Rajovići (Raška)

Rajovići su srpsko bratstvo oformljeno u brdovitom predelu Raške u Srbiji (selo Žunjeviće, neformalno zvano i Rajoviće), negde na prelazu između XVII i XVIII veka. Relativno mali procenat članova bratstva danas nosi prezime Rajović i ima svest o zajedničkom poreklu, jer je koncept prezimena kod Srba u Osmanskom carstvu ustanovljen tek nakon što je oblast Raške oslobođena 1912.

Usled nedostatka pisanih izvora starijih od XX veka, porodična istorija je rekonstruisana mahom iz usmene tradicije. Primarni izvori uključuju:

1. „Raška - antropogeografska istraživanja, II deo“, etnografski pregled oblasti Raške, sa podacima prikupljanim 1930-ih
2. Usmena tradicija zabeležena tokom jednog jedinog razgovora u Žunjeviću 1990. godine.
3. Usmena tradicija zabeležena tokom niza razgovora tokom 2010/2011. godine

U matici, selu Žunjeviću, nema porodica koje nose prezime Rajović. Umesto toga, postoji nekoliko prezimena koja su ustanovljena po imenima predaka koji su živeli u XIX veku. Ali selo ima neformalno ime Rajoviće, koje se međutim postepeno gubi. Među članovim bratstva čiji su se preci odselili iz Žunjevića krajem XIX veka, prezime Rajović se zadržalo u nekih 80% slučajeva. Razlog za ovo mogao bi biti sledeći: kada se pojedinačna porodica odseli u drugo mesto, nema potrebe da se u okviru porodice dalje vrši podela. Ali u Žunjeviću, postojala je potreba da se nekako izvrši podela među mnogim ljudima koji su potomci osobe koja je živela pre nekoliko vekova.

Ogromna većina članova bratstva deli istu slavu (porodičnog zaštitnika), Svetog Nikolu (19. decembar). Postoji samo jedan poznati slučaj kada je član bratstva ušao u porodicu svoje supruge, zadržao prezime Rajović ali usvojio slavu svoje tazbine. Članovi bratstva takođe obeležavaju preslavu, Prenos moštiju svetog Nikole (22. maj).

Prema usmenim tradicijama, rodonačelnik Rajo je sa velikom porodičnom zadrugom (prema usmenoj tradiciji zabeleženoj 1990 sedamdeset, prema podacima iz 1930-ih stotinu članova) došao iz crnogorskog plemena Kuča. Prvo su se naselili u selu Sinaje kod Istoka (Metohija). Tu su ubrzo „pali na krv“ i prešli u selo Kneževiće južno od Novog Pazara, potom u susedno selo Komine, da bi se konačno skrasili u Žunjeviću, na južnim stranama planine Javor koje se spuštaju prema reci Jošanici, oko 15 kilometara južno od Novog Pazara. Rodonačelnik Rajo je navodno „nameštio“ izvor koji se prema njemu dan-danas zove Rajovac. Selo je u to vreme bilo napušteno, što bi moglo da datira ovaj događaj naposredno posle Prve ili druge Velike seobe Srba (1690 odnosno 1737. godine).

Kao ilustracija veličine porodične zadruge koja se doselila, tradicija kazuje da je zajednička kuća imala sedmoro vrata, i da je ispred kuće na drvetu bilo obešeno zvono koje bi se koristilo za pozivanje na obrok.

Zadruga je po svoj prilici bila mnogobrojna, i sigurno da se brzo povećavala. U oblasti Raške zabeležena je narodna poslovica: „Sačuvaj me Bože Srbina Rajovića i Turčina Grbovića“. Nejasno je šta ovo znači, ili su u pitanju bili opasni ljudi, ili su pak bili složni vodeći računa o rođacima u vreme kada je oblast bila pod vlašću Turaka i bez vladavine zakona.

Usmena tradicija zabeležena 1990. u Žunjeviću kazuje da je Rajo imao dvojicu sinova nepoznatih imena, dok su ta dvojica sinova imali svaki po dvojicu sinova. Prvi Rajov sin imao je Pauna i Vesa, dok je drugi imao Mića i Iliju. Četiri podrgrupe Rajovića u Žunjeviću se po ovoj četvorici nazivaju Paunovići, Vesovići, Mićovići i Ilići. Ovo još nisu prezimena, jer svaka od ovih grupa dalje deli na po nekoliko prezimena. Računajući unazad od tekuće generacije, dobija se da je rodonačelnik Rajo rođen oko 1720. godine. Ovo se ne poklapa sa podacima iz knjige „Raška - antropogeografska istraživanja, II deo“, gde se kao vreme naseljavanja navodi prelazak između XVII i XVIII veka.

Postoje nedoumice o tačnosti tradicija o doseljavanju. Da li bi osoba u dobu kada je još uvek sposobna da putuje (u pitanju je XVII ili XVIII vek) mogla da ima toliko mnogobrojnu porodicu? Postoji mogućnost da su originalni doseljenici bili u stvari grupa srodnika koji imaju zajedničkog pretka Raja koji je živeo i verovatno umro u Crnoj gori. U plemenu Kuči u Crnoj gori (selo Ubli) postoji zaselak Rajovići. Porodica Goljevići iz ovog zaseoka ima pretka koji se zvao Rajo. Ista osoba mi mogla biti predak Rajovića. Ako bi se ovo pokazalo tačnim, to bi precizno lociralo mesto u kome su Rajovići živeli u Crnoj gori, i srodnički povezalo Rajoviće i Goljeviće.

Da dalje zakomplikuje stvari, patrijarh Srpske pravoslavne crkve u periodu 1712-1726 bio je Mojsije Rajović, koji je prema izvorima bio iz oblasti Raške. Ništa bliže za sada nije poznato o njegovoj porodici. Na pojedinim dokumentima potpisan je kao Mojsije Čurla. Ako je patrijarh Mojsije bio iz bratstva Rajovićz (u tom slučaju verovatno Rajov sin ako je Rajović bio po ocu), to bi pomoglo da se preciznije datira vreme preseljenja bratstva iz Crne gore (pojedine knjige tvrde da je patrijarh Mojsije bio i rođen u oblasti Raške, što bi pomerilo datiranje doseljavanje više prema sredini XVII veka). Takođe. njegova dva prezimena mogla bi da obezbede informaciju o daljem poreklu Rajovića, povezujući ih sa tajanstvenim Čurlama. Potrebno je naglasti da se među današnjim Rajovićima ništa ne zna o vezi niti sa patrijarhom Mojsijem niti sa prezimenom Čurla.

Sve u svemu, u Žunjeviću danas postoje četiri podgrupe Rajovića, uz nekoliko izdanaka na drugim mestima koji potiču s' kraja XIX veka. Za sada, ne mogu se svi izdanci bratstva povezati sa ostalim podgrupama.

Predložena lista podgrupa

Paunovići

Paun (rođen oko 1780) je imao trojicu sinova

• Ćirko (Ćirkovići u Žunjeviću)
• Filip (Vulovići u Žunjeviću)
• Josif (Josivljevići u Žunjeviću)

Vesovići

Veso (rođen oko 1780) je imao četvoricu sinova

• Milutin (Milutinovići u Žunjeviću)
• Miloš (Miloševići u obližnjem selu Znuši)
• Komljen (Komljenovići u Žunjeviću)
• Panto (izumrli Pantovići u Žunjeviću, i verovatno Petrovići i izumrli Vukomanovići u Žunjeviću)

Mićovići

Mićo (rođen oko 1780) je imao trojicu sinova

• Radosav (Radosavljevići u Žunjeviću)
• Milentije (Milentijevići u obližnjem selu Znuši)
• Marinko, koji je imao petoricu sinova:

• Slavko (Slavkovići u Žunjeviću)
• Nedeljko (Neškovići i Marinkovići u Žunjeviću)
• Janko (Rajovići u selu Kremiću (zaselak Dragodanj) u blizini Raške)
• Dobrija (bez poznatih potomaka)
• Radenko (bez poznatih potomaka)

Ilići

Ilija (rođen oko 1780) je imao četvoricu sinova

• Milan (Milanovići u Žunjeviću)
• Novica (Novičići u Žunjeviću)
• Miloje (Rajovići u selu Spancu u blizini grada Kuršumlije)
• Ivan (Rajovići i Ivanovići u selu Konjuvi u blizini grada Kuršumlije)

Stojanovići

Stojan (rođen oko 1780) je imao trojicu sinova

• Aksentije, koji je imao trojicu sinova:

• Blagoje (Rajovići u selu Gornjem Krnjinu u blizini grada Leposavića)
• Arsenije (Rajovići u selu Barbatovcu u blizini grada Kuršumlije)
• Nikola (bez muškog potomstva)

• Stefan (Stefanovići u selu Gornjem Krnjinu u blizini grada Leposavića), koji je imao dvojicu sinova

• Arsenije
• Vukosav

• Milosav (Milosavljevići u selu Tvrđenu u blizini grada Leposavića), koji je imao jednog sina

• Gavrilo

Neimenovana podgrupa

Član bratstva nepoznatog imena (rođen oko 1780), moguće brat Pauna i Vesa, imao je trojicu sinova

• Đorđe (Rajovići u selu Mala Trnava u blizini grada Novog Pazara)
• Jovan (Jovanovići u selu Mala Trnava u blizini grada Novog Pazara)
• Sekula (Sekulići u selu Kozniku u blizini grada Novog Pazara)

Neklasifikovani ogranci

1. Rajovići u selu Kosuriću u blizini grada Novog Pazara (najdalji poznati predak zvao se Zdravko). Prema razgovoru obavljenom 2011, neki iz grupe Ilića odseljeni su u oblast gde se nalazi Kosuriće, što bi moglo da ovu granu smesti u podgrupu Ilića. Ovo nije potvrđeno od strane drugih izvora. U knjizi „Raška - antropogeografska istraživanja, II deo“ je zabeleženo da je ova grana imala bliske rođake u okolini grada Kuršumlije što bi mogao biti posredan dokaz, jer u tamošnjim selima Spance i Konjuva žive pripadnici podgrupe Ilića.
2. Rajovići u selu Donje Grgure u blizini grada Kuršumlije (najdalji poznati predak zvao se Milovan, i imao je brata koji se zvao Josije a ostao je u Žunjeviću). Prema jednom razgovoru obavljenom 2011. sin Milentija, Mićovog sina, Josif, imao je brata koji se odselio. Ovo bi mogla biti ista osoba, ali tradicija iz Žunjevića tvrdi da je Josifov brat otišao kao momak, dok se zna da je Milovan došao u Grgure sa odraslim sinovima.
3. Komljenovići u selu Radošiću u blizini grada Raške su doseljeni iz Žunjevića. Osim što imaju isto prezime kao jedno od prezimena u Žunjeviću koje pripada Vesovićima, ne zna se kojoj podgrupi pripadaju.

Literatura

• Petar Ž. Petrović, Raška - antropogeografska proučavanja, knjiga I, Beograd, 1984 (sa podacima prikupljanim 1930-ih)
• Petar Ž. Petrović, Raška - antropogeografska istraživanja, knjiga II, Novi Pazar, 2010 (sa podacima prikupljanim 1930-ih)
• Fikret Sebečevac, Selim Šaćirović, Naselja Novopazarskog kraja, Beograd, 1995
• Blagoje Pavlović, Naselja i migracije stanovništva opštine Leposavić, Leposavić, 2003
• Miljan Milošev Jokanović, Pleme Kuči - Etnička istorija, Podgorica, 2000
• Jovan Erdeljanović, Pleme Kuči u Crnoj Gori, Srpski Etnografski Zbornik 8, Beograd, 1907
• Radoslav D. Pavlović, Stanovništvo i naselja opštine Raška u funkciji privrednog razvoja, Beograd, 1995