Rajt Flajer II
Rajt Flajer II (engl. Wright Flyer II; takođe poznat i kao Flajer II) bio je drugi avion koji su konstruisala braća Rajt. Tokom 1904. godine koristili su ga za ukupno 105 letova, na kraju postigavši letove u trajanju od pet minuta i praveći pune krugove, što je Vilbur prvi put postigao 20. septembra.
| Rajt Flajer II | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | eksperimentalni avion | |
| Poreklo |  SAD
| |
| Proizvođač | Braća Rajt | |
| Broj primeraka | 1 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Dizajn i razvoj uredi
Dizajn Flajera II bio je veoma sličan originalnom Rajt Flajeru iz 1903. godine, ali sa nešto snažnijim motorom i konstrukcijom koja je koristila vajmutov bor umesto smrče koja je upotrebljena u vazduhoplovu 1903. i jedrilicama 1900−1902. godine. Važna promena bila je smanjenje nagiba krila na 1-u-25 sa 1-u-20 koji je korišćen 1903. godine. Braća su mislila da bi smanjenje nagiba krila smanjilo otpor, iako je zapravo postignuto manje podizanje. Sa ovim izmenama Flajer II je bio teži za oko 91 kilogram od svog prethodnika iz 1903. godine.
Operativna istorija uredi
Braća Rajt su testirala novi avion u Hafman Preriji, pašnjaku za krave izvan Dejtona, Ohajo, koji je sada deo nacionalnog istorijskog vazduhoplovnog parka Dejton i takođe je deo današnje vazduhoplovne baze Rajt-Paterson. Vlasnik zemlje, bankar Torens Hafman, dozvolio im je da koriste zemljište bez zakupnine, a njegov jedini zahtev bio je da odvedu stoku na sigurno pre eksperimenta. Braća Rajt su počela da podižu šupu za smeštaj svojih aviona tokom aprila i do kraja maja su bili spremni za početak eksperimenata, a novinarima je objavljeno da će probe početi u ponedeljak, 23. maja.[1]
Gomila od četrdesetak ljudi, sastavljena od porodice i prijatelja i desetak reportera, okupila se u ponedeljak, ali kiša je zadržala avion u šupi celo jutro, a kada je kiša prestala vetar je utihnuo. Postojale su male šanse za uspešno poletanje sa 30-metarske lansirne šine bez vetra. Braća Rajt su odlučila da pokušaju kratak let kako bi zadovoljili novinare, ali motor nije razvio svoju punu snagu i avion je stigao do kraja šine bez uzletanja.[1]
Rad na motoru i loše vremenske prilike odložili su dalje pokušaje do četvrtka popodne, kada je uprkos problemima sa paljenjem pokušano poletanje, a let je bio dug oko 7,6 metara, što se završilo teškim sletanjem koje je oštetilo avion. Izveštaji za štampu su bili različiti, Čikago tribjun je svoju priču objavio pod naslovom „Test leteće mašine se ocenjuje kao uspešan”, dok je Njujork tajms preneo kako se testiranje završilo neuspešno.
Popravke su trajale dve nedelje, ali se i sledeći pokušaj leta završio nesrećom, što je zahtevalo još dve nedelje popravki. Dana 21. juna ostvarena su tri leta bez ikakvih nezgoda, ali četiri dana kasnije avion se ponovo srušio. Ove nesreće su uzrokovane nestabilnošću visine aviona. Sumnjajući da je uzrok ovoga bilo to što se centar gravitacije nalazio previše napred, pomereni su motor i položaj pilota unazad, ali je to pogoršalo stvari. Avion bi se zatalasao ako prednji elevator nije pritisnut, ali je to dovelo do dodatnog otpora, pa su dodali 32 kilograma gvozdenih šipki kao balast ispod elevatora,[2] koji su takođe uvećani. Sa tako modifikovanim avionom, u avgustu su napravljena 24 leta, uključujući dva 22. avgusta na četvrt milje, najveću udaljenost koju su mogli da prelete bez skretanja.
Budući da su snaga i smer vetra bili manje pouzdani nego u Kiti Hoku, ljudi su ponekad morali mukotrpno ponovo da postave 49 metara lansirne šine prema trenutnim uslovima. Dana 7. septembra, ljudi su počeli da koriste katapult da obezbede avionu brzinu potrebnu za poletanje. Koristili su padajući teg od 360 kilograma, kasnije povećan na 730 kilograma, obešen sa 4,9 metara visokog krana, sa koloturnikom za umnožavanje udaljenosti koju je avion prešao. Aparat koji je lansirao Vilbur je 15. septembra prvi put napravio vazdušni zaokret, a 20. septembra je uspeo da preleti ceo krug − prvi ikada u avionu − prevalivši 1.240 metara za 1 minut i 16 sekundi.[3] Ovom letu je svedočio Amos Rut, koji je napisao izveštaj u časopisu koji je izdavao.[4]
Dana 14. oktobra, Orvil je napravio svoj prvi kružni let, a narednog dana Oktav Šanot je stigao da vidi napredak braće Rajt. Nažalost, Orvil, pokušavajući još jedan kružni let, nije mogao da se ispravi i bio je primoran da sleti avionom pri velikom brzinom nakon samo 30 sekundi u vazduhu, oštetivši klizače i propelere. Usledio je niz letova koji su završili oštećenjem aviona, ali je niz nesreća završen 9. novembra, kada je Vilbur leteo u četiri kruga Hafman Prerije, ostajući u vazduhu pet minuta i slećući samo zato što je motor počinjao da se pregreva. Orvil je 1. decembra napravio sličan let, a 9. decembra su prestali sa letovima na godinu dana.
Hari Kombs je rezimirao letove: „Bilo je 105 letova napravljenih 1904. godine, skoro svi su bili kratki letovi, ali najduži, 1. decembra, trajao je pet minuta i osam sekundi i prešao je udaljenost od 4.515 metara, odnosno oko tri milje. Tokom ovog leta let Orvil kruži oko Hafman Prerije dva i četvrt puta.”[4]
Dana 18. januara 1905. godine, braća Rajt su napisala kongresmenu Robertu M. Nevinu: „Serija vazduhoplovnih eksperimenata na kojima smo bili angažovani poslednjih pet godina završena je proizvodnjom leteće mašine tipa pogodnog za praktičnu upotrebu. Brojni letovi u pravim linijama, u krugovima i iznad kurseva u obliku slova „S”, sa i bez vetrova, učinili su sasvim izvesnim da je letenje dovedeno do tačke u kojoj može biti od velike praktične upotrebe u raznim oblastima, od kojih je jedan način izviđanje i prenošenje poruka u vreme rata.”[4]
Braća Rajt su demontirala konstrukciju Rajt Flajera II tokom zime 1904–05. Spasili su lančani pogon propelera, njegove nosače i motor. Otrcana tkanina, rebra krila, stubovi i srodni drveni delovi spaljeni su (prema Orvilu) u prvim mesecima 1905. godine. Spašeni delovi elise i motor ugrađeni su u novi model, Rajt Flajer III.
Specifikacije uredi
Opšte karakteristike uredi
- Posada: 1
- Dužina: 6,43 m
- Raspon krila: 12,29 m
- Visina: 2,74 m
- Površina krila: 47,38 m²
- Bruto težina: 419,57 kg
Performanse uredi
- Maksimalna brzina: 56 km/h
- Domet: 8 km
- Plafon leta: 6 m
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Howard 1988 p.153
- ^ Howard 1988, str. 156
- ^ Howard 1988, str. 161
- ^ a b v Combs, Harry (1979). Kill Devil Hill: Discovering the Secret of the Wright Brothers,. Englewood: TernStyle Press, Ltd. str. 236—242. ISBN 0940053020.
Literatura uredi
- Howard, Fred Wilbur and Orville: The Story of the Wright Brothers. London: Hale, (1988) ISBN 0 7090 3244 7
- Kelly, Fred C. (Ed) Miracle at Kitty Hawk: The Letters of Wilbur and Orville Wright. Boston: Da Capo, (2002) ISBN 0 306 812037
- Wescott, Lynanne, Paul Degen, Wind and Sand: The Story of the Wright Brothers at Kitty Hawk. Harry N. Abrams, Inc. New York, 1983. Includes excerpts from diaries and correspondence pertaining to the Wright Brothers and their experiments.
