Microsoft Windows

породица оперативних система

Microsoft Windows
Верзија оперативног система Windows NT
Windows darkblue 2012.svg
Windows 7.png
Снимак екрана оперативног система Windows 7
ПрограмерМајкрософт
Написан уC, C++, Асемблер[1]
Изворни моделЗатворен код, Дељен код
Маркетиншки циљЛични рачунар, таблет, мобилни телефон
Доступан наВишејезични[2]
Метода ажурирањаWindows ажурирање, Windows продавница
Управљач пакетимаWindows Installer (.msi, .msix, .msp), Microsoft Store (.appx, .appxbundle),[3] Windows Package Manager
ПлатформеIA-32, x86-64
Тип језграХибридно
ЛиценцаЛУКК
Званични веб-сајтЗванична страница

Microsoft Windows (транскр. Мајкрософт виндоус, ИПА кôд ˈwɪndoʊz) је породица оперативних система за личне рачунаре и сервере компаније Мајкрософт. Прва верзија је представљена 1985. године као одговор на нову стратегију фирме Епл и најновију верзију оперативног система за мекинтоше, који су користили графички кориснички интерфејс. Microsoft Windows је временом стекао доминантну позицију на тржишту личних рачунара. Корпорација Мајкрософт је заговорник затвореног кода и власник свих ауторских права и дистрибуције оперативних система Windows. Реч „Windows“ (енгл. Windows) у преводу са енглеског језика значи „прозори“. Појам се односи на једну од основних врста елемената у графичком радном окружењу — прозора — у којима се извршава већина програма. Windows је развијен за рачунаре компатибилне са IBM-ом, који су базирани на архитектури Интел86 (енгл. x86), и данас су скоро све верзије Windows-а направљене за ову хардверску платформу. Изузетак је био Windows NT који је прављен за процесоре Интел и МИПС, и касније за архитектуре Power PC, DEC и Алфа.

Мицрософт је представио оперативно окружење под називом Виндоус дана 20. новембра 1985. године, као графичку љуску оперативног система за МС-ДОС, као одговор на све веће интересовање за графички кориснички интерфејс (GUI).[4] Мајкрософт Виндоус је доминирао на светском тржишту личних рачунара (PC) са преко 90% удела на тржишту, претекавши Мак ОС који је представљен 1984. године.

Епл је сматрао Виндоус као неправедно задирање у њихове иновације у развоју графичког интерфејса имплементиране на производима као што су Лиса и Мaкинтош (на крају су се нагодили на суду у корист Мајкрософта 1993. године). На личним рачунарима, Виндоус је и даље најпопуларнији оперативни систем у свим земљама.[5][6] Међутим, 2014. године Мајкрософт је признао да је већи део целокупног тржишта оперативног система изгубио у корист Андроида,[7] због масовног раста продаје Андроидових паметних телефона. У 2014. години број продатих Виндоус уређаја био је мањи од 25% од броја продатих Андроид уређаја. Ово поређење, међутим, можда није у потпуности релевантно, јер два оперативна система традиционално циљају различите платформе. Ипак, бројеви за употребу Виндовс сервера (који су упоредиви са конкурентима) показују трећину тржишног удела, слично оном за крајњу употребу.

Према подацима из маја 2021, најновија верзија оперативног система Виндоuс за рачунаре, таблете и уграђене уређаје је Виндоuс 10, верзија 21H1. Најновија верзија за серверске рачунаре је Виндоус сервер, верзија 21H1.[8] Специјализована верзија оперативног система Виндоус такође ради на конзолама за видео игре Xbox One и Xbox Series X/S.[9]

ГенеалогијаУреди

Према маркетиншкој улозиУреди

Мајкрософт, развијач Виндоуса, регистровао је неколико марки које описују породице оперативног система Виндоус који је намењен за специфични сектор рачунарске индустрије. Од 2014, следеће породице Виндоуса се активно развијају:

  • Windows NT: Почела као породица оперативних система са верзијом Windows NT 3.1, оперативни систем за серверске рачунаре и радне станице. Сада се састоји од три подпородице оперативних система које су издате скоро истовремено и деле исто језгро (кернел).
    • Windows: Оперативни систем за уобичајене личне рачунаре. Задња верзија је Windows 8.1. Чланови ове породице се не разликују по неком посебном правилу; нпр. Windows Vista, Windows 7 и Windows RT су чланови ове породице, али не и Windows 3.1. Главни конкурент ове породице је macOS од компаније Apple Inc.
    • Windows Server: Оперативни систем за серверске рачунаре. Задња верзија је Windows Server 2012 R2. За разлику од клијентских система, примењује снажну именску шему. Главни конкурент ове породице је Линукс.
    • Windows PE: Лака верзија Виндоуса с тежњом да оперише Live OS–ом, кориштеним за инсталирање Виндоуса на рачунарима (посебно на више рачунара истовремено), за опоравак или у сврхе решавања проблема. Последња верзија је Виндоус ПЕ 5.1.
  • Windows Phone: Оперативни систем који се продаје произвођачима паметних телефона. Прва верзија је била Windows Phone 7. Последња верзија је Windows Phone 8.1. Главни конкурент ове породице је Андроид од компаније Гугл.
  • Windows Embedded: Првобитно, Мајкрософт је развијао Windows CE као оперативни систем опште сврхе за сваки уређај који је био исувише ограничен ресурсима да би се назвао пуноправни рачунар. Евентуално, ипак, Виндоус ЦЕ је преименован у Виндоус имбедид компакт и био је пласиран под марком Windows Compact која се такође састоји од Windows Embedded Industry, Windows Embedded Professional, Windows Embedded Standard, Windows Embedded Handheld и Windows Embedded Automotive.[10]

Следеће породице Виндоуса се више не развијају:

  • Windows 9x: Оперативни систем који је циљао корисничко тржиште. Обустављен због субоптималних перформанси (PC World је задњу верзију ове породице, Windows ME, назвао једним од најлошијих производа свих времена.)[11] Мајкрософт сада учествује на корисничком тржишту са Виндоусом НТ.
  • Windows Mobile: Био је мобилни оперативни систем, претходник Виндоус фона. Прва верзија је названа Pocket PC 2000; трећа верзија, Windows Mobile 2003, прва је верзија која је усвојила марку Windows Mobile. Последња верзија је Windows Mobile 6.5.

ВерзијеУреди

Мајкрософт је током година издао многе верзије оперативних система. Постоје два правца развоја Windows оперативних система у зависности од кернела на ком су базирани. Верзије засноване на ДОС кернелу:

1985. Windows 1.0Уреди

Детаљније: Windows 1.0

Прва верзија Microsoft Windows-а. Могао је да ради све операција као ДОС, али са графичким интерфејс-ом.

1987. Windows 2.0Уреди

Детаљније: Windows 2.0

Могућност радње на VGA графичким картицама, преклапања прозора, ЕМС меморија и контролна табла.

1988. Windows 2.1Уреди

Детаљније: Windows 2.1

1990. Windows 3.0Уреди

Детаљније: Windows 3.0

Боље графичко окружење са бољим апликацијама.

1992. Windows 3.1Уреди

Детаљније: Windows 3.1

Промењен Плави екран смрти

1992. Windows за радне групе 3.1Уреди

1993. Windows за радне групе 3.11Уреди

1995. Windows 95Уреди

Детаљније: Windows 95

Још боље графичко окружење са Windows Explorer-ом (Таскбар, Старт мени, итд.), интернет експлорер.

1998. Windows 98Уреди

Детаљније: Windows 98

Интернет Експлорер 4.0, USB, ACPI, итд.

1999. Windows 98 SEУреди

Детаљније: Windows 98 SE

2000. Windows MeУреди

Детаљније: Windows Me

Боље карактеристике за медију.

Верзије засноване на NT кернелу:Уреди

1993. Windows NT 3.1Уреди

Детаљније: Windows NT 3.1

1994. Windows NT 3.5Уреди

Детаљније: Windows NT 3.5

1995. Windows NT 3.51Уреди

Детаљније: Windows NT 3.51

1996. Windows NT 4.0Уреди

Детаљније: Windows NT 4.0

1999. Windows 2000.Уреди

Детаљније: Windows 2000

NT оперативни систем, Wi-Fi, итд.

2001. Windows XPУреди

Детаљније: Windows XP

Нова тема, бољи програми, више програма, итд.

2003. Windows ServerУреди

Детаљније: Windows Server 2003

Серверска верзија Windows XP.

2004. Windows XP Media Center 2005.Уреди

Детаљније: Windows XP Media Center 2005

2005. Windows XP 64-bit EditionУреди

Детаљније: Windows XP 64-bit Edition

2007. Windows VistaУреди

Детаљније: Windows Vista

Аеро тема, још боље апликације и много нових карактеристика.

2008. Windows Server 2008.Уреди

Детаљније: Windows Server 2008

2009. Windows 7Уреди

Детаљније: Windows 7

Нови таскбар, поправљена стабилност, итд.

2009. Windows Server 2008 р2Уреди

Детаљније: Windows Server 2008 р2

2012. Windows 8Уреди

Детаљније: Windows 8

Старт екран уместо Старт менија, Metro тема.

2012. Windows Server 2012.Уреди

Детаљније: Windows Server 2012

2013. Windows 8.1Уреди

Детаљније: Windows 8.1

Нове апликације и исправке.

2013. Windows Server 2012 p2Уреди

Детаљније: Windows Server 2012 p2

2015. Windows 10Уреди

Детаљније: Microsoft Windows 10

Враћен Старт мени, поправљене грешке, првобитно је требало да буде надоградња Windows 8.1 звана Update 2.[12]

2016. Windows Server 2016.Уреди

Детаљније: Windows Server 2016

Серверска верзија Windows 10

Испред верзије је година њеног првог издања.

Серверске верзије оперативних система су обележене искошеним словима.

2021. Windows 11Уреди

Детаљније: Windows 11

2022. Windows Server 2022Уреди

Детаљније: Windows Server 2022

РаспрострањеностУреди

Назив оперативног система Распрострањеност
Microsoft Windows 82,68%
Mac OS 12,8%
Линукс 1,43%
Кроум ОС 0,9%
FreeBSD 0%
Непознато 2,17%

Microsoft Windows је један од најкоришћенијих породица оперативних система данашњице и тренутно се налази на 82,68% десктоп рачунара широм света. После њега се налази Mac OS са 12,8% рачунара.[13]

Распрострањеност верзијаУреди

Назив верзије Распрострањеност
Windows 10 42,78%
Windows 7 41,86%
Windows 8.1 8,72%
Windows XP 3,36%
Windows 8 2,44%
Windows Vista 0,74%

Најраспрострањенија верзија Windows оперативног система је тренутно Windows 10. До јануара 2018. ово место је држао Windows 7 са 41,89% рачунара широм света. Од када је Windows 10 објављен, Windows 7 губи тржишни удео и горенаведеног датума губи позицију најраспрострањеније верзије Windows оперативног система.[14][15]

РеференцеУреди

  1. ^ Lesson 2 - Windows NT System Overview Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2011), Приступљено 12. 4. 2013.
  2. ^ „Listing of available Windows 7 language packs”. Msdn.microsoft.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2012. Приступљено 5. 4. 2014. 
  3. ^ „App packages and deployment (Windows Store apps) (Windows)”. Msdn.microsoft.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 3. 2014. Приступљено 5. 4. 2014. 
  4. ^ „The Unusual History of Microsoft Windows”. Приступљено 22. 4. 2007. 
  5. ^ „Operating System Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-05. 
  6. ^ „Desktop Operating System Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-05. 
  7. ^ Keizer, Gregg (14. 7. 2014). „Microsoft gets real, admits its device share is just 14%”. Computerworld. IDG. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2016. »[Microsoft's chief operating officer] Turner's 14% came from a new forecast released last week by Gartner, which estimated Windows' share of the shipped device market last year was 14%, and would decrease slightly to 13.7% in 2014. Android will dominate, Gartner said, with a 48% share this year« 
  8. ^ „Microsoft”. support.microsoft.com. Приступљено 2019-05-28. 
  9. ^ „Xbox One Architecture Finally Explained - Runs OS 'Virtually Indistinguishable' from Windows 8”. WCCFtech. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2015. 
  10. ^ „RTOS: Embedded Real Time Operating Systems”. microsoft.com. Microsoft. Приступљено 7. 11. 2014. 
  11. ^ „The 25 Worst Tech Products of All Time”. PC World. IDG. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2012. Приступљено 10. 2. 2012. 
  12. ^ „Microsoft KILLS Windows 8.1 Update 2 and Patch Tuesday”. The Register. The Register. 
  13. ^ „Desktop Operating System Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”. gs.statcounter.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2018. 
  14. ^ „Desktop Windows Version Market Share Worldwide | StatCounter Global Stats”. gs.statcounter.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2018. 
  15. ^ „Windows 10 has finally surpassed Windows 7's market share”. OC3D (на језику: енглески). 2. 2. 2018. Приступљено 7. 2. 2018. 

Спољашње везеУреди