Википедија

Rafinerija nafte Beograd

Rafinerija nafte a.d. Beograd (RNB) – je najstarije i najveće preduzeće u Srbiji za proizvodnju maziva.

Kao renomirani domaći proizvođač maziva, RNB je lider u proizvodnji motornih i industrijskih ulja, mazivih masti i specijalnih maziva, ulja za obradu metala, sredstava za antikorozionu zaštitu, rashladnih fluida, kao i sredstava za odmašćivanje i čišćenje. Rafinerija nafte a.d. Beograd u svom sklopu poseduje i postrojenje za tretman otpadnih (rabljenih) ulja. Pored toga u svojoj ponudi ima pružanje usluge trajnog zbrinjavanja zauljenih metalnih bačvi na ekološki prihvatljiv način, usluge akreditovane laboratorije za laboratorijske analize, pogon za proizvodnju duvane plastične ambalaže, kao i uslužno skladištenje. Kapacitet proizvodnje u jednoj smeni je oko 30 000 tona godišnje, a Rafinerija punim kapacitetom može proizvodnju organizovati u tri smene.

Istorija uredi

Prvobitno preduzeće BISTRANA, osnovano 1934. godine, spaja se sa preduzećem ANTIKOR 1961. godine u jedinstveno preduzeće za proizvodnju maziva, antikorozionih sredstava i hemijskih proizvoda. Nakon integracije sa NAFTAGAS-om 1970. godine, formira se preduzeće Rafinerija nafte Beograd, sa sedištem u Beogradu, ul. Pančevački put 83. Rafinerija nafte Beograd 1981. godine ulazi u sastav energetsko-naftno-hemijskog SOUR-a JUGOPETROL u kojoj je nosilac proizvodnje, da bi Zakonom o osnivanju javnog preduzeća NIS, 1992. godine, postala deo Naftne industrije Srbije pod današnjim nazivom. 2005. godine izdvaja se iz NIS-a i samostalno posluje do 2006. godine. 2007. godine Rafinerija nafte a.d. Beograd je tenderskim putem prodata i nastavila poslovanje u sastavu Neohimki grupe kompanija. Početkom 2012. godine raskinut je ugovor o privatizaciji i Rafinerija nafte a.d. Beograd nastavlja da radi kao državno preduzeće. Tokom godina Rafinerija nafte a.d. Beograd se transformisala od hemijske industrije u savremenu rafineriju sa značajnim tehnološkim i kadrovskim potencijalom.[1]

Organizaciona struktura kompanije uredi

Poslovne organizacije:

  • Maziva
  • rerafinacija
  • regeneracija bačvi

Sektori:

  • sektor za ljudske resurse i administraciju
  • finansijski sektor
  • sektor prodaje
  • sektor logistike
  • proizvodno tehnički sektor
  • laboratorija

Delatnosti:

  • proizvodnja
  • laboratorija
  • prodaja

Prerađivačke jedinice koje se koriste u rafineriji uredi

  • Jedinica za destilaciju sirove nafte: Destiluje sirovu naftu u različite frakcije za dalju preradu u drugim jedinicama.
  • Jedinica za vakuum destilaciju: destilira preostalo ulje sa dna jedinice za destilaciju sirove nafte. Vakuum destilacija se vrši pod pritiskom znatno nižim od atmosferskog pritiska.
  • Naftna hidrotreterska jedinica: Koristi vodonik za desulfuriranje frakcije nafte iz destilacije sirove nafte ili drugih jedinica u rafineriji.
  • Jedinica za katalitičku reformu: Pretvara desulfurizovane molekule nafte u molekule višeg oktana koji proizvode reformate, koji su sastojak benzina ili benzina u krajnjem proizvodu.
  • Jedinica za alkilaciju: Pretvara izobutan i butilene u alkilat, što je veoma visoko oktanska komponenta benzina ili benzina u krajnjem proizvodu.
  • Jedinica za izomerizaciju: Pretvara linearne molekule kao što je n-pentan u razgranate molekule više oktanskog nivoa za mešanje u benzin krajnjeg proizvoda. Takođe se koristi za pretvaranje linearnog n-butana u izobutan za upotrebu u jedinici alkilacije.
  • Destilat hidrotereater: Koristi vodonik za desulfuriranje nekih drugih destiliranih frakcija iz jedinice za destilaciju sirove nafte (poput dizel ulja).
  • Meroks (merkaptanski oksidant) ili slične jedinice: Desulfurišu TNG, kerozin ili mlazno gorivo oksidacijom neželjenih merkaptana u organske disulfide.
  • Pročišćivač aminskog gasa, Klausova jedinica i tretman gasa za pretvaranje gasova hidrogen sulfida iz hidrotratera u elementarni sumpor krajnjeg proizvoda. Velika većina od 64.000.000 tona sumpora proizvedenih širom sveta tokom 2005. godine bila je nusproizvod sumpora iz postrojenja za preradu nafte i prirodnog gasa.
  • Jedinica katalitičkog krekovanja sa tečnim tečnostima: nadograđuje teže, frakcije višeg ključanja iz destilacije sirove nafte pretvarajući ih u blaže i vrednije proizvode sa nižim vrelištima.
  • Jedinica za hidrokreker: Koristi vodonik za nadogradnju težih frakcija od destilacije sirove nafte i jedinica za vakuumsku destilaciju u lakše, vrednije proizvode.
  • Vajsbrejker (Vicebreaker) jedinica nadograđuje teška zaostala ulja iz vakuumske destilacije tako što ih termički razbija u lakše, vrednije proizvode smanjene viskoznosti.
  • Odložene jedinice za koksiranje i koketiranje u tečnosti: Pretvaraju veoma teška zaostala ulja u koks, kao i nafte i u nusprodukte[2]

Zagađenje uredi

Zagađenje vode i vazduha usljed rada rafinerije predstavlja promjenu u ukupnom ekosistemu, koja može uticati na zdravlje, aktivnost i opstanak živih organizama, uključujući i čpveka. Karakteristične zagađujuće materije koje ova fabrika emituje u vazduh su čađ, benzen, toluen, merkaptani, sumpor-dioskid i ostali sulfidi.

Bombardovanje 1999. godine donelo je ovom gradu velike ekološke probleme. Tom prilikom izgorele ili oslobođene su mnoge otrovne materije u vazduh, vodu u zemlju. Kao primer navešćemo da je iz petrohemijskog kompleksa pušteno 3000 t natrijum-hidroksida, 800 t žive, 1000 t etilen-dihlorida, 200 t vinil hlorid monomera, dok je iz Rafinerije oslobođeno 2900 t gasa, 200 t dizela, 200 t kerozina i drugo.[3]

Reference uredi

  1. ^ „O nama”. RNB (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-29. 
  2. ^ Gary, James H. (1984). Petroleum refining : technology and economics. Handwerk, Glenn E. (2nd ed., rev. & expanded izd.). New York: M. Dekker. ISBN 0-8247-7150-8. OCLC 10323572. 
  3. ^ Ugrinov, Dragan; Stojanov, Aleksander (2011). „Benzene air pollution measuring in the city of Pančevo”. Hemijska industrija. 65 (2): 211—217. ISSN 0367-598X. doi:10.2298/hemind101124079u. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рафинерија_нафте_Београд&oldid=26987723”