Рајнско злато

оперско дело

Rajnsko zlato (nem. Das Rheingold) je opera nemačkog kompozitora Riharda Vagnera. To je prva opera u tetralogiji Prsten Nibelunga, ogromnom i veličanstvenom ciklusu epskih opera zasnovanih na starogermanskoj mitologiji za koje je sam Vagner napisao libreta.[1] Ostale tri opere u ciklusu su Valkira, Zigfrid i Sumrak bogova. Premijera Rajnskog zlata je izvedena 22. septembra 1869. godine u Narodnom pozorištu u Minhenu.

Bogovi

uredi
  • Votan, vrhovni bog, bas-bariton.
  • Loge, polubog vatre, tenor.
  • Frika, Votanova žena, boginja braka, mecosopran.
  • Freja, boginja mladosti, sopran.
  • Doner, bog gromovnik, bariton.
  • Fro, bog proleća, tenor.
  • Erda, pramajka zemlje, alt.

Nibelunzi

uredi
  • Alberih, bariton.
  • Mime, njegov brat, tenor.

Džinovi

uredi
  • Fazolt, bas.
  • Fafner, njegov brat, bas.

Rajnske kćeri

uredi
  • Voglinda, sopran.
  • Velgunda, sopran.
  • Floshilda, mecosopran.

Sinopsis

uredi

Scena prva

uredi
 
Alberih i Rajnske kćeri

Dno reka Rajne. Tri rajnske kćeri (vodene vile) veselo plivaju u reci.

Iz pukotine na dnu izlazi patuljak Alberih i počinje, jednoj po jednoj, da im se udvara ali ga one, zgađenje njegovom ružnoćom, odbijaju i smeju mu se. Alberih ih uvređeno proklinje.

Pod svetlošću zore nešto zasija u vodi; rajnske kćeri oduševljeno počnu da igraju oko sjaja. Zbunjeni Alberih ih upita šta je to; one mu objasne da je to čarobno rajnsko zlato koje im je otac naložio da čuvaju. Ako bi neko uzeo zlato i od njega iskovao prsten, uz pomoć tog prstena mogao bi da zavlada čitavim svetom. Ali da bi neko uspeo da uzme zlato, mora najpre da se odrekne ljubavi, pa se one ne plaše, jer, kako veruju, „sve što živi želi da voli“. Alberih, međutim, videvši da ljubav neće dobiti, odmah je se odriče i krade čarobno zlato.

Scena druga

uredi

Planinski vrh. Votan i njegova žena Frika se bude i u daljini ugledaju zamak koji su za njih izgradili džinovi, braća Fazolt i Fafner. Dok se Votan raduje svom novom domu, Frika strahuje od cene gradnje: u zamenu za izgradnju zamka, Votan je džinovima obećao prelepu boginju Freju, Frikinu sestru. On, kako kaže, ne namerava da im je zaista preda, ali Frika je i dalje zabrinuta. Votan prigovara Friki da ga je sama molila za izgradnju dvorca, a sada ga zato proklinje; ona odgovara da joj je dom bio potreban kako bi Votana držala uz sebe, jer je bila svesna njegovih neverstava.

U tom trenutku dotrči Freja, bežeći od džinova, i moli Votana za pomoć. Za njom stižu i džinovi, kao i bogovi Doner i Fro, braća Frike i Freje, i Votan s mukom zaustavlja krvoproliće. Kada džinovima objašnjava da ne može da im preda Freju, oni su zapanjeni, jer je Votanova moć zasnovana na dogovorima i on mora da održi zadatu reč. Votan tvrdi kako im je Freju obećao samo u šali i odugovlači, nestrpljivo čekajući Logea.

Loge, bog vatre, stiže u pravi čas; njega ostali bogovi ne vole, smatrajući ga prevarantom, ali Votan visoko ceni njegov savet. Loge skreće pažnju Votanu na bogatstvo patuljaka Nibelunga, kao i na Alberihovu krađu rajnskog zlata. Džinovi su spremni da prihvate zlato kao nagradu, ali Votanu daju vremena samo do večeri da ga donese; u međuvremenu, Freju će držati kod sebe. Ako zlato do tada nije tu, uzeće Freju. U tom slučaju bi i ostali bogovi stradali, jer ih zlatne jabuke iz Frejine bašte održavaju večno mladima.

Nakon odlaska džinova i Freje, Votan i Loge silaze u Nibelhajm, podzemni dom patuljaka. Tokom ovog silaska je čuven trenutak kada se orkestar utišava, a začuje se hor od 18 nakovanja, koji dočarava patnje porobljenih patuljaka.

Scena treća

uredi

Nibelhajm. Alberih je iskovao prsten i uz pomoć njega porobio ostale patuljke. Naterao je svog brata Mimea da mu od ostatka rajnskog zlata načini čarobni šlem - Tarnhelm - koji mu dozvoljava da se pretvori u šta god poželi. Išibavši Mimea radi pukog zadovoljstva, Alberih odlazi sa Tarnhelmom da teroriše svoje podanike.

Dolaze Votan i Loge i ispituju Mimea o Tarnhelmu i Alberihovom prstenu. Zatim se vraća Alberih sa mnoštvom patuljaka koji nose zlato i stavljaju ga na gomilu. Pucajući bičem, Alberih naposletku vadi i ljubi svoj prsten; kada ostali patuljci vide prsten, uz vrisak se razbeže.

Alberih se posvećuje pridošlicama. Hvali se kako će vladati svetom i kako će tada svi patiti. Votan je zgrožen Alberihovim namerama i poželi da ga ubije, ali Loge ga umiruje. Ovaj se sprema da Alberiha uhvati na prevaru: najpre od njega traži da dokaže moć Tarnhelma tako što će se pretvoriti u zmaja, a zatim u žabu. Kada se Alberih lakomo pretvori u žabu, Votan i Loge ga hitro uhvate i povedu sa sobom. Vraćaju se na planinski vrh. Promena scene je ista kao i nakon druge scene, ali u suprotnom smeru.

Scena četvrta

uredi
 
Rajnske kćeri oplakuju gubitak zlata.

Planinski vrh. Votan i Loge se vraćaju sa Alberihom i primoravaju ga da im preda celokupno zlato. Alberih dozove svoje robove, koji donose zlato i odlaze. Naposletku, Votan od njega zahteva i čarobni prsten. Alberih odbija, pa mu ga Votan lično skida sa prsta i stavlja na svoj. Alberih je očajan i na prsten baca strašnu kletvu: dok mu se ne vrati, svako ko ga ne poseduje želeće ga, a svako ko ga poseduje - umreće. Alberih s tim rečima odlazi.

Dolaze ostali bogovi, a uskoro i džinovi sa Frejom. Fafner je rad da uzme blago, ali Fazolt ne želi da ostavi Freju, koju želi da uzme za ženu. Da bi odlučili da li je zlata dovoljno da zameni Freju, džinovi počnu da ga gomilaju oko nje; naposletku, Fazolt i dalje može da joj vidi kosu. Votan nevoljno baca Tarnhelm na gomilu. Fazolt, pak, još uvek može da vidi Frejino lepo oko, i odlučno tvrdi da, sve dok može da ga vidi, Freje se neće odreći. Džinovi od Votana traže i prsten, ali ovaj ni u kom slučaju ne namerava da im ga preda. Tada se pojavljuje tajanstvena boginja zemlje i proricanja, Erda, i upozorava Votana da mora da preda prsten, inače će stradati. Uplašen, Votan je posluša, i džinovi oslobađaju Freju.

Fafner odlučuje da veći deo zlata treba njemu da pripadne, jer Fazolt sa njim Freju ne bi delio. Loge šapne Fazoltu da uzme samo prsten, ali Fafner mu ga ne da. Džinovi se potuku i Fafner ubija Fazolta. Bogovi ga užasnuto posmatraju dok uzima zlato i prsten i odlazi.

Napokon, bogovi se spremaju da uđu u svoj novi dom. Doner priziva munju da raščisti čudnu maglu koja se bila nakupila u Frejinom odsustvu (znak starenja bogova), a Fro stvara dugu do zamka kojom će bogovi premostiti nebesa. Votan ekstatično peva rečit pozdrav svom zamku i krsti ga Valhala. Loge, koji zna da se približava kraj bogova, odbija da uđe sa ostalima u Valhalu. On čak razmišlja da uništi ostale bogove i ono što su dobili na prevaru.

Začuje se plač rajnskih kćeri za njihovim zlatom. Votan ih proklinje što mu remete mir i bogovi ulaze u Valhalu. Pada zavesa.

Reference

uredi
  1. ^ Schwarm, Betsy. „Der Ring des Nibelungen”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 24. 1. 2019. 

Spoljašnje veze

uredi