 2011. 
  5. ^ Thurrott, Paul (22. 1. 1997). „Microsoft and Spyglass kiss and make up”. WindowsITPro. Arhivirano iz originala 19. 9. 2012. g. Pristupljeno 9. 2. 2011. 
  6. ^ „Windows History: Internet Explorer History”. Microsoft.com. 30. 6. 2003. Pristupljeno 11. 11. 2009. 
  7. ^ „Microsoft Internet Explorer Web Browser Available on All Major Platforms, Offers Broadest International Support” (Saopštenje). Microsoft. 30. 4. 1996. Pristupljeno 7. 11. 2014. 
  8. ^ a b Berst, Jesse (20. 2. 1995). „Web-Wars”. PC Week. Arhivirano iz originala 18. 7. 2011. g. Pristupljeno 25. 2. 2011. 
  9. ^ „Mozilla stomps IE”. Home.snafu.de. 2. 10. 1997. Pristupljeno 11. 11. 2009. 
  10. ^ „Roads and Crossroads of the Internet History”. NetValley.com. Pristupljeno 14. 2. 2011. 
  11. ^ „Position Paper for the W3C Workshop on Web Applications and Compound Documents”. W3.org. Pristupljeno 11. 11. 2009. 
  12. ^ „IEBlog : IE7”. Blogs.msdn.com. 15. 2. 2005. Pristupljeno 11. 11. 2009. 
  13. ^ Evers, Joris. „Microsoft tags IE 7 'high priority' update | CNET News.com”. News.com.com. Pristupljeno 11. 11. 2009. 
  14. ^ „IEBlog: Internet Explorer 7 Update”. Blogs.msdn.com. Pristupljeno 11. 11. 2009. 
  15. ^ „Window Internet Explorer 8 Fact Sheet” (Saopštenje). Microsoft. mart 2009. Arhivirano iz originala 29. 8. 2010. g. Pristupljeno 26. 8. 2010. 
  16. ^ „Coming Tuesday, June 17th: Firefox 3”. Mozilla Developer Center. Pristupljeno 12. 10. 2009. 
  17. ^ KDE KFM-Devel mailing list "(fwd) Greetings from the Safari team at Apple Computer", January 7, 2003.
  18. ^ „The Netscape Blog”. Netscape, AOL. Arhivirano iz originala 08. 12. 2008. g. Pristupljeno 28. 12. 2007. 
  19. ^ „Browser market share”. Net Applications. 30. 12. 2009. Pristupljeno 30. 12. 2009. 
  20. ^ Firefox 3.5 is world's most popular browser, StatCounter says Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2011), Nick Eaton. seattlepi blogs. 2009-12-21. Retrieved 2009-12-22.
  21. ^ „StatCounter global stats – Top 12 browser versions”. StatCounter. Pristupljeno 12. 3. 2010. 
  22. ^ „Firefox 3.5 surpasses IE7 market share”. Geeksmack.net. 22. 12. 2009. Arhivirano iz originala 26. 5. 2010. g. Pristupljeno 23. 5. 2010. 
  23. ^ „Browser market share trend”. Marketshare.hitslink.com. Pristupljeno 25. 6. 2010. 
  24. ^ „Mozilla Firefox 3.6 Release Notes”. Mozilla.com. 21. 1. 2010. Arhivirano iz originala 22. 05. 2010. g. Pristupljeno 23. 5. 2010. 
  25. ^ „Google Chrome Blog”. chrome.blogspot.com. 3. 2. 2011. Pristupljeno 4. 2. 2010. 
  26. ^ „Wikimedia Traffic Analysis Report - Browsers e.a.”. Wikimedia Foundation. Pristupljeno 22. 5. 2012. 
  27. ^ Google Chrome Overtakes Internet Explorer | PCWorld
  28. ^ StatCounter Global Stats - Browser, OS, Search Engine including Mobile Usage Share
  29. ^ Browser market share
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ратови_прегледача&oldid=27419385”