Računarski miš
Miš je spoljašnji uređaj za unos podataka računara, jedan od sastavnih delova današnjeg stonog računara i funkcija mu je da se pomoću njega pomera kursor na ekranu monitora.
Istorijat
urediRačunarski miš je osmislio Daglas Engelbart 60-ih godina 20. veka.[1] Firma Epl je 1984. godine predstavila miša u sklopu svog računara. Tadašnji miš je imao samo jedan taster i vezao se preko, za to posebno napravljenog, serijskog porta. Mehanizam koji je omogućavao rad je bio elektromehanički. Do 2000. godine je ovaj mehanizam u potpunosti i bez izmena zadržan. Već 2000. godine se pojavljuje nov tip mehanizma koji se zasnivao na optici. Ti miševi se još nazivaju i optičkim miševima. Broj tastera je evoluirao od jednog do 5, pa i više. Broj tastera se povećavao u skladu sa zahtevima i mogućnostima operativnog sistema koji je korišćen. Tako u Majkrosoftovom DOS-u se mogao koristiti samo jedan taster; sa pojavom Windows 95 se mogao koristiti i drugi taster, Windows 98 pa nadalje koriste i treći taster (ili točkić, koji ga zamenjuje). 4 i više tastera je napravljeno prvenstveno zbog komfornosti u igrama.
Stacionarne kuglice za praćenje
urediTrakbol, srodni pokazivački uređaj, izumeo je 1946. Ralf Bendžamin kao deo radarskog sistema za crtanje kontrole vatre iz perioda posle Drugog svetskog rata pod nazivom Sveobuhvatan sistem prikaza (CDS). Bendžamin je tada radio za naučnu službu britanske Kraljevske mornarice. Bendžaminov projekat je koristio analogne računare za izračunavanje buduće pozicije ciljnog aviona na osnovu nekoliko početnih ulaznih tačaka koje je korisnik dao džojstikom. Bendžamin je smatrao da je potreban elegantniji uređaj za unos i za tu svrhu je izmislio ono što je nazvano „koturaljka“.[2][3]
Uređaj je patentiran 1947. godine,[3] ali je napravljen samo prototip koji je koristio metalnu kuglu koja se kotrlja na dva gumirana točka, a uređaj je čuvan kao vojna tajna.[2]
Još jednu ranu kuglu za praćenje napravio je Kenjon Tejlor, britanski inženjer elektrotehnike koji je radio u saradnji sa Tomom Kranstonom i Fredom Longstafom. Tejlor je bio deo originalnog Feranti Kanada, radeći na sistemu DATAR (Digital Automated Tracking and Resolving) Kraljevske kanadske mornarice 1952. godine.[4]
DATAR je po konceptu bio sličan Bendžaminovom prikazu. Trekbol je koristila četiri diska da registruje kretanje, po dva za pravce X i Y. Nekoliko valjaka je pružalo mehaničku podršku. Kada se lopta kotrljala, diskovi za podizanje su se okretali i kontakti na njihovom spoljnom obodu su pravili periodičan kontakt sa žicama, proizvodeći izlazne impulse pri svakom pomeranju lopte. Brojanjem impulsa moglo se utvrditi fizičko kretanje lopte. Digitalni kompjuter je izračunao staze i poslao dobijene podatke drugim brodovima u radnoj grupi koristeći radio signale modulacije impulsnog koda. Ova kugla za praćenje koristila je standardnu kanadsku kuglu za kuglanje sa pet čunjeva. Izum nije patentiran, jer je bio tajni vojni projekat.[5][6]
Ingelbartov prvi „miš”
urediDaglasu Ingelbartu sa Stenfordskog istraživačkog instituta (sada SRI Internašonal) su priznate zasluge u objavljenim knjigama Tjerija Bardinija,[7] Pola Kerucija,[8] Hauarda Rajngolda[9] i nekoliko drugih[10][11][12] kao pronalazača kompjuterskog miša. Ingelbart je takođe prepoznat kao takav u raznim naslovima čitulja nakon njegove smrti u julu 2013.[13][14][15][16]
Tehnologija izrade mehanizma
urediNajosnovnija tehnologija za izradu mehanizma koji omogućuje mišu da prepozna pomicanje je zasnovana na elektromehanici. Elektronski deo je sastavljen od dva optoizolatora (elektronski sklop koji se sastoji od (diode) koja pri prolasku struje kroz nju emituje svetlost tj. LED-a. Mehanički deo je sastavljen od jedne kuglice koja je izrađena (najčešće) od teflona i dva zupčanika. Princip rada je sledeći: kada pomerimo miša po nekoj relativno hrapavoj površini, kuglica se pokrene i „zavrti“ zupčanike. Optoizolatori registruju pomeranje zupčanika i šalju signal u elektronski sklop koji ga dalje pretvara u signal razumljiv računaru i šalje mu ga.
Novija tehnologija za izradu mehanizma koji bi registrovali pomak miša po nekoj površini se zasniva na optici. Važno je napomenuti da kod ovih novih miševa ne postoje pokretni delovi. Na njegovoj donjoj strani su smeštene dve komponente. Prva je LED dioda koja emituje svetlost. Druga komponenta je CCD (specijalna vrsta optoelektričnog integrisanog kola) čip. Ovaj čip radi po principu kamere, samo što se on pali i gasi u vrlo kratkim vremenskim razmacima. Naime, kada optičkog miša stavimo na neku površinu koja idealno ne odbija svetlost i kada ga pomeramo, CCD čip registruje te pomeraje. Razumljivim jezikom rečeno, CCD čip snima sliku ispod sebe (koju osvetljava LED dioda) i pri pomeranju miša CCD čip poredi sliku sa početnog položaja sa slikom koja se dobila pomeranjem i šalje to elektronskom sklopu koji proverava na koju je stranu pomeren miš upoređujući dobijene slike. Treba napomenuti da se ovaj proces odvija veoma brzo i da bi trebalo da se odvija što brže može, da bi se dobila što bolja preciznost.
Novija tehnologija je miš sa laserskim zrakom. Radi na principu laserskih zraka, pošto je kod optičkih bio problem sa jednobojnom podlogom koja nije imala detalja, a najveći problem je bila podloga crvene boje (jer je led dioda koja osvetljava podlogu takođe crvena), te probleme je rešio laser. Ovom mišu nije potrebna spoljašnja svetlost, pošto poseduje laser, svetlost određene talasne dužine, te nije potrebna posebna podloga, radi čak i na staklu, potrebno je da je staklo samo malo uprljano. Ovi miševi funkcionišu na principu merenja vremena koje je potrebno da bi se emitovan laserski zrak vratio primopredajniku. Za odbijanje lasera je dovoljno zrnce prašine ili otisak prsta na staklu. Ovi miševi su precizniji i brži. Prave se u rezolucijama od 1000 do 2500 tpi (tačaka po inču), dok su optički išli od 800 tpi, a kuglični su maksimalno išli do 520 tpi. Laserski miševi su savršeniji jer troše manje energije, ne svetle (makar mi to okom ne vidimo), ne prljaju se, brži su od klasičnih optičkih.
Interfejsi za povezivanje miševa na računar
urediU početku je interfejs bio serijski, ali se od 1997. godine zamenjuje za to specijalnim portom čija oznaka je PS/2. Ovaj interfejs je obično zelene boje tako da lako možemo prepoznati u koji port treba priključiti kabal od miša. U današnje vreme se proizvode i miševi koji se priključuju u USB port (uglavnom su to optički miševi) jer je on univerzalan i postoji na skoro svim današnjim računarima. Treba napomenuti i da postoje miševi koji se ne povezuju kablovima sa računarom. Naime, oni poseduju „bazu“ (naziv za uređaj koji prima signale od miša) koja je preko, gorenavedenih portova, povezana sa računarom, a sam miš komunicira sa bazom preko infracrvenih ili radio-talasa. Znači, ipak se baza mora kablom povezati na računar, dok sam miš mora opet koristiti baterije da bi mogao slati signale ka bazi. U današnje vreme se proizvode isključivo bežični miševi sa radio-frekventnim prenosom signala, iliti RF miševi. Prednost RF miševa u odnosu na infracrvene (IC), je ta, što se RF talasi probijaju kroz prepreke i tako miš može da radi i u slučaju kada je primo-predajnik zaklonjen nekom sveskom ili cd-om. Kod IC miševa je prednost to što su jeftiniji za proizvodnju, ali primo-predajnik mora da bude „vidljiv“ mišu, pošto se IC zraci odbijaju od prepreka i samim tim se veza između miša i primopredajnika prekida, posledica je da miš ne radi dok ne dobije povratnu informaciju od primopredajnika. Postoji i bežični miš bez baterije, koji ima posebno konstruisanu podlogu, koja je nalik tač pedu na laptop računarima. Ona se povezuje USB kablom na računar, a miš ima metalne klizače kojima klizi po podlozi i tako se napaja. Ne koristi baterije ali mora da bude na toj podlozi da bi radio.
Reference
uredi- ^ Preminuo izumitelj kompjuterskog miša (B92, 4. jul 2013)
- ^ a b Copping, Jasper (11. 07. 2013). „Briton: 'I invented the computer mouse 20 years before the Americans'”. The Telegraph. Pristupljeno 2013-07-18.
- ^ a b Hill, Peter C. J., ur. (16. 09. 2005). „RALPH BENJAMIN: An Interview Conducted by Peter C. J. Hill” (Interview). Interview #465. IEEE History Center, The Institute of Electrical and Electronics Engineers, Inc. Pristupljeno 2013-07-18.
- ^ Vardalas, J. (1994). „From DATAR to the FP-6000: Technological change in a Canadian industrial context”. IEEE Annals of the History of Computing. 16 (2): 20—30. S2CID 15277748. doi:10.1109/85.279228.
- ^ Ball, Norman R.; Vardalas, John N. (1993), Ferranti-Packard: Pioneers in Canadian Electrical Manufacturing, McGill-Queen's Press, ISBN 978-0-7735-0983-2
- ^ „FP-6000 -- From DATAR To The FP-6000”. ieee.ca. Arhivirano iz originala 04. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 06. 2021.
- ^ Bardini, Thierry (2000). Bootstrapping: Douglas Engelbart, Coevolution, and the Origins of Personal Computing . Stanford: Stanford University Press. str. 95. ISBN 978-0-8047-3871-2.
- ^ Ceruzzi, Paul E. (2012). Computing: A Concise History. Cambridge, MA: MIT Press. str. 121. ISBN 978-0-262-31039-0.
- ^ Rheingold, Howard (2000). The Virtual Community: Homesteading on the Electronic Frontier. Cambridge, MA: MIT Press. str. 64. ISBN 978-0-262-26110-4.
- ^ Lyon, Matthew; Hafner, Katie (1998). Where Wizards Stay Up Late: The Origins Of The Internet. New York: Simon & Schuster. str. 78. ISBN 978-0-684-87216-2.
- ^ Hey, Tony; Pápay, Gyuri (2015). The Computing Universe: A Journey through a Revolution. New York: Cambridge University Press. str. 162. ISBN 978-1-316-12322-5.
- ^ Atkinson, Paul (2010). Computer . London: Reaktion Books. str. 63. ISBN 978-1-86189-737-4.
- ^ Khazan, Olga (2013-07-03). „Douglas Engelbart, computer visionary and inventor of the mouse, dies at 88”. The Washington Post. WP Company. Pristupljeno 18. 01. 2017.
- ^ Markoff, John (03. 07. 2013). „Computer Visionary Who Invented the Mouse”. The New York Times. New York. Pristupljeno 18. 01. 2017.
- ^ Arnold, Laurence (2013-07-03). „Douglas Engelbart, Computer Mouse Creator, Visionary, Dies at 88”. Bloomberg. Bloomberg L.P. Pristupljeno 18. 01. 2017.
- ^ Chappell, Bill. „Inventor Of Computer Mouse Dies; Doug Engelbart Was 88”. The Two Way: Breaking News from NPR. Washington, D.C.: NPR. Pristupljeno 18. 01. 2017.
Literatura
uredi- Pang, Alex Soojung-Kim, „"Mighty Mouse: In 1980, Apple Computer asked a group of guys fresh from Stanford's product design program to take a $400 device and make it mass-producible, reliable and cheap. Their work transformed personal computing"”. Arhivirano iz originala 24. 08. 2021. g., Stanford University Alumni Magazine, March/April 2002.
- Stanford University MouseSite with stories and annotated archives from Doug Engelbart's work
- Doug Engelbart Institute mouse resources page includes stories and links
- „Fire-Control and Human-Computer Interaction: Towards a History of the Computer Mouse (1940–1965)”. Arhivirano iz originala 21. 06. 2019. g., by Axel Roch
- 50 Jahre Computer mit der Maus - Öffentliche Veranstaltung am 5. Dezember auf dem Campus Vaihingen (Invitation to a plenum discussion) (na jeziku: German), Informatik-Forum Stuttgart (infos e.V.), GI- / ACM-Regionalgruppe Stuttgart / Böblingen, Institut für Visualisierung und Interaktive Systeme der Universität Stuttgart and SFB-TRR 161, 28. 11. 2016, Arhivirano iz originala 15. 11. 2017. g., Pristupljeno 15. 11. 2017
- Borchers, Detlef (10. 12. 2016), 50 Jahre Mensch-Maschine-Interaktion: Finger oder Kugel? (na jeziku: German), Heise Online, Arhivirano iz originala 15. 11. 2017. g., Pristupljeno 15. 11. 2017
- Yacoub, Mousa; Turfa, Majd; Maurer, Fabian (19. 8. 2016). Reverse Engineering of the Computer Mouse RKS 100 (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 11. 2017. g. Pristupljeno 15. 11. 2017. (NB. Contains some historical photos.)
Spoljašnje veze
uredi- The video segment of The Mother of All Demos with Doug Engelbart showing the device from 1968
- Miš pedesetjednogodišnjak („Politika”, 10. decembar 2019)